Друштво Архиве | Page 40 of 77 | Кикиндски портал

Обнова и градња коришћењем земље на тренингу у Сувачи

Igor Crnogorac July 24, 2024

Обука о земљаној архитектури нови је програм Народног музеја који је започет јуче у млину Сувача. Једанаест полазника пријавило се како би стекли теоријска знања о градњи и обнављању објеката помоћу блатног малтера, што ће, на јесен, а можда и наредних година, резултирати реконструкцијом оштећених делова млина на коњски погон, јединог у овом делу Европе. Они ће, такође, на крају тренинга, добити и ECVET сертификат.

Тренинге води архитекта и специјалиста за земљану архитектуру, Драгана Којичић.

– ЕCVET тренинзи се спроводе широм Европе, али у неформалном образовању. Идеја је да се обуче мајстори који ће остати овде и помоћи у обнови, не само Суваче, него и других објеката од земље.

На првом тренингу, одржаном јуче, на програму је било упознавање са материјалом. Данас се већ започело са практичним радом.

– Почињемо обнову Суваче, скидамо малтер, уочавамо проблеме и проналазимо решења за њено санирање и заштиту – објашњава Драгана Којичић. – За други део тренинга који ће бити одржан на јесен, радићемо завршну обнову и кречење. Учесници су веома заинтересовани, различитих су професија, а неки већ и имају искуства.

Један од искуснијих полазника је пензионер Душан Вујичић.

– Већ имам знање и вештине у изради материјала, правилној употреби алата и заштитне опреме, па могу и да помогнем осталим учесницима – каже Вујичић.

Маја Ердељан Ромић на обуку је дошла из Сајана. Каже да је њен мотив то што живи у кући од набоја и жели да научи како да је квалитетно одржава.

Грађевинског инжењера Филипа Пјевића инспирисао је рад инструкторке Којичић који му је, каже, познат од раније.

– Ово је и привилегија и од великог је значаја за наш град – напомиње Пјевић. – У питању су традиционалне технике грађења, обнављања, реконструкције, које су заборављене и на овај начин се поново актуелизују и негују.

Људи данас схватају да са земљом може да се гради на потпуно модеран начин, прилагођен савременом животу. У Кикинди је специфична врста набоја, са црепом, а то је управо техника која се користи данас у Јапану, у модерној градњи, указује инструкторка Којичић.

Додаје да је идеја да се овај сертификовани програм спроводи у континуитету, како би се делови Суваче који су у лошем стању, редовно одржавали.

Тренинзи се одвијају захваљујући средствима Министарства културе Републике Србије и у сарадњи са Клубом финих заната – Центром за земљану архитектуру који води Драгана Којичић.

С. В. О.

После првог уписног рока, у ВШССОВ остало 35 места за бруцоше

Igor Crnogorac July 23, 2024

У Високој школи за образовање васпитача (ВШССОВ), за упис на основне студије у септембарском року остало је 35 слободних места на смеру „струковни васпитач деце предшколског узраста“, од којих чак 20 на буџету. У првом, јунском року, примљено је 36 бруцоша – 31 на буџету и петоро самофинансирајућих који су у том статусу јер су већ једном били уписани на буџетско школовање.

Студенти који настављају школовање на мастер студијaма, у јуну су попунили 30 од укупно 50 слободних места на првој години. Само прво двоје на ранг листи имаће плаћено школовање у следећој наставној години.

У овој високошколској установи почело је и пријављивање за дошколовање – упис на трећу годину основних студија кандидата који имају завршену Вишу школу за образовање васпитача (смер – васпитач у предшколским установама). Они се, без пријемног испита, уписују до 1. октобра, а за ово додатно образовање нису предвиђена места на буџету.

– Заинтересованост је на нивоу прошле године, можда мало мања – каже директорица ВШССОВ, др Ангела Месарош Живков. – Очекујемо да ће сва места бити попуњена у септембарском уписном року.

Пријављивање за упис на прву годину основних студија је 2, 3. и 4. септембра, а на прву годину мастер студија – од 20. августа до 30. септембра.

Самофинансирајући студенти на основним студијама и они на дошколовању годину плаћају 54 хиљаде, а мастер студије годишње коштају 75 хиљада динара и Школа одобрава плаћање у десет месечних рата.

За 2024/2025. годину није предвиђен упис на смеру струковни васпитач за традиционалне игре.

– Истекла нам је седмогодишња акредитација и донели смо одлуку да не започињемо поново тај процес јер немамо доктора наука из области етномузикологије и етнокореологије. Уз то, већ дуже време опада број заинтересованих – указује директорица. – Међутим, нисмо одустали од то смера. Када се поново стекну услови, уз реорганизацију студијског програма, ући ћемо у нову акредитацију.

Од око 300 студената Високе школе, на смеру за традиционалне игре их има само десетак. Овај студијски програм постоји од 2008. године, када је прву годину уписивало и по 35 студената. ВШССОВ једина у држави и имала овај смер на којем је високо образовање стекло стотине кореографа из Србије и читавог региона.

С. В. О.

Зграда Дечијег одељења биће завршена до краја године

Jelena Trifunović July 22, 2024

Темељна реконструкција Опште болница Кикинда је настављена. Након што је завршена реконструкција и усељена зграда у којој се налазе одељења Физијатрије, Патологије и Неуропсихијатрије, у току су радови на згради Дечијег одељења.

– До јесени би требало да се заврше радови и након тога издејствује употребна дозвола и објекат стави у функцију. Издвојено је 513,6 милиона динара за обе зграде. Кад се ради темељна реконструкција долази и до непредвиђених радова и трошкова. Испоставило се да је код зграде Дечијег одељења било слегања као последица накупљања кишнице која није имала где да отиче, и то је решено и отклоњено. Настављени су радови, следи санација инсталација- електро, машинских, водоводних, развода медицинских гасова и побољшање енергетске ефикасности што је веома важно и значиће много Болници због смањења трошкова грејања- наводи Светислав Вукмирица, помоћник градоначелника задужен за инвестиционе и развојне пројекте.

Подсетимо, за реконструисану и усељену зграду у којој су одељења физијатрије, патологије и неуропсихијатрије обезбеђена је и нова медицинска и немедицинска опрема. Захваљујући Министарству за јавна улагања обезбеђено је 240.000 евра за додатну медицинску опрему, док је Покрајински секретаријат за здравство определио 10,5 милиона за немедицинску опрему.

– Реконструкцију Болнице финансирају Влада и Министарство, за општу добробит. Циљ нам јесте да се у роковима све заврши, али околности су такве да то не буде увек испоштовано, али приоритет је квалитет и да након завршетка радова, буду задовољни и здравствени радници и пацијенти. Технички пријем зграде Дечијег одељења очекујемо до краја године. Паралелно се ради и на другој фази, а то је предстојећа реконструкција тзв Нове болнице која ће обухватити 22.000 квадратних метара- реконструкцију 14.000 квадрата и доградњу анекса од 6.000 квадрата, са 2.000 квадратних метара управне зграде. Пошто ће свака соба добити купатило, смањиће се број лежајева, па је потребна доградња анекса. Темељна реконструкција Опште болнице је огромна инвестиција, вредна око 3 милијарде динара и то је највећи пројекат до сада- указује Вукмирица.

Реконструкција тзв Нове болнице радиће се такође фазно.

– Град је урадио оно што је до нас, идејно решење, мастер план и урбанистички пројекат, то смо завршили, Град је уложио 16 милиона за израду пројектно техничке документације, то је прошло контролу Министарства за јавна улагања и сад је на Влади да определи тај новац како бисмо ушли у нову фазу реконструкције. Радиће се део по део и добићемо одличне услове у кикиндској болници- истиче наш саговорник.

Ј. Ц.

Конкурс Удружења пословних жена за избор најбољих предузетница отворен до четвртка

Igor Crnogorac July 21, 2024

Заинтересоване предузетнице могу да се пријаве за једну од три категорије: извозно оријентисана фирма, успешан пословни модел и специјална признања.

Право учешћа на конкурсу за избор најбоље предузетнице „Цвет успеха за жену змаја“ имају све пословне жене у Србији које су власнице или имају удела у власништву предузећа, без обзира на врсту делатности.

Награда „Цвет успеха за жену змаја“ представља јединствени подстицај пословним женама које се успешно носе са изазовима транзиције и додатно мотивише жене које су на корак до одлуке да се отисну у свет предузетништва. Циљ награде је афирмација успешних предузетница и видљивост њиховог доприноса економском развоју Србије. Признањем најуспешнијима скреће се пажња јавности на велику покретачку снагу женског предузетништва, наводи се на сајту Удружења пословних жена.

У претходних 17 година на овом догађају промовисано је више од 500 жена, а њих 173 је добило признање „Цвет успеха за жену змаја“ за најуспешнију предузетницу. Четири успешне пословне жене проглашене су амбасадоркама Европске мреже женског предузетништва.

Олгица Арађански, као власница СЗР “Бутик свећа” једина је добитница ове престижне награде из нашег града, а признање јој је уручено 2013. године. Била је тада и једина која је награду заслужила у категорији самозапошљавање.

С. В. О.

Коначно: Вода за пиће хемијски и микробиолошки исправна

Aleksandra Djuran July 16, 2024

Вода у Кикинди је коначно исправна за пиће, истакнуто је у ЈП „Кикинда“. Др Сања Брусин Белош, начелница одељења хигијене и хумане екологије Завода за јавно здравље саопштила је да је 30. маја започета такозвана велика анализа из резервоара фабрике воде и да су резултати показали да је вода из чесме безбедна за употребу.

-Анализа је обухватила више од 100 хемијских и микробиолошких параметара, а укључено је било и радиолошко испитивање. Све оно што Закон прописује је и анализирано је и закључак је да је вода исправна. То што се осети на хлор је нормално. До сада га нисмо осећали, иако га је било, јер чим се убаци у воду везивао се за амонијак и органске материје тако да је био неприметан. Сада је амонијак елиминисан из воде, а органске материје су у границама дозвољених тако да хлор, који је такође у границама нормале, нема за шта да се веже и због тога се и осећа. Технологија одабрана за пречишћавање воде је добра и доказано је да она може да се пречисти и да је исправна за пиће – додала је др Брусин Белош.

У претходном периоду тестирана је и хидраулика на свој опреми постројења за прераду воде, а у протеклих седам дана у граду је трошена рекордна количина воде, навео је в.д. директор ЈП „Кикинда“ Чедо Гверо.

-Потрошња је била 170 литара у секунди што је превазишло све досадашње статистике. Зимски просек је 30 литара у секунди, а летњи је од 90 до 110 литара у секунди. Најважнији параметар је да није било искакања система тако да смо доказали да опрема и постројења може да задовољи екстремне услове. Од 15. јула тестирамо опрему на максималном капацитету рада и на основу добијених анализа поднећемо захтев за санитарну сагласност и употребну дозволу. У току је и нормирање у погону за прераду и на нама је да све урадимо како би имали најбољи оптимум производње. Добијање употребне дозволе очекује се у наредних 45 дана – прецизирао је Гверо.

Већ у јуну, када се на славина појавила знатно чистија вода, она је била пуно квалитетнија него до тада. Са информацијама се није излазило како би се избегла политизација.

-Желели смо да завршимо пројекат употпуности и да тада изађемо пред грађане са конкретним информацијама – напоменуо је Гверо.

Планирано је и опремање још два бунара неопходних за повећање капацитета воде. Максимални капацитет биће 220 литара воде у секунди и неће бити проблема у снабдевању.

А.Ђ.

Заштити старије потрошаче који не желе да примају телефонске позиве трговаца кроз регистар „Не зови“

Aleksandra Djuran July 16, 2024

У складу са Законом о заштити потрошача и у циљу што ефикасније заштите осетљивих група почео је са радом регистар „Не зови“. Потрошачи који не желе да примају позиве трговаца путем телефона и смс односно ммс порука које се односе на продају производа или услуга, могу да се упишу у поменути регистар, а сви оператори мобилне и фиксне телефоније обавезни су да то омогуће својим корисницима.

-У последње време јавља нам се велики број старијих особа које су жртве трговаца који имају све њихове податке. Стога је оформљен регистар „Не зови“ како би заштитио старије потрошаче. Пошто се број телефона појединца региструје код оператера мобилне телефоније, он се региструје и у Регулаторном телу за електронске комуникације и поштанске услуге РАТЕЛ. Трговац пре него што позове потрошача мора да провери да ли његов број регистрован и уколико га и тада назове ризикује казну од 50.000 динара – истакао је председник УПОК-а у Кикинди Дарко Цвијан.

Иако је телефонска трговина легална, потрошачи пријављују велики број злоупотреба.

-Пензионери су најосетљивија, али и најсигурнија категорија платиша јер се у 90 одсто случајева све продаје преко административне забране односно обуставе на пензију. Правило је да се телефонским путем продају изузетно скупи производи од више десетина хиљада динара или неколико хиљада евра, а ствари које су купују немају ту тржишну вредност. Трговци су развили софистициране начине продаје и неретко доводе потрошаче у непријатне ситуације, а како се све одвија телефоном тешко је доказиво да је потрошач доведен у заблуду – каже наш саговорник.

На сајтовима Министарства унутрашње и спољне трговине и РАТЕЛ-а постоје обрасци који су једноставни за попуњавање, али потрошач мора лично да је га попуни.

-Током пролећа нам се јавио већи број потрошача управо због оваквог вида куповине и у многим случајевима смо посредовали. Најважније је да потрошач, уколико одустане од куповине, то уради на време у року од 14 дана. У том периоду може да се врати производе без навођења било какви разлога зашто одустаје од куповине. Када нам се суграђани јаве у том интервалу ми му омогућимо да раскине уговор и поврати средства. Ако законски рок прође, не може ништа да се учини. Имали смо и ситуација где су склапани уговори са дементним особама и то недељом, тако да се неретко таргетирају потрошачи који су онемогућеног расуђивања због болести – прецизира Цвијан.

Најчешће се продају мобилни телефони, разна медицинска помагала попут масажера, јастука, прекривача са магнетима или суплементи.

А.Ђ.

Петровдан, црквену славу, први пут прославили у Банатској Тополи: Кум доктор наука

Aleksandra Djuran July 12, 2024

Црквену славу Петровдан први пут су у цркви у изградњи обележили мештани Банатске Тополе. У цркви Светог Петра и Павла свету Литургију служио је свештеник Александар Лекић, а поред Тополчана догађају су присуствовали и верници из Кикинде и Башаида.

-Велики је успех што смо, уз Божију помоћ, урадили доста тога на православном храму. Имали смо подршку благоверног народа, али и наше епархије. Остало је да се уради плафон и да се под поплоча у унутрашњости здања, а напољу је остало да се ураде потпорни зидови на торњу и тада су највећи радови готови. На цркви увек има посла и тако ће бити увек. На фрескописање ће се сачекати неко време јер је неопходно да се зидови добро осуше истакао је свештеник Александар Лекић.

Кум славе био је Никола Канас, доктор наука који предаје на Институту „Биосенс“ при универзитету у Новом Саду. Велики је ктитор цркве у изградњи.

-Сматрам да је наша дужност да вратимо добрим нашим родним местима. Мој отац је рођен у Банатској Тополи, недалеко од садашње цркве. Лета сам проводио у овде и веома волим Банатску Тополу. Пре десет година отац и ја смо са мештанима разговарали о томе како би било лепо да се изгради Српска православна црква у селу. Идеју су подржали мештани, али и црква и корак по корак она је и реализована – сазнајемо од Николе Канаса.

Никола Канас живео је неколико година у Норвешкој, у Тортхајму, где је завршио докторске студије на норвешком универзитети за науку и технологију.

-Јуче сам стигао из Америке где је реализован научно-истраживачки пројекат који заједно раде новосадски и универзитет Дрекслер у Филаделфији. Истраживање је трајало три месеца и стигао сам баш на славу. Моја жеља је била да будем кум јер је и црква веома важна за живот у селу. Наставља се даље са радовима и најважније је да је црква функционална – навео је Канас.

Темељи цркве у улици Вука Караџића 12 изливени су у септембру прошле године.

-Нико од нас није очекивао да ће се црква овако брзо изградити. Мештани су презадовољни и морам да истакнем да је црква за време богослужења пуна. Остварили смо још једну значајну инвестицију за село коју су сами мештани истакли као важну – прецизирао је Недељко Цимеша, председник савета Месне заједнице.

Крст и црквена звона на храму су освештана и за кратко време он је стављен под кров. Свештеник Лекић напомиње да је за свако место важна православна светиња јер окупља народ. Изградња прве православне цркве у Банатској Тополи започета је на иницијативу мештана, али и представника цркве. Сваке суботе у објекту који се гради, служи се Свету Литургију.

Храм се гради у стилу једнобродне грађевине са торњем преслице. Медитерански је тип цркве и јединствена је у Банату.

A.Ђ.

Позив за пријављивање: Дводневни тренинг за обнову објеката од земље

Jelena Trifunović July 10, 2024

Захваљујући средствима Министарства културе Републике Србије и сарадњи са Клубом финих заната – Центром за земљану архитектуру који води Драгана Којичић, у оквиру простора млина Сувача биће одржана два сертификована тренинга за обнову и уопште у раду са објектима од земље.

Први тренинг заказан је за 23. и 24. јул и намењен је за максимално 12 учесника – одрасли (25+)

Овај дводневни тренинг обухватиће упознавање са основним карактеристикама материјала првог дана након чега ће учесници бити у прилици да полажу усмени и писмени тест и стекну ECVET M2 сертификат за градњу земљом у неформалном образовању.

Другог дана ће се радити дијагностика зидова млина Суваче и започети радови на обнови појединих делова како би се зидови припремили за јесен када је планирана реализација другог тренинга.

Најављене трениге водиће Драгана Којичић архитекта са специјализацијом за земљану архитектуру и Оља Тодосијевић сертификовани ECVET тренер и уметница.

Из Музеја су позвали заинтересоване да се пријаве путем мејла на muzejkikinda@gmail.com или на телефон 0614012981 до 20. јула

Ручна косидба жита као пре једног века: Сајан чува традицију

Aleksandra Djuran July 6, 2024

Oштре косе и српови, вредне руке и жеља да се очува традиција у ручном кошењу жита, слика је која је из Сајан послата у оквиру 27. Севернобанатских жетелачких свечаности. Традиционална манифестација окупила је седам екипа из Црне Баре, Мађарске и Сенте и Сајана.

Најстарији косац био је 87-годишњи Ференц Хереши из Сенте.

-Раније нисмо имали комбајне само косе, српове и наше руке. Жито смо везивали у снопове које су вукли коњи на колима. Постојала је само машина која од класја одваја семе. За косце је најважнији добар алат, коса, која мора да буде оштра. У супротном косац би се брзо уморио. Као мали имао сам кратке панталоне и још увек се сећам како је стрњиште било оштро – истакао је Хереши са којим је био и Кристоф Сабадош који ће наследити ову традицију породице Фекете. Открио нам је да је научио да коси од баке Маргите Шарвари чији је задатак овога пута био да спреми укусан фруштук екипи косаца.

-Ја сам четврта генерација косаца и поносан сам на ту чињеницу. У нашој породици ово је традиција која се наслеђују са колена на колено – сазнали смо од Кристофа.

Са гостима из мађарског града Апартхалма Сајан се побратимио 2013. године и већ 11 година они су део свечаности.

-Први пут смо у Сајану косили жито, свидела нам се манифестација и долазимо сваке године. Волимо ово окупљање које нас враћа у прошлост, у детињство. Драго нам је што смо део традиције која се чува и свима у Мађарској причамо о њој – открио је Ђерђ Винца из Апартхалма.

Екипа из Црне Баре била је највеселија. За јело су припремили праве посластице.

-Некада је било тешко доћи до жита, знатно теже него данас. Читаву сезону радили су за џак жита, а ми га данас зарадимо за један да. Треба да ценимо оно што имамо – каже Лајко Маћаш из Црне Баре.

Некада се за време жетве устајало у четири ујутро и кретало на њиву. Радило се док се види. Косцима су велика помоћ бил жене које су везивале жито у снопове, али и припремале обилан доручак. Фруштук је чинио хлеб, барена јаја и кромпир, лук, сланина, ракије, кајсија, шљива и вишања, али и слатких колача, ко је могао да их приушти.

Највећу подршку манифестацији пружа град Кикинда,а овом догађају присуствовали су градоначелник Никола Лукач, његова заменица Дијана Јакшић Киурски и су чланица Градског већа Мелита Гомбар. Отварајући жетелачке свечаности градоначелник Лукач истакао је важност чувања обичаја, али и добросуседских односа међу народима.

-Заједничка сарадња је кључ успеха и боље будућности а када смо удружени можемо много тога. Сајанске жетелачке свечаност су ту и да нас подсете како је то некада било, а на нама је да млади буду ти који ће је даље чувати – прецизирао је Лукач.

Вршидба жита је један од најважнијих пољопривредних радова, а косидба је имала и улогу јачања заједнице.

-Значај оваквих манифестација је, осим што негују традицију, је што промовишемо прве породичне вредности, где је породица стуб друштва и заједно долазе до хлеба на столу. Важно нам је да млади то увиде и да знају да за све треба да се потруде и да сопственим радом стигну до резултата – навела је Дијана Јакшић Киурски.

Млади се прикључују манифестацији, тако да ће она да се организује још дуго година додала Шара Бењоцки, председница КУД-а „Ади Ендре“, који је и организатор жетелачких свечаности.

-Пуно ми је срце када видим колико и младима у Сајану значи ова манифестација. Још увек имају прилику да о ручном кошењу жита уче од наших најстаријих косаца, који су и сами некада ручно косили жито са својим родитељима. Они на правни начин могу да дочарају како је то некада било, али и да им покажу како се ручно коси хлебно зрно. Кроз ову манифестацију желимо да им покажемо како је некада пуно рада требало да се дође до парчета хлеба. Свима нам је исти циљ, да сачувамо традицију и да је пренесемо на младе – рекла је Шара Бењоцки.

Месна заједница чува ову манифестацију и жели да је учини још бољом.

-Жетва је била дан радости и заједништва. Посао је захтевао ангажовање читаве породице, али и комшија и пријатеља. Наша дужност је да очувамо народну традицију и да је пренесемо на младе. Када виде како се тешко долазило до хране на трпези, млади ће више ценити оно што сада имају – напоменуо је Золтан Тот, председник Савета МЗ Сајан и заменик покрајинског секретара за пољопривреду.

Помоћ жетелачким свечаностима пружили су и Покрајински секретаријат за образовање ,прописе, управу и националне мањине, као и фондација Бетлен Габор из Мађарске.

А.Ђ.

Супружници Весна Докић и Ненад Тот и њихово шесторо деце, који су живели у две неусловне просторије, преселили се у кућу из снова

Aleksandra Djuran July 4, 2024

Осмочлана породица Тот-Докић из Мокрина добила је своју кућу из снова. На вратима новог дома у улици Жарка Зрењанина број 37 дочекао нас је петогодишњи Марко.

-Дошли сте да видите моју нову кућу?. Морам да вам покажем собу коју делимо бата и ја. Прелепа је. Имамо своје кревете, сто, али и лејзи бег. Ко ће да седи у њему договарамо се јер не можемо обојица у исто време. И секе су срећне – са одушевљењем нам је испричао Марко.

И његов брат, три године старији Милош, не престаје да хвали нову кућу у којој живи са мамом, татом, браћом и сестрама.

-Имамо нову лопту и нови кревет који је само мој. Имамо и компјутер. Он је код девојчица у соби, али нас приме да се играмо са њим. Нећете веровати имам само своју собу у којој сам сам. Све што сам желео то се и остварило. Сада ћу моћи да позовем и другаре да дођу и да се играју у мом дворишту, али и у мојој новој кући – одушевљен је Милош.

И сестре шестогодишња Андријана, седмогодишња Снежана и четворогодишња Дуња пресрећне су што имају свој кутак. Све су у једној соби окреченој у розе, свака има свој кревет и своју полицу у заједничком ормару. Радости породице придружио се и двоипогодишњак годишњи Михајло.

Весна Докић (23) мајка задовољних малишана која живи заједно са супругом Ненадом Тотом (36) није крила своје задовољство што коначно имају кров над главом који ће њеној породици омогућити да живи у нормалним условима.

-Преселили смо се у нову кућу која има све. Сва деца имају своју собу, коначно имамо купатило, велику кухињу, трпезарију у којој сви заједно ручамо. У оквиру куће је и велико двориште, окућница, али и помоћне просторије. Много нам значи и знатно нам је лакше Ова кућа је сан из снова и све наше жеље су испуњене – истиче Весна Докић.

Да остваре своје снове помогла им је хуманитарна организација „Срби за Србе“. Марија Моравић, пи ар ове организације навела је да је породица Тот Докић заслужила нови простор за живот. За кућу са окућницом издвојено 4.685.840 динара.

-Деца су добра и лепо васпитана што је заслуга Весне и Ненада. Колико су дивни и скромни види се из њиховог понашања. Радо смо им помогли да добију кућу на 20 ари плаца. Постоје два објекта, један од 115, други од 90 квадрата и у оба може да се живи. Део намештаја је био у кући, а део је накнадно обезбеђен уз помоћ донатора. Ту су и помоћни објекти за узгој животиња који су овој породици потребни, али и велико двориште у ком се малишани играју. У марту смо започели прикупљање средстава и ево већ у јулу они су се уселили. Није било лако наћи адекватну кућу, али успели смо и у томе – рекла је Марија Моравић.

До сада је ова породица живела у омањој кући која је имала врло малу кухињу и једну собу у којој је живело њих осморо. Купатила није било.

-Прибојавала сам се да ће у старој кући влага уништити здравље моје деце. Млада сам се удала и посветила се мајчинству. Иако сам напустила школу, децу учим да је образовање јако важно. Трудим се, заједно са супругом Ненадом, да их лепо васпитамо и да од њих постану вредни и часни људи – додаје Весна.

Породица Тот-Докић живи од продаје млека. Имају девет крава о којима се брину, а Ненад се прихвата сваког посла који у селу постоји и врло често ради за надницу. Како имају регистровано пољопривредно газдинство немају права на социјалну помоћ и дечији додатак.

А.Ђ.