O socijalnom i društvenom statusu penzionera razgovaralo se na danas održanom skupu koji je priredila Sindikalna organizacija penzionera Kikinda. Suorganizatori tribine pod nazivom „Kroz dijalog do socijalne sigurnosti i dostojanstvene starosti penzionera u Srbiji“ bili su Udruženje sindikata penzionera Srbije i Savez penzionera Srbije.
– Prvi put u Kikindi radimo jako važan posao – rekao je Milan Grujić, predsednik Udruženja sindikata penzionera Srbije – Posle više od dve decenije, penzionerska organizacija je uspela da napravi kontakt sa Vladom, i zato je bitno da definišemo svoje zahteve i ciljeve. U poslednjih deset godina nikada nije bio teži položaj penzionera nego što je to sada. Socijalne i dohodovne razlike uslovile su jako veliko raslojavanje; imamo jedan sloj bogatih, i siromašne, među kojima su i penzioneri i radnici sa najnižim primanjima. Naš prvi i osnovni zahtev Vladi Srbije koji smo uputili u junu jeste da prosečna penzija bude najmanje u visini 55 odsto prosečne zarade. Taj iznos sada je 47 odsto, a 2022. godine bio je 41 odsto, što je nedopustivo. Penzije rastu i nominalno i u evrima, međutim, kupovna moć i snaga tog novca su u opadanju jer povećanje cena hrane „pojede“ najveći deo toga, kao i komunalne usluge, sredstva za higijenu. Posebno je zabrinjavajuće što 60 odsto penzionerske populacije prima penziju ispod njenog prosečnog iznosa, što je 45.750 dinara.
Uz navedene probleme, penzionerske organizacije nastoje da se izbore protiv nasilja nad starijim ljudima.
– Primer toga je i tragičan događaj u smeštaju za stare i bolesne u Vojki. Moramo da se izborimo za bolji tretman penzionera u društvu jer mislim da smo, na neki način, diskriminisani, što ne bi smelo da se dešava – navela je Branislava Đurović, generalna sekretarka Udruženja sindikata penzionera Srbije.
Ohrabruje činjenica, dodala je Đurovićeva, da je Vlada, u prvom kontaktu sa ovom organizacijom prošle godine, prihvatila njene predloge, što je rezultiralo dvojnim povećanjem penzija.
– Na tribini predstavljamo naučni rad doktora ekonomskih nauka Sanje Paunović i Rajka Kosanovića koji su uporedili zvanične podatke Republičkog zavoda za statistiku i pokazalo se da je položaj penzionera sve lošiji – istakao je Jugoslav Ristić, član Izvršnog odbora Udruženja sindikata penzionera Srbije. – To nam je polazna osnova da tražimo promene. Ne tražimo nemoguće, samo da budemo deo društva koje napreduje, da ne budemo zapostavljeni.
Domaćin skupa, predsednik Sindikata penzionera Kikinde, Radovan Subin, podsetio je da u poslednje dve decenije u našem gradu nije održana tribina na kojoj može da se čuje glas penzionera.
– Penzioneri imaju priliku da kažu šta ih muči, da se razgovara o njihovom statusu i zaključci će biti prenesi Vladi Srbije. Mi, nezvanično, imamo oko osam hiljada članova i pomažemo im u nabavci ogreva i zimnice, organizujemo putovanja i druženja – rekao je Subin.
Tribini održanoj u sali Veća samostalnih sindikata prisustvovali su i predsednik Gradskog parlamenta, Dušan Popeskov, kao i predstavnici relevantnih organizacija i ustanova. Uvek aktuelna tema u populaciji ljudi koji su završili svoj radni vek, privukao je veliki broj zainteresovanih.
S. V. O.
– Film prati dešavanja u mom dvorištu tokom mesec dana. Snimala sam ga početkom prošle godine, kada sam postavila hranilicu za ptice. Prvo su se okupile senice, a zatim i vrapci. Senice su agresivne i ne dopuštaju vrapcima da priđu, zato sam napravila još jednu hranilicu i ostavila masne kugle od zrnevlja za senice kojima je to glavna hrana tokom zime. Na taj način sam ih razdvojila i počela da ih posmatram. Satima i danima sam ih pratila i radovala se. Najveći deo filma snimila sam kroz prozor. Zatim sam izašla u dvorište, i, na kraju sam mogla i da im priđem. Sve to mi je davalo mnogo pozitivne energije, prosto mi je bila terapija i samo da ih posmatram. Ptice mnogo lepog mogu da vam vrate, samo ako im pružite malo pažnje. Kosa sam dugo čekala da ga lepo snimim i na kraju mi je i pozirao – priča Ljubica Vojvodić.
Tokom procesa Ljubicu je, kaže, kao svojevrsni asistent, pratio njen mali sijamski mačor Cile.
U svom prvom velikom ostvarenju autorka je spojila dve ljubavi – prema prirodi i prema muzici jer je muzička podloga opus grupe „EKV“.
Ovaj festival prirodnjačkog filma, napominje Ljubica Vojvodić, poseban je po tome što, osim profesionalcima iz filmske industrije, priliku daje i amaterima u ovoj oblasti. S obzirom na to da Festival ima i kategorije za osnovce i srednjoškolce, to je prilika da se motivišu i nastavnici i đaci da učestvuju na konkursu.
– Kikinda je jedinstvena po tome što je, gradskom odlukom 2013. godine, deo trga proglašen za zaštićeno stanište sova utina. Ovo bi mogao da bude i poziv da se sada, u sezoni kada je pticama potrebna hrana, u saradnji sa Društvom za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, na mestima u gradu gde bi to bilo pogodno, postave hranilice i voda, i po tome bismo bili prvi u državi. Svim pticama stanaricama potrebna je hrana a hranilice se prave pretežno za ptice pevačice koje žive u gradskoj sredini, za senice – veliku, plavu, jelovu, vrapce – poljske i pokućare, za crvendaće, kosove, zelentarke, kraljiće, zebe – navodi Ljubica Vojvodić.
Ona dodaje da Društvo za zaštitu i proučavanja ptica organizuje akciju pod nazivom „Ptice moje hranilice“ u kojoj se pozivaju ljudi da naprave hranilicu u svom dvorištu, da pronađu zadovoljstvo u posmatranju ptica iz topline svog doma i da ih izbroje i dostave podatke Društvu koje ih sabira. Upravo ova akcija i Ljubicu je inspirisala, što je dovelo i do sledećeg koraka, a to je da svoje uživanje u tome i dokumentuje.
„Ptice su moja ljubav i oduvek su me inspirisale. Moj film posvećen je bespomoćnim, nevinim, divnim i osećajnim živim bićima stradalim od bezdušne (ne)ljudske ruke“.
– Boravak sa sedam punih pansiona na bazi „švedskog stola“, s upotrebom bazena, saune i slane sobe sa teretanom, plaćao se 3.500 dinara na dan. Bilo je moguće i odloženo plaćanje, u sedam jednakih mesečnih rata, putem administrativne zabrane, preko PIO Fonda. Prevoz je bio organizovan iz Kikinde. Naša organizacija često priređuje i jednodnevne i višednevne ekskurzije, a u planu imamo i nove aktivnosti – rekla je Milanka Tepić, referent za turizam u sindikatu penzionera.
Kancelarija Sindikalne organizacije penzionera nalazi se u zgradi u Nemanjinoj 1. Za sve zainteresovane otvorena je utorkom i četvrtkom, od 10 do 12 sati.
– Ovo je redovna vakcinacija i njom se štite i lisice i šakali protiv besnila. Najavljena nam je i očekujemo da će početi i kod nas – kaže Veselin Veselinov, predsednik Lovačkog udruženja Iđoša i Sajana „Stara bara“. – Mamci se bacaju po kanalima i nepristupačnim terenima, to je prerađeno meso sa vakcinom, mesojedi ga konzumiraju i to može da se vidi po fluorescentnoj boji koja im ostaje na zubima. Vakcine i sami mamci bezopasni su za ljude i za ostale životinje, ali nisu im ni dostupni.
– Još uvek ima mnogo šakala i oni istiskuju lisicu. Love u čoporima, noću, i najviše napadaju mladunce srna. Prave veliku štetu u lovištima, populacija srneće divljači je u velikom opadanju zbog njih. Ljudi se plaše i ne napadaju ih – tvrdi Veselinov.
– Ovo je druga godina u kojoj predavanja održavamo u osnovnim školama i prvi put smo u Kikindi. Program je prilagođen uzrastu od 10 godina i koncipiran tako da, iako deca već dosta toga znaju, mnogo novog i nauče i zapamte – kaže Ivana Mišić. – Naš cilj je da im objasnimo kako tačno zdrava ishrana utiče na njihov rast i razvoj. Na taj način povećavamo i njihovu svesnost pri izboru, jer u ovom uzrastu mogu i sami da preuzmu odgovornost i da biraju zdrav obrok. Takođe, utičemo na decu da postanu reprezenti zdrave užine, da spakuju bar jednu voćku za užinu i da svakodnevno jedu voće i povrće. Već imamo povratne informacije, đaci opominju drugare koji ne jedu voće za užinu, a javljaju nam se i roditelji da pohvale svoju decu koja su bila na predavanju jer sada sami žele da pripremaju svoj doručak i užinu, i to je, ujedno, uticaj i na njih.
Na samom predavanju deca dobijaju spravice pomoću kojih odgovaraju na pitanja o navikama u ishrani. Mišićeva navodi da su, na taj način, dobili rezultate po kojima su voće i povrće dosta uključeni u njihovu ishranu, da mnogo njih doručkuje, piju dosta vode i prilično su aktivni – čak oko 80 odsto đaka bavi se sportom.
David Šimon kaže da zna da je zdravo jesti voće i povrće.
Sara Zekir potvrdila nam je da se zdravo hrani.
