Друштво

руско-село-1

У Месној заједници Руско Село задовољни су урађеним у прошлој години. Живот у селу функционише без икаквих проблема, а настављени су и важни пројекти. Пуно тога урађено је на будућем парку у центру села. Засађено је око 200 младица лишћарских и четинарских садница на површини од два хектара.

– Пре пет година започели смо пројекат изградње парка у центру села. До сада је изграђена трим стаза, избетонирана су постоља за дечија игралишта и фитнес на отвореном, колски улаз и очекујем да ћемо наредних година завршити све грађевинске радове. Надамо се да ће игралишта наредне године имати своју намену – истакао је председник Савета МЗ Душан Марјановић.

 

У ОШ „Глигорије Попов“ санирана је котларница и замењен је котао за грејање за шта су средства, 12,5 милиона обезбедили Министарство за заштиту животне средине и локална самоуправа.

-Овим је решен озбиљан проблем који је школа имала. Котао који је постављен је аутоматизован и умногоме су бољи услови за одвијање наставе. Адаптиран је и бунар на стадиону клуба „Црвена звезда“, постављене је нови систем за заливање, а добијене су и нове столице на трибинама у чему нам је помагао Фудбалски савез Србије – додао је наш саговорник.

Искрчени су канали у улици Соње Маринковић према магистралном путу, а уређен је и ободни канал, важан за одводњавање вишка воде и подземних вода. Очишћена и дивља депонија која деценијама уназад ствара проблеме јер се више пута током године чисти.

 

 

-Санација Дома културе, који је значајно место окупљања мештана свих узраста, треба да започне од уређења крова и на нама је да се максимално потрудимо да у наредном периоду обезбедимо средства да се заустави пропадање значајног објекта у центру села. Потрудићемо се и да асфалтирамо најлошије саобраћајнице у селу, али и да се заложимо за адаптацију наше школе – закључио је Душан Марјановић.

Министарство за бригу о селу обезбедило је 5,1 милион динара за сређивање омладинске сале Дома омладине. Уређење ће обухватити замену столарије и улазних врата, реконструкцију санитарних чворова и молерско -фарбарске радове. Биће купљена нова аудио опрема: звучници, носачи и миксета. Осим тога, купиће се нови столови и столице.

А.Ђ.

пакетици-немацка-(2)

Ђацима Основне школе „Глигорије Попов“ у Руском Селу уручени су новогодишњи пакетићи. Дарови су обезбеђени захваљујући Момчилу Иванчевићу из Дрездена, Хуманитарној организацији „28. јун“, Српском културном центру, као и нашим људима на раду у Немачкој. Иницијатива да се пакетићи доделе баш овој школи потекла је од новинарке Драгане Старчевић Иванић, која је некада била ђак у Руском Селу, а сада живи и ради у Дрездену.

Пакетићима је обрадовано 160 ученика ,а директорица школе Александра Фелбаб захвалила је дародавцима на диваном гесту.

-Даривањем желимо да искажемо захвалност, љубав и осећај заједништва- истакла је Александра Фелбаб.

А.Ђ.

 

зито

У кикиндском атару озими јечам и пшеница су у фазама од ницања до бокорења. Временске прилике погодују озимим културама, а влаге у земљишту има довољно.

-У зависности од локалитета и рокова сетве око 40 одсто засновне пшенице је у фази бокорења, 30 процената је у фази два до три листа и остатак је у фази ницања и једног листа и очекујем да ће наредних дана бити попуњено ницање с обзиром на то да нема мразева и да је релативно топло време. Можемо да будемо задовољни са стањем озимих стрнина – сазнајемо од Зорана Симића, саветодавца ПСС.

На обрадивим парцелама, за око двадесетак одсто више је хлебног зрна у односу на вишегодишњи просек. Уместо на око 16.000 хектара жито је засновано на више од 19.000 хектара.

-Пшенице је више на уштрб кукуруза, али је и мање јечма у односу на вишегодишњи просек у нашем атару. Јечам има нижу цену у односу на жито, а род кукуруза је прошле године подбацио, па не чуди што су се пољопривредници одлучили да сеју више пшенице – каже Симић.

Дневне температуре до пет, шест степени у плусу и ноћи без јаких мразева добре су за развој.

-Прошле године пољопривредници су имали проблема са приносима, тако да не чуди што је мање уложено у јесењу сетву. Уз ниже приносе сунцокрета и кукуруза, остало је и више хранива у земљишту, тако да ће и мање количине вештачког ђубрива имати пун ефекат – додаје наш саговорник.

Пољопривредна стручна служба у другој половини јануара урадиће такозвану Н-мин методу која показује колико азота има у земљишту. Она ће показати и колико ће азотних ђубрива бити потребно обрадивим парцелама.

А.Ђ.

мин-брига-о-селу-уговор-(2)

У Палати Србија потписан је уговор у оквиру програма доделе бесповратних средстава за опремање и уређење Дома омладине у Руском Селу. Укупна вредност уговора је 5.1 милиона динара, а потписали су га градоначелник Младен Богдан и министар за бригу о селу Милан Кркобабић. Средства ће бити утрошена за грађевинске радове, опремање објекта и набавку техничке опреме.

– Мештани Руског Села добиће модерно уређен простор Дома омладине које је и сада, а након уређења биће једно од важнијих места окупљања. Посебно желим да нагласим значај који ће овај простор имати, јер је Руско Село вишенационална средина, а објекат ће бити доступан свим мештанима. Захваљујем на досадашњој сарадњи Министарству за бригу о селу, јер смо до сада потписали преко 120 уговора за куповину кућа на селу, и тиме заједнички допринели да нам села живе и да се развијају – рекао је градоначелник Богдан.

Део простора у Омладинском дому адаптиран је у претходном периоду, а овим пројектом биће обухваћене две просторије које нису сређене. Уређење ће обухватити замену столарије и улазних врата, реконструкцију санитарних чворова и молерско -фарбарске радове. За салу коју користе сва удружења грађана и мештани, али и комшије из Нових Козараца и која може да прими између 150 и 180 биће купљена нова аудио опрема озвучење: звучници, носачи и миксета. Осим тога, Купиће се нови столови и столице. људи.

Удружење жена користи просторије Омладинског дома у оквиру ког имају и етно собу.

А.Ђ.

 

учионица 1

Ученици осмог разреда основних школа имају могућност да се до понедељка, 30. децембра 2024. године изјасне који ће предмет радити као трећи тест на завршном испиту.

Биологија, географија, историја, физика или хемија – пет су понуђених предмета од којих ће осмаци бирати један који ће полагати као трећи тест на завршном испиту, наводи се у саопштењу Министарства просвете.

Од 20. до 24. јануара 2025. године ученици ће моћи да провере свој избор на порталу Моја средња школа или непосредно у школи.

Истиче се да, уколико се ђаци предомисле, односно желе да промене предмет који ће полагати на трећем тесту, то могу да ураде 29. и 30. јануара 2025. године.

Коначну одлуку из којег ће предмета радити трећи тест на завршном испиту ученици ће моћи да донесу након пробног завршног испита у периоду од 7. до 10. априла 2025. године.

“Након тога више неће бити дозвољено мењање предмета које ће ученик полагати на завршном испиту као трећи тест”, наводи се у Министарству.

Највећи број ученика прошле године је, као трећи тест, изабрало да полаже географију (42 одсто), биологију (35 одсто), историју је полагало девет одсто, а хемију и физику по седам одсто ученика.

Отворен је и вибер канал “Моја средња школа – Инфо канал”, на коме родитељи, као и ученици, могу прочитати информације и обавештења о полагању завршног испита, пријемног испита, као и о упису у средње школе.

(Извор: РТВ)

 

АДВЕНТ

У Руском Селу, у удружењу „Торонтал” и ове године организоваће се паљење адвентских свећа. Прва се пали у недељу, 1. децембра у 17 сати. Прва свећа је и свећа наде и упалиће је жене из поменутог удружења.

-Друге недеље, 8. децембра, свећу ће упалити Рамона Тот, чланица Националног савета мађарске националне мањине, трећу свећу упалиће свештеник, а четврту Золтан Тот, помоћник Покрајинског секретара за пољопривреду, шумарство и водопривреду. Пре паљења сваке свеће биће организован пригодан културни програм, а након што се свећа упали гости ће бити у прилици да се почасте колачима, кафом, куваним вином и ракијом – сазнајемо од Шандора Талпаија, председника „Торонтала“.

Друга свећа симболише мир који долази са Христом и у овој недељи верници се моле за мир у срцима, породицама и свету. Трећа свећа је свећа радости и често је ружичасте боје, док је четврта свећа – свећа љубави и она подсећа Божју љубав.
Адвентску свечаност пратиће и пригодан програм који припремају предшколци и ђаци.

-Од 15. децембра, када се пали трећа свећа, биће приређен је божићни вашар и традиционално „медено село“. На вашару ће се продавати новогодишњи украси, икебане и други пригодни поклони. Излагаће и ученици, а средства која се прикупе утрошиће се на прославу матурске вечери – напоменуо је наш саговорник.

Један од најпрепознатљивијих симбола Адвента јесте и адвентски венац. У облику је круга, што означава вечност и Божју љубав која нема почетка ни краја. Зеленило, често од борових гранчица, симболише наду и живот, док светло свијећа подсећа светло света.

А.Ђ.

Камп-Трсиц-(2)

Непрофитни Научно-инжењерски центар ПФЕ позива талентоване и мотивисане ученике средњих школа да се пријаве за нови, бесплатни циклус кампова и радионица “Вештачка интелигенција и роботика”.

Кампови се одржавају четврту годину, у сарадњи са Научно-образовно-културним центром “Вук Караџић” и реализују се у њиховом смештајном комплексу у Тршићу. Пријаве су отворене до 7. децембра, за средњошколце из Србије и из региона.

Одабрани учесници имаће прилику да, уз рад са менторима, кроз занимљиве радионице и пројекте уђу у свет вештачке интелигенције, електронике, роботике и још много других области. У томе ће им помоћи тим ПФЕ, који чине ентузијасти, експерти из индустрије у областима развоја софтвера и хардвера, као и студенти техничких факултета из земље и иностранства, са искуством у раду са средњошколцима, као и гостујући предавачи из престижних академских институција.

Одабрани ученици стичу право да учествују у целокупном годишњем програму, који се састоји од три кампа у Тршићу и једне онлајн радионице на којима се теме обрађују кроз предавања, лабораторијске вежбе, радионице и научно-инжењерске пројекте из области којима се ПФЕ бави.

“Уколико си средњошколац и желиш да стекнеш ново, лепо искуство и упознаш вршњаке сличних интересовања, ово је сјајна прилика да се пријавиш. На камповима ћеш научити да од идеје дођеш до конкретног пројекта: како да направиш робота, упознаш се са основама и актуелним пројектима из вештачке интелигенције и бројним другим интересантним областима којима се бавимо. Предзнање из области електротехнике, математике, физике или програмирања је пожељно, али није предуслов. Радозналост је најбитнија, док ћеш знање и искуство из ових области унапредити кроз учешће на камповима. Верујемо да знање треба да буде приступачно свима. Мотивисани тиме, обезбедили смо да учествовање у нашим програмима, као и оброци и смештај буду потпуно бесплатни, захваљујући партнерским организацијама и компанијама које нам пружају подршку”, поручују из удружења ПФЕ.

Више информација о процесу пријављивања налази се на www.пфе.рс/ пријаве, а на сајту су и детаљни подаци о претходним активностима, тиму, програму и областима којима се ова организација бави.

(Фото: ПФЕ)

срне

Поред изловљавања, ловци имају и дужност да брину о дивљачи, да им обезбеђују храну и воду, одржавају ловишта и ловно-узгојне објекте, а, у овом периоду, изврше и све потребне припреме за зиму.

На 11,5 хиљада хектара о којем брину ловци из Иђоша и Сајана, уједињени у Ловачком удружењу „Старе баре“, у току су изградња и поправка хранилишта, каже Веселин Веселинов, председник Удружења.

– Имамо око 80 хранилишта која морају да буду од природног материјала, а за следећу сезону морамо обезбедити и најмање десетак појилишта, како бисмо били сигурни да дивљач стално има воду током зиме – наводи Веселинов.

Како би се фонд дивљачи сачувао и одржао у доброј кондицији, у зимском периоду важна је правовремена набавка хране за дивљач – кабаста за срнећу и зрнаста за пернату дивљач.

– Морамо имати довољно хране све до пролећа, односно до периода године када крену инсекти, тек тада престаје прехрана. Само за фазанску дивљач годишње изнесемо око 20 тона хране. Фазанске пилиће купујемо и пуштамо у ловишта. Сарађујемо са ресорним покрајинским секретаријатом, и ове године, у ту сврху, добили смо 400 хиљада динара – напомиње Веселинов.

У ловишту и даље постоји проблем опадања броја јединки и то из неколико разлога.

– Велику штету наносе шакали који уништавају и одрасле и мање пернате врсте, као и срнећу дивљач. На опадање популације дивљачи велики утицај има и интензивна пољопривредна производња са огромном механизацијом. Трећи проблем је суша.

Колико је стање озбиљно, показује и податак да је активна срнећа дивљач, са 650, опала на само 500 јединки. Јако је лош и прираштај зечева, подмлатка је све мање; зечице се коте два до три пута годишње и имају три до пет младунаца, наводи Веселинов и додаје да Ловачко удружење, упркос томе што имају чак 83 активна и посвећена члана, опстаје само захваљујући ловном туризму.

– На одстрел фазана долазе странци, углавном Малтежани и Италијани. У овој туристичкој ловној сезони било их је двадесетак и за њих је лов завршен – каже Веселинов. – Наши чланови лове само фазане и то до половине јануара. Ловили смо и зечеве, али смо престали јер смо добили резултате по којима је њихово бројно стање у опадању.

За цело ловиште задужен је и један ловочувар, а у Ловачком удружењу забринути су, кажу, и због опадања чланства. У Иђошу и Сајану има и мање становника, па је, каже Веселинов, и број чланова овог ловачког удружења све мањи.

С. В. О.

друго-место-1536x1024

На конкурсу за најбољег младог пољопривредника друго је газдинство Властимира Влајкова (33), сточара из Башаида, који је са супругом Тамаром кренуо буквално ни од чега, а успео да својим радом направи производњу од које може да живи онако како је одувек волео.

-Прво теле купио сам од новца зарађеног у надници, чувао сам сеоску стоку и није ме било срамота. Данас имам доста крава, млеко предајем Млекари у Зрењанину и задовољан сам. Нисам имао ништа, а сада се бавим послом којим волим. Имам супругу и двоје деце који ми пуно помажу – каже Влајков.

Као награду добио је 300.000 динара и захваљује се свима који су гласали за њега.

-Између Башаида и Кикинде на потесу познатијем као Валов имам салаш. Са новцем који сам добио завршићу објекте за стоку. Имам јунице и бикове и грла су на на салашу или на ливади. Добио сам земљу по праву пречег око 20 хектара и имам 3,5 хектар сопствене земље. Од нуле сам почео и сваке године се ширим. Идем напред, гурам и пробијам се. Испунио сам сопствени сан који сам имао док сам чувао стоку. Касније сам та иста грла откупљивао и сада имам дупло стоке од оног броја колико сам чувао – открио нам је млади пољопривредник.

Са супругом Тамаром једно време је живео и у Новом Саду, и како каже, видео је да тај живот није за њега.

-Када смо се доселили у Башаид, где сам као мали највише времена проводио код бабе и деде, у кући у коју смо се уселили нисам имао ни струју ни воду. За све ово време саградио сам дом, али и објекте за стоку које планиран да завршим следеће године – навео је Влајков.

О најбољем младом пољопривреднику одлучивао је жири у саставу Ивана Поповић, државни секретар у Министарству пољопривреде, Јелена Несторовић, председница Задружног савеза Војводине, Александар Грабовац, управитељ Српске фондације за предузетништво и Владимир Вукотић, председник Извршног одбора 3 Банке, која је и доделила средства.

А.Ђ.

Тодориц-и-Дивјак-Цопy

Четири талентоване девојчице из нашег града, сестре Хана и Петра Тодорић и близнакиње Ана и Милица Дивјак, наступиле су на Међународном музичком фестивалу за децу „Шкољкице у плавом“, одржаном у Новом Саду, и још једном нас обрадовале наградама – свака од њих вратила се са једним од победничких пехара.

На овом престижном музичком такмичењу за децу певаче које је ове године имало 18. издање, имале су јаку конкуренцију од 25 учесника из 11 земаља: Литваније, Украјине, Велике Британије, Русије, Мађарске, Бугарске, Црне Горе, Хрватске, Словеније, БиХ и из Србије.

Сестре Тодорић, тринаестогодишња Хана и дванаестогодишња Петра, већ су нас навикле на успехе. Хана је освојила друго место са песмом „Ковач среће“ за коју је текст написао песник Тоде Николетић, док је Ладо Леш аутор музике и аранжмана. У својој категорији Петра је награђена трећим местом за извођење песме „Пријатељство“ – музику и текст написала је Светлана Цеца Милић, док је Арпад Балаж потписао аранжман.

– Било је сјајно, оне воле „Шкољкице“, радовале су се дружењу, пре свега. То је прави фестивал за мале звезде, имале су професионалног фризера и шминкера. Стекле су још нових пријатеља, то је непроцењиво – каже мама Биљана.

Седмогодишње Милица и Ана Дивјак, такође већ имају фестивалска искуства и награде, и нове другаре из читаве Европе.

– Обе певају већ две године и наступају на фестивалима – прича њихова мама Смиљана. – На „Шкољкицама“ су уживале, то је сјајно искуство за децу. Фестивал траје два дана и деца се упознају и друже, што је за њих и најважније.

Милица је на „Шкољкицама“ извела песму „Јој, оде зубић мој“ и освојила друго место, док је Ана, са песмом „Ана банана“ била трећа у својој категорији. Песме су потписали Светлана Цеца Милић, Тоде Николетић и Ладо Леш.

Ове изузетне и талентоване девојчице чланице су Дечијег хора „Чуперак“ који води Светлана Цеца Милић. За њихов стајлинг задужене су маме, а њима само преостаје да, као и до сада, сакупљају награде које се већ тешко броје и да уживају у ономе што највише воле – у музици и дружењу.

С. В. О.

(Фото: Фејсбук „Литтле Схеллс“)

 

error: Content is protected !!