О социјалном и друштвеном статусу пензионера разговарало се на данас одржаном скупу који је приредила Синдикална организација пензионера Кикинда. Суорганизатори трибине под називом „Кроз дијалог до социјалне сигурности и достојанствене старости пензионера у Србији“ били су Удружење синдиката пензионера Србије и Савез пензионера Србије.
– Први пут у Кикинди радимо јако важан посао – рекао је Милан Грујић, председник Удружења синдиката пензионера Србије – После више од две деценије, пензионерска организација је успела да направи контакт са Владом, и зато је битно да дефинишемо своје захтеве и циљеве. У последњих десет година никада није био тежи положај пензионера него што је то сада. Социјалне и доходовне разлике условиле су јако велико раслојавање; имамо један слој богатих, и сиромашне, међу којима су и пензионери и радници са најнижим примањима. Наш први и основни захтев Влади Србије који смо упутили у јуну јесте да просечна пензија буде најмање у висини 55 одсто просечне зараде. Тај износ сада је 47 одсто, а 2022. године био је 41 одсто, што је недопустиво. Пензије расту и номинално и у еврима, међутим, куповна моћ и снага тог новца су у опадању јер повећање цена хране „поједе“ највећи део тога, као и комуналне услуге, средства за хигијену. Посебно је забрињавајуће што 60 одсто пензионерске популације прима пензију испод њеног просечног износа, што је 45.750 динара.
Уз наведене проблеме, пензионерске организације настоје да се изборе против насиља над старијим људима.
– Пример тога је и трагичан догађај у смештају за старе и болесне у Војки. Морамо да се изборимо за бољи третман пензионера у друштву јер мислим да смо, на неки начин, дискриминисани, што не би смело да се дешава – навела је Бранислава Ђуровић, генерална секретарка Удружења синдиката пензионера Србије.
Охрабрује чињеница, додала је Ђуровићева, да је Влада, у првом контакту са овом организацијом прошле године, прихватила њене предлоге, што је резултирало двојним повећањем пензија.
– На трибини представљамо научни рад доктора економских наука Сање Пауновић и Рајка Косановића који су упоредили званичне податке Републичког завода за статистику и показало се да је положај пензионера све лошији – истакао је Југослав Ристић, члан Извршног одбора Удружења синдиката пензионера Србије. – То нам је полазна основа да тражимо промене. Не тражимо немогуће, само да будемо део друштва које напредује, да не будемо запостављени.
Домаћин скупа, председник Синдиката пензионера Кикинде, Радован Субин, подсетио је да у последње две деценије у нашем граду није одржана трибина на којој може да се чује глас пензионера.
– Пензионери имају прилику да кажу шта их мучи, да се разговара о њиховом статусу и закључци ће бити пренеси Влади Србије. Ми, незванично, имамо око осам хиљада чланова и помажемо им у набавци огрева и зимнице, организујемо путовања и дружења – рекао је Субин.
Трибини одржаној у сали Већа самосталних синдиката присуствовали су и председник Градског парламента, Душан Попесков, као и представници релевантних организација и установа. Увек актуелна тема у популацији људи који су завршили свој радни век, привукао је велики број заинтересованих.
С. В. О.
– Филм прати дешавања у мом дворишту током месец дана. Снимала сам га почетком прошле године, када сам поставила хранилицу за птице. Прво су се окупиле сенице, а затим и врапци. Сенице су агресивне и не допуштају врапцима да приђу, зато сам направила још једну хранилицу и оставила масне кугле од зрневља за сенице којима је то главна храна током зиме. На тај начин сам их раздвојила и почела да их посматрам. Сатима и данима сам их пратила и радовала се. Највећи део филма снимила сам кроз прозор. Затим сам изашла у двориште, и, на крају сам могла и да им приђем. Све то ми је давало много позитивне енергије, просто ми је била терапија и само да их посматрам. Птице много лепог могу да вам врате, само ако им пружите мало пажње. Коса сам дуго чекала да га лепо снимим и на крају ми је и позирао – прича Љубица Војводић.
Током процеса Љубицу је, каже, као својеврсни асистент, пратио њен мали сијамски мачор Циле.
У свом првом великом остварењу ауторка је спојила две љубави – према природи и према музици јер је музичка подлога опус групе „ЕКВ“.
Овај фестивал природњачког филма, напомиње Љубица Војводић, посебан је по томе што, осим професионалцима из филмске индустрије, прилику даје и аматерима у овој области. С обзиром на то да Фестивал има и категорије за основце и средњошколце, то је прилика да се мотивишу и наставници и ђаци да учествују на конкурсу.
– Кикинда је јединствена по томе што је, градском одлуком 2013. године, део трга проглашен за заштићено станиште сова утина. Ово би могао да буде и позив да се сада, у сезони када је птицама потребна храна, у сарадњи са Друштвом за заштиту и проучавање птица Србије, на местима у граду где би то било погодно, поставе хранилице и вода, и по томе бисмо били први у држави. Свим птицама станарицама потребна је храна а хранилице се праве претежно за птице певачице које живе у градској средини, за сенице – велику, плаву, јелову, врапце – пољске и покућаре, за црвендаће, косове, зелентарке, краљиће, зебе – наводи Љубица Војводић.
Она додаје да Друштво за заштиту и проучавања птица организује акцију под називом „Птице моје хранилице“ у којој се позивају људи да направе хранилицу у свом дворишту, да пронађу задовољство у посматрању птица из топлине свог дома и да их изброје и доставе податке Друштву које их сабира. Управо ова акција и Љубицу је инспирисала, што је довело и до следећег корака, а то је да своје уживање у томе и документује.
„Птице су моја љубав и одувек су ме инспирисале. Мој филм посвећен је беспомоћним, невиним, дивним и осећајним живим бићима страдалим од бездушне (не)људске руке“.
– Боравак са седам пуних пансиона на бази „шведског стола“, с употребом базена, сауне и слане собе са теретаном, плаћао се 3.500 динара на дан. Било је могуће и одложено плаћање, у седам једнаких месечних рата, путем административне забране, преко ПИО Фонда. Превоз је био организован из Кикинде. Наша организација често приређује и једнодневне и вишедневне екскурзије, а у плану имамо и нове активности – рекла је Миланка Тепић, референт за туризам у синдикату пензионера.
Канцеларија Синдикалне организације пензионера налази се у згради у Немањиној 1. За све заинтересоване отворена је уторком и четвртком, од 10 до 12 сати.
– Ово је редовна вакцинација и њом се штите и лисице и шакали против беснила. Најављена нам је и очекујемо да ће почети и код нас – каже Веселин Веселинов, председник Ловачког удружења Иђоша и Сајана „Стара бара“. – Мамци се бацају по каналима и неприступачним теренима, то је прерађено месо са вакцином, месоједи га конзумирају и то може да се види по флуоресцентној боји која им остаје на зубима. Вакцине и сами мамци безопасни су за људе и за остале животиње, али нису им ни доступни.
– Још увек има много шакала и они истискују лисицу. Лове у чопорима, ноћу, и највише нападају младунце срна. Праве велику штету у ловиштима, популација срнеће дивљачи је у великом опадању због њих. Људи се плаше и не нападају их – тврди Веселинов.
– Ово је друга година у којој предавања одржавамо у основним школама и први пут смо у Кикинди. Програм је прилагођен узрасту од 10 година и конципиран тако да, иако деца већ доста тога знају, много новог и науче и запамте – каже Ивана Мишић. – Наш циљ је да им објаснимо како тачно здрава исхрана утиче на њихов раст и развој. На тај начин повећавамо и њихову свесност при избору, јер у овом узрасту могу и сами да преузму одговорност и да бирају здрав оброк. Такође, утичемо на децу да постану репрезенти здраве ужине, да спакују бар једну воћку за ужину и да свакодневно једу воће и поврће. Већ имамо повратне информације, ђаци опомињу другаре који не једу воће за ужину, а јављају нам се и родитељи да похвале своју децу која су била на предавању јер сада сами желе да припремају свој доручак и ужину, и то је, уједно, утицај и на њих.
На самом предавању деца добијају справице помоћу којих одговарају на питања о навикама у исхрани. Мишићева наводи да су, на тај начин, добили резултате по којима су воће и поврће доста укључени у њихову исхрану, да много њих доручкује, пију доста воде и прилично су активни – чак око 80 одсто ђака бави се спортом.
Давид Шимон каже да зна да је здраво јести воће и поврће.
Сара Зекир потврдила нам је да се здраво храни.
