Друштво Архиве | Паге 37 оф 79 | Кикиндски портал

Скуп у РПК о запошљавању особа са инвалидитетом и предностима сарадње са предузећима за професионалну рехабилитацију

Aleksandra Djuran Оцтобер 16, 2024

У организацији Регионалне привредне коморе Севернобанатског управног округа одржана је радионица о „Запошљавању особа са инвалидитетом и предностима сарадње са предузећима за професионалну рехабилитацију“.

О наведеним темама присутне представнике привредних друштава: „МСК“, Ливница „Кикинда – аутомобиласка индустрија“, „Лира“, „Мецафор“, „Тисза Аутомотиве“, „Гриндеx“ и „Ле Белиер“ упознале су Мирјана Пантелић, директорица „Удружења предузећа за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом Републике Србије“ ( УИПС ), Марија Игњатовић директорица предузећа за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом „Новитас Цонсулт“ из Шапца, као и Јелена Митровић, директорица Филијале НСЗ у Кикинди. Привредници су информисани о запошљавању особа са инвалидитетом (ОСИ), законским обавезама, предностима сарадње са предузећима за професионалну рехабилитацију, те о скривеним ефектима уштеде из уговора о пословно-техничкој сарадњи са предузећима за професионалну рехабилитацију.

На евиденцији Филијале НСЗ у Севернобанатском управном округу има 455 незапослених особа са првим и другим степеном инвалидитета, од чега је само у Кикинди њих 337. Највише их је радно у ангажовано највећем у кикиндској „Лири“, њих око 70, а потом у погону фирме „Тисза Аутомотиве“, 42 особе.

У Србији постоји 60 предузећа за професионалну оријентацију рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом која ангажују око 1.500 радника, од којих су 1.000 са неким од степена тако верификованог статуса. Послодавци у Србији најчешће у својим редовима имају особе са инвалидитетом из сопствених редова. Привредна друштва која имају од 20 до 49 запослених имају законску обавезу да ангажују минимум једну особа са инвалидитетом, оне са од 50 до 99 две, а потом на сваких 50 радника још по једног таквог додатног радника. Алтернатива томе је плаћање у буџетски фонд Републике Србије, што је за ову годину око 812.000 динара по незапосленом лицу и то је висина учешћа у финансирању зарада особа са инвалидитетом. Други модел испуњавања, не само законске, већ друштвено одговорне обавезе, је куповина производа (ФЕР производ) или коришћење услуга предузећа за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом. Тиме привредна друштва и институције стичу могућност да уштеде и до 36 одсто вредности уговореног посла, ако са таквим предузећима закључе уговор о пословно техничкој сарадњи и испуне одређени финасијски оквир. Шаролика је понуда могућности које те фирме нуде, а „Лира“ из Кикинде пружа услуге одржавање хигијене и зелених површина, шивење радне одећа и одела, хемијског чишћења гардеробе, али и производњу механизама за намештај.

Запошљавање особа са инвалидитетом сматра се напретком у међуљудским односима, као вид развоја емпатије према особама које немају потпуну радну способност, али имају жељу да дају допринос друштву у коме живе. Инклузија и тежња за социјалном интеграцијом немогућа је без њиховог радног ангажовања. Сем економских предности, које се тичу омогућавања финансијске самосталности, особама са инвалидитетом на овај начин се додатно развија доживљај личне вредности и припадања друштву.

Основци са територије града положили испит хуманости

Aleksandra Djuran Оцтобер 10, 2024

Ученички парламент ОШ „Свети Сава“, у сарадњи са ученичким парламентима осталих основних школа, организовао је спортске турнире хуманог карактера. У оквиру Дечије недеље под слоганом „Ја сам дете имам план, буди хуман сваки дан“ организовано је више надметања.

-У протеклих неколико дана имали смо турнире у одбојци, рукомету, кошарци и фудбалу. Циљ нам је да прикупимо што више средстава за Основну школу „Краљ Милутин“ из Грачанице на Косову и Метохији којима ће прикупљен новац бити усмерен – истакла је Светлана Мирчић Вукобрат, наставница физичког васпитања.

Спортском дешавању одазвала се већина школа са територије града, а турнир је подржала и градска управа.

-Наши основци показали су на делу колико су хумани. Кроз спорт уче се правим вредностима, фер плеју и здравом начину живота – навео је Александар Аћимов, члан Градског већа за спорт и омладину.

Хуманитарну акцију подржали су и Црвени крст, наставници веронауке у школама и Актив наставника физичког васпитања.

А.Ђ.

Хитном обновом железничке инфраструктуре обухваћена и пруга Панчево-Зрењанин – Кикинда

Aleksandra Djuran Оцтобер 8, 2024

У Влади Србије потписан је уговор за хитну обнову железничке инфраструктуре у Србији. Документом који су потписали министар грађевинарства саобраћаја и инфраструктуре Горан Весић, регионални директор ЕБРД-а за Западни Балкан Матео Колањели и вршилац дужности директорка „Инфраструктуре железнице Србије” Јелена Танасковић предвиђа да ће се утрошити додатних 50 милиона евра у рехабилитацију око 200 километара постојећих пруга у Србији.

Међу деоницама које ће бити обухваћене овим пројектом је и пруга Панчево-Зрењанин- Кикинда.

-Управо ћемо кроз овај пројекат реконструисати оне путне железничке правце, који нису предмет великих пројеката, значи модернизације и електрификације, а које су важне, јер комплетна железничка мрежа треба да буде реконструисана и доведена у стање да напросто може да се користи – рекао је Весић.

Одржавање магистралних и регионалних пруга, унапређење квалитета железничке инфраструктуре и њено довођење у функционално стање којим се омогућава безбедно одвијање железничког саобраћаја циљеви су пројекта који ће спровести „Инфраструктура железнице Србије”.

Анкета о кикиндској дијаспори: Немачка и САД су најчешће дестинације исељеника

Jelena Trifunović Оцтобер 2, 2024

Анкета о дијаспори из Кикинде спроведена је у два наврата, уз учешће 164 испитаника. Подаци указују на то да су Немачка и Сједињене Америчке Државе најчешће дестинације исељеника, док млади углавном мигрирају због посла или образовања.

Истраживање је показало да многи чланови дијаспоре виде потенцијал за сарадњу у областима културе и образовања, а мање у економском улагањима.

Анкета професорке Данице Шантић показала је да се највећи број исељеника из Кикинде одлучује на одлазак због економске ситуације (75%), док мањи проценат наводи наставак школовања (20%).

Упркос изазовима са којима се суочава локална заједница, веза дијаспоре са родним крајем остаје снажна, а око 80% испитаника редовно посећује родбину и пријатеље.

Глобални програм „Миграције у контексту развоја“ у оквиру немачко-српске развојне сарадње спроводи Немачка организација за међународну сарадњу (ГИЗ), по налогу Савезног министарства за економски сарадњу и развој СР Немачке (БМЗ). Округли сто одржан је у Кикинди са циљем унапређења сарадње између локалне заједнице и дијаспоре пореклом из Кикинде.

Никад већи родитељски додатак: За прво дете 500.000 динара, за друго 600.000 динара…

Jelena Trifunović Оцтобер 1, 2024

Изменама и допунама Закона о финансијској подршци породици са децом предвиђено је повећање износа родитељског додатка и паушала за набавку опреме за дете, за децу рођену 1. јануара 2024. године и касније.

Родитељски додатак за прво дете рођено 1. јануара 2024. године и касније износи 500.000 динара и исплаћује се једнократно.

За друго дете рођено 1. јануара 2024. године и касније овај додатак је у висини од 600.000 динара и исплаћује се у 24 једнаке месечне рате по 25.000 динара.

Родитељски додатак за треће дете рођено 1. јануара 2024. године и касније утврђен је у висини од 2.280.000 динара и исплаћује се у 120 једнаких месечних рата по 19.000 динара.

За четврто дете рођено 1. јануара 2024. године и касније родитељски додатак сада износи 3.180.000 динара и исплаћује се у 120 једнаких месечних рата по 26.500 динара.

Паушал за набавку опреме за децу који се исплаћује заједно са једнократним износом родитељског додатка за прво дете, односно првом ратом родитељског додатка за друго, треће и четврто дете износи 7.500 динара.

Мајкама које остваре право на родитељски додатак за друго, односно треће дете рођено 1. јануара 2024. године и касније, следује и једнократна помоћ у висини од 135.000 динара.

Пољопривредници се још нису опоравили од лоше године, а сетвом стрнина започињу нову

Aleksandra Djuran Септембер 30, 2024

Пољопривредник из Иђоша Живко Команов обрађује 80 јутара земље. Од ратарских култура узгаја пшеницу, кукуруз и сунцокрет и већ четврту годину заредом усеви су у потпуности подбацили.

-Ову производну годину умногоме су отежали и фазани и дивљач. Под сунцокретом сам имао 17 јутара и убрзо након сетве морао сам да пресејавам део парцела. И дивљач се бори за живот тако да је у потрази за храном страдало семе сунцокрета – сазнајемо од Команова.

Већ први откоси сунцокрета најавили су катастрофалну годину.

-Имали смо од 300 до 700 килограма по јутру. Суша и тропске температуре допринеле су да усев буквално изгори. Пред жетву сам имао великих проблема са птицама. Свако јутро сам одлазио на њиву како би спасао што се спасити може и терао птице. Оно мало семена сунцокрета у главицама оне су појеле у великој мери – наводи наш саговорник.

Кукуруз је такође подбацио. Приноси је било врло мали.

-Ситуација је била таква да на појединим биљкама није било ни чокања. Најгоре је то што је уложено доста новца и труда, а род је такав да не покрива ни основне трошкове – додаје Живко Команов

И са пшеницом и јечмом пољопривредник из Иђоша, такође је имао проблема.

-Сетву сам обавио крајем јануара и почетком фебруара. Ницање није било лоше, међутим недостатак падавина, односно киша која нас је заобилазила до недавно, учиниле су своје – каже Команов.

Увелико тече припрема земљишта свега осталог за предстојећу јесењу сетву. Наш саговорник прецизира да нема могућности да мења производњу.

-Они који се баве пољопривредом сваке године иду у први разред и то је истина. Свака година је за себе, а ја што више белим изгледа да мање памети имам шта радити и како организовати производњу -закључио је Живко Команов.

Производну годину пољопривредници су завршили у минусу. То ће се, сматрају стручњаци, одразити најпре на предстојећу сетву озимих стрнина, а потом и на све остало. Очекивања су да се мање улаже у декларисана семена, као и у минерална ђубрива који су важни инпути у производњи хлебног зрна.

А.Ђ.

Више од стотину учесника у првој “Европској ноћи истраживача” у Мокрину

Igor Crnogorac Септембер 27, 2024

„Европска ноћ истраживача“, као завршница „Недеље истраживача“, први пут је одржана и на територији нашег града, у простору “Мокрин хоусе”. Тако је Мокрин вечерас једно од 400 места у 23 европске државе у којима се одвијају забавне научне интерактивне радионице под покровитељством Европске комисије.

Организатор програма је Центар за стручно усавршавање Кикинда, уз подршку Центра за промоцију науке из Београда. Активности се одвијају у 16 градова Србије и представљају највећи научни догађај у земљи. Програм је, 2010. године, покренуо Креативно-едукативни центар из Новог Сада, рекла је Данијела Вучићевић в. д. директор београдског Центра за промоцију науке.

– На интерактивним радионицама најмлађима приближавамо комплексне научне процесе, у намери да им покажемо да наука може бити занимљива и да је релевантна у нечему до чега је њима заиста стало. Ово је мало неформалнији вид образовања који им помаже да боље и свеобухватније схвате лекције које уче, да боље разумеју свет око себе и да је наука применљива и животна – рекла је Данијела Вучићевић.

У дворишту “Мокрин хоусе” било је више од стотину основаца, средњошколаца, али и одраслих посетилаца, за које је био и организован бесплатан аутобуски превоз из Кикинде. Свима је пружена прилика да буду активни учесници научних експеримената.

Град Кикинда и овога пута свесрдно је подржао активности Центра за стручно усавршавање, истакао је Тихомир Фаркаш, члан Градског већа за образовање.

– Ово је веома значајно за Мокрин у којем се први пут одвијају овакве активности, али и за град јер завршни програм није до сада организован у мањим срединама – истакао је Фаркаш. – Креативни тим Центра за стручно усавршавање је све сјајно организовао у овом простору. Овде се одвијају активности које нису само за школску децу, већ за све од 5 до 105 година. Радује нас велики одзив и надамо се да је међу ђацима и неки будући научник. Крајњи циљ је да садржаје, који можда кроз наставу изгледају сувопарно, прикажемо на савременији начин, посебно најмлађима.

Интерактивне радионице носиле су називе: „Климатска капсула“, „3Д оловке“, „Рециклажа“, „Научни шоу“. У овој последњој демонстрант је била и Јелена Јолић, ученица трећег разреда Основне школе „Васа Стајић“ из Мокрина.

– Ставили смо неки прах на мој длан и запалили смо га, била је велика ватра и прах је нестао – прича Јелена. – Ништа нисам осетила, нисам се ни уплашила и јако ми се свидело, као и све овде.

Стефан Вујасин ученик је другог разреда Техничке школе на смеру електротехничар информационих технологија.

– Први пут учествујем у „Ноћи истраживача“ и јако ми се допада, лепо је што је овде организовано, у овом простору. Занима ме наука у креативном смислу, волим мешавину науке и уметности, зато програмирам видео игрице и имам намеру да се развијам у том смеру – каже Стефан.

У „Недељи истраживача“, претходних дана, радионице, као што су „Пчелица паметница – Беебот робот“ и „Програмирање дигиталног другара – Микробит“, одржавале су се у Центру за стручно усавршавање. На њима су млади истраживачи имали прилику да открију свет програмирања и роботике.

– Ово постаје већ традиционална активност Центра јер смо је, ове године, организовали осми пут, и први пут и ван Кикинде, у прелепом амбијенту “Мокрин хоусе”. Велики број деце која јој присуствују показује нам колико је вредно улагање у њихово образовање. Њихова заинтересованост значи да су жељни знања и то је потврда да им помажемо у томе, да смо на правом путу јер деци треба омогућавати и овакав вид едукације, да могу да спознају науку у правом смислу – оценио је директор Центра, Дејан Карановић.

Како наука и технологија омогућавају стварање и забавних садржаја, шта се крије иза добро познатих појава и процеса, кроз игру и креативне задатке, учили су и млади и старији данас у изузетном амбијенту дворишта “Мокрин хоусе”, домаћина манифестације. До следеће године и нових откривања науке и технологије на занимљив и забаван начин.

С. В. О.

Генерал Мојсиловић: Прво ће бити регрутовани младићи почев од 2006. годишта

Igor Crnogorac Септембер 26, 2024

Начелник Генералштаба Војске Србије генерал Милан Мојсиловић рекао је у емисији “Таковска 10″ РТС-а да Србија касни са увођењем обавезне војне обавезе. Суштина је да се изгради одбрамбени капацитет Србије, сваки дан и сваку годину коју чекамо, губимо генерације младих војника, рекао је генерал Мојсиловић. У једној класи рачунамо до 20.000 војника-регрута, на годишњем нивоу, два и по месеца по пет хиљада њих у једној класи, односно циклусу, рекао је Мојсиловић уз напомену да ће прво бити регрутовани млађи војници, почев од 2006. годишта.

”Старији ће ићи у центре за обуку и са њима имамо план да радимо мало краће од тих 75 дана”, открива Мојсиловић.

Редовно служење војног рока суспендовано је 2011. године, али није укинуто, што процедуру реактивације чини једноставнијом.

Влада Србије је 20. септембра усвојила Закључак о образовању Радне групе за разматрање активности и мера у циљу активирања обавезе служења војног рока, чиме су отпочеле све потребне радње са циљем омогућавања увођења обавезног војног рока.

Начелник Генералштаба рекао је да мора да објасни шта чини персонал у војсци – активни састав чине официри, подофицири, војници по уговору, укључујући и војнике на добровољном служењу војног рока, а резервни састав чине резервни официри, резервни подофицири и резервисти.

“Од када је замрзнут војни рок или служење војног рока, прошло је укупно 14 година, 2010. године донета је одлука, 2011. године фактички нисмо имали војнике на служењу војног рока.То је укупно 14 година. Узмите у обзир да се резервни састав брише из евиденције и престају обавезе резервном саставу након 65. године живота. Једноставно брише се из евиденције, сва врста одговорности престаје у односу на резервни састав”, истиче генерал Мојсиловић.

Напомиње да је за 14 година, а регрутни контингент се креће између 20.000 до 36.000 по генерацији, де факто у војну евиденцију уведено око 280.000 потенцијалних војника, који су уведени само у војну евиденцију без једног дана војничке обуке. Реч је о 1992, односно 1993. годишту.

“Полазиште за обуку грађана Србије црпимо и у стратегији националне безбедности. А она каже да је наше определење да имамо војну неутралност. Односно у стратегији одбране, где један од модела за достизање одређених националних интереса препознајемо кроз модел тоталне одбране. Модел тоталне одбране повлачи са собом војну и цивилну одбрану”, рекао је Мојсиловић и оценио да Србија касни са увођењем обавезне војне обавезе и да је суштина да се изгради одбрамбени капацитет Србије.

Будућа војска у суштини треба да добије адекватну обуку до одређеног нивоа и да се преведе у резервни састав. То је основна идеја, истиче Мојсиловић.

Одговарајући на питање шта може да се научи за тих 75 дана, Мојсиловић каже да је дефинисани циљ да то буде основна пешадијска обука.

“Планирали смо да се првих 30 дана проведе на обуци за одређену врсту гађања, да се прође обука за руковање личном и индивидуалном заштитном опремом, да се раде вежбе које се односе на израду заклона за заштиту, санитетска обука, указивање прве помоћи. Значи, све је оно што се тиче индивидуалних способности војника”, објаснио је.

Други месец предвиђен је за тактичку обуку – стрелац, пушкомитраљезац, укључујући и допунска пешадијска гађања: минимум два дневна и једно ноћно.

Затим, 15 дана, оних до 75 дана, било би усмерено ка обуци у логорским и теренским условима.

Један део контингента би завршио у центрима за специјалистичку обуку. У војсци постоје три основна центра за обуку и шест специјалистичких центара за обуку.

Генерал је рекао да мировање радног односа мора бити заступљено у овом случају, додајући да је тако нешто могуће у јавним предузећима.

”Ценимо да нема много случајева запослених преко интернета у тим годинама, кад неко има 19 година. Имамо идеју да предложимо Влади да они које имају кредите а треба да буду регрутовани, добију мораторијуме на отплату барем за та два и по месеца”, рекао је генерал Мојсиловић.

Идеја је да кад војник одслужи војни рок, буде у ратном распореду у гарнизону најближем месту одакле долази.

Кад је реч о приговору савести, Мојсиловић је рекао да је то уставна категорија и да се то не може игнорисати.

”У војсци постоје занимања и специјалности у којима се не захтева и за која не морате да се обучавате да држите пушку. Али и ти регрути биће на обуци. Они који не би били обучавани за пуцање, били би у војном року у трајању од 155 дана. Нема разлике између верских и националних елемената у војсци, па тако можете да будете и ватрогасац у војсци’. Морамо да имамо оспособљене грађане Србије да бисмо сачували и одбранили отаџбину”, закључио је генерал Мојсиловић.

(Извор: РТС, фото: принтсцреен)

Друштвене мреже подстичу насиље, закључено на трибини у ЦСУ: најважнији је рад на превенцији

Igor Crnogorac Септембер 25, 2024

После трибине о борби против насиља, одржаној прошлог лета, у Центру за стручно усавршавање (ЦСУ) настављају са праксом организовања семинара на ову, нажалост, актуелну и све присутнију тему. Вечерас су, на тему “Препознајмо и смањимо насиље”, са васпитачима и просветним радницима разговарале психолог Бранка Граховац и психолог, специјалиста школске психологије, Биљана Лајовић.

– Циљ трибине је да отворимо дискусију о овој важној теми, да разговарамо о прописима, психолошкој теорији и пракси и да, у разговору са учесницима, дођемо до решења и одговора – рекла је Биљана Лајовић. – Много се полаже на интервенцију, на казне, на репресивне мере, пракса је показала да то свакако треба да постоји, али приоритет нам је превенција и управо је то оно што образовно-васпитне установе могу да пруже и да помогну прво деци, а онда и породицама. Знамо већ да су нам породице мало проблематичне у испуњавању своје васпитне улоге и да највећи део проблема потиче из лошег и недовољно доброг васпитања.

Искуства су различита, додала је. Када је породица спремна да сарађује са предшколском установом и са школом, шансе за спречавање насиља су много веће, али уколико се породица конфронтира, то није добро за децу.

– Сви васпитни утицаји треба да долазе из једног правца и, уколико нису обједињени и хомогени, деца врло лако пронађу лош пут кроз различите утицаје. То је један од озбиљних изазова са којима се срећемо и никако не смемо цео терет да ставимо на образовно-васпитне установе јер оне то не могу да ураде; не зато што неће или нису способне, него зато што је то задатак породице. Рачунам на то да ће деца са којом сада радимо, када постану родитељи, схватити шта треба да раде и тако ми, у ствари, градимо за будућност – истакла је Биљана Лајовић.

Насилна понашања данас су видљивија захваљујући медијима, што је добро, јер о томе мора да се разговара, оценила је Лајовићева.

– Проблем су друштвене мреже јер на погрешан начин публикују догађања која су дала шансу насилницима да шире своје насилно понашање. Истраживања не показују да насиља има значајно више, само је оно суровије. Увек из овог искључујем страхоте које су се десиле у мају прошле године, то је трагедија ван свега. Друштвене мреже су довеле до тога да се деца понашају негативно желећи да буду негативне звезде и то нам указује на потребу озбиљнијег рада са њима – и у школи и у стручним службама, а ја бих позвала и здравствени систем и систем социјалне заштите који морају да се укључе, као и полицију, која треба да реагује у складу са својим ингеренцијама.

Са почетком нове школске године остају нам стари проблеми, што је разлог за наставак организовања стручних скупова на ову тему, рекао је директор Центра за стручно усавршавање, Дејан Карановић.

– Сећамо се страдале деце и сматрамо да је веома важно да, кроз овај вид едукације, поново наставницима пружимо упутства јер се сви бавимо последицама, а не узроком који је најбитнија ствар да бисмо препознали и победили агресивност. Видимо да су васпитачи, учитељи и наставници заинтересовани за ову тему, велики број је пријављен за учешће на трибини и то нам даје подстицај да наставимо јер је најважније да се они који раде с децом на оваквим трибинама едукују и да пронађу решења за проблеме, да имамо безбедне школе, што нам је свима у интересу – нагласио је Карановић.

Теме које су обрађиване на овој трибини биле су у дијапазону од дефиниција насиља до начина његовог спречавања. Говорило се и почецима насиља у друштву, експериментима у психологији, улози ауторитета и друштва у иницирању насиља, о томе како се изборити са насиљем у себи, постоји ли алтруизам, шта радити када се насиље деси у васпитно-образовној установи и како се заштитити од њега, као и о поступању ових установа у кризним ситуацијама.

С. В. О.

Видео-игрице насупрот стварности: Опасности виртуелног света

Igor Crnogorac Септембер 25, 2024

Почетком школске године и повратком обавезама, али и дружењу и стварању нови контаката, социјализацији у реалности, у супротности са свеприсутном виртуелном стварношћу у којој деца и млади, чини се, проводе све више времена, актуелизују се и питања која забрињавају родитеље.

Да ли могуће да, због посвећености компјутерским игрицама, посебно онима са насиљем, и поистовећивања са ликовима из њих, дете помеша виртуелни и реални свет у тој мери да чак изгуби границу између тога шта је то што озлеђује, шта је дозвољено, а шта забрањено? Да се конфузија пренесе у стварност и да таква деца показују агресивност према вршњацима, посебно ако су игрице пуне насиља, и да ли то може да створи проблеме у развоју и какве?

О томе смо разговарали са Татјаном Тановић, психологом, психотерапеутом и оснивачем Центра за подршку породици, лични развој и хумано друштво „Повежи се“ у Кикинди.

Да ли и како играње агресивних видео-игрица (пуцачке мисије, пљачке…) утиче на дете предшколског и нижег основношколског узраста, на њихово расположење и комуникацију?

Видео-игре нису само вид забаве, постају све доминантнији медиј. Међу различитим врстама видео-игрица као што су едукативне, спортске, авантуристичке, стратешке, постоје и акцијске игре чији су садржаји испуњени насиљем.Када се разматра утицај видео игара са агресивним и насилним садржајем на децу предшколског и нижег основношколског узраста, већина истраживања наглашава да играње насилних видео-игара представља фактор ризика који, симултаним деловањем са одређеним другим факторима окружења и личности детета, доприносе испољавању агресивног понашања.

Који су остали фактори ризика и колики је и какав утицај породице?

Узраст се наводи као једна од најзначајнијих индивидуалних карактеристика од које зависе ефекти играња агресивних видео игрица. Због социјалне и емоционалне незрелости и недовршеног когнитивног развоја, млађе особе су осетљивије и подложније негативним утицајима. Такође, особе са израженијом цртом агресивности понашаће се агресивније након излагања медијским приказима насиља у односу на особе са мање израженом цртом агресивности . Као додатни фактори ризика наводе се: претходно агресивно и насилно понашање, слабије вештине решавања проблема, висок неуротицизам, низак ниво савесности и неадекватан или одсутан родитељски надзор. Породично окружење има несумњив утицај на испољавање агресивног понашања деце и адолесцената. С једне стране, породица може директно утицати на испољавање агресивног понашања детета, док се, с друге стране, тај утицај остварује у симултаном деловању више различитих фактора, укључујући и играње видео-игрица са насилним садржајем. У складу с тим, анализа утицаја породичних конфликата и изложености насиљу у видео-игрицама показују да деца и адолесценти који живе у конфликтној породици, уз континуирану изложеност медијским приказима насиља, испољавају значајно агресивније понашање. Истраживачи су такође, открили да одређене ситуације повећавају изложеност насилним видео играма – као што је лоцирање конзола за игре и рачунара у дечијим спаваћим собама и омогућавање старијој браћи и сестрама да деле игре са млађима.

Да ли то може да утиче на њихову слику о свету и животу?

Утицај играња насилних видео-игрица очигледан је на десензитизацију (умањено реаговање) на насилна дешавања. Десензитизација се огледа у смањеном кардиоваскуларном, електродермалном, неуралном и емпатичком одговору на насилне сцене. Дете и млада особа насилно дешавање не препознаје као хитан случај и не осећа одговорност и потребу да реагује у спречавању наставка насиља. Он постаје посматрач. Мала деца ће чешће, због неразвијених когнитивних капацитета, мешати измишљено насиље са насиљем у стварном свету, а без оквира за доношење моралних одлука, могу да опонашају радње које виде у насилним видео-играма. Учестало играње насилних видео-игрица може утицати на промену уверења да насилно понашање није погрешно, те се постепено развијају ставови који одобравају и подстичу агресивно понашање код детета. Свакодневно излагање насилним садржајима доводи до повећања прага осетљивости и веће толеранције на насиље.

Како родитељи да, са почетком школских обавеза, ускладе дететову “зависност” од игрица, или бар да их преоријентишу на оне са друкчијим, неагресивним и едукативним садржајима?

Све се више постигнућа која настају захваљујући властитом раду замењују понудом готових производа, све је лако доступно и олакшано. Тако је и са дечијом игром. Ево примера. И у реалном и виртуелном свету деца се кроз игру суочавају са препрекама које треба решавати. Ако се деца у реалној игри међусобно не слажу, онда се и посвађају, па се мире. Улажу напор да отклоне неку препреку, не постоји клик на дугме који ће то урадити уместо детета. Тако се уче важним животним вештинама. У виртуелном простору то је другачије. Ако га неко нервира, једноставно га искључи. Ако треба брже да се креће, подесиће кликом брзину. Мислим да је јако важно да родитељи буду свесни ове разлике и да континуирано омогуће својој деци искуства реалне игре у којој су укључена сва чула. То не значи да су виртуелне игре тотално некорисне и штетне. Њихова употреба треба да буде минимализована, јер се стварају ради комерцијалне добити. У ту сврху креатори користе једноставан рецепт; забава мора бити у великој дози и лако пробављива, што је основа за стварање зависности. Још нешто сматрам врло важним да нагласим и да позовем родитеље на промишљање: ниједан уређај, ниједна играчка на батерије која говори и сличне техничке иновације које се рекламирају под паролом “побољшања дететовог развоја” не могу да замене топао, посвећен родитељски однос. Родитељ мора бити укључен и свеприсутан у дететовом одрастању – никакав готов производ (телефон, таблет, меда који прича…) не сме да послужи родитељу да му олакша и поједностави бављење својим дететом тако што ће своје родитељске улоге преусмерити на поменута средства.

Који би били савети родитељима за исправно поступање, у дететову корист?

Што се тиче конкретних поступака којих би родитељи требало да се придржавају навела бих следеће:

– играње видео-игара са својом децом како би поделили искуство и разговарали о садржају игре

– постављање јасних правила о садржају игре и времену играња, како у кући тако и ван ње

– праћење онлајн интеракција и упозоравање детета о потенцијалним опасностима од интернет контаката док играју игрице на мрежи

– омогућавање играња видео-игара само на јавним местима у кући, не и у дечијој спаваћој соби

– имајте на уму да сте узор својој деци, укључујући и то које видео-игрице играте и колико дуго их играте

– примена ограничења укупног времена укљученог екрана

– обезбеђивање да се видео игрице играју само након што су домаћи и кућни послови завршени

– подстицање учешћа детета у другим, посебно физичким активностима.

У ком моменту родитељи треба да реагују, шта је црвена лампица која указује да је детету потребна помоћ психолога?

Неки од сигнала због којих би родитељи и дете требало да се обрате стручњаку су: занемаривање скоро свих аспеката живота осим играња игрица, изолација од других како би се што више времена проводило играјући, осећања немира или раздражљивости када се не може играти, заокупљеност мислима везаним за игрице, лагање о времену проведеном у игри, поремећен сан, повећана агресивност. Ови симптоми су, такође, важећи и за одрасле. Увек предлажем да се родитељи едукују, информишу о правилном дечијем развоју и да примењују стимулације које одговарају узрасту и карактеристикама детета, и да избегавају штетне утицаје на развој како се црвена лампица не би упалила. Стручне особе – психолози, педијатри, психијатри, могу бити веома корисни као саветници и едукатори, радећи заједно са родитељима на правилном развоју детета и превенцији различитих потешкоћа.

С. В. О.