Друштво

топола-црква-слава-(2)

Црквену славу Петровдан први пут су у цркви у изградњи обележили мештани Банатске Тополе. У цркви Светог Петра и Павла свету Литургију служио је свештеник Александар Лекић, а поред Тополчана догађају су присуствовали и верници из Кикинде и Башаида.

-Велики је успех што смо, уз Божију помоћ, урадили доста тога на православном храму. Имали смо подршку благоверног народа, али и наше епархије. Остало је да се уради плафон и да се под поплоча у унутрашњости здања, а напољу је остало да се ураде потпорни зидови на торњу и тада су највећи радови готови. На цркви увек има посла и тако ће бити увек. На фрескописање ће се сачекати неко време јер је неопходно да се зидови добро осуше истакао је свештеник Александар Лекић.

Кум славе био је Никола Канас, доктор наука који предаје на Институту „Биосенс“ при универзитету у Новом Саду. Велики је ктитор цркве у изградњи.

-Сматрам да је наша дужност да вратимо добрим нашим родним местима. Мој отац је рођен у Банатској Тополи, недалеко од садашње цркве. Лета сам проводио у овде и веома волим Банатску Тополу. Пре десет година отац и ја смо са мештанима разговарали о томе како би било лепо да се изгради Српска православна црква у селу. Идеју су подржали мештани, али и црква и корак по корак она је и реализована – сазнајемо од Николе Канаса.

Никола Канас живео је неколико година у Норвешкој, у Тортхајму, где је завршио докторске студије на норвешком универзитети за науку и технологију.

-Јуче сам стигао из Америке где је реализован научно-истраживачки пројекат који заједно раде новосадски и универзитет Дрекслер у Филаделфији. Истраживање је трајало три месеца и стигао сам баш на славу. Моја жеља је била да будем кум јер је и црква веома важна за живот у селу. Наставља се даље са радовима и најважније је да је црква функционална – навео је Канас.

Темељи цркве у улици Вука Караџића 12 изливени су у септембру прошле године.

-Нико од нас није очекивао да ће се црква овако брзо изградити. Мештани су презадовољни и морам да истакнем да је црква за време богослужења пуна. Остварили смо још једну значајну инвестицију за село коју су сами мештани истакли као важну – прецизирао је Недељко Цимеша, председник савета Месне заједнице.

Крст и црквена звона на храму  су освештана и за кратко време он је стављен под кров. Свештеник Лекић напомиње да је за свако место важна православна светиња јер окупља народ. Изградња прве православне цркве у Банатској Тополи започета је на иницијативу мештана, али и представника цркве. Сваке суботе у објекту који се гради, служи  се Свету Литургију.

Храм се гради у стилу једнобродне грађевине са торњем преслице. Медитерански је тип цркве и јединствена је у Банату.

А.Ђ.

Суваца-(3)

Захваљујући средствима Министарства културе Републике Србије и сарадњи са Клубом финих заната – Центром за земљану архитектуру који води Драгана Којичић, у оквиру простора млина Сувача биће одржана два сертификована тренинга за обнову и уопште у раду са објектима од земље.

Први тренинг заказан је за 23. и 24. јул и намењен је за максимално 12 учесника – одрасли (25+)

Овај дводневни тренинг обухватиће упознавање са основним карактеристикама материјала првог дана након чега ће учесници бити у прилици да полажу усмени и писмени тест и стекну ЕЦВЕТ М2 сертификат за градњу земљом у неформалном образовању.

Другог дана ће се радити дијагностика зидова млина Суваче и започети радови на обнови појединих делова како би се зидови припремили за јесен када је планирана реализација другог тренинга.

Најављене трениге водиће Драгана Којичић архитекта са специјализацијом за земљану архитектуру и Оља Тодосијевић сертификовани ЕЦВЕТ тренер и уметница.

Из Музеја су позвали заинтересоване да се пријаве путем мејла на muzejkikinda@gmail.com или на телефон 0614012981 до 20. јула

сајан-зетва-(4)

Оштре косе и српови, вредне руке и жеља да се очува традиција у ручном кошењу жита, слика је која је из Сајан послата у оквиру 27. Севернобанатских жетелачких свечаности. Традиционална манифестација окупила је седам екипа  из Црне Баре, Мађарске и Сенте и Сајана.

Најстарији косац био је 87-годишњи Ференц Хереши из Сенте.

-Раније нисмо имали комбајне само косе, српове и наше руке. Жито смо везивали у снопове које су вукли коњи на колима. Постојала је само машина која од класја одваја семе. За косце је најважнији добар алат, коса, која мора да буде оштра. У супротном косац би се брзо уморио. Као мали имао сам кратке панталоне и још увек се сећам како је стрњиште било оштро – истакао је Хереши са којим је био и Кристоф Сабадош који ће наследити ову традицију породице Фекете. Открио нам је да је научио да коси од баке Маргите Шарвари чији је задатак овога пута био да спреми укусан фруштук екипи косаца.

-Ја сам четврта генерација косаца и поносан сам на ту чињеницу. У нашој породици ово је традиција која се наслеђују са колена на колено – сазнали смо од Кристофа.

 

Са гостима из мађарског града Апартхалма Сајан се побратимио 2013. године и већ 11 година они су део свечаности.

-Први пут смо у Сајану косили жито, свидела нам се манифестација и долазимо сваке године. Волимо ово окупљање које нас враћа у прошлост, у детињство. Драго нам је што смо део традиције која се чува и свима у Мађарској причамо о њој – открио је Ђерђ Винца из Апартхалма.

Екипа из Црне Баре била је највеселија. За јело су припремили праве посластице.

-Некада је било тешко доћи до жита, знатно теже него данас. Читаву сезону радили су за џак жита, а ми га данас зарадимо за један да. Треба да ценимо оно што имамо – каже Лајко Маћаш из Црне Баре.

Некада се за време жетве устајало у четири ујутро и кретало на њиву. Радило се док се види. Косцима су велика помоћ бил жене које су везивале жито у снопове, али и припремале обилан доручак. Фруштук је чинио хлеб, барена јаја и кромпир, лук, сланина, ракије, кајсија, шљива и вишања, али и слатких колача, ко  је могао да их приушти.

Највећу подршку манифестацији пружа град Кикинда,а овом догађају присуствовали су градоначелник Никола Лукач, његова заменица Дијана Јакшић Киурски и су чланица Градског већа Мелита Гомбар. Отварајући жетелачке свечаности градоначелник Лукач истакао је важност чувања обичаја, али и добросуседских односа међу народима.

-Заједничка сарадња је кључ успеха и боље будућности а када смо удружени можемо много тога. Сајанске жетелачке свечаност су ту и да нас подсете како је то некада било, а на нама је да млади буду ти који ће је даље чувати – прецизирао је Лукач.

Вршидба жита је један од најважнијих пољопривредних радова, а косидба је имала и улогу јачања заједнице.

-Значај оваквих манифестација је, осим што негују традицију, је што промовишемо прве породичне вредности, где је породица стуб друштва и заједно долазе до хлеба на столу. Важно нам је да млади то увиде и да знају да за све треба да се потруде и да сопственим радом стигну до резултата – навела је Дијана Јакшић Киурски.

Млади се прикључују манифестацији, тако да ће она да се организује још дуго година  додала Шара Бењоцки, председница КУД-а „Ади Ендре“, који је и организатор жетелачких свечаности.

-Пуно ми је срце када видим колико и младима у Сајану значи ова манифестација. Још увек имају прилику да о ручном кошењу жита уче од наших најстаријих косаца, који су и сами некада ручно косили жито са својим родитељима. Они на правни начин могу да дочарају како је то некада било, али и да им покажу како се ручно коси хлебно зрно. Кроз ову манифестацију желимо да им покажемо како је некада пуно рада требало да се дође до парчета хлеба. Свима нам је исти циљ, да сачувамо традицију и да је пренесемо на младе – рекла је Шара Бењоцки.

Месна заједница чува ову манифестацију и жели да је учини још бољом.

-Жетва је била дан радости и заједништва. Посао је захтевао ангажовање читаве породице, али и комшија и пријатеља. Наша дужност је да очувамо народну традицију и да је пренесемо на младе. Када виде како се тешко долазило до хране на трпези, млади ће више ценити оно што сада имају – напоменуо је Золтан Тот, председник Савета  МЗ Сајан и заменик покрајинског секретара за пољопривреду.

Помоћ жетелачким свечаностима пружили су и Покрајински секретаријат за образовање ,прописе, управу и националне мањине, као и фондација Бетлен Габор из Мађарске.

А.Ђ.

 

 

 

тот-докиц-(15)

Осмочлана породица Тот-Докић из Мокрина добила је своју кућу из снова. На вратима новог дома у улици Жарка Зрењанина број 37 дочекао нас је петогодишњи Марко.

-Дошли сте да видите моју нову кућу?. Морам да вам покажем собу коју делимо бата и ја. Прелепа је. Имамо своје кревете, сто, али и лејзи бег. Ко ће да седи у њему договарамо се јер не можемо обојица у исто време. И секе су срећне – са одушевљењем нам је испричао Марко.

И његов брат, три године старији Милош, не престаје да хвали нову кућу у којој живи са мамом, татом, браћом и сестрама.

-Имамо нову лопту и нови кревет који је само мој. Имамо и компјутер. Он је код девојчица у соби, али нас приме да се играмо са њим. Нећете веровати имам само своју собу у којој сам сам. Све што сам желео то се и остварило. Сада ћу моћи да позовем и другаре да дођу и да се играју у мом дворишту, али и у мојој новој кући – одушевљен је Милош.

И сестре шестогодишња Андријана, седмогодишња Снежана и четворогодишња Дуња пресрећне су што имају свој кутак. Све су у једној соби окреченој у розе, свака има свој кревет и своју полицу у заједничком ормару.  Радости породице придружио се и двоипогодишњак годишњи Михајло.

Весна Докић (23) мајка задовољних малишана која живи заједно са супругом Ненадом Тотом (36) није крила своје задовољство што коначно имају кров над главом који ће њеној породици омогућити да живи у нормалним условима.

-Преселили смо се у нову кућу која има све. Сва деца имају своју собу, коначно имамо купатило, велику кухињу, трпезарију у којој сви заједно ручамо. У оквиру куће је и велико двориште, окућница, али и помоћне просторије. Много нам значи и знатно нам је лакше Ова кућа је сан из снова и све наше жеље су испуњене – истиче Весна Докић.

Да остваре своје снове помогла им је хуманитарна организација „Срби за Србе“. Марија Моравић, пи ар ове организације навела је да је породица Тот Докић заслужила нови простор за живот. За кућу са окућницом издвојено 4.685.840 динара.

-Деца су добра и лепо васпитана што је заслуга Весне и Ненада. Колико су дивни и скромни види се из њиховог понашања. Радо смо им помогли да добију кућу на 20 ари плаца. Постоје два објекта, један од 115, други од 90 квадрата и у оба може да се живи. Део намештаја је био у кући, а део је накнадно обезбеђен уз помоћ донатора. Ту су и помоћни објекти за узгој животиња који су овој породици потребни, али и велико двориште у ком се малишани играју.  У марту смо започели прикупљање средстава и ево већ у јулу они су се уселили. Није било лако наћи адекватну кућу, али успели смо и у томе – рекла је Марија Моравић.

До сада је ова породица живела у омањој кући која је имала врло малу кухињу и једну собу у којој је живело њих осморо. Купатила није било.

-Прибојавала сам се да ће у старој кући влага уништити здравље моје деце. Млада сам се удала и посветила се мајчинству. Иако сам напустила школу, децу учим да је образовање јако важно. Трудим се, заједно са супругом Ненадом, да их лепо васпитамо и да од њих постану вредни и часни људи – додаје Весна.

Породица Тот-Докић живи од продаје млека. Имају девет крава о којима се брину, а Ненад се прихвата сваког посла који у селу постоји и врло често ради за надницу. Како имају регистровано пољопривредно газдинство немају права на социјалну помоћ и дечији додатак.

А.Ђ.

 

 

 

гимназија-уционица-(1)

У четири средњошколске образовне установе у Кикинди за школску 2024/2025. завршиле су први круг уписа, а до суботе траје електронски упис у другом кругу. Од наредне школске године свако одељење имаће максимално 28 ученика, те су се и школе прилагодиле овој новини.

Економско – трговинска школа, уместо четири, од наредне године имаће пет одељења на шест образованих профила.

-Економско техничар је четворогодишњи је попуњен. Сва места заузета су и на трогодишњем смеру трговац који  је у комбинованом одељењу са конобарима, као и на смеру кувар. На смеру финансијско-рачуноводствени техничар, који је поново уведен ове школске године, остало је 16, а на четворогодишњем смеру трговински техничар има 11 места– сазнајемо од директора Роберта Вуњака.

Техничка школа у Кикинди уписује осам  одељења. Директорица Миланка Халиловић каже да су у првом кругу уписали 197 ученика.

-У оквиру подручја рада електротехника на смеру електротехничар рачунара има пет слободних места. У трогодишњем одељењу  бравар заваривач има седам места , док је на смеру оператер машинске обраде резањем остало 13. Реч је о смеру који припада дуалном образовању, тако да ће свим ученицима прве године Канцеларија за дуално образовање исплаћивати 5.000 динара девет месеци, а од друге године они ће део наставе обављати у фирмама „Гриндекс“ и „Мекафор“ и то време ће им бити плаћено – казала је Миланка Халиловић.

Средња стручна школа „Милош Црњански“, како истиче директор Милорад Карановић одлично је прошла на упису.

– На четворогодишњем  смеру архитектонски техничар имамо четири слободна места и свега једно на смеру оператер у прехрамбеној индустрији који је трогодишњи смер– рекао је Карановић.

У Гимназији „Душан Васиљев“  више заинтересованих било је за друштвени смер сазнајемо од директорице Мирјана Дражић.

-Од  56 ученика на друштвено-језичком смеру имамо једно слободно место, док је на природно- математичком смеру остало 13 места  – напоменула је Мирјана Дражић.

Упис ће трајати до 6. јула до 15 часова. Право подношења листе опредељења имају само ученици који нису распоређени у првом уписном кругу и то само на места која су остала слободна после првог уписног круга.

А.Ђ.

диспанзер-за-зене-отворен

Диспанзер за жене од данас је на новој адреси. Налази се у улици Светозара Милетића број 38 односно у објекту некадашњег Антитуберкулозног диспанзера. Модеран и функционалан простор значајно ће унапредити здравствену заштиту жена, а новоотворени Диспанзер посетили су градоначелник Никола Лукач, народни посланик Миленко Јованов и заменица градоначелника Дијана Јакшић Киурски.

Диспанзер за жене има три гинеколога, од којих раде два с обзиром на то да је једна докторка на трудничком боловању. У овој служби неопходна су четири гинеколога, али, на жалост,  оптималан број гинеколога био је у веома кратком периоду. Начелница службе др Драгана Миладинов истакла је да јој је драго што је Диспанзер добио простор који је био преко потребан.

-Сматрам да је ово велики корак за нашу службу која се бави превенцијом и унапређењем здравља жена, садашњих и будућих мајки. Сада имамо довољно простора и адекватну опрему и рад нам је знатно олакшан. Дневно један лекар прегледа између 35 и 50 особа. Пацијенткиње преглед могу да закажу на број телефона 316-215. Сваког петог у месецу дајемо нове термине и заказивање је могуће док их има. Хитна стања се не заказују и такве пацијенткиње примамо одмах на преглед. Постоји одлична апликација и кол центар у Београду за заказивање – рекла је др Миладинов.

Др Биљана Марковић, директорица Дома здравља захвалила је локалној самоуправи, али и републичкој и покрајинској влади, за средства опредељена за реконструкцију и набавку савремене дијагностичке и друге опреме.

– Пуну подршку добили смо од локалне самоуправе која је препознала потребу да се за Диспанзер за жене изнађе адекватан простор. Немерљива је помоћ и народног посланика Миленка Јованова који је такође дао све од себе да зграду која је пропадала приведемо намени. Покрајинска влада помогла је куповином медицинских апарата и опреме. И у оквиру пројекта „Заједници заједно“ купљен је најмодернији ултразвук вредан 10 милиона  динара, а исти апарат финансиран је средствима Владе Војводине. Захваљујући граду само прошле године добили смо три санитета од којих су два у потпуности опремљена за потребе Хитне службе, а пре три године  адаптирана је ИИИ Здравствена станица у којој су две амбуланте опште праксе и у којој се налази Служба кућног лечења за чије потребе су купљена и два нова аутомобила – казала је др Марковић.

Локална самоуправа препознала је потребу да Диспанзер за жене добије свој простор и одмах је и реаговано, додао је градоначелник Никола Лукач.

-Обећања испуњавамо и ово је доказ за то. Обећали смо да ћемо определити простор и изнаћи средства да ова служба добије услован објекат за рад, а пацијенткиње здравствену услугу достојну жене. Објекат је прилагођен потребама Диспанзера за жене и сигуран сам да ће суграђане бити задовољне услугом, опремљеношћу, али и новим просторијама. Хвала и нашем народном посланику Миленку Јованову који је обезбедио да средства из Републике буду усмерена за овај пројекат и да заједничким снагама уложимо око 20 милиона динара у овај објекат. Нећемо стати јер ћемо и у наредном периоду улагати у унапређење здравства на територији града – прецизирао је градоначелник Лукач.

Миленко Јованов, народни посланик напоменуо је да су управо овакви пројекти једна од ствари зашто се бави политиком.

-Када се идеје и потребе конкретизују и када се уради велика ствар за град, тада све добија смисао. Захвалио бих министру финансија Синиши Малом који је брзо реаговао и ослободио средства која су припадала нашем граду за пројекте од којих се у међувремено одустало. На тај начин решен је велики проблем и надам се да ће суграђанке чешће долазити на прегледе, пре свега да би сачувале своје здравље. На нама је да наставимо даље када је реч о здравству. Ту не мислим само на реконструкције и куповину опреме, чиме се локална самоуправа интензивно бави у претходним годинама – навео је Јованов.

Диспанзер за жене има две амбуланте за прегледе које раде у исто време, и по једну за ултразвучни преглед и цитологију, као и посебну просторију за преглед трудница. Места има и за простор за интервенције, чекаоницу, картотеку и све остало што је неопходно.

А.Ђ.

СА МИНИСТРОМ О МОГУЋНОСТИМА ДОВОЂЕЊА ЛЕКАРА

Лекара недостаје, не само у нашој средини, а Миленко Јованов сматра да наш град заслужује другачији третман када су они у питању.

-Морамо да се позабавимо питањем лекара и морамо да тражимо адекватна решења у разговору са министром. Важан је однос према пацијентима, а да би он био адекватан мора да постоји конкуренција. Када неко сам ради одређени посао, онда га баш брига да ли ће пацијенти да га чекају читав дан, он оде на пецање и искључи телефон. Сви знамо да се то дешава и да до тога не би долазило мораћемо да нађемо решења ван оквира уобичајеног. Морамо видети са министром шта је оно што морамо да урадимо да млађи лекари дођу у Кикинду, чиме можемо да их привучемо и шта је оно што град може да уради. Болница се реконструише и прва фаза приводи се крају, након чега ће започети и друга. Озбиљно се бавимо омогућавањем пристојне здравствене заштите за све суграђане. За разлику од неких других ми не констатујемо проблеме, него их решавамо и то показујемо свакодневно. За то смо тражили подршку на претходним изборима, да наставимо конкретно да радимо – закључио је Јованов.

басаид-атарски-путеви-(1)

Министар пољопривреде, шумарства и водопривреде др Александар Мартиновић састао се представницима седам пољопривредних удружења, а из кикиндског удружења пољопривредника „Северни Банат“ присутни  су били Радомир Крнић и Мирко Мишкељин. Овом приликом истакнуто је да је важно да сви присутни узму  учешће у јавном слушању које ће Одбор за пољопривреду, шумарство и водопривреду Народне скупштине Републике Србије ускоро организовати на тему реконфигурације подстицаја из буџета Републике Србије, јер је, како је министар навео, то добар и конструктиван пут да се нађе адекватан начин за испуњење захтева које су изнели.

Мартиновић је још једном подвукао да јавно слушање претходи ребалансу буџета Републике Србије за 2024. годину, те да би било корисно да у њему учествује што већи број пољопривредних произвођача, како би, кроз међусобну сарадњу и разговор, заједно уредили аграрни буџет, тако да сви буду задовољни. Додао је да Министарство пољопривреде има добру вољу да изађе у сусрет свим произвођачима, да има конкретне идеје за унапређење српске пољопривреде, те да је план да се у будућности прате одређени циклуси у производњи и реализација аграрног буџета, а да се јавна слушања организују два пута годишње, са циљем да се нађу најбоља могућа решења за све пољопривреднике.

-Захтеви које су пољопривредници изнели тичу се другог дела сувенција од  17.000 динара за сертификована семена, упис парцела по другом основу које нису у еАграру, а објективно не постоји могућност да се унесу. Ту је и питање 100.000 динара по грлу и ограничење увоза млека и млечних производа. Министар нас је обаветио да се ради на ограничењу увоза, али и на захтеву који се односи на унос парцела. Када су исплате субвенција у питању неопходан је ребаланс буџета, а пре тога јавна трибина свих  представника пољопривредних удружења како би се одлучило који су приоритети за субвенције и у ком износу. Скренули смо пажњу и на фиктивна пољопривредна газдинства, она која немају промет по рачуну, а власници парцела узимају субвенције – истакао је Радомир Крнић.

Министар Александар Мартиновић је овом приликом навео да су произвођачи и држава на истој страни, на страни пољопривреде, те подсетио саговорнике да им Министарство пољопривреде стоји на располагању за разговор, али, према његовим речима, да би се дошло до системских решења, неопходно је да се спроведу све законске процедуре и да постоји обострано разумевање и воља за дијалогом.

А.Ђ.

 

Ватрогасци 4

Покрајински секретаријат за пољопривреду, шумарство и водопривреду доделио је средстава по конкурсу за подстицање програма или недостајућег дела средстава за финансирање програма од јавног интереса који су значајни за заштиту и спасавање од пожара у 2024. години, а које реализују удружења. Добровољна ватрогасна друштва из Мокрина, Сајана, Банатске  Тополе и Иђоша  добила су новац за куповину комплетних одела за гашење шумских пожара. Мокрину је припало 555,5 хиљада динара.

-Средства су довољна за куповну четири одела која се састоје из личне заштитне опреме, а која су другачија у односу на она која већ користимо. Она су нам неопходна јер ће део добровољних ватрогасаца ићи на обуку за гашење шумског пожара. У Мокрину има осамдесетак добровољних ватрогасаца међу којима је доста деце. Радимо на промоцији нашег друштва и овог хуманог позива – истакао је Радован Петковић, председник ДВД Мокрин и додао да је прошле године било 20, а од почетка године два пожара у којима су учествовали ватрогасци из овог места.

Добровољним ватрогасцима из Банатске Тополе, Иђоша и Сајана одобрено је 416,5 хиљада динара за куповину по три одела за гашење шумског пожара.

-Сајанско ватрогасно друштво има око стотинак чланова међу којима је  седамдесетак деце. Уколико је потребно, помажемо у гашењу пожара и у околним местима, када нас позову. Од почетка године интервенисали смо у шест пожара. Истакао бих и да смо се одазвали да помогнемо становницима Бачке Паланке након невремена које је захватило овај део Војводине почетком јуна – сазнајемо од Алекса Нађа, председника сајанског ДВД-а.

У добровољним ватрогасним друштвима напомињу да је свака помоћ која се односи на набавку опреме добродошла јер је важно да људи буду добро опремљени када се ухвате у коштац са ватреном стихијом. Наводе и да би им добродошла нова возила јер су постојећа стара неколико деценија.

А.Ђ.

славко-бован-(2)

Врсном и вишеструко награђиваном енигмати, нашем суграђанину и сталном сараднику Комуне Славку Бовану ни један дан не прође без састављања скандинавки, ребуса, анаграма и других популарних главоломки. Ратни вихор довео га је у наш град из родне Херцеговине где је још као дечак заволео енигматику, а захваљујући таленту, посвећености и раду, доспео у сам врх ове својеврсне гимнастике ума којом се бави пуне 43 године.

– Моја жена воли у шали да каже, енигматика је теби прва и једина љубав. Није баш тако, али ми је много важна у животу. То сам знао чим сам почео. Потребно је много труда, али то треба волети. И прво брачно путовања био нам је одлазак на сусрет енигмата у Пули – испричао је Славко, иначе по струци дипломирани правник, гостујући у подкасту Кикиндског портала.

Одлично памти и први објављени ребус.

– Био је врео дан, Вјесников квиз листам и видим ребус који је потписан мојим именом. Имао сам тада 18 година и од првог хонорара купио сам књигу Албер Ками „Странац”- каже овај рођени Мостарац, који је након завршеног Правног факултета радио у суду, потом у Соколу, а онда, све до избијања рата, у енигматском листу у Сарајеву.

Од 1984. учесник је свих сусрета енигмата Југославије односно Србије. Већ 1985. је победио на престижном Чворовом првенству.

– Огромна мотивација за мене био је један сусрет када сам добио неку трећу награду за енигматику. Пришао ми је Станислав Железник, а то је било као да је неком тенисеру почетнику пришао Новак Ђоковић. Он је био бог енигматике. Нико ми није могао дати већу награду од тога- присећа се Славко.

О надметањима у популарној Слагалици, открива шта се дешавало иза камере.

-Било је то 1992, 1993 године, други циклус квиза. Зову да дођем ујутру, а како су биле слабе саобраћајне везе, кренем у пет, чекам до увече јер се снима по шест емисија и не стигнем на ред. Вратим се за Кикинду, стигнем у 23 сата, малтене не спавам, и опет ујутру на снимање. Тек трећег пута сам стигао на ред за снимање. Две емисије сам победио и једну изгубио. После сам учествовао у 40 и неком циклусу Слагалице. Сви се сећају Милке Цанић. Снимање сам прекидао седам пута јер су поставили погрешна, непрецизна питања. И седам пута сам био у праву. Милка Цанић се извињавала, али није то био проблем, већ да такмичар зна боље од оних који састављају питања. Нисам ја најпаметнији, али неке ситнице знам. Такмичари су фер. По мени, сада у рубрици Ко зна зна, претерују јер су питања или јако једноставна или превише специфична, нешто што нико нормалан не може знати. Није питање ко је првак Јужне Кореје у стреличарству, то не би знао ни гледалац из Јужне Кореје- искрен је Славко оцењујући да је, упркос изнетим критикама, Слагалица најбољи квиз на нашим просторима.

Присетио се и великих Енигматских сусрета које је ЕК Кикинда организовао 2012. године окупивши тада 160 учесника из осам земаља. Међу гостима су били и Боривој Довниковић из Загреба, аутор цртаних филмова и у том моменту најстарији стрип цртач на свету, који се управо био вратио из Кине, и познати театролог, рођени Кикинђанин, Јован Ћирилов.

-Ћирилов се у младости бавио енигматиком. Размишљао сам шта да му кажем када га будем позвао. Међутим, чим сам се представио, Ћирилов је рекао: Ааа, Славко, ви сте. Изненадио сам се да зна за мене. Одмах је пристао да дође. Након завршених сусрета енигмата, сутрадан, Ћирилов је гостовао на ТВ Пинк, поводом неке представе. Међутим, од пола сата, већину времена је говорио о сусрету енигмата у Кикинди. Где ћете бољу рекламу Кикинде од тога?

ЗАМАЛО У КВИСКОТЕЦИ

Бовану је мало недостајало и да се окуша и у чувеној Квискотеци, где се пролазило више кругова селекције.

– Испитивала нас је и комисија, њих 7, професори. Међутим, десио се рат и написали су ми да ћемо наставити снимање кад се смири ситуација. Нажалост, није се смирила.

Занимљиво је и то да се и Славкова супруга из хобија помало бави енигматиком, а интересовање за разне мозгалице показује и четворогодишњи унук.

– Већ се користе компјутерски програми који састављају енигматику, али решавачи ће то приметити. Нажалост, мало је нових, младих енигмата- каже Бован који за свој успешан енигматски рад добио низ признања, међу којима је и награда за животно дело Енигматског савеза Србије.

КИКИНЂАНИ ИЗВРСНИ У ЕНИГМАТИЦИ

У бившој Југославији, само један град је „енигматскији” од Кикинде, а то је Широки Бријег у Херцеговини. Они имају четири или пет значајних енигмата.

– Кикинда има нас тројицу. Илија Станчул је добио награду за животно дело 2012. године, а Златан Пупезин 2017. године. Али ми у Кикинди имамо и изванредне квизаше, Вања Томашев је један од најбољих у Србији, он је сад председник нашег клуба- указује Бован.

Ј. Ц.

 

анализа псс

Пољопривредна стручна служба „Кикинда“ позива пољопривредне произвођаче да се пријаве за бесплатну агрохемијску анализу земљишта коју ће ове године са девет милиона динара финансирати Министарство пољопривреде преко Управе за земљиште. Како је истакао директор ПСС Младен Ђуран ове године биће анализирано око 3.000 узорака на територији Кикинде и Новог Кнежевца.

-Једно пољопривредно газдинство има право на четири бесплатна узорка односно препоруке за то које  минерално ђубриво треба користити. Анализе земљишта биће видљиве у еАграру, а очекивања су и да буду услов за добијање субвенција и подстицаја, тако да апелујем на пољопривреднике да искористе могућност да се оне ураде бесплатно – рекао је Младен Ђуран.

Са анализама ће се ући и у наредну годину с обзиром на то да је број узорака велик. Приликом пријављивања неопходно је да произвођач зна број парцеле са које се узоркује земљиште. Поред регистрованих, анализе ће се радити и код нерегистрованих пољопривредних газдинстава, појаснио је саветодавац Александар Пап.

-Када добијемо број парцеле, ми излазимо на терен и узоркујемо земљу. Агрохемијску анализу  најбоље је урадити у ово доба године, по скидању озимих култура са њива. Неопходно је да се усев скине са њиве како би добили прави пресек стања колико је ђубрива потребно у наредне четири године, за који дајемо препоруку. Након бербе кукуруза и жетве сунцокрета радиће се анализе и на овим земљиштима – додао је Пап.

Раде се испитивања пе ха вредност земљишта, садржај карбоната и макроелемената фосфора, азота, калијума, као и садржај хумуса.

-Могуће је и спајање парцела тачније уколико се једна њива састоји од више катастарских парцела неопходно је исписати све бројеве. Уколико је обрадиво земљиште веће од пет хектара могућа је и збирна анализа. Врло је важно да пољопривредници обрате пажњу на тачност података које дају јер су сви они проверљиви. Захтев за анализу земљишта може да поднесе  само особа на коју се води парцела – напомиње Александар Пап.

Анализа плодности земљишта пољопривредним произвођачима помаже да имају боље и квалитетније приносе. Земљиште на територији града углавном има вишак калијума, фосфор је у дефициту, а стање азота је променљиво. Са годинама хумус опада тако да се препоручује заоравање жетвених остатака и ђубрење стајњаком.

Пријављивање за поменуту анализу могуће је у просторијама Пољопривредне стручне службе, у канцеларијама месних заједница и путем мејла.

А.Ђ.

Добијена опрема

У оквиру пројекта Министарства пољопривреде кикиндска служба добила је и опрему.

-Добили смо посебан софтвер повезан са еАграром, тако да ће Управа за земљиште моћи да прати који усеви, али и производња је актуелна произвођачима. Правилник о доброј пољопривредној пракси, али и Закон предвиђа да се најмање једном у пет година  раде агрохемијске анализе – напоменуо је Ђуран.

 

 

error: Content is protected !!