Gradska kuća i ovog 17. novembra bila je u ljubičastoj boji u čast „malim divovima“ odnosno povodom Svetskog dana prevremeno rođenih beba. Roditelji, čiji mališani su rođeni pre vremena, i predstavnici grada, na čelu sa gradonačelnikom Mladenom Bogdanom, okupili su se kako bi odali počast najmlađim borcima.
Stojan i Hermina Kostić imaju blizanke Iskru i Srnu stare godinu i 10 dana i rođene su mesec dana ranije.
-Porodila sam se u Bolnici u Kikindi i odmah nakon porođaja mlađa ćerkica je prebačena na Neonatologiju u Novom Sadu gde je provela 20 dana. Bila je inkubatoru, imala je krize u disanju i borba nije bila nimalo laka. U tim momentima nama, roditeljima bilo je strašno, strepeli smo i strahovali. Sve se dobro završilo i srećni smo zbog toga. Ovo je pravi način da se podrže roditelji i deca koja su prevremeno rođena – navela je Hermina Kostić.
Jovana Vasiljević (23) i njena ćerkica desetomesečna Miona Tatomir podržale su ovaj događaj.
-Miona je prva beba rođena u ovoj godini u kikindskom Porodilištu. Rođena je tri nedelje ranije i, na sreću , svega nekoliko dana provela je inkubatoru. Nije bilo nikakvih problema i njeno odrastanje teče nesmetano. Hvala lokalnoj samoupravi što nas podržava – istakla je Jovana Vasiljević.
Važno je podići svest o prevremenom rađanju, rekla je zamenica gradonačelnika Dijana Jakšić Kiurski.
-Na nama je da obezbedimo što bolje uslove za podizanje kvaliteta zdravstvene zaštite kroz ulaganje u najmoderniju opremu i savremenu medicinsku tehnologiju, kako bi se eventualne posledice svele na najmanju moguću meru. Isto tako neophodan nam je i obrazovan i obučen medicinski kadar. Iako su najmanji, ovi mališani sa punim pravom nose epitet „malih divova“ i velikih boraca jer se grčevito bore za život već od prvog udaha. Pohvalila bih i gest učenika škole „Jovan Popović“ koji su nedavno Neonatologiji poklonili 30 lutkica hobotnica „čarobnica“ koje su blagotvorne za prevremeno rođene bebe – napomenula je Dijana Jakšić Kiurski.
Od ukupnog broja novorođenčadi u Bolnici, deset odsto beba na svet dođe pre vremena.
A.Đ.
– Posebna mi je radost što nova zvona upravo danas prvi put najavljuju početak Svete liturgije. Kupili smo tri nova crkvena zvona koja će biti pri ovom svetom hramu i najavljujemo izgradnju novog zvonika koju ćemo započeti na proleće – rekao je starešina Hrama svetih Kozme i Damjana, protojerej Boban Petrović. – Zahvaljujem se svima na prilozima, do sada smo prikupili polovinu iznosa i zato upućujem poziv za pomoć da sakupimo i ostatak sredstava, kako bismo ih isplatili u potpunosti. Ova zvona će, dok je sveta i veka, pozivati vernike na bogosluženja i objavljivati važne i radosne događaje.
Zvona, težine 800, 400 i 200 kilograma, izlivena su u Livnici „Kremenović“ iz Belosavaca kod Topole u kojoj su im, navodi protojerej Petrović, izašli u susret i isporučili zvona nego što su isplaćena, kako bi se prvi put oglasila na dan Hramovne slave.
– Po blagoslovu našeg episkopa mi obeležavamo i ove, zimske Svete Vrače, i letnje, 14. jula, pa tako imamo dve radosti u toku godine. Moja poruka je da treba svi da se ugledamo na Svete Vrače, na njihovu veru koja im je dala moć da isceljuju bolesnike, kao i na njihov način života koji je Bog obdarimo snagom blagodati – naveo je protojerej Petrović.
Kupovinu novih zvona pomogao je i Grad Kikinda sa 500 hiljada dinara. Svetoj liturgiji prisustvovali su gradonačelnik Mladen Bogdan, Dijana Jakšić Kiurski, pomoćnica gradonačelnika, i članica Gradskog veća, Marijana Mirkov.
– Ovde smo da pokažemo jedinstvo koje nam je jako važno u ovim izazovnim vremenima. Kikindsko namesništvo Srpske pravoslavne crkve i Grad Kikinda jedinstveni su i pomažemo jedni druge, zajedno radimo u interesu naših sugrađana – rekao je gradonačelnik Bogdan. – Da se razumemo i pomažemo pokazali smo i do sada – nedavno je, na crkvu u Mokrinu, podignut novi krst, a sada imamo i nova zvona pri ovom hramu – rekao je gradonačelnik Bogdan. – I povodom ovog praznika pravoslavnom svetu želim zdravlje, ljubav, mir i blagostanje.
Kumovi slave bili su Dejan Blažić, Dragan Mandić i Dragan Odžić. Upravo jedan od njih, Dejan Blažić, prvi je povukao užad na novim zvonima, pola sata pre liturgije.
Svetoj liturgiji, pričešću i rezanju slavskog kolača prisustvovao je veliki broj vernika. Sveti Kozma i Damjan bili su vračevi (lekari) i čudotvorci koji su, zahvaljujući darom od Boga za isceljenje raznih bolesti, besplatno lečili, zbog čega ih je narod prozvao besrebrenicima.
– Prvi put u Kikindi radimo jako važan posao – rekao je Milan Grujić, predsednik Udruženja sindikata penzionera Srbije – Posle više od dve decenije, penzionerska organizacija je uspela da napravi kontakt sa Vladom, i zato je bitno da definišemo svoje zahteve i ciljeve. U poslednjih deset godina nikada nije bio teži položaj penzionera nego što je to sada. Socijalne i dohodovne razlike uslovile su jako veliko raslojavanje; imamo jedan sloj bogatih, i siromašne, među kojima su i penzioneri i radnici sa najnižim primanjima. Naš prvi i osnovni zahtev Vladi Srbije koji smo uputili u junu jeste da prosečna penzija bude najmanje u visini 55 odsto prosečne zarade. Taj iznos sada je 47 odsto, a 2022. godine bio je 41 odsto, što je nedopustivo. Penzije rastu i nominalno i u evrima, međutim, kupovna moć i snaga tog novca su u opadanju jer povećanje cena hrane „pojede“ najveći deo toga, kao i komunalne usluge, sredstva za higijenu. Posebno je zabrinjavajuće što 60 odsto penzionerske populacije prima penziju ispod njenog prosečnog iznosa, što je 45.750 dinara.
Uz navedene probleme, penzionerske organizacije nastoje da se izbore protiv nasilja nad starijim ljudima.
Ohrabruje činjenica, dodala je Đurovićeva, da je Vlada, u prvom kontaktu sa ovom organizacijom prošle godine, prihvatila njene predloge, što je rezultiralo dvojnim povećanjem penzija.
– Na tribini predstavljamo naučni rad doktora ekonomskih nauka Sanje Paunović i Rajka Kosanovića koji su uporedili zvanične podatke Republičkog zavoda za statistiku i pokazalo se da je položaj penzionera sve lošiji – istakao je Jugoslav Ristić, član Izvršnog odbora Udruženja sindikata penzionera Srbije. – To nam je polazna osnova da tražimo promene. Ne tražimo nemoguće, samo da budemo deo društva koje napreduje, da ne budemo zapostavljeni.
Domaćin skupa, predsednik Sindikata penzionera Kikinde, Radovan Subin, podsetio je da u poslednje dve decenije u našem gradu nije održana tribina na kojoj može da se čuje glas penzionera.
Tribini održanoj u sali Veća samostalnih sindikata prisustvovali su i predsednik Gradskog parlamenta, Dušan Popeskov, kao i predstavnici relevantnih organizacija i ustanova. Uvek aktuelna tema u populaciji ljudi koji su završili svoj radni vek, privukao je veliki broj zainteresovanih.
– Film prati dešavanja u mom dvorištu tokom mesec dana. Snimala sam ga početkom prošle godine, kada sam postavila hranilicu za ptice. Prvo su se okupile senice, a zatim i vrapci. Senice su agresivne i ne dopuštaju vrapcima da priđu, zato sam napravila još jednu hranilicu i ostavila masne kugle od zrnevlja za senice kojima je to glavna hrana tokom zime. Na taj način sam ih razdvojila i počela da ih posmatram. Satima i danima sam ih pratila i radovala se. Najveći deo filma snimila sam kroz prozor. Zatim sam izašla u dvorište, i, na kraju sam mogla i da im priđem. Sve to mi je davalo mnogo pozitivne energije, prosto mi je bila terapija i samo da ih posmatram. Ptice mnogo lepog mogu da vam vrate, samo ako im pružite malo pažnje. Kosa sam dugo čekala da ga lepo snimim i na kraju mi je i pozirao – priča Ljubica Vojvodić.
Tokom procesa Ljubicu je, kaže, kao svojevrsni asistent, pratio njen mali sijamski mačor Cile.
U svom prvom velikom ostvarenju autorka je spojila dve ljubavi – prema prirodi i prema muzici jer je muzička podloga opus grupe „EKV“.
Ovaj festival prirodnjačkog filma, napominje Ljubica Vojvodić, poseban je po tome što, osim profesionalcima iz filmske industrije, priliku daje i amaterima u ovoj oblasti. S obzirom na to da Festival ima i kategorije za osnovce i srednjoškolce, to je prilika da se motivišu i nastavnici i đaci da učestvuju na konkursu.
– Kikinda je jedinstvena po tome što je, gradskom odlukom 2013. godine, deo trga proglašen za zaštićeno stanište sova utina. Ovo bi mogao da bude i poziv da se sada, u sezoni kada je pticama potrebna hrana, u saradnji sa Društvom za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, na mestima u gradu gde bi to bilo pogodno, postave hranilice i voda, i po tome bismo bili prvi u državi. Svim pticama stanaricama potrebna je hrana a hranilice se prave pretežno za ptice pevačice koje žive u gradskoj sredini, za senice – veliku, plavu, jelovu, vrapce – poljske i pokućare, za crvendaće, kosove, zelentarke, kraljiće, zebe – navodi Ljubica Vojvodić.
Ona dodaje da Društvo za zaštitu i proučavanja ptica organizuje akciju pod nazivom „Ptice moje hranilice“ u kojoj se pozivaju ljudi da naprave hranilicu u svom dvorištu, da pronađu zadovoljstvo u posmatranju ptica iz topline svog doma i da ih izbroje i dostave podatke Društvu koje ih sabira. Upravo ova akcija i Ljubicu je inspirisala, što je dovelo i do sledećeg koraka, a to je da svoje uživanje u tome i dokumentuje.
„Ptice su moja ljubav i oduvek su me inspirisale. Moj film posvećen je bespomoćnim, nevinim, divnim i osećajnim živim bićima stradalim od bezdušne (ne)ljudske ruke“.
– Boravak sa sedam punih pansiona na bazi „švedskog stola“, s upotrebom bazena, saune i slane sobe sa teretanom, plaćao se 3.500 dinara na dan. Bilo je moguće i odloženo plaćanje, u sedam jednakih mesečnih rata, putem administrativne zabrane, preko PIO Fonda. Prevoz je bio organizovan iz Kikinde. Naša organizacija često priređuje i jednodnevne i višednevne ekskurzije, a u planu imamo i nove aktivnosti – rekla je Milanka Tepić, referent za turizam u sindikatu penzionera.
Kancelarija Sindikalne organizacije penzionera nalazi se u zgradi u Nemanjinoj 1. Za sve zainteresovane otvorena je utorkom i četvrtkom, od 10 do 12 sati.
– Ovo je redovna vakcinacija i njom se štite i lisice i šakali protiv besnila. Najavljena nam je i očekujemo da će početi i kod nas – kaže Veselin Veselinov, predsednik Lovačkog udruženja Iđoša i Sajana „Stara bara“. – Mamci se bacaju po kanalima i nepristupačnim terenima, to je prerađeno meso sa vakcinom, mesojedi ga konzumiraju i to može da se vidi po fluorescentnoj boji koja im ostaje na zubima. Vakcine i sami mamci bezopasni su za ljude i za ostale životinje, ali nisu im ni dostupni.
– Još uvek ima mnogo šakala i oni istiskuju lisicu. Love u čoporima, noću, i najviše napadaju mladunce srna. Prave veliku štetu u lovištima, populacija srneće divljači je u velikom opadanju zbog njih. Ljudi se plaše i ne napadaju ih – tvrdi Veselinov.