May 7, 2026

Друштво

policija-dec-nedelja

MUP raspisao konkurs za upis polaznika: Za PU Kikinda mesta ima za 53 policijska službenika

Aleksandra Djuran October 17, 2024

Ministarstvo unutrašnjih poslova danas je raspisalo konkurs za upis 1.500 polaznika u Centar za osnovnu policijsku obuku (COPO), za stručno osposobljavanje za obavljanje poslova uniformisanog policijskog službenika i to za potrebe svih 27 policijskih uprava u Srbiji.

Svi zainteresovani, koji ispunjavaju uslove za upis, starosti od 18 do 30 godina života, mogu se prijaviti do 6. novembra, u policijskim stanicama po mestu prebivališta. Od 1.500 polaznika Centra za policijsku obuku, 800 će se stručno osposobljavati za obavljanje poslova i zadataka uniformisanog policijskog službenika na radnom mestu policajac, 400 saobraćajni policajac i 300 na radnom mestu granični policajac.

Za područje Policijske uprave u Kikindi predviđen je upis 53 polaznika i to: 15 polaznika za radno mesto policajac, 10 polaznika za radno mesto saobraćajni policajac za poslove saobraćajnih nezgoda i 28 polaznika za radno mesto granični policajac.

Kandidati za polaznike se prilikom prijave na konkurs izjašnjavaju za koje od ponuđenih radnih mesta žele da prođu stručno osposobljavanje. Uslovi konkursa mogu se naći na sajtu Ministarstva unutrašnjih poslova www.mup.gov.rs i sajtu Centra za osnovnu policijsku obuku www.copo.edu.rs .

 

Crveni krst (4)

Obeležava se Svetski dan borbe protiv siromaštva

Aleksandra Djuran October 17, 2024

Ujedinjene nacije proglasile su 17. oktobar za Svetski dan borbe protiv siromaštva. Cilj obeležavanja tog dana je promovisanje svesti o potrebi iskorenjivanja siromaštva i bede u svim zemljama, a naročito u zemljama u razvoju. Na teritoriji grada ima 550 korisnika toplih obroka, a u selima 435 korisnika lanč paketa Narodne kuhinje Crvenog krsta.

– Od ukupnog broja korisnika 30 odsto dece i 30 odsto Roma. Kapacitet je popunjen, a rad Narodne kuhinje pomaže lokalna samouprava, Crveni krst Vojvodine i Crveni krst Srbije koji obezbeđuje devet artikala hrane i brašno za proizvodnju hleba – kaže sekretarka Danijela Bjeljac.

Povodom Svetskog dana hrane i Međunarodnog dana borbe protiv siromaštva korisnicima toplih obroka obezbeđena je dodatna hrana.

-Crveni krst Vojvodine i banka hrane Vojvodine obezbedili su  salatu uz pojačan obrok. Za decu čiji roditelji su korisnici Narodne kuhinje  uvek se obezbede novogodišnji paketići u akciji „Jedan paketić, puno ljubavi“ gde su nosioci škole i Predškolska ustanova. U ovu akciju svake godine uključe se i lokalne firme – ističe naša sagovornica.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku Srbije, stopa rizika od siromaštva u prošloj godini iznosila je 19,9 odsto. U riziku od siromaštva nalaze se osobe koje raspolažu prihodom manjim od praga rizika siromaštva, a taj prihod je u Srbiji prošle godine iznosio oko 29 hiljada dinara za jednočlano domaćinstvo. U riziku od siromaštva i socijalne isključenosti živelo je prošle godine skoro milion i osamsto hiljada građana naše zemlje.

A.Đ.

 

studenti

Studenti korisnici porodičnih penzija do 22. oktobra treba da dostave potvrde o školovanju

Igor Crnogorac October 17, 2024

Studenti koji su korisnici porodične penzije treba Fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO) do utorka, 22. oktobra, da dostave potvrde o školovanju, kako im ne bi bila privremeno obustavljena isplata.

Potvrde se mogu predati lično, na šalteru filijale koja isplaćuje porodičnu penziju ili se mogu poslati poštom, na adresu filijale, kao preporučena pošiljka.

Kako se navodi na sajtu PIO, potvrde moraju da sadrže podatak o identitetu studenta, podatak o školi koja izdaje potvrdu, na koju školsku godinu se odnosi, i status koji student ima u toj školskoj godini. Na potvrdama je potrebno navesti i jedinstveni matični broj roditelja po kome se koristi pravo na porodičnu penziju.

PIO fond podseća da studenti visokoškolskih ustanova imaju pravo na porodičnu penziju do završetka školovanja, a najkasnije do 26. godine života. Dodaje se da Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju ne pravi razliku između redovnog i vanrednog školovanja, kao ni između privatnih i državnih visokoškolskih ustanova.

Ističe se i da studenti visokoškolskih ustanova, ukoliko, osim porodične penzije ostvarene po domaćim propisima, koriste i inostranu porodičnu penziju, i tim inostranim institucijama treba da dostave potvrde o školovanju, ako je to predviđeno propisima druge države.

(Izvor: RTV)

učionica 1

Studentske stipendije za nedostajuća zanimanja 19.800 dinara – prijavljivanje do kraja oktobra

Igor Crnogorac October 17, 2024

Ministarstvo prosvete dodeliće stipendije u iznosu od 19.800 dinara za narednih 12 meseci studentima koji se školuju za nastavnika matematike, fizike, informatike, engleskog jezika, nemačkog jezika i srpskog jezika i književnosti.

Rok za prijave je do kraja oktobra, a od ove godine stipendiju dobijaju i budući učitelji i vaspitači.

Stipendije se dodeljuju studentima koji su upisali školovanje na teret budžeta, a isplaćuju se studentima druge i treće godine studija na univerzitetima u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu, Novom Pazaru i Prištini.

Korisnici stipendija se obavezuju da će, u roku od dve godine od diplomiranja, prihvatiti posao u školi na teritoriji Srbije, kao i da će ostati da rade u školi najmanje onoliko koliko su primali stipendiju.

U suprotnom, stipendista se obavezuje da će, u celosti, u dvostruko dužem roku od vremena u kojem je primao stipendiju, vratiti ukupan iznos stipendije koji je primao, uvećan za referentnu kamatnu stopu Narodne banke Srbije i uvećan za još tri odsto.

Stipendija se isplaćuje u 12 jednakih mesečnih rata, preko studentskog tekućeg računa otvorenog kod ovlašćene banke.

Pravo da se prijave na Konkurs za dodelu stipendija imaju studenti visokoškolskih ustanova čiji je osnivač Srbija ili autonomna pokrajina, koji su upisani prvi put u tekućoj školskoj godini u drugu ili treću godinu studija prvog stepena jednog od navedenih studijskih programa, čije se školovanje finansira iz budžeta Srbije, koji nisu u radnom odnosu, koji imaju državljanstvo Srbije, koji nisu gubili nijednu godinu tokom studija, uz maksimalnu efikasnost tokom studiranja.

Uslovi su i da su položeni svi ispiti iz prethodnih godina studija i da su postigli prosečnu ocenu najmanje 7,50 (sedam i po), kao i da imaju prebivalište na teritoriji Srbije.

Akademci su ranije dobijali 16.200 dinara mesečno, a Ministarstvo je uvećalo iznos stipendije za 3.600 dinara.

(Izvor: RTV)

rpk-invalidi-(2)

Skup u RPK o zapošljavanju osoba sa invaliditetom i prednostima saradnje sa preduzećima za profesionalnu rehabilitaciju

Aleksandra Djuran October 16, 2024

U organizaciji  Regionalne privredne komore Severnobanatskog upravnog okruga održana je radionica o „Zapošljavanju osoba sa invaliditetom i prednostima saradnje sa preduzećima za profesionalnu rehabilitaciju“.

O navedenim temama prisutne predstavnike privrednih društava: „MSK“, Livnica „Kikinda – automobilaska industrija“, „Lira“, „Mecafor“, „Tisza Automotive“, „Grindex“ i „Le Belier“ upoznale su Mirjana Pantelić, direktorica „Udruženja preduzeća za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom Republike Srbije“ ( UIPS ), Marija Ignjatović direktorica preduzeća za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom  „Novitas Consult“ iz Šapca, kao i Jelena Mitrović, direktorica Filijale NSZ u Kikindi. Privrednici su informisani o zapošljavanju osoba sa invaliditetom (OSI), zakonskim obavezama, prednostima saradnje sa preduzećima za profesionalnu rehabilitaciju, te o skrivenim efektima uštede iz ugovora o poslovno-tehničkoj saradnji sa preduzećima za profesionalnu rehabilitaciju.

Na evidenciji Filijale NSZ u Severnobanatskom upravnom okrugu ima 455 nezaposlenih osoba sa prvim i drugim stepenom invaliditeta, od čega je samo u Kikindi njih 337. Najviše ih je radno u angažovano najvećem u kikindskoj „Liri“, njih oko 70, a potom u pogonu firme „Tisza Automotive“, 42 osobe.

U Srbiji postoji 60 preduzeća za profesionalnu orijentaciju rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom koja angažuju oko 1.500 radnika, od kojih su 1.000  sa nekim od stepena tako verifikovanog statusa. Poslodavci u Srbiji najčešće u svojim redovima imaju osobe sa invaliditetom iz sopstvenih redova. Privredna društva koja imaju od 20 do 49 zaposlenih  imaju zakonsku obavezu da angažuju minimum jednu osoba sa invaliditetom, one sa od 50 do 99 dve, a potom na svakih 50 radnika još po jednog takvog dodatnog radnika. Alternativa tome je plaćanje u budžetski fond Republike Srbije, što je za ovu godinu oko 812.000 dinara po nezaposlenom licu i to je visina učešća u finansiranju zarada osoba sa invaliditetom. Drugi model ispunjavanja, ne samo zakonske, već društveno odgovorne obaveze, je kupovina proizvoda (FER proizvod) ili korišćenje usluga preduzeća za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom. Time privredna društva i institucije stiču mogućnost da uštede i do 36 odsto vrednosti ugovorenog posla, ako sa takvim preduzećima zaključe ugovor o poslovno tehničkoj saradnji i ispune određeni finasijski okvir. Šarolika je ponuda mogućnosti koje te firme nude, a „Lira“ iz Kikinde pruža usluge održavanje higijene i zelenih površina, šivenje radne odeća i odela, hemijskog čišćenja garderobe, ali i proizvodnju mehanizama za nameštaj.

Zapošljavanje osoba sa invaliditetom smatra se napretkom u međuljudskim odnosima, kao vid razvoja empatije prema osobama koje nemaju potpunu radnu sposobnost, ali imaju želju da daju doprinos društvu u kome žive. Inkluzija i težnja za socijalnom integracijom nemoguća je bez njihovog radnog angažovanja. Sem ekonomskih prednosti, koje se tiču omogućavanja finansijske samostalnosti, osobama sa invaliditetom na ovaj način se dodatno razvija doživljaj lične vrednosti i pripadanja društvu.

osnovci-turnir

Osnovci sa teritorije grada položili ispit humanosti

Aleksandra Djuran October 10, 2024

Učenički parlament OŠ „Sveti Sava“, u saradnji sa učeničkim parlamentima ostalih osnovnih škola, organizovao je  sportske turnire humanog karaktera. U okviru Dečije nedelje pod sloganom „Ja sam dete imam plan, budi human svaki dan“ organizovano je više nadmetanja.

-U proteklih nekoliko dana imali smo turnire u odbojci, rukometu,  košarci i fudbalu. Cilj nam je da prikupimo što više sredstava za Osnovnu školu  „Kralj Milutin“ iz Gračanice  na Kosovu i Metohiji kojima će prikupljen novac biti  usmeren – istakla je Svetlana Mirčić Vukobrat, nastavnica fizičkog vaspitanja.

Sportskom dešavanju odazvala se većina škola sa teritorije grada, a turnir je podržala i gradska uprava.

-Naši osnovci pokazali su na delu koliko su humani. Kroz sport uče se pravim vrednostima, fer pleju i zdravom načinu života – naveo je  Aleksandar Aćimov, član Gradskog veća za sport i omladinu.

Humanitarnu akciju podržali su i Crveni krst, nastavnici veronauke u školama i Aktiv nastavnika fizičkog vaspitanja.

A.Đ.

 

voz-(1)-(1)

Hitnom obnovom železničke infrastrukture obuhvaćena i pruga Pančevo-Zrenjanin – Kikinda

Aleksandra Djuran October 8, 2024

U Vladi Srbije potpisan je ugovor za hitnu obnovu železničke infrastrukture u Srbiji. Dokumentom koji su potpisali ministar građevinarstva saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić, regionalni direktor EBRD-a za Zapadni Balkan Mateo Kolanjeli i vršilac dužnosti direktorka „Infrastrukture železnice Srbije” Jelena Tanasković predviđa da će se utrošiti dodatnih 50 miliona evra u rehabilitaciju oko 200 kilometara postojećih pruga u Srbiji.

Među deonicama koje će biti obuhvaćene ovim projektom je i pruga Pančevo-Zrenjanin- Kikinda.

-Upravo ćemo kroz ovaj projekat rekonstruisati one putne železničke pravce, koji nisu predmet velikih projekata, znači modernizacije i elektrifikacije, a koje su važne, jer kompletna železnička mreža treba da bude rekonstruisana i dovedena u stanje da naprosto može da se koristi –  rekao je Vesić.

Održavanje magistralnih i regionalnih pruga, unapređenje kvaliteta železničke infrastrukture i njeno dovođenje u funkcionalno stanje kojim se omogućava bezbedno odvijanje železničkog saobraćaja ciljevi su projekta koji će sprovesti „Infrastruktura železnice Srbije”.

putovanje

Anketa o kikindskoj dijaspori: Nemačka i SAD su najčešće destinacije iseljenika

Jelena Trifunović October 2, 2024

Anketa o dijaspori iz Kikinde sprovedena je u dva navrata, uz učešće 164 ispitanika. Podaci ukazuju na to da su Nemačka i Sjedinjene Američke Države najčešće destinacije iseljenika, dok mladi uglavnom migriraju zbog posla ili obrazovanja.

Istraživanje je pokazalo da mnogi članovi dijaspore vide potencijal za saradnju u oblastima kulture i obrazovanja, a manje u ekonomskom ulaganjima.

Anketa profesorke Danice Šantić pokazala je da se najveći broj iseljenika iz Kikinde odlučuje na odlazak zbog ekonomske situacije (75%), dok manji procenat navodi nastavak školovanja (20%).

Uprkos izazovima sa kojima se suočava lokalna zajednica, veza dijaspore sa rodnim krajem ostaje snažna, a oko 80% ispitanika redovno posećuje rodbinu i prijatelje.

Globalni program „Migracije u kontekstu razvoja“ u okviru nemačko-srpske razvojne saradnje sprovodi Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju (GIZ), po nalogu Saveznog ministarstva za ekonomski saradnju i razvoj SR Nemačke (BMZ). Okrugli sto održan je u Kikindi sa ciljem unapređenja saradnje između lokalne zajednice i dijaspore poreklom iz Kikinde.

baby-4100420_1280

Nikad veći roditeljski dodatak: Za prvo dete 500.000 dinara, za drugo 600.000 dinara…

Jelena Trifunović October 1, 2024

Izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom predviđeno je povećanje iznosa roditeljskog dodatka i paušala za nabavku opreme za dete, za decu rođenu 1. januara 2024. godine i kasnije.

Roditeljski dodatak za prvo dete rođeno 1. januara 2024. godine i kasnije iznosi 500.000 dinara i isplaćuje se jednokratno.

Za drugo dete rođeno 1. januara 2024. godine i kasnije ovaj dodatak je u visini od 600.000 dinara i isplaćuje se u 24 jednake mesečne rate po 25.000 dinara.

Roditeljski dodatak za treće dete rođeno 1. januara 2024. godine i kasnije utvrđen je u visini od 2.280.000 dinara i isplaćuje se u 120 jednakih mesečnih rata po 19.000 dinara.

Za četvrto dete rođeno 1. januara 2024. godine i kasnije roditeljski dodatak sada iznosi 3.180.000 dinara i isplaćuje se u 120 jednakih mesečnih rata po 26.500 dinara.

Paušal za nabavku opreme za decu koji se isplaćuje zajedno sa jednokratnim iznosom roditeljskog dodatka za prvo dete, odnosno prvom ratom roditeljskog dodatka za drugo, treće i četvrto dete iznosi 7.500 dinara.

Majkama koje ostvare pravo na roditeljski dodatak za drugo, odnosno treće dete rođeno 1. januara 2024. godine i kasnije, sleduje i jednokratna pomoć u visini od 135.000 dinara.

zivko-komanov-(2)

Poljoprivrednici se još nisu oporavili od loše godine, a setvom strnina započinju novu

Aleksandra Djuran September 30, 2024

Poljoprivrednik iz Iđoša Živko Komanov obrađuje 80 jutara zemlje. Od ratarskih kultura uzgaja pšenicu, kukuruz i suncokret i već četvrtu godinu zaredom usevi su u potpunosti podbacili.

-Ovu proizvodnu godinu umnogome su otežali i fazani i divljač. Pod suncokretom sam imao 17 jutara i ubrzo nakon setve morao sam da presejavam deo parcela. I divljač se bori za život tako da je u potrazi za hranom stradalo seme suncokreta – saznajemo od Komanova.

Već prvi otkosi suncokreta najavili su katastrofalnu godinu.

-Imali smo od 300 do 700 kilograma po jutru. Suša i tropske temperature doprinele su da usev bukvalno izgori. Pred žetvu sam imao velikih problema sa pticama. Svako jutro sam odlazio na njivu kako bi spasao što se spasiti može i terao ptice. Ono malo semena suncokreta u glavicama one su pojele u velikoj meri – navodi naš sagovornik.

Kukuruz je takođe podbacio. Prinosi je bilo vrlo mali.

-Situacija je bila takva da na pojedinim biljkama nije bilo ni čokanja. Najgore je to što je uloženo dosta novca i truda, a rod je takav da ne pokriva ni osnovne troškove – dodaje Živko Komanov

I sa pšenicom i ječmom poljoprivrednik iz Iđoša, takođe je imao problema.

-Setvu sam obavio krajem januara i početkom februara. Nicanje nije bilo loše, međutim nedostatak padavina, odnosno kiša koja nas je zaobilazila do nedavno, učinile su svoje – kaže Komanov.

Uveliko teče priprema zemljišta  svega ostalog za predstojeću jesenju setvu. Naš sagovornik precizira da nema mogućnosti da menja proizvodnju.

-Oni koji se bave poljoprivredom svake godine idu u prvi razred i to je istina. Svaka godina je za sebe, a ja što više belim izgleda da manje pameti imam šta raditi i kako organizovati proizvodnju -zaključio je Živko Komanov.

Proizvodnu godinu poljoprivrednici su završili u minusu. To će se, smatraju stručnjaci, odraziti najpre na predstojeću setvu ozimih strnina, a potom i na sve ostalo. Očekivanja su da se manje ulaže u deklarisana semena, kao i u mineralna đubriva koji su važni inputi u proizvodnji hlebnog zrna.

A.Đ.