Друштво Архиве | Page 43 of 79 | Кикиндски портал

Годину дана након невремена: Стигао нови крст за цркву у Мокрину

Aleksandra Djuran June 20, 2024

Прошлог августа са цркве Светог Архангела Михаила у Мокрину, услед невремена и силине ветра, срушен крст на куполи. Крст, постављен 2004. године, је био причвршћен за греду која је била трула, био је од дрвета и обложен бакром. Како је потпуно искривљен приликом пада било је потребно израдити нови који је средином недеље стигао у цркву.

-Недуго након невремена јавио нам се Павле Ж. Ђорђевић из Раковице који је донирао нови крст израђен од прохрома након чега је и позлаћен. Његови бака и деда су из Мокрина и сахрањени су на овдашњем гробљу.Овај крст ће трајати дуго година – каже за наш портал свештеник мокринске цркве Славко Јовановић.

Током пада крста оштећен је и део крова на цркви.

-Кров је саниран, а нови крст покриће звоник и вода више неће улазити у цркву, што је био случај када смо имали стари – појаснио је наш саговорник.

Нови крст налази се у цркви, а биће постављен након што га митрополит банатски Никанор освешта.

Изградња цркве у Мокрину почела је 1762. године и првобитно је била висока 12 метара. Доградњом, 1835. и 1836. године, храм је добио нови торањ са сатовима и пошто је изграђена припрата, црква је продужена за 15,5 метара, тако да је садашња дужина 43, а торањ је висок 42 метра. На звонику се налазе се три звона, од којих су два, велико и мало, по други пут претопљена 2008. године.

У цркви се налази висока барокна олтарска преграда, са дрворезбарским радом рокајних мотива, и то је први сликарски подухват Теодора Илића Чешљара по доласку са школовања на бечкој Академији. То је уједно и једини у потпуности сачуван Чешљаров иконостас, који као такав представља значајно сведочанство о наступајућим иконографским и ликовним новинама.

Црква Светог Архангела Михаила је споменик културе у непокретно је културно добро од изузетног значаја.

А.Ђ.

Кикиндски портал први сазнаје: Субвенцију од 10.000 динара за бицикле добиће 378 суграђана

Aleksandra Djuran June 19, 2024

Свих 378 суграђана, са уредном документацијом, који су конкурисали за субвенцију за бицикле које је додељује локална самоуправа, добиће по 10.000 динара, сазнајемо од Стеевана Иличића, члана Градског већа.

-На данашњој седници Градског већа договорено је да изађемо у сусрет свим суграђанима који су поднели исправну документацију за доделу средстава за куповину бицикала. Одбијени су они који су у претходне две године конкурисали и добили средства од локалне самоуправе и они са непотпуном докуменацијом. Очекујем да ћемо уговоре са крајњим корисницима потписати наредне недеље – појаснио је Иличић.

Граддоначелник Никола Лукач најавио је да ће ова акција бити настављена и наредних година.

-Доделом субвенција за куповину бицикала доприносимо здравим стиловима живота суграђана, као и промовисању бицикла као еколошког возила. На тај начин чувамо и животну средину. Драго ми је због великог интересовања суграђана за ову меру коју ћемо се потрудити да још више популаризујемо у наредним годинама – истакао је градоначелник Лукач.

А.Ђ.

Почела мала матура: Тест из матерњег језика осмаци решили без пуно муке

Aleksandra Djuran June 18, 2024

Малу матуру осмаци полажу, данас, 18, 19. и 20. јуна. Тест из матерњег језика, који се решавао првог дана, био је примерен, ни сувише лак, ни сувише тежак, сазнали смо од осмака Основне школе „Жарко Зрењанин“.

-Мислио сам да ће тест бити тежи, међутим када сам почео да читам питања схватио сам да на добар део њих знам одговор. Било је доста одломака из књижевности, тако да је требало пажљиво читати – сазнајемо Данијела Коцкара.

И Ања Маћиш сличног је мишљења.

-Мени су најтежи били осми и девети задатак. Оба су се односила на граматику тако да се осми односио на врсту зависне реченице, а девети на значење падежа. Тест сам солидно урадила – казала нам је Ања.

Ивана Јањетовић додаје да је најважније било пажљиви ишчитати задатке.

-Питања нису била претешка и сва су се односила на познато градиво. Надам се да ћу и преостала два теста урадити добро. Поред математике полажем и историју – додала је Ивана.

Полагање испита у свим школама почело је на време. У среду, 19. јуна будући средњошколци полажу математику, а тест из изборног предмета је у четвртак, 20. јуна. На територији града више од 400 ученика завршило је осми разред и први дан мале матуре протекао је без проблема.

Прелиминарни резултати завршног испита на нивоу школе и порталу Моја средња школа биће објављени у суботу, 22. јуна. Ученици и њихови родитељи имају право на приговор који је могуће поднети непосредно у школи или електронским путем. Објављивање коначних резултата завршног испита биће 25. јуна, попуњавање листе опредељења је 26. и 27. јуна електронским путем или непосредно у матичним основним школама. Расподела по средњим школама и образовним профилима је 2. јула.

А.Ђ.

Ове године генерално орезивање стабала у центру града

Igor Crnogorac June 17, 2024

У улици Генерала Драпшина, коју краси „зелени тунел“ америчког копривића, прошле седмице одломио се део стабла испред зграде у којој је Гинеколошка амбуланта, и још на два места испред приватних кућа, али, на срећу, нико није повређен и није изазвана материјална штета. Из Секретаријата за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој Градске управе, одмах су реаговали и одломљени делови стабала су уклоњени.

У случајевима када се грана одломи и падне, надлежне екипе, понекад и уз асистенцију Полиције и Ватрогасне јединице, предузимају хитно санирање, отклањање евентуалне штете и обезбеђивање инсталација, објашњава секретарка Секретаријата, Мирослава Наранчић.

– Функција дрворедних биљака врло је сложена, а користи које имају становници су бројне и значајне. Надлежни органи са стручним службама, свакодневним обиласком и радом на терену утврђују приоритете на основу стања стабала и препоручених мера неге – каже Наранчићева.

Она додаје да је, за ову годину, планирано и генерално орезивање уличног дрвореда, који је под контролом Института за низијско шумарство из Новог Сада.

– Последњих неколико година било је ломљења грана, па и делова стабала, чак и њиховог изваљивања из кореновог система, а узроци су различити. Степен толерантности врста је различит, нека стабла су врло осетљива, и изразито им сметају микроклиматске промене. Као и човек, и зеленило је подложно стресу услед временских промена, обилних падавина, изразитих суша, и снажних олујних ветрова – напомиње Мирослава Наранчић.

Амерички копривић у улицама Генерала Драпшина, делу Браће Татић и улице Краља Петра Првог, како је објаснила, веома је специфичан због старости, масивне грађе, велике висине и разгранатости хабитуса, због чега се дешавају падови масивних грана.

С. В. О.

И у Дому здравља акција превентивних прегледа деце и одраслих

Aleksandra Djuran June 15, 2024

Превентивни прегледи, у недељу, 16. јуна биће организовани и у Дому здравља. За одрасле ће се обављати у амбуланти у Светосавској 53, а за децу у Дечијем диспанзеру од 8 до 15 часова, сазнајемо од директорице др Биљане Марковић.

Преглед одраслих обухватиће физикални преглед, са мерењем крвног притиска, пулса, шећера у крви, а суграђани ће имати могућност да изваде крв како би се урадила крвна слика, али и тумор маркери (ЦЕА, Ца19-9, алфа-фетопротеин).

За децу је предвиђен преглед локомоторног система и, уколико родитељи дозволе, одређивање шећера у крви.

Прегледе, који су за све грађане бесплатни, организује Министарство здравља. Циљ је да се открије и реагује у раној фази болести када је излечење знатно лакше.

А.Ђ.

Породично насиље невидљива претња: Охрабрити жртве да пријаве насилника

Aleksandra Djuran June 15, 2024

Случај насиља у породици у ком је 57-годишњи Г.Б. претукао четири године млађу супругу О.Б. користећи пиштољ, из ког је и испалио пет метака који, на срећу, нису погодили жртву насиља него су завршили у зиду и поду собе, наишао је на осуду јавности. Оца насилника полицији је пријавила 24-годишња ћерка, студенткиња економије која је кобног дана била у Новом Саду, где борави током школске године. Како је истакла највећи страх имала је да полиција неће стићи на време и да ће мајку затећи мртву. Додаје и да је њена мајка дуго трпела насиље, батине, псовке, те да је отац болесно љубоморан, као и да је сада најважније да се она опорави.

Насилнику се на терет стављају кривична дела насиље у породици и недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја јер је полиција у кући пронашла један пиштољ у легалном поседу и четири комада ватреног оружја у илегалном поседу, а одузели су и 2.168 комада муниције у легалном поседу и 890 комада муниције у илегалном поседу. На предлог тужиоца Основног јавног тужилаштва, судије Основног суда у Кикинди осумњиченом су одредиле притвор до 30 дана.

Насиље се обично везује за особе које су на ивици егзистенције и нижег образовања, међутим, да је то стереотип потврдио је и овај случај јер се ради о добростојећој породици и угледном приватнику. То потврђује и Александра Чолић, правница и члан тима за насиље у породици Центра за социјални рад.

-Сви могу да постану жртве насиље, без обзира на образовање и друштвени статус. Доминантна врста насиља са којом се сусрећемо је физичко, занемаривање и психичко насиље, док се сексуално и економско насиље недовољно препознају. Тек током разговора са жртвама долазимо до закључка да постоји и ова врста насиља. Примарно место где се оно одвија је породица односно кућа где жртва живи, а насилници су најчешће брачни и ванбрачни партнери, како садашњи тако и бивши, а у одређеном броју случајева као насилнике имамо децу синове, а ређе ћерке чије жртве су старији родитељи – каже Александра Чолић.

Насилници су најчешће запослени и већина их конзумира алкохол или има неки здравствени проблем. Старости су од 30 до 50 година, у пуној снази, а њихове жртве имају од 18 до 65 година. Ове године евидентирана су и 32 случаја поновљеног насиља односно жртве су већ евидентиране ове или претходних година.

-Мобилни тим за насиље у породици доступан је 24 сата и обезбеђујемо све ресурсе којима располажемо. Закон о спречавању насиља у породици из 2017. године олакшао је рад поменутом тиму јер мање долазимо у ситуацију да жртву збрињавамо у прихватилиште односно сигурне куће. Сада се изричу хитне мере забрана приласка и комуникација са жртвом и исељење насилника из стана. У 90 одсто случајева по истеку 48 сати мере се продужавају што нам омогућава да оснажимо жртву. Број мобилног тима доступан је свим институцијама, али не и јавности с обзиром на то да је у ранијем периоду, када је био јавно доступан, злоупотребљен – напомиње наша саговорница.

По пријави насиља у породици у Центру за социјални рад отвара се предмет и задужује се особа која ће да га води. Након разговора са жртвом процењује се да ли је потребно укључити још неке институције или трећа лица ради подршке. Психосоцијалну подршку жртвама пружа Центар за подршку женама.

-У првим данима након што је пријављено насиље разговарамо са жртвама и део њих се одлучује да покрене поступак за развод брака. Са друге стране има оних који настављају да живе заједно – сазнајемо од Александре Чолић.

Насилника и то полицији, најчешће пријављују саме жртве. Оне добијају и бесплатну правну помоћ како би се сачинила тужба за изрицање мера заштите од насиља у породици у парничном поступку, а правник може и да заступа жртву. Центар за социјални рад такође има право да подноси тужбе за насиље у породици.

-Постоје осцилације када је реч о поднетим тужбама. У 2015. години, према подацима службе правне помоћи, било их је 27, наредне године 40, 2017. поднето је 50 тужби, потом смо 2020. године имали 19 тужби, 2021. за две више, 2022. имали смо 15 колико их је било и прошле године.

Александра Чолић истиче да је важно да се насиље пријави, те да је неопходно подизати свест целокупне јавности о томе. То је начин да се помогне жртви да изађе из зачараног круга, јер сутра, свако може да постане жртва.

A.Ђ.

ПОВЕЋАВА СЕ БРОЈ ПРИЈАВЉЕНИХ НАСИЉА У ПОРОДИЦИ

Од почетка године до 10. јуна на територији града пријављено је 106 случајева насиља у породици што је повећан број у односу на исти период прошле године када их је било 79. Прошле године и 28 деце непосредно је било изложено насиљу, што је више у односу на раније године. У 22 случаја су мушкарци жртве насиља. У 2023. години пријављено је укупно 192 насиља у породици, 2022. било их је 206, 2021. године 222, а 2020. када је била година короне, 144.

На градској депонији, после 20 сати, угашен пожар

Aleksandra Djuran June 10, 2024

Пожар који је у понедељак у 19.40 сати избио на градској депонији угашен је данас око 14.30 часова, након скоро 20 сати. Како сазнајемо у Полицијској управи запослени у компанији ФЦЦ још увек затрпавају земљом и поливају водом подручје које је захватила ватра.

Горело је око 400 квадратних метара отпада, а отежавајућа околност била је што је пожар избио на косини, тако да само место није било приступачно за гашење.

Од момента када је пожар пријављен врло брзо на лице места стигле су екипе ватрогасно-спасилачке јединице заједно са ватрогасцима НИС-а који су уз помоћ пет возила сузбијали ватрену стихију. Олакшавајућа околност била је та што је вече било мирно, без ветра, тако да ниједног момента пожар није био ван контроле. Густ дим који је куљао није се ширио према граду већ према Накову и Румунији.

Ово је други пожар који је избио на депонији после непуне три недеље с обзиром на то да је и 17. маја такође ватра захватила градско сметлиште. Тада је горело такође око 400 метара квадратних и када су запослени покушали да угасе пожар, један радник нагутао се дима.

Род пшенице нижи од прошлогодишњег, жетва почела у мају и завршиће се половином јуна

Aleksandra Djuran May 31, 2024

Род пшенице биће умањен, а жетва озимих култура ће бити завршена у време када је ранијих година почињала, закључак је традиционалног Дана поља озимих стрнина у организацији Пољопривредне стручне службе „Кикинда“. На огледном пољу пољопривредници, стручњаци, представници семенарских кућа имали су прилику да виде како је временске (не) прилике поднела 61 сорта пшенице, од којих је трећина нова, 14 сорти јечма, четири сорте тритикалеа. Ове године на огледном пољу уочљива је јасна разлика које сорте добро подносе сушу и нестабилне климатске услове.

Иако ће приноси варирати од њиве до њиве, закључак је да ће за 30 одсто бити нижи у односу на прошлу годину. Тако се очекује да ће јечма бити максимално до шест тона по хектару, јер он боље реагује на сушу, док ће пшенице бити у просеку три до четири тоне по хектару.

-Жетва јечма је почела, а за десетак дана очекује се да започне озбиљније кошење пшенице. До тада ће се жито жњети спорадично на парцелама које су на песковитом тлу и лошијег квалитета – прецизира Зоран Симић, саветодавац ПСС.

Поред умањеног рода, пољопривредници се, и ове године, жале на цену која је тренутно од 22 до 23 динара за килограм жита овогодишњег рода.

-Још увек нисам почео са жетвом. Очекујем да ће први откоси пасти за десетак дана. Под пшеницом имамо око 70 јутара и оно што јој је обележје је да је сува. Киша је стигла, али касно и зрно се није налило. Не очекујем да принос буде више од три тоне по јутру, а прошле године био је од четири до пет тона. Цена, о којој се тренутно говори је ниска. Због нижег приноса ми смо у губитку – навео је пољопривредник Кикинде Иван Јовић.

Милан Богојевић из Нових Козараца додаје да је киша која је пала побољшала стање на његовој парцели.

-И поред тога принос ће бити десеткован и вероватно ће принос бити до три по јутру. Цену још увек не знамо, предвиђа се да ће бити до 23 динара, а по мојој процени минимална цена која би морала бити је 25, 26 динара за килограм. Она би колико-толико покрила губитке односно улагања – сазнајемо од Богојевића.

Локална самоуправа и ове године помаже локалне пољопривреднике и ове године обезбеђено је 15, 2 милиона динара за субвенције, рекао је члан Градског већа Љубан Средић који је присуствовао овој манифестацији.

-Имамо 18 мера и код појединих су предвиђена средства скоро утрошена. То показује да је нашим пољопривредницима значајна подршка града и новац који се издваја за унапређење производње. Циљ је да помогнемо мала и средња газдинства која ће купити део опреме, механизације,пластенике, поставити систем за наводњавање, осигурати усеве и слично. Сваке године све је више заинтересованих за конкурс, а мере које суфинансирамо, доносимо у договору са произвођачима – напоменуо је Средић.

Директор ПСС Младен Ђуран подсетио је да је кикиндска једна од ретких пољопривредних служби који већ више од две деценије у континуитету организује Дан поља. Година је специфична са топлотним „ударима“ током пролећа, тако да ће остати упамћена по томе да су први откоси пали већ у мају и да ће бити завршена у време када је, ранијих година почињала закључио је Ђуран.

У кикиндском атару под пшеницом је око 16.000 хектара, јечма има на око 2.000, док је уљана репица заступљена на око 3.000 хектара, на уштрб хлебног зрна које је ранијих године било засновано на већим површинама.

А.Ђ.

Шетња оболелих од мултипле склерозе: Сваки корак је победа

Aleksandra Djuran May 31, 2024

Поводом Светског дана посвећеног оболелима и борби против мултипле склерозе на Старом језеру организована је шетња под називом „Сваки корак је победа“. Чланови удружења Мултипле склерозе Кикинда, корисници Центра за пружање социјалне заштите, представници удружења инвалида, грађани, родбина и средњошколци подржали су акцију која је организована трећи пут.

-Шетња је симболична и шетамо за оне који то не могу. За све нас који болујемо од мултипле склерозе сваки корак је победа јер има дана када не можемо да направимо ни један корак. Удружење има 53 члана, али се тај број, на жалост, константно мења с обзиром на то да нам врло често долазе нови чланови. Окупљања нам пуно значе, а наше удружење једно је од најактивнијих на територији града. На нама је да се изборимо да будемо видљиви сваком члану друштва – истакла је Бранкица Мишков, председница удружења.

Скупу је присуствовала и председница Друштва мултипле склерозе Војводине Зорана Будак.

-Ту сам да подржим ову манифестацију и част ми је задовољство што сам део ње. Сваке године ова акција је све квалитетнија, захваљујући представницима кикиндског удружења. У нашем саставу оно је најмлађе, али најбоље ради. Помажу не само оболелима од мултипле склерозе него и свим осталим инвалидима – навела је Зорана Будак.

Овом приликом симболично су пуштени наранџасти балони у знак подршке оболелима.

Мултипла склероза је хронична неуролошка аутоимуна болест која се два пута чешће јавља код жена него код мушкараца. Број оболелих у Србији је у порасту, и тренутно око 9.000 пацијената живи са мултипла склерозом. Најчешће се јавља између 20-те и 40-те године живота. Практично се јављају сметње вида, слабост екстремитета, хода, гутања. Чест пратилац мултипле склерозе је депресија,тремор, спазам, невољни покрети те треба имати сталну емпатију за потребе и патње ових људи. Оно што је важно јесте да више од половине болесника са овом дијагнозом добија добру и ефикасну терапију.

А.Ђ.

Дивље депоније у Иђошу и Банатском Великом Селу постају зелене оазе

Aleksandra Djuran May 29, 2024

У Иђошу је у току чишћење дивље депоније, а у Банатском Великом Селу овај посао је завршен. За поменуте радове издвојено је више од седам милиона динара од чега је Министарство заштите животне средине определило четири, а град више од три милиона динара. Како посао напредује на лицу места уверили су се градоначелник Никола Лукач, члан Градског већа Небојша Јованов, директор ЈП „Кикинда“ Чедо Гверо, секретарка Секретаријата за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој Мирослава Наранчић и представници Савета МЗ Иђош и Банатско Велико Село.

-Крајем прошле године очишћене су дивље депоније у Сајану, Руском Селу и Новим Козарцима. Годинама уназад локална самоуправа и надлежни покрајински и републички органи обезбеђују средства за уређење депонија и приступних путева ка њима, што је један од сегмената управљања отпадом. Читаву деценију радимо на едукацији најмлађих и већ сада имамо резултате о одлагању отпада код деце, али и најстаријих суграђана. Трудимо се да код свих узраста искоренимо лоше навике, да комунални отпад не заврши на дивљим депонијама и да их буде што мање – рекла је Мирослава Наранчић.

Горан Станчул, члан Савета МЗ Иђош додао је да су проблем депоније апострофирали мештани.

-На депонији је одлаган комунални отпад, шут, али и сво друго смеће. Позвао бих Иђошане да воде рачуна, како не би опет дошли у ситуацију да се значајан новац издваја за уклањање депоније, него би могли да га утрошимо за инвестиције у селу – казао је Станчул

Председница Савета МЗ Банатско Велико Село Мира Пећанац упутила је исти апел .

-Сви знамо колико је новца потребно да се депонија очисти и на нама је да будемо савесни. До депоније се стиже путем кроз економију „Делта аграра“ који је такође био затрпан смећем. Молим моје мештане да то не раде јер постоји могућност да се због таквог понашања забрани пролаз до депоније која ће на јесен добрим делом бити пошумљена – прецизирала је Мира Пећанац.

Посао уклањања депонија поверен је ЈП „Кикинда“, а на тендеру је за извођача радова изабрана фирма „Еко градња“ из Зрењанина.

-Чишћење депонија требало би да се заврши средином следеће недеље. Са иђошке депоније биће однета велика количина смећа, јер је после 12 година ово прво значајније чишћење. Апелујем на све да се домаћински односе према јавним површинама и да чувају животну околину – истакао је Чедо Гверо.

У току је и акција прикупљања кабастог отпада у граду и селима, тако да сви имају могућност да у контејнере одложе све оно што би завршило на дивљим депонијама. Покрајински секретаријат за урбанизам и заштиту животне средине крајем месеца доделиће граду 580 нових канти од 120 литара и 40 контејнера запремине 1,1 кубика за одлагање отпада.

А.Ђ.