Друштво

пацијенти-болница-(1)

У реконстрисаној згради Опште болнице од јутрос се примају први пацијенти. У објекту, изграђеном крајем 19. века, завршена је комплетна санација од темеља до крова, а монтирана је и нова медицинска опрема, кревети, намештај, рачунарска опрема.

У овом делу Болнице налазе се четири одељења Физијатрија, Психијатрија, Трансфузија и Патологија. У првој фази реконструкције, која обухвата овај и објекат где се налазе Педијатрија, Дерматологија и Палијативна нега, уложено је више 486 милиона динара. Очекује се да ће друга зграда бити завршена средином лета, а да ће почети са радом током јесени.

Радове финансира Министарство за јавна улагања, а неопходно опрему, у највећој мери, обезбедио је Покрајински секретаријат за здравство.

Пољопривредни сајам 1

Међународни сајам пољопривреде који ове године окупља више од 1.200 излагача из 40 земаља и Србије, биће одржан од данас, 18. до 23. маја на новосадском сајму, а у фокусу ће бити одржива пољопривреда. Како је најављено, у оквиру сајма биће одржано више од 40 догађаја.

Сајам се одржава 91. пут, а посетиоце очекује презентација најновијих техничких и технолошких достигнућа у аграру, примене науке у пољопривреди, изложба органске хране, као и оне са ознакама географског порекла, богатство домаћег генофонда, најсавременија пољопривредна механизација, производи и услуге из најудаљенијих крајева света. Најактуелније теме из области аграра биће обрађене кроз стручне скупове, округле столове, едукације и презентације, са посебним освртом на унапређење знања и примере добре праксе. Пословна окупљања, подразумевају и сустрете са привредним, научним и политичким делегацијама, али и директне састанке привредника из целог света.

 

 

Други дан сајма односно недеља доноси занимљиве теме међу којима је и презентација сензора и робота у савременој пољопривреди, а амбасада Немачке представиће примере регионалне сарадње оквиру дијалога о пољопривредној политици Немачка – Југоисточна Европа. За понедељак је најављена конференција о обновљивим изворима енергије и одрживој пољопривреди из перспективе корисника, а биће речи и о томе како пребродити сушну годину са практичним саветима за успешну жетву. Организатор ове конференције је Институт за ратарство и повртарство – Институт од националног значаја за Србију.

Дан добављача – Агробизнис 2024. најављен је за уторак 21. мај и на конференцији ће се говорити о финансирању раста – перспективама и могућностима за прехрамбену индустрију. Пословни састанци (Б2Б) пољопривредника и компанија заказани су за послеподне, а организатор је Развојна агенција Војводине.

Четвртак, 23. мај, организатори су најавили као „Дан сточара“ и планиран је Уводни састанак ЕУ твининг лајт пројекта за сектор живинарства, затим панел „Сточарство од њиве до трпезе“, као и презентација програма за пчеларство који организује Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде. Биће представљен и почетак ЕУ пројекта за отварање тржишта ЕУ за извоз свежег меса живине и јаја, а говориће се и о значају прераде млека и меса на малим пољопривредним газдинствима у АП Војводини.

Сајам ће бити одржан у затвореном и отвореном простору Новосадског сајма, Конгресни центар „Мастер“, Европска унија је партнер Сајма, генерални спонзор Глобос осигурање, златни спонзор је Ал Дахра, а банка партнер је Банка Поштанска штедионица. Радно време Сајма је од 9 до 19 сати.

слава-града

Слава града Кикинде прославља се у среду, 22. маја. Уједно је и слава Храма Светог Оца Николе и обележава се од 1769. године када је започета изградња цркве. Након Другог светског рата обележавање славе је укинуто, а обновљено је 2006. године. Од 2017. године Град и Црквена општина заједнички обележавају  овај важан датум, када је први пут одржана и свечана Литија, пренос мошти Светог Оца Николе.

Ове године поводом обележавања славе биће организован тродневни програм. У уторак, 21. маја у 20 часова у Народном позоришту биће гост је глумац Ненад Јездић са представом Звездара театара „Књига о Милутину“. Монодрама је рађена према истоименом роману Слободана Данка Поповића. Насловни лик као сценски оживљен јунак из књижевности, Милутин приповеда своју судбину доброћудног, простодушног човека, сељака, борца, који се тешко суочава са толиким злом које се зове – рат. Роман из 1985. године представља историју Срба од Сарајевског атентата на принца Фердинанда, до неколико година после Другог светског рата као права архива и хроника страдања народа.

На сам дан славе 22. мај у 9 сати и 30 минута у Храму Светог Оца Николе биће одржана Литургија, а од 10 часова  свечана Литија улицама Кикинде која ће ићи од цркве, поред Градске куће, улицама Вука Караџића, Браће Татић, Генерала Драпшина, Чанадска до кружног тока, Краља Петра Првог поред Народне библиотеке, Католичке цркве и назад до Храма. Након Литије је резање славског колача у Храму Светог Николе, а од 13 часова је и резање славског колача у Свечаној сали Градске куће и проглашење победничког славског колача.

У 14 сати на Градском тргу биће организован и базар локалних произвођача, а увече од 20 сати на тргу наступа Дејан Петровић и Бог Бенд. Идућег дана, у четвртак, од 19 сати у Народном позоришту је концерт браће Теофиловић.

ТАКМИЧЕЊЕ У ПРАВЉЕЊУ СЛАВСКОГ КОЛАЧА

Подсећамо да се организује такмичење за најбољи славски колач, најбољи изглед славског колача и најбоља структура и укус славског колача. Пријављивање је најкасније до сутра, 17. маја на бројеве телефона 426-300 и 064/857-40-44. Славски колачи предаваће се на сам дан славе Града од 10 до 11 сати у Свечаној сали Градске куће.

 

 

 

Еффецтиве-Типс-то-Редуце-тхе-Риск-оф-Скин-Цанцер

Општа болница и ове године прикључила се превентивној кампањи Еуромеланома дан, која се одржава 20. маја, а део је европске кампање за рано откривање малигних тумора коже. Поред прегледа који дерматолози раде, кроз ову кампању се промовише значај  превенције, ране дијагнозе и раног лечења рака коже, превенствено меланома. Заинтересовани грађани могу до  до 20. маја да се пријаве за преглед   путем  веб- www.еуромеланома.орг/сербиа.  Све потребне информације су упаво на овом сајту и сваки грађанин ће добити термин прегледа и име лекара.

Кампања Еуромеланом је званична медијска кампања Европског удружења за дерматолошку онкологију и Европске академије за дерматологију и венерологију, а организуј се се под покровитељством Министарства здравља Републике Србије. Усмерена је на подизање свести о заштити коже од УВ зрачења и раном откривању меланома и других облика рака коже, а мото овогодишње кампање је “Борба са раком коже почињен у твојој глави”.

Стопа обољевања од меланома је у сталном порасту, пре свега због неконтролисаног излагања УВ зрачењу у претходним деценијама, а поред тога ризик је и излагање вештачким изворима УВ зрачења, односно, употреба соларијума.

 

 

дан-сестринства-(1)

Доделом плакете, повеља и похвалница најзаслужнијим појединцима запосленим у кикиндским здравственим установама обележен је 12. мај, Међународни дан сестринства. Плакета,као највише признање за пожртвован рад, ове године припала је Јасмини Јоцин, медицинској сестри запосленој у трећој здравственој амбуланти Дома здравља. У јануару пуни 40 година стажа и веома је захвална колегама који су препознали њен посвећен рад.

-Ову награду делим са свим колегама јер сам мали део онога што чини наш систем. Почела сам да радим у Општој болници на Одељењу хирургије, након чега сам била у операционој сали, у кућном лечењу и сада сам у амбуланти опште праксе. Наш позив је веома захтеван и мора да се ради са пуно љубави. Важно је бити члан тима и дати све од себе да помогнеш пацијентима које лечиш. Теоретска знања стичемо у школи, а практична када почнемо да радимо – рекла је Јасмина Јоцин.

Међународни дан медицинских сестара обележава се у знак сећања на Флоренс Најтингејл која се сматра оснивачем савременог сестринства, подсетила је Недељка Бутулија, председница Удружења здравствених радника у Кикинди.

-Значај овог датума важан је за нашу струку. Свака служба препознаје најбоље међу најбољима који су пожртвовани и посвећени у раду и нези пацијената и пружању помоћи њиховим породицама. Ово је прилика да се укаже на то да здравствени радници свој посао обављају професионално и без задршке. Дан сестринства је ту  и да причамо о томе како да унпредимо квалитет рада и да пратимо стандард – казала је Недељка Бутулија.

Осим медицинских сестара, техничара и лабораната обележавању Дана медицинских сестара присуствовали су лекари и др Весна Томин, директорица Опште болнице, која је истакла да је рад лекара и медицинских сестара нераскидив.

-Рад лекара не може да се замисли без медицинских сестара и техничара и ми смо симбиоза. У Болници имамо  304 медицинских сестара, техничара и лабораната и заједно са њима лечимо грађане,  заједно се боримо за њихове животе и здравље. Посао свих нас није лак и веома је одговоран. У свако доба дана и ноћи ту смо да пружимо помоћ ономе коме је најпотребнија  – навела је др Томин.

Повеље су припале Јовани Салми, Наталији Ковачевић, Љубици Станаревић, Маји Катони, Загорки Чоков и Радмили Родић. Додељено је и 25 захвалница.

А.Ђ.

Слава-зене-Р-Село-(2)

Изузетан повод за понос и славље имале су данас чланице Удружења жена „Јединство“ из Руског Села. Са пријатељицама из удружења из читаве Војводине обележиле су две деценије рада и своју славу, Светог Василија Острошког. Дружење је одржано у реновираној сали Удружења за коју Рускоселке кажу да је најлепша у Покрајини.

– Много хуманитарно радимо и имамо изврсну сарадњу са Месном заједницом. Овде имамо етно-собу, овде и кувамо, печемо, ту нам је друга кућа. Имамо 28 чланица, углавном млађих жена – истакла је Нада Турудија, председница удружења, која је на овом месту од оснивања.

Поред многих захвалница и пехара добијених на различитим манифестацијама, чланице су посебно поносне на титулу „Краљице ајвара“ које су добиле победом на националном такмичењу „Изађи ми на теглу“, 2020. године у Београду.

Гости на прослави били су и представници села и локалне самоуправе.

– Чување традиције, културе и обичаја својствено је овом удружењу које је и покретач догађаја у свом месту уз огромну подршку Месне заједнице. Увек нас достојно репрезентују на манифестацијама, омиљене су у читавом региону а данас су сјајни домаћини. На нас могу да рачунају и знамо да и ми од њих имамо велику подршку – рекао је градоначелник Никола Лукач.

Улажемо у удружења у која вреди улагати, рекао је председник Савета Месне заједнице, Душан Марјановић.

– Ово удружење марљиво ради две деценије, помажу у очувању и одржању нашег села које је једно од лепших на територији Града. Заслужују нашу пажњу у сваком смислу. Поред тога што смо им обезбедили салу, помажемо им и финансијски и ја им честитам на свему што постижу за своје село и свој град – закључио је Марјановић.

Традиционално, председнице десетак присутних удружења размениле су поклоне и наставиле дружење уз вечеру и музику.

Техницка-признање-ЦК-(2)

Поводом обележавања 11.маја – Националног дана добровољних давалаца крви, Црвени крст Војводине јуче је организовао свечану доделу признања средњим школама и факултетима који су у протеклој години дали значајан допринос у развоју добровољног давалаштва крви на територији Војводине.

Свечаност је одржана у згради Скупштине АП Војводине, уз подршку Покрајинског секретаријата за социјалну политику, демографију и равноправност полова.

На предлог Црвеног крста Кикинда, добитник признања у нашем граду је Техничка школа. Признање је примила директорка школе, Миланка Халиловић.

Слава-хора-(7)

Резањем колача, у великој сали Културног центра данас је обележена слава хора „Аттендите!“, Свети апостол и јеванђелиста Марко. Обреду су, поред чланова Хора, чланова Дечијег хора „Кикиндијанци“, који су у њему и учествовали, присуствовали градоначелник Никола Лукач и његова заменица, Дијана Јакшић-Киурски, кума славе.

– Велика радост је бити део обележавања крсне славе Хора који је успео да изгради имиџ и препознатљивост када је у питању квалитет хорске музике и да подигне и освести значај хорске музике у нашем друштву, да допринесе њеној афирмацији. Захваљујући диригенткињи проф. др Биљани Јеремић и директору Марку Марковљеву, успели су да организују Међународни фестивал хорова и у томе видим њихову племениту мисију, поготово јер хор броји све више младих који показују љубав према хорској музици. Желим им да им мисија буде успешна и да трају, да унапређују свој квалитет јер мислим да имају потенцијала и већ су препознатљиви у земљи и у региону. Сам назив Хора преноси поруку колико нам је у друштву важна култура и да, међусобно и са светом, треба да комуницирамо на најлепши начин – културом као важним сегментом за опстанак нације и заједнице – рекла је Дијана Јакшић Киурски.

Хор „Аттендите!“ постоји шест година, своју славу обележава од прошле године, а овог Марковдана, први пут прослави су присуствовали и чланови Дечијег хора „Кикиндијанци“.

– Моја мисија јесте да што више деце научим да певају и поносна сам јер имамо доста младих, а биће их још више јер сви можемо и треба да певамо – истакла је диригенткиња проф. др Биљана Јеремић и најавила наступе Хора на међународном такмичењу у Тузли, као и, већ традиционално гостовање у Цркви Свете Софије у Охриду.

Хор је покретач многих активности у Културном центру, указао је в. д. директор, Марко Марковљев.

С почетком рада хора постали смо установа која окупља највећи број корисника. Годишње имамо више од 40 хиљада посета различитим програмима, концертима, манифестацијама, свему што организујемо, а најлепше и најрепрезентативније је оно што раде Хор „Аттендите!“ и Дечији хор „Кикиндијанци“ и то је најлепша слика наше установе – закључио је Марковљев.

С. В. О.

славски-колаци

Поводом славе Града летњег Светог Николе, 22. маја, и ове године локална самоуправа организује такмичење за најбољи славски колач, најбољи изглед славског колача и најбољу структуру и укус славског колача.

Позив да учествују упућен је грађанима, удружењима грађана и осталим заинтересованим појединцима. Пријављивање је најкасније до 17. маја на бројеве телефона 426-300 и 064/857-40-44.

Славски колачи предаваће се на сам дан славе Града од 10 до 11 сати у Свечаној сали Градске куће.

сара-брунер-(4)

Сара Брунер (60), рођена у Сан Франциску, у Енглеској живи 24 године. Дуго година радила је као инжењер, али и као дилер старог намештаја, након чега је решила да паузира пословни део живота и да се посвети путовањима. У свом комбију обилази Европу у потрази за, како је истакла, малим градовима пуним духа и неистражених знаменитости.

-У јануару сам започела путовање из Енглеске. Најпре сам боравила у Холандији у Амстердаму код пријатеља. Преко Немачке сам стигла до Аустрије где углавном проводим зимске месеце чувајући кућу брачном пару који зиму проводи на Флориди. Пут ме је нанео у Словенију на језеро Блед које ме је одушевило. Мини одмор направила сам и у Хрватској на Рабу, те сам кроз Босну и Херцеговину, где сам видела све ружно што је рат оставио за собом, стигла до Србије и до Кикинде – сазнајемо од Саре Брунер.

Другог дана њеног боравка у нашем граду, затекли смо Сару на Градском тргу. Дивила се архитектури и градском језгру.

-Дугогодишња стабла, али и зграде „говоре“ о историји вашег града. Имате и једну од најлепших улица на свету коју сам посетила и са пуним правом носи тај епитет. Монументалне скулптуре од теракоте први пут сам видела у Кикинди и жао ми је што није време да посматрам и сове по којима сте познати – каже ова путница.

Сара напомиње да воли да путује. Километре и километре прелази у свом комбију који јој служи и као соба за спавање. Личну хигијену одржава у спортским центрима где има тушева, а тада одради и тренинг на базенима јер је врсна пливачица.

 

-Путујем полако. Никуда не журим и имам пуно времена. Оно што ћу памтити из Кикинде и Србије су људи који су пријатељски настројени. Изненађена сам колико су гостољубиви и желе да помогну. Одушевљена сам и ћевапима и буреком. Трудим се да у свакој земљи пробам локалну кухињу. Сигурно ћу поново доћи у Србију јер планирам да видим Београд и Нови Сад – открила нам је наша саговорница и истакла да је њен комби за све изненађење јер је волан са десне стране.

Запратила је и наш портал како би на путу чула све новости из Кикинде.

Из Кикинде, план јој је да отпутује на црногорско приморје. Жеља јој је да путује читаву годину и то време искористиће да осмисли план шта ће даље да ради у животу.

А.Ђ.