Друштво

Планинари-(5)

У препуном фоајеу Народне библиотеке „Јован Поповић“ отворена је изложба фотографија Планинарског друштва „Кинђа“ и представљена књига „Знаменити планинари Војводине“ у издању Планинарског савеза Војводине. Књига је издата поводом једног века постојања планинарства у покрајини и доноси приче, биографије и подвиге 101 планинара, међу којима су и Кикинђани Лаза Радивојац, Катарина Милановић, рођена Маневски, и Небојша Бошњак.

О значају књиге и историји војвођанског планинарства говорили су Милан Мирковић, председник Планинарског савеза Војводине, уредник и секретар Савеза Миливој Ердељан и Небојша Бошњак, истакнути планинар и високогорац.

– Иако Војводина није прва асоцијација на планине, ова покрајина има дугу и богату традицију планинарства. Организована друштва постоје више од сто година, али су планинарске активности присутне знатно дуже. Данас у Војводини делује 28 регистрованих планинарских друштава, а са сродним удружењима тај број прелази 50. Око 3.000 регистрованих чланова активно доприноси развоју овог спорта, чинећи 10 одсто укупног чланства Планинарског савеза Србије – рекао је Милан Мирковић и истакао да се планинарство у Војводини континуирано развија.

– Имамо истакнуте планинаре, али и људе који су допринели развоју ове дисциплине широм Србије и ван њених граница – додао је Мирковић.

Планинарско друштво „Кинђа“ недавно је проглашено за најбоље у Војводини, са стабилним бројем од око стотину чланова.

– Планинарство је мој начин живота. Почео сам са пет година, а тек када сам се доселио овде, дакле из Кикинде сам достигао највеће висине. Освојио сам врхове више од 6.000 метара, а путовања су ми пробудила још јачу жељу за планинама – рекао је Бошњак, цитирајући колегу планинара: „Кад очи све ово сагледају, онда душа има потребу да се диви нечему незнаном, што срце уме да осети, а језик не уме да искаже.“

Поставка садржи педесетак фотографија са Хималаја, Алпа, као и портрете занимљивих људи са планинарских путовања. Изложба ће бити отворена наредне две недеље.

уценик

Директор Завода за вредновање квалитета образовања и васпитања Бранислав Ранђеловић потврдио је да су тестови за малу матуру припремљени и да на тај процес није утицала ситуација у просвети.

Припрема је рађена од септембра до децембра 2024. године, није спровођена у школама, него у заштићеним условима у Заводу, рекао је Ранђеловић за Политику.

„А ако питате за структуру и садржај испитних материјала, онда можемо поделити са јавношћу да за већину предмета које тестирамо на завршном испиту не можемо поуздано знати шта у свакој школи у Србији обрађују у првом, а шта у другом полугодишту”, одговорио је он.

Према речима Ранђеловића, наставници имају слободу у планирању, у оквирима програма, наставе и учења.

Политика додаје да је за реализацију матурског испита за осмаке – било пробног, било званичног, припремљено 15 тестова за различите предмете, од којих су девет за матерње језике и по један за математику, биологију, географију, историју, физику и хемију.

пензионер-руке

Републички фонд за пензијско и инвалидско осигурање упозорио је на нови покушаји преваре пензионера у Србију којима се путем друштвених мрежа нуди дуплирање новца који имају на рачуну.

Корисници из различитих делова Србије су обавестили Републички фонд ПИО да им је путем друштвених мрежа, са профила под називом „ПИО Фонд”, који користи идентификационе ознаке РФ ПИО (лого и назив), послата порука у којој им се нуди дуплирање новачног износа који поседују на свом банковном рачуну, због чега би требало да доставе своје личне податке (име и презиме, број банковног рачуна, број мобилног телефона) у одговору на добијену поруку.

Фонд ПИО је навео да је то лажни профил, креиран за превару, уз злоупотребу назива и знака Фонда.

Предузете су све расположиве мере да профил буде блокиран, а до тада се пензионери моле да занемаре поруке тог и сличног садржаја.

„Републички фонд ПИО ни у ком случају не комуницира са својим корисницима на овај начин, нити учествује у организовању било каквих награда и изненађења, како се то на лажном профилу наводи, те се грађани моле да овакве активности пријаве МУП-у Србије”, истиче се у саопштењу Фонда.

Прузни-прелаз-(3)

Сваке године бележе се страдања на путно-пружним прелазима, а не тако давно, недалеко од Кикинде, догодиле су се две саобраћајне незгоде на овим местима. Без обзира на то да ли је прелаз обезбеђен или не, од највеће важности је поштовање сигнализације и саобраћајних прописа, каже Милан Илић, саветник директора Агенције за безбедност саобраћаја.

– Угроженост возача на путно-пружним прелазима заиста је велики проблем. Наши подаци показују да је, у 95 одсто случајева, на овим местима до саобраћајне незгоде дошло због људског фактора. Последњим изменама Закона о безбедности у саобраћају прецизно је наведено да возач пре преласка пута преко пруге мора да се заустави, да прекине кретање и да се увери да може безбедно да пређе. Сигнализација на путно-пружним прелазима се обнавља, али често имамо ситуацију да је грађани намерно оштећују. Наше анализе показују да је, у настанку оваквих незгода, најзаступљенији људски фактор – технички фактор може, али са мањим процентом, да допринесе тој безбедности – навео је Илић.

Агенција за безбедност саобраћаја током године континуирано спроводи активности на едукацији учесника у саобраћају о преласку пута преко пруге, рекао је саветник директора и нагласио да саобраћајне незгоде на оваквим местима имају веома тешке последице и да се, најчешће, завршавају трагично. Отуд и апел из Агенције да се поштују прописи и на путно-пружним прелазима, као и сва саобраћајна сигнализација.

Појас употребљава само 20 одсто путника на задњем седишту

– Подаци о томе да је утицајни фактор „погрешно извођење радњи” у саобраћајним незгодама са настрадалима – и повређенима и погинулима, заступљен са 40 одсто, брзина као утицајни фактор са 30 одсто, док је на настанак незгоде алкохолисаност возача имала удео у 12 одсто случајева, указује на то где имамо највише простора за побољшање. Проценат употребе сигурносног појаса један је од фактора који могу да нам, током године, спасу око сто живота. Према нашим анализама, 80 одсто погинулих на задњем седишту није било везано, као ни 100 возача путничких аутомобила који су погинули у претходном периоду. Циљ наше стратегије јесте да на задњем седишту имамо проценат употребе појаса 85, а 95 на предњем. Тренутно се код нас на предњем седишту везује 80 одсто, а на задњем 20 процената учесника у саобраћају, и овде видимо пуно простора за побољшање – навео је Илић.

пољ-земљисте-(1)

У Војводини се хектар пољопривредног земљишта, у трећем кварталу прошле године, плаћао од 600 до 31.400 евра, подаци су Републичког геодетског завода. Најнижа цена по хектару забележена је у Средњобанатском, а највиша у Јужнобачком округу.

У Севернобачком, Севернобанатском, Средњобанатском, Западнобачком и Сремском округу је забележено више продатих парцела у односу на исти период лане, док је у осталим деловима државе забележен пад броја купопродајних уговора.

У Севернобанатском округу је минимална цена износила 1.750 евра, средња вредност 10.050, а највиша 20.000 евра.

Најскупље парцеле су у Сремском и Јужнобачком округу. У Срему је минимална цена хектара 2.100, а максимална 30.000 евра, док је у Јужнобачком најнижа цена 1.800, а максимална 31.400 евра.

Иначе, најскупљи квадрат пољопривредног земљишта прометован је на територији општине Сурчин (КО Јаково) по цени од 39 евра квадрат, за парцелу површине 4.097 метара квадратних.

Највиша вредност уговора за пољопривредно земљиште у Србији износи 8,15 милиона евра. По тој цени је, на територији општине Сомбор, плаћено осам парцела укупне површине 390,9 хектара.

Годишњи извештај за претходну годину још није урађен, а из њега ће се видети пресек стања за целу прошлу годину и актуелна кретања на тржишту.

супермаркет

Грађане је Удружење за заштиту потрошача „Ефектива“ поново позвало на бојкот великих трговинских ланаца. Акција је почела јуче и трајаће до петка, 14. фебруара. Циљ је да потрошачи избегавају куповину у пет највећих трговинских ланаца – „Делхаизе“ групи („Макси“ и „Схоп&Го“), „Мерцатору“ („Идеа“ и „Рода“), као и у „ДИС“-у, „Лидлу“ и „Универеxпорту”.

Шта о овој акцији кажу грађани?

Питали смо Кикинђане да ли учествују у бојкоту и верују ли да може донети резултате?

– Јесам за бојкот, али га је теже спроводити. И мислим да може да помогне, али и да ће у Кикинди ипак већина куповати у великим маркетима јер немају велики избор, све се купује у центру, а ту су само велики ланци – рекла је Љубинка.

– Покушавам да се придржавам бојкота колико могу. Ми практикујемо месечну набавку, али дневно, кад затреба, опет одемо у веће маркете јер упоређујемо цене – навео је Владимир.

Иван је оштрији у ставу.

– Бојкот је у реду јер трговински ланци имају монопол на многим фронтовима и формирају цене како хоће, марже су превисоке. Моја жена пазари и, морам да признам, хранимо се углавном на снижењу, а и то је питање да ли је то стварно снижење. Прво јако подигну цене, па их онда мало снизе. Верујем да ће бојкот успети, мора, има много пензионера, не можемо да приуштимо себи неко воће, сок, месо само једном недељно, а и то по којој цени.

С друге стране, Данијела признаје да не учествује у бојкоту, јер једноставно нема избора.

– Купујем тамо где је јефтиније, идем и у мале трговине, али пре свега тражим јефтиније, као и већина. Зато мислим да бојкот неће успети. Они ће, можда, мало спустити цене, и онда ће их поново вратити.

Јелица, која често путује у Немачку, примећује велике разлике у ценама.

– Не само прехрамбени производи, већ и остала роба у великим ланцима тамо је знатно јефтинија. Трудим се да купујем од малих произвођача и домаћих продаваца, тако сам сигурна у квалитет – закључује.

И Јованка има сумњу у успех и за то наводи конкретан разлог.

– Мислим да код нас ово не може да успе јер немамо осећај за другог. Док неког лично нешто не погоди, он нема свест о томе да треба нешто да се промени – наводи Јованка.

Шта следи?

Претходни бојкот, одржан 31. јануара, према подацима Пореске управе, довео је до смањења броја издатих фискалних рачуна за 25% у односу на претходни дан. Ипак, „Ефектива“ упозорава да су неки трговци, уместо да снизе цене, након тог дана чак додатно повећали цене појединих артикала.

Ако ни петодневни бојкот не донесе резултате, Удружење најављује следећи корак – дуготрајнију обуставу куповине код појединих трговаца како би их приморали на трајне корекције цена.

Да ли ће ова иницијатива и покренути промену или ће се све завршити као још један неуспешан покушај борбе против високих цена, остаје да се види.

С. В. О.

Др-Сања-Брусин-Белос

Правилна исхрана је тема о којој се много прича, али и даље постоје бројне заблуде и погрешне праксе које могу негативно да утичу на здравље. Да ли је хлеб заиста главни кривац за вишак килограма? Колико су популарне дијете, попут “кето” режима, дугорочно одрживе? И да ли су додаци исхрани заиста неопходни? На ова и друга питања одговара др Сања Брусин Белош, специјалиста хигијене и начелница Центра за хигијену и хуману екологију у Заводу за јавно здравље у Кикинди.

Које су најчешће заблуде о здравој исхрани које сусрећете код својих пацијената и како их разјашњавате?

Највећи број људи сматра да хлеб гоји, што је апсолутно нетачно. Заправо, хлеб спада у намирнице које имају просечну количину калорија, и с обзиром на то да се састоји од скроба, а угљени хидрати чине базу пирамиде и највећи део енергије треба да потиче из угљених хидрата, то је заблуда. Људи који не једу хлеб, енергију узимају из других састојака, најпре из масти, што је много горе. То је једна од заблуда. Затим, кукуруз има већу енергетску вредност од пшенице, мада је исто житарица, али не треба претеривати, поготову ако се пече на уљу и то је питање на ком уљу. Биљна уља нису за печење с обзиром на то да садрже незасићене масне киселине које се деградирају на високој температури и стварају се штетне материје. Ако и печемо нешто, онда је боље да то радимо на засићеним масним киселинама, као што су животињске масти. Мада је од печења и пржења свакако боље кување и динстање. Житарице треба да чине 40 одсто од укупне енергетске вредности која је потребна човеку – ту спадају и хлеб и муслији, макарони, али не и бурек с обзиром на то да има масти – 250 грама бурека садржи хиљаду калорија.

Који су Ваши савети за уравнотежену исхрану?

У енергетском уносу, 15 одсто треба да чине протеини, између 20 и 30 одсто треба да чине масти, и остатак, то је 55 до 60 одсто укупне енергије, треба да буде удео угљених хидрата. Али то онда треба да се прерачуна у калорије јер, на пример, један грам протеина и угљених хидрата има 4,1 калорију, а један грам масти има 9,3 калорије. Тако да ови удели у процентима не могу простом рачуницом да се претварају у граме.

Које су најчешће грешке у исхрани у нашем поднебљу?

Већина гојазних људи не доручкује, они први пут једу поподне, када дођу с посла и тада се изузетно наједу, и други пут једу увече или ноћу, и тај оброк поново буде веома обилан. Значи, када ви, у два наврата, у два оброка, унесете велику количину енергије,  тиме успоравате метаболизам. Ваш организам искористи онолико колико може, а остало претвара у масти. Јако је битно за очување идеалне телесне масе да имате најмање четири до пет оброка дневно и да размак између оброка не буде већи од три до четири сата. Оброци не треба да буду обилни и треба да буду учестали јер је онда ваш биохемијски механизам организма практично стално заузет, и ви, на тај начин, одржавате метаболизам.

Које намирнице уносимо превише, а које премало?

Пре свега, превише се уноси слаткиша, у свим облицима, од чоколада до колача и торти, док се поврће не уноси у довољној мери, поготову не пресно, свеже поврће. По мени, и у доручку и у ручку и у вечери треба да, у извесној количини, имате поврће, нарочито свеже, у ручку највише. Такође, има људи који воле воће и једу га, а има оних који га не воле и не једу га уопште – и овде треба направити равнотежу, умерен унос воћа је исто тако важан.

Да ли је примена популарних дијета, попут „кето“, и средстава за мршављење, здраво и одрживо?

– Када су дијете у питању, у последње време ту влада одређено помодарство. “Кето” дијета је намењена одређеним болестима, она није дијета коју треба и могу да држе сви. Месец дана је у реду, али не и дуже, јер је могуће да дође до поремећаја здравља. То није дијета за скидање, рецимо, 40 килограма. Исхрана треба да буде балансирана, ви свакога дана треба да унесете бар понешто из свих група намирница. Значи, ако данас уносите само једну групу намирница, сутра само другу, то није добро, јер ваш организам нема на располагању у сваком тренутку све хранљиве материје које су му неопходне.

Како изгледа здраво мршављење без ризика?

– Најбољи начин да смршамо јесте да сманјимо енергетски унос – количину хране, и/или да повећамо енергетски расход, што значи да повећамо физичку активност. На све остале, вештачке начине, могуће је смршати, али је питање по коју цену и да ли ће доћи до неких других поремећаја, са тим се не треба играти. Притом не мислим на обична мршављења, када неко треба да скине два, три или пет килограма. Мислим на озбиљно мршављење, када неко треба да смрша 20, 30, 40 килограма, то мора да буде контролисано.

Значи да је најбоље добити план исхране од нутриционисте и да то буде контролисано.

– Тако је. Смршати неколико килограма није проблем, на који год начин, али ако је у питању озбиљније мршављење, то мора да буде под контролом стручне особе која ће пратити да не дође до поремећаја здравља.

Да ли су додаци исхрани заиста корисни или могу бити штетни?

– Постоје патолошка стања када је неопходна суплементација одређеним витаминима, али ако је исхрана избалансирана, ако свакога дана садржи одређену количину свих група намирница, суплементација витаминима није потребна, осим код инфекција, неких дегенеративних болести, остеопорозе, код неких полинеуропатија, анемије. Значи, код одређених болести је потребна суплементација, али узимати је насумице, може чак да донесе више штете, поготову када се прекомерно уносе липосолубилни витамини – Д, А, Е и К витамин, јер они могу да се задржавају, таложе у организму, што може, под одређеним околностима, да доведе и до тровања, интоксикације витаминима. Ако нешто од тога пијете недељу дана, неће вам ништа бити, али ако пијете пет месеци у континуитету и то у огромним дозама, може да дође до поремећаја.

Рецимо, омега 3 масне киселине наш организам не може да створи и неопходно је да их уносимо – њих има у незасићеним мастима, у коштуњавом воћу, разним уљима, плавој риби, рибама северних мора уопште. Али, ако имамо избалансирану исхрану, није уопште потребно да их додатно уносимо. Постоје нека патолошка стања, рецимо код карцинома, за његову превенцију или у реконвалесценцији, када је важно уносити антиоксидансе: Ц, Е, А витамине, омега 3 масне киселине, али то су патолошка стања, и то треба чинити у консултацији са лекаром.

Правилна исхрана није тренд, већ начин живота. Балансиран унос свих група намирница, редовни оброци и физичка активност кључни су за здравље. Како истиче др Сања Брусин Белош, важно је слушати струку и избегавати помодне дијете и непотребне суплементе. Најбољи рецепт за здравље је умереност и разноврсност у исхрани.

С. В. О.

 

туристицка-аустрија-(2)

Туристичка понуда Кикинде, до 19. јануара, представља се на највећем сајму за одмор, путовања и разоноду у Аустрији „Ферриен мессе 2025“ који бележи око 50.000 посетилаца. Штанд нашег града налази се у оквиру туристичких организација Србије и Војводине и привредних комора Србије и Војводине. На штанду наше земље представља се десет туристичких организација.

-Велика је посећеност, а Бечлије су заинтересоване за туризам и за наш штанд. – истакла је в.д. директорица Туристичке организације града Јасмина Миланков – Први пут смо на овом Међународном сајму и користимо прилику да представимо јубиларне, 40. „Дане лудаје“, као и производе од бундеве. До сада смо имали договор са неколико туристичких агенција из Беча којима је специјалност да доводе туристе из далеких крајева Кине, Јапана и Кореје. Већ имају туре из Мађарске ка Србији до Новог Сада и Београда, тако да преговарамо да им део понуде буде и једнодневни излет у Кикинди. Посетили су нас и представници многих аустријских институција, међу којима је доста оних који говоре српски језик тако да смо се потрудили да им представимо шта је то што могу да виде када дођу у наш град. За нас је ово још једно искуство и искрено се надам да ћемо већ у овој години имати нове госте.

Осим Јасмине Миланков, представник Кикинде је и помоћница градоначелника Дијана Јакшић Киурски која је искористила прилику да се сретне са амбасадором Србије у Аустрији Марком Благојевићем.

У Војводини је, према подацима Републичког завода за статистику, прошле године регистровано 8.498 долазака туриста из Аустрије, што представља пораст од 5,51 одсто у односу на 2022. годину, док је број остварених ноћења аустријских туриста износио 20.007. Туристи из Аустрије су у 2024. години у Војводини у просеку боравили по 2,4 дана.


А.Ђ.

 

 

сениор-4549099-1280

Пензионери од данас, 9. до 27. јануара могу да се пријављују на оглас  Фонда за пензијско и инвалидско осигурање за одлазак на десетодневну бесплатну рехабилитацију у здравствено-стационарним установама и бањско-климатским лечилиштима. У објављеном огласу Фонда ПИО наводи се да право на опоравак имају корисници старосних, инвалидских и породичних пензија, који имају пребивалиште на територији Србије и чија пензија износи до 50.683 динара.

-Савез пензионера Србије у сарадњи са Фондом пензијског инвалидског осигурања и ове године омогући ће делу пензионера боравак у бањама. С обзиром на то да могу да конкуришу најстарији са ниским примањима, за њих је ово врло значајно јер другачије не би могли да оду у неко од лечилишта. Позивам све пензионере који испуњавају услове да се пријаве понедељком, средом и петком од 9 до 12 часова у просторијама удружења пензионера у Кикинди. Прошле године око 120 најстаријих суграђана, са територије нашег града, преко овог конкурса било је у бањама – сазнајемо од Милана Периза, председника удружења.

Право да се јаве на оглас имају и корисници пензија који су то право остварили применом домаћих прописа и који примају пензију из иностранства, под условом да збир тих пензија износи до 50.683 динара.

Уз пријаву, потребно је поднети пензијски чек, доказ о висини пензије из иностранства, као што су извод банке, потврда иностраног носиоца социјалног осигурања и слично, попуњену пријаву са изјавом, на прописаном обрасцу, где жели да користи рехабилитацију, да осим пензије корисник нема других личних примања, да није ишао на рехабилитацију по овом програму у претходних пет година.Фонд сноси трошкове смештаја и путне трошкове пратилаца корисника који је остварио право на помоћ и негу другог лица.

Пријаве се могу поднети и у најближој организационој јединици Фонда, уколико пензионер у време подношења пријаве борави ван свог места становања. Прелиминарне ранг листе корисника пензија биће објављене 25 радних дана од дана истека огласа, а пензионери ће приговор на ову листу моћи да поднесу пет дана након њеног објављивања.

Комисија је дужна да у року од пет дана размотри поднете приговоре и утврди коначну ранг листу, коју објављују на огласним таблама организација корисника пензија односно Савеза пензионера Србије и Удружења пензионера Србије Независност, Дирекције Фонда, Покрајинског фонда и филијала Фонда.

А.Ђ.

рибоцувари-2
Рибочуварска служба „Вода Војводине“ у периоду божићних и новогодишњих празника појачано је контролисала риболовне воде на подручјима којима управља.
Током ванредних празничних акција, у којима је учествовало 20 рибочувара са десет чамаца, заплењено је и неколико импровизованих гумених чамаца, као и један метални, а против пет лица поднете су пријаве за недозвољен риболов.
У циљу спречавања рибокрађе спроведено је и неколико опсежних акција, што је у збиру резултирало проналажењем и одузимањем 220 комада мрежарских алата, укупне дужине седам километара.
Контролама су били обухваћени Дунав, комплетна каналска мрежа Дунав-Тиса-Дунав, као и заштићена подручја „Вода Војводине“.
Захваљујући савременој опреми, обучености и посвећености рибочувара, ЈВП „Воде Војводине“ најављује да ће наставити предано и савесно да штити воде које су му поверене.
Фото: Воде Војводине фејсбук страница
error: Content is protected !!