Učenici osmog razreda osnovnih škola imaju mogućnost da se do ponedeljka, 30. decembra 2024. godine izjasne koji će predmet raditi kao treći test na završnom ispitu.
Biologija, geografija, istorija, fizika ili hemija – pet su ponuđenih predmeta od kojih će osmaci birati jedan koji će polagati kao treći test na završnom ispitu, navodi se u saopštenju Ministarstva prosvete.
Od 20. do 24. januara 2025. godine učenici će moći da provere svoj izbor na portalu Moja srednja škola ili neposredno u školi.
Ističe se da, ukoliko se đaci predomisle, odnosno žele da promene predmet koji će polagati na trećem testu, to mogu da urade 29. i 30. januara 2025. godine.
Konačnu odluku iz kojeg će predmeta raditi treći test na završnom ispitu učenici će moći da donesu nakon probnog završnog ispita u periodu od 7. do 10. aprila 2025. godine.
“Nakon toga više neće biti dozvoljeno menjanje predmeta koje će učenik polagati na završnom ispitu kao treći test”, navodi se u Ministarstvu.
Najveći broj učenika prošle godine je, kao treći test, izabralo da polaže geografiju (42 odsto), biologiju (35 odsto), istoriju je polagalo devet odsto, a hemiju i fiziku po sedam odsto učenika.
Otvoren je i viber kanal “Moja srednja škola – Info kanal”, na kome roditelji, kao i učenici, mogu pročitati informacije i obaveštenja o polaganju završnog ispita, prijemnog ispita, kao i o upisu u srednje škole.
(Izvor: RTV)
Odabrani učesnici imaće priliku da, uz rad sa mentorima, kroz zanimljive radionice i projekte uđu u svet veštačke inteligencije, elektronike, robotike i još mnogo drugih oblasti. U tome će im pomoći tim PFE, koji čine entuzijasti, eksperti iz industrije u oblastima razvoja softvera i hardvera, kao i studenti tehničkih fakulteta iz zemlje i inostranstva, sa iskustvom u radu sa srednjoškolcima, kao i gostujući predavači iz prestižnih akademskih institucija.
Odabrani učenici stiču pravo da učestvuju u celokupnom godišnjem programu, koji se sastoji od tri kampa u Tršiću i jedne onlajn radionice na kojima se teme obrađuju kroz predavanja, laboratorijske vežbe, radionice i naučno-inženjerske projekte iz oblasti kojima se PFE bavi.
Više informacija o procesu prijavljivanja nalazi se na www.pfe.rs/ prijave, a na sajtu su i detaljni podaci o prethodnim aktivnostima, timu, programu i oblastima kojima se ova organizacija bavi.
Kako bi se fond divljači sačuvao i održao u dobroj kondiciji, u zimskom periodu važna je pravovremena nabavka hrane za divljač – kabasta za srneću i zrnasta za pernatu divljač.
Koliko je stanje ozbiljno, pokazuje i podatak da je aktivna srneća divljač, sa 650, opala na samo 500 jedinki. Jako je loš i priraštaj zečeva, podmlatka je sve manje; zečice se kote dva do tri puta godišnje i imaju tri do pet mladunaca, navodi Veselinov i dodaje da Lovačko udruženje, uprkos tome što imaju čak 83 aktivna i posvećena člana, opstaje samo zahvaljujući lovnom turizmu.
Za celo lovište zadužen je i jedan lovočuvar, a u Lovačkom udruženju zabrinuti su, kažu, i zbog opadanja članstva. U Iđošu i Sajanu ima i manje stanovnika, pa je, kaže Veselinov, i broj članova ovog lovačkog udruženja sve manji.
Sestre Todorić, trinaestogodišnja Hana i dvanaestogodišnja Petra, već su nas navikle na uspehe. Hana je osvojila drugo mesto sa pesmom „Kovač sreće“ za koju je tekst napisao pesnik Tode Nikoletić, dok je Lado Leš autor muzike i aranžmana. U svojoj kategoriji Petra je nagrađena trećim mestom za izvođenje pesme „Prijateljstvo“ – muziku i tekst napisala je Svetlana Ceca Milić, dok je Arpad Balaž potpisao aranžman.
– Bilo je sjajno, one vole „Školjkice“, radovale su se druženju, pre svega. To je pravi festival za male zvezde, imale su profesionalnog frizera i šminkera. Stekle su još novih prijatelja, to je neprocenjivo – kaže mama Biljana.
– Obe pevaju već dve godine i nastupaju na festivalima – priča njihova mama Smiljana. – Na „Školjkicama“ su uživale, to je sjajno iskustvo za decu. Festival traje dva dana i deca se upoznaju i druže, što je za njih i najvažnije.
Ove izuzetne i talentovane devojčice članice su Dečijeg hora „Čuperak“ koji vodi Svetlana Ceca Milić. Za njihov stajling zadužene su mame, a njima samo preostaje da, kao i do sada, sakupljaju nagrade koje se već teško broje i da uživaju u onome što najviše vole – u muzici i druženju.
– Posebna mi je radost što nova zvona upravo danas prvi put najavljuju početak Svete liturgije. Kupili smo tri nova crkvena zvona koja će biti pri ovom svetom hramu i najavljujemo izgradnju novog zvonika koju ćemo započeti na proleće – rekao je starešina Hrama svetih Kozme i Damjana, protojerej Boban Petrović. – Zahvaljujem se svima na prilozima, do sada smo prikupili polovinu iznosa i zato upućujem poziv za pomoć da sakupimo i ostatak sredstava, kako bismo ih isplatili u potpunosti. Ova zvona će, dok je sveta i veka, pozivati vernike na bogosluženja i objavljivati važne i radosne događaje.
Zvona, težine 800, 400 i 200 kilograma, izlivena su u Livnici „Kremenović“ iz Belosavaca kod Topole u kojoj su im, navodi protojerej Petrović, izašli u susret i isporučili zvona nego što su isplaćena, kako bi se prvi put oglasila na dan Hramovne slave.
– Po blagoslovu našeg episkopa mi obeležavamo i ove, zimske Svete Vrače, i letnje, 14. jula, pa tako imamo dve radosti u toku godine. Moja poruka je da treba svi da se ugledamo na Svete Vrače, na njihovu veru koja im je dala moć da isceljuju bolesnike, kao i na njihov način života koji je Bog obdarimo snagom blagodati – naveo je protojerej Petrović.
Kupovinu novih zvona pomogao je i Grad Kikinda sa 500 hiljada dinara. Svetoj liturgiji prisustvovali su gradonačelnik Mladen Bogdan, Dijana Jakšić Kiurski, pomoćnica gradonačelnika, i članica Gradskog veća, Marijana Mirkov.
– Ovde smo da pokažemo jedinstvo koje nam je jako važno u ovim izazovnim vremenima. Kikindsko namesništvo Srpske pravoslavne crkve i Grad Kikinda jedinstveni su i pomažemo jedni druge, zajedno radimo u interesu naših sugrađana – rekao je gradonačelnik Bogdan. – Da se razumemo i pomažemo pokazali smo i do sada – nedavno je, na crkvu u Mokrinu, podignut novi krst, a sada imamo i nova zvona pri ovom hramu – rekao je gradonačelnik Bogdan. – I povodom ovog praznika pravoslavnom svetu želim zdravlje, ljubav, mir i blagostanje.
Kumovi slave bili su Dejan Blažić, Dragan Mandić i Dragan Odžić. Upravo jedan od njih, Dejan Blažić, prvi je povukao užad na novim zvonima, pola sata pre liturgije.
Svetoj liturgiji, pričešću i rezanju slavskog kolača prisustvovao je veliki broj vernika. Sveti Kozma i Damjan bili su vračevi (lekari) i čudotvorci koji su, zahvaljujući darom od Boga za isceljenje raznih bolesti, besplatno lečili, zbog čega ih je narod prozvao besrebrenicima.
