Друштво Архиве | Page 42 of 77 | Кикиндски портал

И у Дому здравља акција превентивних прегледа деце и одраслих

Aleksandra Djuran June 15, 2024

Превентивни прегледи, у недељу, 16. јуна биће организовани и у Дому здравља. За одрасле ће се обављати у амбуланти у Светосавској 53, а за децу у Дечијем диспанзеру од 8 до 15 часова, сазнајемо од директорице др Биљане Марковић.

Преглед одраслих обухватиће физикални преглед, са мерењем крвног притиска, пулса, шећера у крви, а суграђани ће имати могућност да изваде крв како би се урадила крвна слика, али и тумор маркери (ЦЕА, Ца19-9, алфа-фетопротеин).

За децу је предвиђен преглед локомоторног система и, уколико родитељи дозволе, одређивање шећера у крви.

Прегледе, који су за све грађане бесплатни, организује Министарство здравља. Циљ је да се открије и реагује у раној фази болести када је излечење знатно лакше.

А.Ђ.

Породично насиље невидљива претња: Охрабрити жртве да пријаве насилника

Aleksandra Djuran June 15, 2024

Случај насиља у породици у ком је 57-годишњи Г.Б. претукао четири године млађу супругу О.Б. користећи пиштољ, из ког је и испалио пет метака који, на срећу, нису погодили жртву насиља него су завршили у зиду и поду собе, наишао је на осуду јавности. Оца насилника полицији је пријавила 24-годишња ћерка, студенткиња економије која је кобног дана била у Новом Саду, где борави током школске године. Како је истакла највећи страх имала је да полиција неће стићи на време и да ће мајку затећи мртву. Додаје и да је њена мајка дуго трпела насиље, батине, псовке, те да је отац болесно љубоморан, као и да је сада најважније да се она опорави.

Насилнику се на терет стављају кривична дела насиље у породици и недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја јер је полиција у кући пронашла један пиштољ у легалном поседу и четири комада ватреног оружја у илегалном поседу, а одузели су и 2.168 комада муниције у легалном поседу и 890 комада муниције у илегалном поседу. На предлог тужиоца Основног јавног тужилаштва, судије Основног суда у Кикинди осумњиченом су одредиле притвор до 30 дана.

Насиље се обично везује за особе које су на ивици егзистенције и нижег образовања, међутим, да је то стереотип потврдио је и овај случај јер се ради о добростојећој породици и угледном приватнику. То потврђује и Александра Чолић, правница и члан тима за насиље у породици Центра за социјални рад.

-Сви могу да постану жртве насиље, без обзира на образовање и друштвени статус. Доминантна врста насиља са којом се сусрећемо је физичко, занемаривање и психичко насиље, док се сексуално и економско насиље недовољно препознају. Тек током разговора са жртвама долазимо до закључка да постоји и ова врста насиља. Примарно место где се оно одвија је породица односно кућа где жртва живи, а насилници су најчешће брачни и ванбрачни партнери, како садашњи тако и бивши, а у одређеном броју случајева као насилнике имамо децу синове, а ређе ћерке чије жртве су старији родитељи – каже Александра Чолић.

Насилници су најчешће запослени и већина их конзумира алкохол или има неки здравствени проблем. Старости су од 30 до 50 година, у пуној снази, а њихове жртве имају од 18 до 65 година. Ове године евидентирана су и 32 случаја поновљеног насиља односно жртве су већ евидентиране ове или претходних година.

-Мобилни тим за насиље у породици доступан је 24 сата и обезбеђујемо све ресурсе којима располажемо. Закон о спречавању насиља у породици из 2017. године олакшао је рад поменутом тиму јер мање долазимо у ситуацију да жртву збрињавамо у прихватилиште односно сигурне куће. Сада се изричу хитне мере забрана приласка и комуникација са жртвом и исељење насилника из стана. У 90 одсто случајева по истеку 48 сати мере се продужавају што нам омогућава да оснажимо жртву. Број мобилног тима доступан је свим институцијама, али не и јавности с обзиром на то да је у ранијем периоду, када је био јавно доступан, злоупотребљен – напомиње наша саговорница.

По пријави насиља у породици у Центру за социјални рад отвара се предмет и задужује се особа која ће да га води. Након разговора са жртвом процењује се да ли је потребно укључити још неке институције или трећа лица ради подршке. Психосоцијалну подршку жртвама пружа Центар за подршку женама.

-У првим данима након што је пријављено насиље разговарамо са жртвама и део њих се одлучује да покрене поступак за развод брака. Са друге стране има оних који настављају да живе заједно – сазнајемо од Александре Чолић.

Насилника и то полицији, најчешће пријављују саме жртве. Оне добијају и бесплатну правну помоћ како би се сачинила тужба за изрицање мера заштите од насиља у породици у парничном поступку, а правник може и да заступа жртву. Центар за социјални рад такође има право да подноси тужбе за насиље у породици.

-Постоје осцилације када је реч о поднетим тужбама. У 2015. години, према подацима службе правне помоћи, било их је 27, наредне године 40, 2017. поднето је 50 тужби, потом смо 2020. године имали 19 тужби, 2021. за две више, 2022. имали смо 15 колико их је било и прошле године.

Александра Чолић истиче да је важно да се насиље пријави, те да је неопходно подизати свест целокупне јавности о томе. То је начин да се помогне жртви да изађе из зачараног круга, јер сутра, свако може да постане жртва.

A.Ђ.

ПОВЕЋАВА СЕ БРОЈ ПРИЈАВЉЕНИХ НАСИЉА У ПОРОДИЦИ

Од почетка године до 10. јуна на територији града пријављено је 106 случајева насиља у породици што је повећан број у односу на исти период прошле године када их је било 79. Прошле године и 28 деце непосредно је било изложено насиљу, што је више у односу на раније године. У 22 случаја су мушкарци жртве насиља. У 2023. години пријављено је укупно 192 насиља у породици, 2022. било их је 206, 2021. године 222, а 2020. када је била година короне, 144.

На градској депонији, после 20 сати, угашен пожар

Aleksandra Djuran June 10, 2024

Пожар који је у понедељак у 19.40 сати избио на градској депонији угашен је данас око 14.30 часова, након скоро 20 сати. Како сазнајемо у Полицијској управи запослени у компанији ФЦЦ још увек затрпавају земљом и поливају водом подручје које је захватила ватра.

Горело је око 400 квадратних метара отпада, а отежавајућа околност била је што је пожар избио на косини, тако да само место није било приступачно за гашење.

Од момента када је пожар пријављен врло брзо на лице места стигле су екипе ватрогасно-спасилачке јединице заједно са ватрогасцима НИС-а који су уз помоћ пет возила сузбијали ватрену стихију. Олакшавајућа околност била је та што је вече било мирно, без ветра, тако да ниједног момента пожар није био ван контроле. Густ дим који је куљао није се ширио према граду већ према Накову и Румунији.

Ово је други пожар који је избио на депонији после непуне три недеље с обзиром на то да је и 17. маја такође ватра захватила градско сметлиште. Тада је горело такође око 400 метара квадратних и када су запослени покушали да угасе пожар, један радник нагутао се дима.

Род пшенице нижи од прошлогодишњег, жетва почела у мају и завршиће се половином јуна

Aleksandra Djuran May 31, 2024

Род пшенице биће умањен, а жетва озимих култура ће бити завршена у време када је ранијих година почињала, закључак је традиционалног Дана поља озимих стрнина у организацији Пољопривредне стручне службе „Кикинда“. На огледном пољу пољопривредници, стручњаци, представници семенарских кућа имали су прилику да виде како је временске (не) прилике поднела 61 сорта пшенице, од којих је трећина нова, 14 сорти јечма, четири сорте тритикалеа. Ове године на огледном пољу уочљива је јасна разлика које сорте добро подносе сушу и нестабилне климатске услове.

Иако ће приноси варирати од њиве до њиве, закључак је да ће за 30 одсто бити нижи у односу на прошлу годину. Тако се очекује да ће јечма бити максимално до шест тона по хектару, јер он боље реагује на сушу, док ће пшенице бити у просеку три до четири тоне по хектару.

-Жетва јечма је почела, а за десетак дана очекује се да започне озбиљније кошење пшенице. До тада ће се жито жњети спорадично на парцелама које су на песковитом тлу и лошијег квалитета – прецизира Зоран Симић, саветодавац ПСС.

Поред умањеног рода, пољопривредници се, и ове године, жале на цену која је тренутно од 22 до 23 динара за килограм жита овогодишњег рода.

-Још увек нисам почео са жетвом. Очекујем да ће први откоси пасти за десетак дана. Под пшеницом имамо око 70 јутара и оно што јој је обележје је да је сува. Киша је стигла, али касно и зрно се није налило. Не очекујем да принос буде више од три тоне по јутру, а прошле године био је од четири до пет тона. Цена, о којој се тренутно говори је ниска. Због нижег приноса ми смо у губитку – навео је пољопривредник Кикинде Иван Јовић.

Милан Богојевић из Нових Козараца додаје да је киша која је пала побољшала стање на његовој парцели.

-И поред тога принос ће бити десеткован и вероватно ће принос бити до три по јутру. Цену још увек не знамо, предвиђа се да ће бити до 23 динара, а по мојој процени минимална цена која би морала бити је 25, 26 динара за килограм. Она би колико-толико покрила губитке односно улагања – сазнајемо од Богојевића.

Локална самоуправа и ове године помаже локалне пољопривреднике и ове године обезбеђено је 15, 2 милиона динара за субвенције, рекао је члан Градског већа Љубан Средић који је присуствовао овој манифестацији.

-Имамо 18 мера и код појединих су предвиђена средства скоро утрошена. То показује да је нашим пољопривредницима значајна подршка града и новац који се издваја за унапређење производње. Циљ је да помогнемо мала и средња газдинства која ће купити део опреме, механизације,пластенике, поставити систем за наводњавање, осигурати усеве и слично. Сваке године све је више заинтересованих за конкурс, а мере које суфинансирамо, доносимо у договору са произвођачима – напоменуо је Средић.

Директор ПСС Младен Ђуран подсетио је да је кикиндска једна од ретких пољопривредних служби који већ више од две деценије у континуитету организује Дан поља. Година је специфична са топлотним „ударима“ током пролећа, тако да ће остати упамћена по томе да су први откоси пали већ у мају и да ће бити завршена у време када је, ранијих година почињала закључио је Ђуран.

У кикиндском атару под пшеницом је око 16.000 хектара, јечма има на око 2.000, док је уљана репица заступљена на око 3.000 хектара, на уштрб хлебног зрна које је ранијих године било засновано на већим површинама.

А.Ђ.

Шетња оболелих од мултипле склерозе: Сваки корак је победа

Aleksandra Djuran May 31, 2024

Поводом Светског дана посвећеног оболелима и борби против мултипле склерозе на Старом језеру организована је шетња под називом „Сваки корак је победа“. Чланови удружења Мултипле склерозе Кикинда, корисници Центра за пружање социјалне заштите, представници удружења инвалида, грађани, родбина и средњошколци подржали су акцију која је организована трећи пут.

-Шетња је симболична и шетамо за оне који то не могу. За све нас који болујемо од мултипле склерозе сваки корак је победа јер има дана када не можемо да направимо ни један корак. Удружење има 53 члана, али се тај број, на жалост, константно мења с обзиром на то да нам врло често долазе нови чланови. Окупљања нам пуно значе, а наше удружење једно је од најактивнијих на територији града. На нама је да се изборимо да будемо видљиви сваком члану друштва – истакла је Бранкица Мишков, председница удружења.

Скупу је присуствовала и председница Друштва мултипле склерозе Војводине Зорана Будак.

-Ту сам да подржим ову манифестацију и част ми је задовољство што сам део ње. Сваке године ова акција је све квалитетнија, захваљујући представницима кикиндског удружења. У нашем саставу оно је најмлађе, али најбоље ради. Помажу не само оболелима од мултипле склерозе него и свим осталим инвалидима – навела је Зорана Будак.

Овом приликом симболично су пуштени наранџасти балони у знак подршке оболелима.

Мултипла склероза је хронична неуролошка аутоимуна болест која се два пута чешће јавља код жена него код мушкараца. Број оболелих у Србији је у порасту, и тренутно око 9.000 пацијената живи са мултипла склерозом. Најчешће се јавља између 20-те и 40-те године живота. Практично се јављају сметње вида, слабост екстремитета, хода, гутања. Чест пратилац мултипле склерозе је депресија,тремор, спазам, невољни покрети те треба имати сталну емпатију за потребе и патње ових људи. Оно што је важно јесте да више од половине болесника са овом дијагнозом добија добру и ефикасну терапију.

А.Ђ.

Дивље депоније у Иђошу и Банатском Великом Селу постају зелене оазе

Aleksandra Djuran May 29, 2024

У Иђошу је у току чишћење дивље депоније, а у Банатском Великом Селу овај посао је завршен. За поменуте радове издвојено је више од седам милиона динара од чега је Министарство заштите животне средине определило четири, а град више од три милиона динара. Како посао напредује на лицу места уверили су се градоначелник Никола Лукач, члан Градског већа Небојша Јованов, директор ЈП „Кикинда“ Чедо Гверо, секретарка Секретаријата за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој Мирослава Наранчић и представници Савета МЗ Иђош и Банатско Велико Село.

-Крајем прошле године очишћене су дивље депоније у Сајану, Руском Селу и Новим Козарцима. Годинама уназад локална самоуправа и надлежни покрајински и републички органи обезбеђују средства за уређење депонија и приступних путева ка њима, што је један од сегмената управљања отпадом. Читаву деценију радимо на едукацији најмлађих и већ сада имамо резултате о одлагању отпада код деце, али и најстаријих суграђана. Трудимо се да код свих узраста искоренимо лоше навике, да комунални отпад не заврши на дивљим депонијама и да их буде што мање – рекла је Мирослава Наранчић.

Горан Станчул, члан Савета МЗ Иђош додао је да су проблем депоније апострофирали мештани.

-На депонији је одлаган комунални отпад, шут, али и сво друго смеће. Позвао бих Иђошане да воде рачуна, како не би опет дошли у ситуацију да се значајан новац издваја за уклањање депоније, него би могли да га утрошимо за инвестиције у селу – казао је Станчул

Председница Савета МЗ Банатско Велико Село Мира Пећанац упутила је исти апел .

-Сви знамо колико је новца потребно да се депонија очисти и на нама је да будемо савесни. До депоније се стиже путем кроз економију „Делта аграра“ који је такође био затрпан смећем. Молим моје мештане да то не раде јер постоји могућност да се због таквог понашања забрани пролаз до депоније која ће на јесен добрим делом бити пошумљена – прецизирала је Мира Пећанац.

Посао уклањања депонија поверен је ЈП „Кикинда“, а на тендеру је за извођача радова изабрана фирма „Еко градња“ из Зрењанина.

-Чишћење депонија требало би да се заврши средином следеће недеље. Са иђошке депоније биће однета велика количина смећа, јер је после 12 година ово прво значајније чишћење. Апелујем на све да се домаћински односе према јавним површинама и да чувају животну околину – истакао је Чедо Гверо.

У току је и акција прикупљања кабастог отпада у граду и селима, тако да сви имају могућност да у контејнере одложе све оно што би завршило на дивљим депонијама. Покрајински секретаријат за урбанизам и заштиту животне средине крајем месеца доделиће граду 580 нових канти од 120 литара и 40 контејнера запремине 1,1 кубика за одлагање отпада.

А.Ђ.

(ВИДЕО) Кикинда може да рачуна на подршку Покрајине, истакла председница Владе Војводине Маја Гојковић приликом посете нашем граду

Aleksandra Djuran May 27, 2024

Почела је изградња атмосферске канализације у оквиру пројекта „Слив Моравска” коју заједнички финансирају Покрајинска влада и Град Кикинда. Комунални проблем, који мештани овог дела града апострофирају више деценија уназад, коначно ће бити решен.

Радове, започете на углу улица Стерије Поповића и Војина Зиројевића, обишли су председница Покрајинске владе Маја Гојковић са сарадницима, покрајинска посланица Станислава Хрњак, заменица градоначелника Дијана Јакшић Киурски, помоћник градоначелника Светислав Вукмирица, начелник Севернобанатског управног округа Мирослав Дучић, директор ЈП „Кикинда“ Чедо Гверо и члан Градског већа за комуналну инфраструктуру и ванредне ситуације Небојша Јованов.

-Обилне падавине су све чешће и одвођење атмосферске воде проблем је на који годинама указују мештани овог дела града. Вода, која се задржава на јавним и површинама физичких лица, угрожавала је све инсталације и безбедност саобраћаја. Осим у разговору, на оно што се дешава указано је и петицијом. Озбиљно смо приступили овом пројекту тако да је најпре израђена неопходна документација, након чега је било најважније доћи до средстава. Несебичну и огромну подршку пружила нам је Покрајинска влада која је одобрила 180 милиона динара за радове и са 22 милиона динара из буџета града у инфраструктурно улагање биће уложена 202 милиона динара. Можемо бити задовољни што смо испунили оно што смо обећали – навео је Вукмирица.

Председница Покрајинске владе Маја Гојковић истакла је да је лепо бити у Кикинди и чути шта ради локална самоуправа како би унапредила живот грађана.

-Из овог примера видимо да постоји добра сарадња и да се препознају проблеми локалног становништва. По завршетку радова становници овог дела града имаће квалитетније услове за живот, без страха да ће им бити уништена имовина услед обилних киша које су захваљујући климатским променама све чешће – навела је Маја Гојковић.

View this post on Instagram

A post shared by Kikindski portal (@portalkikindski)

Скуп је био прилика и за радни састанак на ком је разговарано о улагањима која су у току и која се планирају.

-Влада Републике Србије и локална самоуправа заједнички су завршили изградњу и пробно пуштање у рад фабрике воде. Она значи живот за град. Како су ме информисали, поједине пробе су завршене, након чега ће се купити додатна опрема, што није неуобичајено, и ускоро ћемо моћи поново да се окупимо и да заједно са Кикинђанима попијем чашу здраве пијаће воде. Коначно, после десетине година, решиће се и овај проблем. Покрајинска влада, Управа за капитална улагања и Град заједнички ће уложити новац у изградњу мини постројења за прераду пијаће воде у свим селима. Пројекат је завршен, средства имамо и можемо да кажемо да ће наредне године и сва села имати квалитетну воду за пиће. То је, сигурна сам најлепша вест коју можемо да поделимо са свим становницима на територији Кикинде – прецизирала је председница Владе Војводине.

Замена преосталих азбест цементних водоводних цеви такође ће се финансирати преко Покрајинског секретаријата за пољопривреду, шумарство и водопривреду и Управе за капитална улагања, најавила је покрајинска премијерка.

-То су пројекти важни за живот у локалној заједници и на нама је да их спроводимо у будућности – казала је Гојковићева.

Са решеним важним комуналним проблемима Кикинда нема препрека да се кандидује за престоницу културе Србије.

-Решењем инфраструктурних проблема, и уколико се 2027. године оствари велики национални пројекат „Скок у будућност“ у оквиру ког ћемо имати другачије путеве захваљујући брзој саобраћајници „Осмех Војводине“, онда је круна свега титула престонице културе. Као премијерка Војводине даћу подршку да се то и деси и то не само на речима, него и уз значајну финансијску подршку и Покрајине и Републике – закључила је Маја Гојковић.

Маја Гојковић посетила је и штанд Српске напредне странке где су је аплаузима дочекали чланови и симпазитери.

АТМОСФЕРСКА КАНАЛИЗАЦИЈА У ТРИ УЛИЦЕ

Кишни канали изградиће се у улицама Јована Стерије Поповића, Ивана Јакшића и Моравској у укупној дужини од 3.448 метара. Рок за завршетак радова је шест месеци. Вода која ће се одводити из отворених и затворених канала дистрибуираће се у Великокикиндски канал.

ПРВИ РЕЈОН РЕШЕН

Кикинда је подељена на четири слива и уз помоћ Владе Војводине већ је урађен слив у првом рејону и то у деловима улица Душана Васиљева, Јаше Томића, Браће Лаковић и Семлачке. И овај посао реализован је захваљујући заједничком улагању Града и Покрајине у износу од 150 милиона динара.

ПРЕДСЕДНИЦИ НА УСЛУЗИ ГРАЂАНИМА

Председници Републичке и Покрајинске владе Милош Вучевић и Маја Гојковић након избора заједно ће обилазити све локалне самоуправе у Војводини.

-Са руководствима у општинама и градовима разговараћемо о томе шта ће радити Република, шта Покрајина и који пројекти ће нам бити заједнички. Сви ће искључиво односити на побољшање живота Војвођана. Није нам циљ да правимо споменике који ће остати иза нас, него да данашњим радом дођемо до бољег живота сутра – додала је Маја Гојковић.

A. Ђ.

Србија победник Отвореног купа у балонарству – за нас пилотирао Павел из Русије

Igor Crnogorac May 26, 2024

На такмичењу најбољих пилота балона, Отвореном купу Србије у балонарству, одржаном у Кикинди, победнички пехар припао је Србији, односно једином нашем балонарском клубу, „Дамбосу“ из Сенте, чијим је балоном управљао Рус Павел Мишкин.

Куп је одржан у протекла два дана на Старом језеру, истовремено са другим Фестивалом балона, и учествовало је девет екипа/балона, из Словеније, Мађарске, Румуније и Србије.

Ова спортска манифестација одржана је према стандардима Међународне ваздухопловне организације FAI, у организацији Ваздухопловног савеза Србије и Туристичке организације Града као домаћина. У трима такмичарским дисциплинама тражила се прецизност у летењу, односно избацивању маркера, и у томе је најбољи био пилот нашег балона.

Другопласирана је била екипа Румуније, док су на трећем месту били балонари из Мађарске. Павелу Мишкину пехар је синоћ, на свечаном завршетку Купа, уручио градоначелник Никола Лукач. Такмичари су изразили задовољство боравком у Кикинди и похвалили организацију уз жељу за поновним дружењем у нашем граду, у прелепом амбијенту Старог језера.

Вредна донација Дому здравља: После 27 година стигла нова стоматолошка столица

Aleksandra Djuran May 23, 2024

Стоматолошка амбуланта Дома здравља има боље услове за рад, захваљујући локалној самоуправи и фирми „Калцедонија“. Нову стоматолошку столицу донирала је поменута фирма јер је стара била неусловна.

-Хвала градоначелнику Николи Лукачу и компанији „Калцедонија“ на помоћи и, нама, преко потребној опреми. Стоматолошка столица коју смо имали била је стара 27 година и било ју је потребно заменити. Било је питање дана када више неће моћи да се користи и тада више не би могли да примамо пацијенте. Захваљујући донацији сада ће суграђани имати врхунску стоматолошку негу – истакао је др Милош Радловић, начелник Стоматологије.

Столица је у употреби од пре две недеље, а градоначелник Никола Лукач, члан Градског већа Саша Танацков и Адриано Зони, директор фирме „Калцедонија Гордон“ у Кикинди, Суботици и Сенти, посетили су Стоматолошку службу.

-Имамо доста запослени и у разговору са нашим радницима чули смо да је Стоматолошкој служби потребна столица. Није било дилеме да ли ћемо помоћи и драго ми је када видим да су и запослени, али и грађани поздравили ову донацију – навео је Адриано Зони.

„Калцедонија“ у нашем граду послује од 2019. године и од самог почетка показала је висок степен друштвенe одговорност према средини у којој послује, напоменуо је Саша Танацков, члан Градског већа.

-„Калцедонија“ је међу лидерима у помоћи кикиндском здравству. Када год смо, као локална самоуправа замолили за помоћ, радо су се одазвали. Стоматолошка столица вредна је 620.000 динара и налази се ординацији која је отворена сваког дана у години. Сада не постоје препреке да, услед техничких проблема, грађани остану без услуге зубара – казао је Танацков.

Ова компанија, у ранијем периоду, помогла је медицинским установама куповином вредних дијагностичких медицинских апарата, а своје опредељење да помажу локалној заједници показали су и у време пандемије.

Зубарска столица која је служила 27 година

А.Ђ.

(ВИДЕО) Матурантским плесом средњошколци послали најлепшу слику из Кикинде

Aleksandra Djuran May 21, 2024

Уз звуке из Штраусове опере „Слепи миш” кадрил на тргу испред Градске куће матуранти средњих школа, заједно са професорима, директорима, али и представницима локалне самоуправе, плесом су обележили крај школовања. У највећем синхронизованом плесу на свету у оквиру параде „Плес са Европом“ млади су послали најлепшу слику. Лејла Фелбаб матуранткиња је Гимназије „Душан Васиљев“ и има планове за даље школовање.

-Ово је прави начин да завршимо крај једног животног раздобља. Памтићу све оно лепо, али и несташлуке које смо приређивали. Уписала сам високу школу смер радиологије – додала је Лејла.

Марко Пекаревић завршио је Економско-трговинску школу.

– Матурантски плес нам пуно значи и средњу школу памтићу по пријатељима које сам стекао. Планирам да упишем Економски факултет – казао је Марко.

Ема Буњевачки завршила је смер фармацеутски техничар у ССШ „Милош Црњански“ и о плановима каже.

-Најлепше што се од средње школе опраштамо сви заједно плесом. Жеља ми је да школовање наставим у Београду и да постанем протетичар – сазнали смо од Еме.

Матуранте, њих 384, поздравио је градоначелник Никола Лукач, честитао им завршетак средње школе и прикључио им се у плесу.

-Ово је уједно један од најлепших периода живота и сигуран сам да ће наши млади суграђани наћи начин да се ухвате у коштац са оним што их очекује. Већина њих наставиће школовање и желим им пуно успеха у стицању даљег образовања. Моја порука је да никад не забораве одакле су и да се надамо да ће се вратити када стекну нова знања и искуства, што ће нам помоћи да стварамо још бољу будућност – истакао је Никола Лукач.

Матурантски плес се већ 17 година организује у нашем граду подсетио је Марко Марковљев, в.д. директор Културног центра.

– Овај плес постао је традиција у Кикинди и завршетак школовања не може да се замисли без њега. Млади имају невероватну енергију која плени и подстиче – додао је Марко Марковљев.

Прикажи ову објаву у апликацији Instagram

Објава коју дели Kikindski portal (@portalkikindski)

Матурантски плес одржан је у већини градова Србије и у земљама које нас окружују. Средњошколци су параду завршили играјући ужичко коло.

А.Ђ.