Ученици осмог разреда основних школа имају могућност да се до понедељка, 30. децембра 2024. године изјасне који ће предмет радити као трећи тест на завршном испиту.
Биологија, географија, историја, физика или хемија – пет су понуђених предмета од којих ће осмаци бирати један који ће полагати као трећи тест на завршном испиту, наводи се у саопштењу Министарства просвете.
Од 20. до 24. јануара 2025. године ученици ће моћи да провере свој избор на порталу Моја средња школа или непосредно у школи.
Истиче се да, уколико се ђаци предомисле, односно желе да промене предмет који ће полагати на трећем тесту, то могу да ураде 29. и 30. јануара 2025. године.
Коначну одлуку из којег ће предмета радити трећи тест на завршном испиту ученици ће моћи да донесу након пробног завршног испита у периоду од 7. до 10. априла 2025. године.
“Након тога више неће бити дозвољено мењање предмета које ће ученик полагати на завршном испиту као трећи тест”, наводи се у Министарству.
Највећи број ученика прошле године је, као трећи тест, изабрало да полаже географију (42 одсто), биологију (35 одсто), историју је полагало девет одсто, а хемију и физику по седам одсто ученика.
Отворен је и вибер канал “Моја средња школа – Инфо канал”, на коме родитељи, као и ученици, могу прочитати информације и обавештења о полагању завршног испита, пријемног испита, као и о упису у средње школе.
(Извор: РТВ)
Одабрани учесници имаће прилику да, уз рад са менторима, кроз занимљиве радионице и пројекте уђу у свет вештачке интелигенције, електронике, роботике и још много других области. У томе ће им помоћи тим ПФЕ, који чине ентузијасти, експерти из индустрије у областима развоја софтвера и хардвера, као и студенти техничких факултета из земље и иностранства, са искуством у раду са средњошколцима, као и гостујући предавачи из престижних академских институција.
Одабрани ученици стичу право да учествују у целокупном годишњем програму, који се састоји од три кампа у Тршићу и једне онлајн радионице на којима се теме обрађују кроз предавања, лабораторијске вежбе, радионице и научно-инжењерске пројекте из области којима се ПФЕ бави.
Више информација о процесу пријављивања налази се на www.пфе.рс/ пријаве, а на сајту су и детаљни подаци о претходним активностима, тиму, програму и областима којима се ова организација бави.
Како би се фонд дивљачи сачувао и одржао у доброј кондицији, у зимском периоду важна је правовремена набавка хране за дивљач – кабаста за срнећу и зрнаста за пернату дивљач.
Колико је стање озбиљно, показује и податак да је активна срнећа дивљач, са 650, опала на само 500 јединки. Јако је лош и прираштај зечева, подмлатка је све мање; зечице се коте два до три пута годишње и имају три до пет младунаца, наводи Веселинов и додаје да Ловачко удружење, упркос томе што имају чак 83 активна и посвећена члана, опстаје само захваљујући ловном туризму.
За цело ловиште задужен је и један ловочувар, а у Ловачком удружењу забринути су, кажу, и због опадања чланства. У Иђошу и Сајану има и мање становника, па је, каже Веселинов, и број чланова овог ловачког удружења све мањи.
Сестре Тодорић, тринаестогодишња Хана и дванаестогодишња Петра, већ су нас навикле на успехе. Хана је освојила друго место са песмом „Ковач среће“ за коју је текст написао песник Тоде Николетић, док је Ладо Леш аутор музике и аранжмана. У својој категорији Петра је награђена трећим местом за извођење песме „Пријатељство“ – музику и текст написала је Светлана Цеца Милић, док је Арпад Балаж потписао аранжман.
– Било је сјајно, оне воле „Шкољкице“, радовале су се дружењу, пре свега. То је прави фестивал за мале звезде, имале су професионалног фризера и шминкера. Стекле су још нових пријатеља, то је непроцењиво – каже мама Биљана.
– Обе певају већ две године и наступају на фестивалима – прича њихова мама Смиљана. – На „Шкољкицама“ су уживале, то је сјајно искуство за децу. Фестивал траје два дана и деца се упознају и друже, што је за њих и најважније.
Ове изузетне и талентоване девојчице чланице су Дечијег хора „Чуперак“ који води Светлана Цеца Милић. За њихов стајлинг задужене су маме, а њима само преостаје да, као и до сада, сакупљају награде које се већ тешко броје и да уживају у ономе што највише воле – у музици и дружењу.
– Посебна ми је радост што нова звона управо данас први пут најављују почетак Свете литургије. Купили смо три нова црквена звона која ће бити при овом светом храму и најављујемо изградњу новог звоника коју ћемо започети на пролеће – рекао је старешина Храма светих Козме и Дамјана, протојереј Бобан Петровић. – Захваљујем се свима на прилозима, до сада смо прикупили половину износа и зато упућујем позив за помоћ да сакупимо и остатак средстава, како бисмо их исплатили у потпуности. Ова звона ће, док је света и века, позивати вернике на богослужења и објављивати важне и радосне догађаје.
Звона, тежине 800, 400 и 200 килограма, изливена су у Ливници „Кременовић“ из Белосаваца код Тополе у којој су им, наводи протојереј Петровић, изашли у сусрет и испоручили звона него што су исплаћена, како би се први пут огласила на дан Храмовне славе.
– По благослову нашег епископа ми обележавамо и ове, зимске Свете Враче, и летње, 14. јула, па тако имамо две радости у току године. Моја порука је да треба сви да се угледамо на Свете Враче, на њихову веру која им је дала моћ да исцељују болеснике, као и на њихов начин живота који је Бог обдаримо снагом благодати – навео је протојереј Петровић.
Куповину нових звона помогао је и Град Кикинда са 500 хиљада динара. Светој литургији присуствовали су градоначелник Младен Богдан, Дијана Јакшић Киурски, помоћница градоначелника, и чланица Градског већа, Маријана Мирков.
– Овде смо да покажемо јединство које нам је јако важно у овим изазовним временима. Кикиндско намесништво Српске православне цркве и Град Кикинда јединствени су и помажемо једни друге, заједно радимо у интересу наших суграђана – рекао је градоначелник Богдан. – Да се разумемо и помажемо показали смо и до сада – недавно је, на цркву у Мокрину, подигнут нови крст, а сада имамо и нова звона при овом храму – рекао је градоначелник Богдан. – И поводом овог празника православном свету желим здравље, љубав, мир и благостање.
Кумови славе били су Дејан Блажић, Драган Мандић и Драган Оџић. Управо један од њих, Дејан Блажић, први је повукао ужад на новим звонима, пола сата пре литургије.
Светој литургији, причешћу и резању славског колача присуствовао је велики број верника. Свети Козма и Дамјан били су врачеви (лекари) и чудотворци који су, захваљујући даром од Бога за исцељење разних болести, бесплатно лечили, због чега их је народ прозвао бесребреницима.
