Друштво

policija-dec-nedelja

Министарство унутрашњих послова данас је расписало конкурс за упис 1.500 полазника у Центар за основну полицијску обуку (ЦОПО), за стручно оспособљавање за обављање послова униформисаног полицијског службеника и то за потребе свих 27 полицијских управа у Србији.

Сви заинтересовани, који испуњавају услове за упис, старости од 18 до 30 година живота, могу се пријавити до 6. новембра, у полицијским станицама по месту пребивалишта. Од 1.500 полазника Центра за полицијску обуку, 800 ће се стручно оспособљавати за обављање послова и задатака униформисаног полицијског службеника на радном месту полицајац, 400 саобраћајни полицајац и 300 на радном месту гранични полицајац.

За подручје Полицијске управе у Кикинди предвиђен је упис 53 полазника и то: 15 полазника за радно место полицајац, 10 полазника за радно место саобраћајни полицајац за послове саобраћајних незгода и 28 полазника за радно место гранични полицајац.

Кандидати за полазнике се приликом пријаве на конкурс изјашњавају за које од понуђених радних места желе да прођу стручно оспособљавање. Услови конкурса могу се наћи на сајту Министарства унутрашњих послова www.mup.gov.rs и сајту Центра за основну полицијску обуку www.copo.edu.rs .

 

Crveni krst (4)

Уједињене нације прогласиле су 17. октобар за Светски дан борбе против сиромаштва. Циљ обележавања тог дана је промовисање свести о потреби искорењивања сиромаштва и беде у свим земљама, а нарочито у земљама у развоју. На територији града има 550 корисника топлих оброка, а у селима 435 корисника ланч пакета Народне кухиње Црвеног крста.

– Од укупног броја корисника 30 одсто деце и 30 одсто Рома. Капацитет је попуњен, а рад Народне кухиње помаже локална самоуправа, Црвени крст Војводине и Црвени крст Србије који обезбеђује девет артикала хране и брашно за производњу хлеба – каже секретарка Данијела Бјељац.

Поводом Светског дана хране и Међународног дана борбе против сиромаштва корисницима топлих оброка обезбеђена је додатна храна.

-Црвени крст Војводине и банка хране Војводине обезбедили су  салату уз појачан оброк. За децу чији родитељи су корисници Народне кухиње  увек се обезбеде новогодишњи пакетићи у акцији „Један пакетић, пуно љубави“ где су носиоци школе и Предшколска установа. У ову акцију сваке године укључе се и локалне фирме – истиче наша саговорница.

Према подацима Републичког завода за статистику Србије, стопа ризика од сиромаштва у прошлој години износила је 19,9 одсто. У ризику од сиромаштва налазе се особе које располажу приходом мањим од прага ризика сиромаштва, а тај приход је у Србији прошле године износио око 29 хиљада динара за једночлано домаћинство. У ризику од сиромаштва и социјалне искључености живело је прошле године скоро милион и осамсто хиљада грађана наше земље.

А.Ђ.

 

studenti

Студенти који су корисници породичне пензије треба Фонду за пензијско и инвалидско осигурање (ПИО) до уторка, 22. октобра, да доставе потврде о школовању, како им не би била привремено обустављена исплата.

Потврде се могу предати лично, на шалтеру филијале која исплаћује породичну пензију или се могу послати поштом, на адресу филијале, као препоручена пошиљка.

Како се наводи на сајту ПИО, потврде морају да садрже податак о идентитету студента, податак о школи која издаје потврду, на коју школску годину се односи, и статус који студент има у тој школској години. На потврдама је потребно навести и јединствени матични број родитеља по коме се користи право на породичну пензију.

ПИО фонд подсећа да студенти високошколских установа имају право на породичну пензију до завршетка школовања, а најкасније до 26. године живота. Додаје се да Закон о пензијском и инвалидском осигурању не прави разлику између редовног и ванредног школовања, као ни између приватних и државних високошколских установа.

Истиче се и да студенти високошколских установа, уколико, осим породичне пензије остварене по домаћим прописима, користе и инострану породичну пензију, и тим иностраним институцијама треба да доставе потврде о школовању, ако је то предвиђено прописима друге државе.

(Извор: РТВ)

učionica 1

Министарство просвете доделиће стипендије у износу од 19.800 динара за наредних 12 месеци студентима који се школују за наставника математике, физике, информатике, енглеског језика, немачког језика и српског језика и књижевности.

Рок за пријаве је до краја октобра, а од ове године стипендију добијају и будући учитељи и васпитачи.

Стипендије се додељују студентима који су уписали школовање на терет буџета, а исплаћују се студентима друге и треће године студија на универзитетима у Београду, Новом Саду, Нишу, Крагујевцу, Новом Пазару и Приштини.

Корисници стипендија се обавезују да ће, у року од две године од дипломирања, прихватити посао у школи на територији Србије, као и да ће остати да раде у школи најмање онолико колико су примали стипендију.

У супротном, стипендиста се обавезује да ће, у целости, у двоструко дужем року од времена у којем је примао стипендију, вратити укупан износ стипендије који је примао, увећан за референтну каматну стопу Народне банке Србије и увећан за још три одсто.

Стипендија се исплаћује у 12 једнаких месечних рата, преко студентског текућег рачуна отвореног код овлашћене банке.

Право да се пријаве на Конкурс за доделу стипендија имају студенти високошколских установа чији је оснивач Србија или аутономна покрајина, који су уписани први пут у текућој школској години у другу или трећу годину студија првог степена једног од наведених студијских програма, чије се школовање финансира из буџета Србије, који нису у радном односу, који имају држављанство Србије, који нису губили ниједну годину током студија, уз максималну ефикасност током студирања.

Услови су и да су положени сви испити из претходних година студија и да су постигли просечну оцену најмање 7,50 (седам и по), као и да имају пребивалиште на територији Србије.

Академци су раније добијали 16.200 динара месечно, а Министарство је увећало износ стипендије за 3.600 динара.

(Извор: РТВ)

rpk-invalidi-(2)

У организацији  Регионалне привредне коморе Севернобанатског управног округа одржана је радионица о „Запошљавању особа са инвалидитетом и предностима сарадње са предузећима за професионалну рехабилитацију“.

О наведеним темама присутне представнике привредних друштава: „МСК“, Ливница „Кикинда – аутомобиласка индустрија“, „Лира“, „Mecafor“, „Tisza Automotive“, „Grindex“ и „Le Belier“ упознале су Мирјана Пантелић, директорица „Удружења предузећа за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом Републике Србије“ ( УИПС ), Марија Игњатовић директорица предузећа за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом  „Novitas Consult“ из Шапца, као и Јелена Митровић, директорица Филијале НСЗ у Кикинди. Привредници су информисани о запошљавању особа са инвалидитетом (ОСИ), законским обавезама, предностима сарадње са предузећима за професионалну рехабилитацију, те о скривеним ефектима уштеде из уговора о пословно-техничкој сарадњи са предузећима за професионалну рехабилитацију.

На евиденцији Филијале НСЗ у Севернобанатском управном округу има 455 незапослених особа са првим и другим степеном инвалидитета, од чега је само у Кикинди њих 337. Највише их је радно у ангажовано највећем у кикиндској „Лири“, њих око 70, а потом у погону фирме „Tisza Automotive“, 42 особе.

У Србији постоји 60 предузећа за професионалну оријентацију рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом која ангажују око 1.500 радника, од којих су 1.000  са неким од степена тако верификованог статуса. Послодавци у Србији најчешће у својим редовима имају особе са инвалидитетом из сопствених редова. Привредна друштва која имају од 20 до 49 запослених  имају законску обавезу да ангажују минимум једну особа са инвалидитетом, оне са од 50 до 99 две, а потом на сваких 50 радника још по једног таквог додатног радника. Алтернатива томе је плаћање у буџетски фонд Републике Србије, што је за ову годину око 812.000 динара по незапосленом лицу и то је висина учешћа у финансирању зарада особа са инвалидитетом. Други модел испуњавања, не само законске, већ друштвено одговорне обавезе, је куповина производа (ФЕР производ) или коришћење услуга предузећа за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом. Тиме привредна друштва и институције стичу могућност да уштеде и до 36 одсто вредности уговореног посла, ако са таквим предузећима закључе уговор о пословно техничкој сарадњи и испуне одређени финасијски оквир. Шаролика је понуда могућности које те фирме нуде, а „Лира“ из Кикинде пружа услуге одржавање хигијене и зелених површина, шивење радне одећа и одела, хемијског чишћења гардеробе, али и производњу механизама за намештај.

Запошљавање особа са инвалидитетом сматра се напретком у међуљудским односима, као вид развоја емпатије према особама које немају потпуну радну способност, али имају жељу да дају допринос друштву у коме живе. Инклузија и тежња за социјалном интеграцијом немогућа је без њиховог радног ангажовања. Сем економских предности, које се тичу омогућавања финансијске самосталности, особама са инвалидитетом на овај начин се додатно развија доживљај личне вредности и припадања друштву.

osnovci-turnir

Ученички парламент ОШ „Свети Сава“, у сарадњи са ученичким парламентима осталих основних школа, организовао је  спортске турнире хуманог карактера. У оквиру Дечије недеље под слоганом „Ја сам дете имам план, буди хуман сваки дан“ организовано је више надметања.

-У протеклих неколико дана имали смо турнире у одбојци, рукомету,  кошарци и фудбалу. Циљ нам је да прикупимо што више средстава за Основну школу  „Краљ Милутин“ из Грачанице  на Косову и Метохији којима ће прикупљен новац бити  усмерен – истакла је Светлана Мирчић Вукобрат, наставница физичког васпитања.

Спортском дешавању одазвала се већина школа са територије града, а турнир је подржала и градска управа.

-Наши основци показали су на делу колико су хумани. Кроз спорт уче се правим вредностима, фер плеју и здравом начину живота – навео је  Александар Аћимов, члан Градског већа за спорт и омладину.

Хуманитарну акцију подржали су и Црвени крст, наставници веронауке у школама и Актив наставника физичког васпитања.

А.Ђ.

 

voz-(1)-(1)

У Влади Србије потписан је уговор за хитну обнову железничке инфраструктуре у Србији. Документом који су потписали министар грађевинарства саобраћаја и инфраструктуре Горан Весић, регионални директор ЕБРД-а за Западни Балкан Матео Колањели и вршилац дужности директорка „Инфраструктуре железнице Србије” Јелена Танасковић предвиђа да ће се утрошити додатних 50 милиона евра у рехабилитацију око 200 километара постојећих пруга у Србији.

Међу деоницама које ће бити обухваћене овим пројектом је и пруга Панчево-Зрењанин- Кикинда.

-Управо ћемо кроз овај пројекат реконструисати оне путне железничке правце, који нису предмет великих пројеката, значи модернизације и електрификације, а које су важне, јер комплетна железничка мрежа треба да буде реконструисана и доведена у стање да напросто може да се користи –  рекао је Весић.

Одржавање магистралних и регионалних пруга, унапређење квалитета железничке инфраструктуре и њено довођење у функционално стање којим се омогућава безбедно одвијање железничког саобраћаја циљеви су пројекта који ће спровести „Инфраструктура железнице Србије”.

putovanje

Анкета о дијаспори из Кикинде спроведена је у два наврата, уз учешће 164 испитаника. Подаци указују на то да су Немачка и Сједињене Америчке Државе најчешће дестинације исељеника, док млади углавном мигрирају због посла или образовања.

Истраживање је показало да многи чланови дијаспоре виде потенцијал за сарадњу у областима културе и образовања, а мање у економском улагањима.

Анкета професорке Данице Шантић показала је да се највећи број исељеника из Кикинде одлучује на одлазак због економске ситуације (75%), док мањи проценат наводи наставак школовања (20%).

Упркос изазовима са којима се суочава локална заједница, веза дијаспоре са родним крајем остаје снажна, а око 80% испитаника редовно посећује родбину и пријатеље.

Глобални програм „Миграције у контексту развоја“ у оквиру немачко-српске развојне сарадње спроводи Немачка организација за међународну сарадњу (ГИЗ), по налогу Савезног министарства за економски сарадњу и развој СР Немачке (БМЗ). Округли сто одржан је у Кикинди са циљем унапређења сарадње између локалне заједнице и дијаспоре пореклом из Кикинде.

baby-4100420_1280

Изменама и допунама Закона о финансијској подршци породици са децом предвиђено је повећање износа родитељског додатка и паушала за набавку опреме за дете, за децу рођену 1. јануара 2024. године и касније.

Родитељски додатак за прво дете рођено 1. јануара 2024. године и касније износи 500.000 динара и исплаћује се једнократно.

За друго дете рођено 1. јануара 2024. године и касније овај додатак је у висини од 600.000 динара и исплаћује се у 24 једнаке месечне рате по 25.000 динара.

Родитељски додатак за треће дете рођено 1. јануара 2024. године и касније утврђен је у висини од 2.280.000 динара и исплаћује се у 120 једнаких месечних рата по 19.000 динара.

За четврто дете рођено 1. јануара 2024. године и касније родитељски додатак сада износи 3.180.000 динара и исплаћује се у 120 једнаких месечних рата по 26.500 динара.

Паушал за набавку опреме за децу који се исплаћује заједно са једнократним износом родитељског додатка за прво дете, односно првом ратом родитељског додатка за друго, треће и четврто дете износи 7.500 динара.

Мајкама које остваре право на родитељски додатак за друго, односно треће дете рођено 1. јануара 2024. године и касније, следује и једнократна помоћ у висини од 135.000 динара.

zivko-komanov-(2)

Пољопривредник из Иђоша Живко Команов обрађује 80 јутара земље. Од ратарских култура узгаја пшеницу, кукуруз и сунцокрет и већ четврту годину заредом усеви су у потпуности подбацили.

-Ову производну годину умногоме су отежали и фазани и дивљач. Под сунцокретом сам имао 17 јутара и убрзо након сетве морао сам да пресејавам део парцела. И дивљач се бори за живот тако да је у потрази за храном страдало семе сунцокрета – сазнајемо од Команова.

Већ први откоси сунцокрета најавили су катастрофалну годину.

-Имали смо од 300 до 700 килограма по јутру. Суша и тропске температуре допринеле су да усев буквално изгори. Пред жетву сам имао великих проблема са птицама. Свако јутро сам одлазио на њиву како би спасао што се спасити може и терао птице. Оно мало семена сунцокрета у главицама оне су појеле у великој мери – наводи наш саговорник.

Кукуруз је такође подбацио. Приноси је било врло мали.

-Ситуација је била таква да на појединим биљкама није било ни чокања. Најгоре је то што је уложено доста новца и труда, а род је такав да не покрива ни основне трошкове – додаје Живко Команов

И са пшеницом и јечмом пољопривредник из Иђоша, такође је имао проблема.

-Сетву сам обавио крајем јануара и почетком фебруара. Ницање није било лоше, међутим недостатак падавина, односно киша која нас је заобилазила до недавно, учиниле су своје – каже Команов.

Увелико тече припрема земљишта  свега осталог за предстојећу јесењу сетву. Наш саговорник прецизира да нема могућности да мења производњу.

-Они који се баве пољопривредом сваке године иду у први разред и то је истина. Свака година је за себе, а ја што више белим изгледа да мање памети имам шта радити и како организовати производњу -закључио је Живко Команов.

Производну годину пољопривредници су завршили у минусу. То ће се, сматрају стручњаци, одразити најпре на предстојећу сетву озимих стрнина, а потом и на све остало. Очекивања су да се мање улаже у декларисана семена, као и у минерална ђубрива који су важни инпути у производњи хлебног зрна.

А.Ђ.