На конкурсу за најбољег младог пољопривредника друго је газдинство Властимира Влајкова (33), сточара из Башаида, који је са супругом Тамаром кренуо буквално ни од чега, а успео да својим радом направи производњу од које може да живи онако како је одувек волео.
-Прво теле купио сам од новца зарађеног у надници, чувао сам сеоску стоку и није ме било срамота. Данас имам доста крава, млеко предајем Млекари у Зрењанину и задовољан сам. Нисам имао ништа, а сада се бавим послом којим волим. Имам супругу и двоје деце који ми пуно помажу – каже Влајков.
Као награду добио је 300.000 динара и захваљује се свима који су гласали за њега.
-Између Башаида и Кикинде на потесу познатијем као Валов имам салаш. Са новцем који сам добио завршићу објекте за стоку. Имам јунице и бикове и грла су на на салашу или на ливади. Добио сам земљу по праву пречег око 20 хектара и имам 3,5 хектар сопствене земље. Од нуле сам почео и сваке године се ширим. Идем напред, гурам и пробијам се. Испунио сам сопствени сан који сам имао док сам чувао стоку. Касније сам та иста грла откупљивао и сада имам дупло стоке од оног броја колико сам чувао – открио нам је млади пољопривредник.
-Када смо се доселили у Башаид, где сам као мали највише времена проводио код бабе и деде, у кући у коју смо се уселили нисам имао ни струју ни воду. За све ово време саградио сам дом, али и објекте за стоку које планиран да завршим следеће године – навео је Влајков.
О најбољем младом пољопривреднику одлучивао је жири у саставу Ивана Поповић, државни секретар у Министарству пољопривреде, Јелена Несторовић, председница Задружног савеза Војводине, Александар Грабовац, управитељ Српске фондације за предузетништво и Владимир Вукотић, председник Извршног одбора 3 Банке, која је и доделила средства.
А.Ђ.
Сестре Тодорић, тринаестогодишња Хана и дванаестогодишња Петра, већ су нас навикле на успехе. Хана је освојила друго место са песмом „Ковач среће“ за коју је текст написао песник Тоде Николетић, док је Ладо Леш аутор музике и аранжмана. У својој категорији Петра је награђена трећим местом за извођење песме „Пријатељство“ – музику и текст написала је Светлана Цеца Милић, док је Арпад Балаж потписао аранжман.
– Било је сјајно, оне воле „Шкољкице“, радовале су се дружењу, пре свега. То је прави фестивал за мале звезде, имале су професионалног фризера и шминкера. Стекле су још нових пријатеља, то је непроцењиво – каже мама Биљана.
– Обе певају већ две године и наступају на фестивалима – прича њихова мама Смиљана. – На „Шкољкицама“ су уживале, то је сјајно искуство за децу. Фестивал траје два дана и деца се упознају и друже, што је за њих и најважније.
Ове изузетне и талентоване девојчице чланице су Дечијег хора „Чуперак“ који води Светлана Цеца Милић. За њихов стајлинг задужене су маме, а њима само преостаје да, као и до сада, сакупљају награде које се већ тешко броје и да уживају у ономе што највише воле – у музици и дружењу.
– Посебна ми је радост што нова звона управо данас први пут најављују почетак Свете литургије. Купили смо три нова црквена звона која ће бити при овом светом храму и најављујемо изградњу новог звоника коју ћемо започети на пролеће – рекао је старешина Храма светих Козме и Дамјана, протојереј Бобан Петровић. – Захваљујем се свима на прилозима, до сада смо прикупили половину износа и зато упућујем позив за помоћ да сакупимо и остатак средстава, како бисмо их исплатили у потпуности. Ова звона ће, док је света и века, позивати вернике на богослужења и објављивати важне и радосне догађаје.
Звона, тежине 800, 400 и 200 килограма, изливена су у Ливници „Кременовић“ из Белосаваца код Тополе у којој су им, наводи протојереј Петровић, изашли у сусрет и испоручили звона него што су исплаћена, како би се први пут огласила на дан Храмовне славе.
– По благослову нашег епископа ми обележавамо и ове, зимске Свете Враче, и летње, 14. јула, па тако имамо две радости у току године. Моја порука је да треба сви да се угледамо на Свете Враче, на њихову веру која им је дала моћ да исцељују болеснике, као и на њихов начин живота који је Бог обдаримо снагом благодати – навео је протојереј Петровић.
Куповину нових звона помогао је и Град Кикинда са 500 хиљада динара. Светој литургији присуствовали су градоначелник Младен Богдан, Дијана Јакшић Киурски, помоћница градоначелника, и чланица Градског већа, Маријана Мирков.
– Овде смо да покажемо јединство које нам је јако важно у овим изазовним временима. Кикиндско намесништво Српске православне цркве и Град Кикинда јединствени су и помажемо једни друге, заједно радимо у интересу наших суграђана – рекао је градоначелник Богдан. – Да се разумемо и помажемо показали смо и до сада – недавно је, на цркву у Мокрину, подигнут нови крст, а сада имамо и нова звона при овом храму – рекао је градоначелник Богдан. – И поводом овог празника православном свету желим здравље, љубав, мир и благостање.
Кумови славе били су Дејан Блажић, Драган Мандић и Драган Оџић. Управо један од њих, Дејан Блажић, први је повукао ужад на новим звонима, пола сата пре литургије.
Светој литургији, причешћу и резању славског колача присуствовао је велики број верника. Свети Козма и Дамјан били су врачеви (лекари) и чудотворци који су, захваљујући даром од Бога за исцељење разних болести, бесплатно лечили, због чега их је народ прозвао бесребреницима.
– Први пут у Кикинди радимо јако важан посао – рекао је Милан Грујић, председник Удружења синдиката пензионера Србије – После више од две деценије, пензионерска организација је успела да направи контакт са Владом, и зато је битно да дефинишемо своје захтеве и циљеве. У последњих десет година никада није био тежи положај пензионера него што је то сада. Социјалне и доходовне разлике условиле су јако велико раслојавање; имамо један слој богатих, и сиромашне, међу којима су и пензионери и радници са најнижим примањима. Наш први и основни захтев Влади Србије који смо упутили у јуну јесте да просечна пензија буде најмање у висини 55 одсто просечне зараде. Тај износ сада је 47 одсто, а 2022. године био је 41 одсто, што је недопустиво. Пензије расту и номинално и у еврима, међутим, куповна моћ и снага тог новца су у опадању јер повећање цена хране „поједе“ највећи део тога, као и комуналне услуге, средства за хигијену. Посебно је забрињавајуће што 60 одсто пензионерске популације прима пензију испод њеног просечног износа, што је 45.750 динара.
Уз наведене проблеме, пензионерске организације настоје да се изборе против насиља над старијим људима.
Охрабрује чињеница, додала је Ђуровићева, да је Влада, у првом контакту са овом организацијом прошле године, прихватила њене предлоге, што је резултирало двојним повећањем пензија.
– На трибини представљамо научни рад доктора економских наука Сање Пауновић и Рајка Косановића који су упоредили званичне податке Републичког завода за статистику и показало се да је положај пензионера све лошији – истакао је Југослав Ристић, члан Извршног одбора Удружења синдиката пензионера Србије. – То нам је полазна основа да тражимо промене. Не тражимо немогуће, само да будемо део друштва које напредује, да не будемо запостављени.
Домаћин скупа, председник Синдиката пензионера Кикинде, Радован Субин, подсетио је да у последње две деценије у нашем граду није одржана трибина на којој може да се чује глас пензионера.
Трибини одржаној у сали Већа самосталних синдиката присуствовали су и председник Градског парламента, Душан Попесков, као и представници релевантних организација и установа. Увек актуелна тема у популацији људи који су завршили свој радни век, привукао је велики број заинтересованих.
– Филм прати дешавања у мом дворишту током месец дана. Снимала сам га почетком прошле године, када сам поставила хранилицу за птице. Прво су се окупиле сенице, а затим и врапци. Сенице су агресивне и не допуштају врапцима да приђу, зато сам направила још једну хранилицу и оставила масне кугле од зрневља за сенице којима је то главна храна током зиме. На тај начин сам их раздвојила и почела да их посматрам. Сатима и данима сам их пратила и радовала се. Највећи део филма снимила сам кроз прозор. Затим сам изашла у двориште, и, на крају сам могла и да им приђем. Све то ми је давало много позитивне енергије, просто ми је била терапија и само да их посматрам. Птице много лепог могу да вам врате, само ако им пружите мало пажње. Коса сам дуго чекала да га лепо снимим и на крају ми је и позирао – прича Љубица Војводић.
Током процеса Љубицу је, каже, као својеврсни асистент, пратио њен мали сијамски мачор Циле.
У свом првом великом остварењу ауторка је спојила две љубави – према природи и према музици јер је музичка подлога опус групе „ЕКВ“.
Овај фестивал природњачког филма, напомиње Љубица Војводић, посебан је по томе што, осим професионалцима из филмске индустрије, прилику даје и аматерима у овој области. С обзиром на то да Фестивал има и категорије за основце и средњошколце, то је прилика да се мотивишу и наставници и ђаци да учествују на конкурсу.
– Кикинда је јединствена по томе што је, градском одлуком 2013. године, део трга проглашен за заштићено станиште сова утина. Ово би могао да буде и позив да се сада, у сезони када је птицама потребна храна, у сарадњи са Друштвом за заштиту и проучавање птица Србије, на местима у граду где би то било погодно, поставе хранилице и вода, и по томе бисмо били први у држави. Свим птицама станарицама потребна је храна а хранилице се праве претежно за птице певачице које живе у градској средини, за сенице – велику, плаву, јелову, врапце – пољске и покућаре, за црвендаће, косове, зелентарке, краљиће, зебе – наводи Љубица Војводић.
Она додаје да Друштво за заштиту и проучавања птица организује акцију под називом „Птице моје хранилице“ у којој се позивају људи да направе хранилицу у свом дворишту, да пронађу задовољство у посматрању птица из топлине свог дома и да их изброје и доставе податке Друштву које их сабира. Управо ова акција и Љубицу је инспирисала, што је довело и до следећег корака, а то је да своје уживање у томе и документује.
„Птице су моја љубав и одувек су ме инспирисале. Мој филм посвећен је беспомоћним, невиним, дивним и осећајним живим бићима страдалим од бездушне (не)људске руке“.
– Боравак са седам пуних пансиона на бази „шведског стола“, с употребом базена, сауне и слане собе са теретаном, плаћао се 3.500 динара на дан. Било је могуће и одложено плаћање, у седам једнаких месечних рата, путем административне забране, преко ПИО Фонда. Превоз је био организован из Кикинде. Наша организација често приређује и једнодневне и вишедневне екскурзије, а у плану имамо и нове активности – рекла је Миланка Тепић, референт за туризам у синдикату пензионера.
Канцеларија Синдикалне организације пензионера налази се у згради у Немањиној 1. За све заинтересоване отворена је уторком и четвртком, од 10 до 12 сати.