Društvo Arhive | Page 33 of 79

Planinarstvo kao način života

Igor Crnogorac March 13, 2025

U prepunom foajeu Narodne biblioteke „Jovan Popović“ otvorena je izložba fotografija Planinarskog društva „Kinđa“ i predstavljena knjiga „Znameniti planinari Vojvodine“ u izdanju Planinarskog saveza Vojvodine. Knjiga je izdata povodom jednog veka postojanja planinarstva u pokrajini i donosi priče, biografije i podvige 101 planinara, među kojima su i Kikinđani Laza Radivojac, Katarina Milanović, rođena Manevski, i Nebojša Bošnjak.

O značaju knjige i istoriji vojvođanskog planinarstva govorili su Milan Mirković, predsednik Planinarskog saveza Vojvodine, urednik i sekretar Saveza Milivoj Erdeljan i Nebojša Bošnjak, istaknuti planinar i visokogorac.

– Iako Vojvodina nije prva asocijacija na planine, ova pokrajina ima dugu i bogatu tradiciju planinarstva. Organizovana društva postoje više od sto godina, ali su planinarske aktivnosti prisutne znatno duže. Danas u Vojvodini deluje 28 registrovanih planinarskih društava, a sa srodnim udruženjima taj broj prelazi 50. Oko 3.000 registrovanih članova aktivno doprinosi razvoju ovog sporta, čineći 10 odsto ukupnog članstva Planinarskog saveza Srbije – rekao je Milan Mirković i istakao da se planinarstvo u Vojvodini kontinuirano razvija.

– Imamo istaknute planinare, ali i ljude koji su doprineli razvoju ove discipline širom Srbije i van njenih granica – dodao je Mirković.

Planinarsko društvo „Kinđa“ nedavno je proglašeno za najbolje u Vojvodini, sa stabilnim brojem od oko stotinu članova.

– Planinarstvo je moj način života. Počeo sam sa pet godina, a tek kada sam se doselio ovde, dakle iz Kikinde sam dostigao najveće visine. Osvojio sam vrhove više od 6.000 metara, a putovanja su mi probudila još jaču želju za planinama – rekao je Bošnjak, citirajući kolegu planinara: „Kad oči sve ovo sagledaju, onda duša ima potrebu da se divi nečemu neznanom, što srce ume da oseti, a jezik ne ume da iskaže.“

Postavka sadrži pedesetak fotografija sa Himalaja, Alpa, kao i portrete zanimljivih ljudi sa planinarskih putovanja. Izložba će biti otvorena naredne dve nedelje.

Spremni testovi za malu maturu

Igor Crnogorac March 13, 2025

Direktor Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja Branislav Ranđelović potvrdio je da su testovi za malu maturu pripremljeni i da na taj proces nije uticala situacija u prosveti.

Priprema je rađena od septembra do decembra 2024. godine, nije sprovođena u školama, nego u zaštićenim uslovima u Zavodu, rekao je Ranđelović za Politiku.

„A ako pitate za strukturu i sadržaj ispitnih materijala, onda možemo podeliti sa javnošću da za većinu predmeta koje testiramo na završnom ispitu ne možemo pouzdano znati šta u svakoj školi u Srbiji obrađuju u prvom, a šta u drugom polugodištu”, odgovorio je on.

Prema rečima Ranđelovića, nastavnici imaju slobodu u planiranju, u okvirima programa, nastave i učenja.

Politika dodaje da je za realizaciju maturskog ispita za osmake – bilo probnog, bilo zvaničnog, pripremljeno 15 testova za različite predmete, od kojih su devet za maternje jezike i po jedan za matematiku, biologiju, geografiju, istoriju, fiziku i hemiju.

Novi pokušaj prevare penzionera, upozorio PIO fond

Jelena Trifunović March 7, 2025

Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje upozorio je na novi pokušaji prevare penzionera u Srbiju kojima se putem društvenih mreža nudi dupliranje novca koji imaju na računu.

Korisnici iz različitih delova Srbije su obavestili Republički fond PIO da im je putem društvenih mreža, sa profila pod nazivom „PIO Fond”, koji koristi identifikacione oznake RF PIO (logo i naziv), poslata poruka u kojoj im se nudi dupliranje novačnog iznosa koji poseduju na svom bankovnom računu, zbog čega bi trebalo da dostave svoje lične podatke (ime i prezime, broj bankovnog računa, broj mobilnog telefona) u odgovoru na dobijenu poruku.

Fond PIO je naveo da je to lažni profil, kreiran za prevaru, uz zloupotrebu naziva i znaka Fonda.

Preduzete su sve raspoložive mere da profil bude blokiran, a do tada se penzioneri mole da zanemare poruke tog i sličnog sadržaja.

„Republički fond PIO ni u kom slučaju ne komunicira sa svojim korisnicima na ovaj način, niti učestvuje u organizovanju bilo kakvih nagrada i iznenađenja, kako se to na lažnom profilu navodi, te se građani mole da ovakve aktivnosti prijave MUP-u Srbije”, ističe se u saopštenju Fonda.

Pružni prelazi – život na kocki zbog nepažnje

Igor Crnogorac March 2, 2025

Svake godine beleže se stradanja na putno-pružnim prelazima, a ne tako davno, nedaleko od Kikinde, dogodile su se dve saobraćajne nezgode na ovim mestima. Bez obzira na to da li je prelaz obezbeđen ili ne, od najveće važnosti je poštovanje signalizacije i saobraćajnih propisa, kaže Milan Ilić, savetnik direktora Agencije za bezbednost saobraćaja.

– Ugroženost vozača na putno-pružnim prelazima zaista je veliki problem. Naši podaci pokazuju da je, u 95 odsto slučajeva, na ovim mestima do saobraćajne nezgode došlo zbog ljudskog faktora. Poslednjim izmenama Zakona o bezbednosti u saobraćaju precizno je navedeno da vozač pre prelaska puta preko pruge mora da se zaustavi, da prekine kretanje i da se uveri da može bezbedno da pređe. Signalizacija na putno-pružnim prelazima se obnavlja, ali često imamo situaciju da je građani namerno oštećuju. Naše analize pokazuju da je, u nastanku ovakvih nezgoda, najzastupljeniji ljudski faktor – tehnički faktor može, ali sa manjim procentom, da doprinese toj bezbednosti – naveo je Ilić.

Agencija za bezbednost saobraćaja tokom godine kontinuirano sprovodi aktivnosti na edukaciji učesnika u saobraćaju o prelasku puta preko pruge, rekao je savetnik direktora i naglasio da saobraćajne nezgode na ovakvim mestima imaju veoma teške posledice i da se, najčešće, završavaju tragično. Otud i apel iz Agencije da se poštuju propisi i na putno-pružnim prelazima, kao i sva saobraćajna signalizacija.

Pojas upotrebljava samo 20 odsto putnika na zadnjem sedištu

– Podaci o tome da je uticajni faktor „pogrešno izvođenje radnji” u saobraćajnim nezgodama sa nastradalima – i povređenima i poginulima, zastupljen sa 40 odsto, brzina kao uticajni faktor sa 30 odsto, dok je na nastanak nezgode alkoholisanost vozača imala udeo u 12 odsto slučajeva, ukazuje na to gde imamo najviše prostora za poboljšanje. Procenat upotrebe sigurnosnog pojasa jedan je od faktora koji mogu da nam, tokom godine, spasu oko sto života. Prema našim analizama, 80 odsto poginulih na zadnjem sedištu nije bilo vezano, kao ni 100 vozača putničkih automobila koji su poginuli u prethodnom periodu. Cilj naše strategije jeste da na zadnjem sedištu imamo procenat upotrebe pojasa 85, a 95 na prednjem. Trenutno se kod nas na prednjem sedištu vezuje 80 odsto, a na zadnjem 20 procenata učesnika u saobraćaju, i ovde vidimo puno prostora za poboljšanje – naveo je Ilić.

U Severnobanatskom okrugu hektar od 1.750 do 20.000 evra

Igor Crnogorac March 1, 2025

U Vojvodini se hektar poljoprivrednog zemljišta, u trećem kvartalu prošle godine, plaćao od 600 do 31.400 evra, podaci su Republičkog geodetskog zavoda. Najniža cena po hektaru zabeležena je u Srednjobanatskom, a najviša u Južnobačkom okrugu.

U Severnobačkom, Severnobanatskom, Srednjobanatskom, Zapadnobačkom i Sremskom okrugu je zabeleženo više prodatih parcela u odnosu na isti period lane, dok je u ostalim delovima države zabeležen pad broja kupoprodajnih ugovora.

U Severnobanatskom okrugu je minimalna cena iznosila 1.750 evra, srednja vrednost 10.050, a najviša 20.000 evra.

Najskuplje parcele su u Sremskom i Južnobačkom okrugu. U Sremu je minimalna cena hektara 2.100, a maksimalna 30.000 evra, dok je u Južnobačkom najniža cena 1.800, a maksimalna 31.400 evra.

Inače, najskuplji kvadrat poljoprivrednog zemljišta prometovan je na teritoriji opštine Surčin (KO Jakovo) po ceni od 39 evra kvadrat, za parcelu površine 4.097 metara kvadratnih.

Najviša vrednost ugovora za poljoprivredno zemljište u Srbiji iznosi 8,15 miliona evra. Po toj ceni je, na teritoriji opštine Sombor, plaćeno osam parcela ukupne površine 390,9 hektara.

Godišnji izveštaj za prethodnu godinu još nije urađen, a iz njega će se videti presek stanja za celu prošlu godinu i aktuelna kretanja na tržištu.

Bojkot trgovinskih lanaca: Da li će potrošači uspeti da smanje cene?

Igor Crnogorac February 11, 2025

Građane je Udruženje za zaštitu potrošača „Efektiva“ ponovo pozvalo na bojkot velikih trgovinskih lanaca. Akcija je počela juče i trajaće do petka, 14. februara. Cilj je da potrošači izbegavaju kupovinu u pet najvećih trgovinskih lanaca – „Delhaize“ grupi („Maksi“ i „Shop&Go“), „Mercatoru“ („Idea“ i „Roda“), kao i u „DIS“-u, „Lidlu“ i „Univerexportu”.

Šta o ovoj akciji kažu građani?

Pitali smo Kikinđane da li učestvuju u bojkotu i veruju li da može doneti rezultate?

– Jesam za bojkot, ali ga je teže sprovoditi. I mislim da može da pomogne, ali i da će u Kikindi ipak većina kupovati u velikim marketima jer nemaju veliki izbor, sve se kupuje u centru, a tu su samo veliki lanci – rekla je Ljubinka.

– Pokušavam da se pridržavam bojkota koliko mogu. Mi praktikujemo mesečnu nabavku, ali dnevno, kad zatreba, opet odemo u veće markete jer upoređujemo cene – naveo je Vladimir.

Ivan je oštriji u stavu.

– Bojkot je u redu jer trgovinski lanci imaju monopol na mnogim frontovima i formiraju cene kako hoće, marže su previsoke. Moja žena pazari i, moram da priznam, hranimo se uglavnom na sniženju, a i to je pitanje da li je to stvarno sniženje. Prvo jako podignu cene, pa ih onda malo snize. Verujem da će bojkot uspeti, mora, ima mnogo penzionera, ne možemo da priuštimo sebi neko voće, sok, meso samo jednom nedeljno, a i to po kojoj ceni.

S druge strane, Danijela priznaje da ne učestvuje u bojkotu, jer jednostavno nema izbora.

– Kupujem tamo gde je jeftinije, idem i u male trgovine, ali pre svega tražim jeftinije, kao i većina. Zato mislim da bojkot neće uspeti. Oni će, možda, malo spustiti cene, i onda će ih ponovo vratiti.

Jelica, koja često putuje u Nemačku, primećuje velike razlike u cenama.

– Ne samo prehrambeni proizvodi, već i ostala roba u velikim lancima tamo je znatno jeftinija. Trudim se da kupujem od malih proizvođača i domaćih prodavaca, tako sam sigurna u kvalitet – zaključuje.

I Jovanka ima sumnju u uspeh i za to navodi konkretan razlog.

– Mislim da kod nas ovo ne može da uspe jer nemamo osećaj za drugog. Dok nekog lično nešto ne pogodi, on nema svest o tome da treba nešto da se promeni – navodi Jovanka.

Šta sledi?

Prethodni bojkot, održan 31. januara, prema podacima Poreske uprave, doveo je do smanjenja broja izdatih fiskalnih računa za 25% u odnosu na prethodni dan. Ipak, „Efektiva“ upozorava da su neki trgovci, umesto da snize cene, nakon tog dana čak dodatno povećali cene pojedinih artikala.

Ako ni petodnevni bojkot ne donese rezultate, Udruženje najavljuje sledeći korak – dugotrajniju obustavu kupovine kod pojedinih trgovaca kako bi ih primorali na trajne korekcije cena.

Da li će ova inicijativa i pokrenuti promenu ili će se sve završiti kao još jedan neuspešan pokušaj borbe protiv visokih cena, ostaje da se vidi.

S. V. O.

Istine i zablude o ishrani i put do zdravih navika: Razgovor sa dr Sanjom Brusin Beloš

Igor Crnogorac January 30, 2025

Pravilna ishrana je tema o kojoj se mnogo priča, ali i dalje postoje brojne zablude i pogrešne prakse koje mogu negativno da utiču na zdravlje. Da li je hleb zaista glavni krivac za višak kilograma? Koliko su popularne dijete, poput “keto” režima, dugoročno održive? I da li su dodaci ishrani zaista neophodni? Na ova i druga pitanja odgovara dr Sanja Brusin Beloš, specijalista higijene i načelnica Centra za higijenu i humanu ekologiju u Zavodu za javno zdravlje u Kikindi.

Koje su najčešće zablude o zdravoj ishrani koje susrećete kod svojih pacijenata i kako ih razjašnjavate?

Najveći broj ljudi smatra da hleb goji, što je apsolutno netačno. Zapravo, hleb spada u namirnice koje imaju prosečnu količinu kalorija, i s obzirom na to da se sastoji od skroba, a ugljeni hidrati čine bazu piramide i najveći deo energije treba da potiče iz ugljenih hidrata, to je zabluda. Ljudi koji ne jedu hleb, energiju uzimaju iz drugih sastojaka, najpre iz masti, što je mnogo gore. To je jedna od zabluda. Zatim, kukuruz ima veću energetsku vrednost od pšenice, mada je isto žitarica, ali ne treba preterivati, pogotovu ako se peče na ulju i to je pitanje na kom ulju. Biljna ulja nisu za pečenje s obzirom na to da sadrže nezasićene masne kiseline koje se degradiraju na visokoj temperaturi i stvaraju se štetne materije. Ako i pečemo nešto, onda je bolje da to radimo na zasićenim masnim kiselinama, kao što su životinjske masti. Mada je od pečenja i prženja svakako bolje kuvanje i dinstanje. Žitarice treba da čine 40 odsto od ukupne energetske vrednosti koja je potrebna čoveku – tu spadaju i hleb i musliji, makaroni, ali ne i burek s obzirom na to da ima masti – 250 grama bureka sadrži hiljadu kalorija.

Koji su Vaši saveti za uravnoteženu ishranu?

U energetskom unosu, 15 odsto treba da čine proteini, između 20 i 30 odsto treba da čine masti, i ostatak, to je 55 do 60 odsto ukupne energije, treba da bude udeo ugljenih hidrata. Ali to onda treba da se preračuna u kalorije jer, na primer, jedan gram proteina i ugljenih hidrata ima 4,1 kaloriju, a jedan gram masti ima 9,3 kalorije. Tako da ovi udeli u procentima ne mogu prostom računicom da se pretvaraju u grame.

Koje su najčešće greške u ishrani u našem podneblju?

Većina gojaznih ljudi ne doručkuje, oni prvi put jedu popodne, kada dođu s posla i tada se izuzetno najedu, i drugi put jedu uveče ili noću, i taj obrok ponovo bude veoma obilan. Znači, kada vi, u dva navrata, u dva obroka, unesete veliku količinu energije, time usporavate metabolizam. Vaš organizam iskoristi onoliko koliko može, a ostalo pretvara u masti. Jako je bitno za očuvanje idealne telesne mase da imate najmanje četiri do pet obroka dnevno i da razmak između obroka ne bude veći od tri do četiri sata. Obroci ne treba da budu obilni i treba da budu učestali jer je onda vaš biohemijski mehanizam organizma praktično stalno zauzet, i vi, na taj način, održavate metabolizam.

Koje namirnice unosimo previše, a koje premalo?

Pre svega, previše se unosi slatkiša, u svim oblicima, od čokolada do kolača i torti, dok se povrće ne unosi u dovoljnoj meri, pogotovu ne presno, sveže povrće. Po meni, i u doručku i u ručku i u večeri treba da, u izvesnoj količini, imate povrće, naročito sveže, u ručku najviše. Takođe, ima ljudi koji vole voće i jedu ga, a ima onih koji ga ne vole i ne jedu ga uopšte – i ovde treba napraviti ravnotežu, umeren unos voća je isto tako važan.

Da li je primena popularnih dijeta, poput „keto“, i sredstava za mršavljenje, zdravo i održivo?

– Kada su dijete u pitanju, u poslednje vreme tu vlada određeno pomodarstvo. “Keto” dijeta je namenjena određenim bolestima, ona nije dijeta koju treba i mogu da drže svi. Mesec dana je u redu, ali ne i duže, jer je moguće da dođe do poremećaja zdravlja. To nije dijeta za skidanje, recimo, 40 kilograma. Ishrana treba da bude balansirana, vi svakoga dana treba da unesete bar ponešto iz svih grupa namirnica. Znači, ako danas unosite samo jednu grupu namirnica, sutra samo drugu, to nije dobro, jer vaš organizam nema na raspolaganju u svakom trenutku sve hranljive materije koje su mu neophodne.

Kako izgleda zdravo mršavljenje bez rizika?

– Najbolji način da smršamo jeste da smanjimo energetski unos – količinu hrane, i/ili da povećamo energetski rashod, što znači da povećamo fizičku aktivnost. Na sve ostale, veštačke načine, moguće je smršati, ali je pitanje po koju cenu i da li će doći do nekih drugih poremećaja, sa tim se ne treba igrati. Pritom ne mislim na obična mršavljenja, kada neko treba da skine dva, tri ili pet kilograma. Mislim na ozbiljno mršavljenje, kada neko treba da smrša 20, 30, 40 kilograma, to mora da bude kontrolisano.

Znači da je najbolje dobiti plan ishrane od nutricioniste i da to bude kontrolisano.

– Tako je. Smršati nekoliko kilograma nije problem, na koji god način, ali ako je u pitanju ozbiljnije mršavljenje, to mora da bude pod kontrolom stručne osobe koja će pratiti da ne dođe do poremećaja zdravlja.

Da li su dodaci ishrani zaista korisni ili mogu biti štetni?

– Postoje patološka stanja kada je neophodna suplementacija određenim vitaminima, ali ako je ishrana izbalansirana, ako svakoga dana sadrži određenu količinu svih grupa namirnica, suplementacija vitaminima nije potrebna, osim kod infekcija, nekih degenerativnih bolesti, osteoporoze, kod nekih polineuropatija, anemije. Znači, kod određenih bolesti je potrebna suplementacija, ali uzimati je nasumice, može čak da donese više štete, pogotovu kada se prekomerno unose liposolubilni vitamini – D, A, E i K vitamin, jer oni mogu da se zadržavaju, talože u organizmu, što može, pod određenim okolnostima, da dovede i do trovanja, intoksikacije vitaminima. Ako nešto od toga pijete nedelju dana, neće vam ništa biti, ali ako pijete pet meseci u kontinuitetu i to u ogromnim dozama, može da dođe do poremećaja.

Recimo, omega 3 masne kiseline naš organizam ne može da stvori i neophodno je da ih unosimo – njih ima u nezasićenim mastima, u koštunjavom voću, raznim uljima, plavoj ribi, ribama severnih mora uopšte. Ali, ako imamo izbalansiranu ishranu, nije uopšte potrebno da ih dodatno unosimo. Postoje neka patološka stanja, recimo kod karcinoma, za njegovu prevenciju ili u rekonvalescenciji, kada je važno unositi antioksidanse: C, E, A vitamine, omega 3 masne kiseline, ali to su patološka stanja, i to treba činiti u konsultaciji sa lekarom.

Pravilna ishrana nije trend, već način života. Balansiran unos svih grupa namirnica, redovni obroci i fizička aktivnost ključni su za zdravlje. Kako ističe dr Sanja Brusin Beloš, važno je slušati struku i izbegavati pomodne dijete i nepotrebne suplemente. Najbolji recept za zdravlje je umerenost i raznovrsnost u ishrani.

S. V. O.

Turistička ponuda grada na Međunarodnom sajmu u Austriji „Ferrien messe 2025“

Aleksandra Djuran January 17, 2025

Turistička ponuda Kikinde, do 19. januara, predstavlja se na najvećem sajmu za odmor, putovanja i razonodu u Austriji „Ferrien messe 2025“ koji beleži oko 50.000 posetilaca. Štand našeg grada nalazi se u okviru turističkih organizacija Srbije i Vojvodine i privrednih komora Srbije i Vojvodine. Na štandu naše zemlje predstavlja se deset turističkih organizacija.

-Velika je posećenost, a Bečlije su zainteresovane za turizam i za naš štand. – istakla je v.d. direktorica Turističke organizacije grada Jasmina Milankov – Prvi put smo na ovom Međunarodnom sajmu i koristimo priliku da predstavimo jubilarne, 40. „Dane ludaje“, kao i proizvode od bundeve. Do sada smo imali dogovor sa nekoliko turističkih agencija iz Beča kojima je specijalnost da dovode turiste iz dalekih krajeva Kine, Japana i Koreje. Već imaju ture iz Mađarske ka Srbiji do Novog Sada i Beograda, tako da pregovaramo da im deo ponude bude i jednodnevni izlet u Kikindi. Posetili su nas i predstavnici mnogih austrijskih institucija, među kojima je dosta onih koji govore srpski jezik tako da smo se potrudili da im predstavimo šta je to što mogu da vide kada dođu u naš grad. Za nas je ovo još jedno iskustvo i iskreno se nadam da ćemo već u ovoj godini imati nove goste.

Osim Jasmine Milankov, predstavnik Kikinde je i pomoćnica gradonačelnika Dijana Jakšić Kiurski koja je iskoristila priliku da se sretne sa ambasadorom Srbije u Austriji Markom Blagojevićem.

U Vojvodini je, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, prošle godine registrovano 8.498 dolazaka turista iz Austrije, što predstavlja porast od 5,51 odsto u odnosu na 2022. godinu, dok je broj ostvarenih noćenja austrijskih turista iznosio 20.007. Turisti iz Austrije su u 2024. godini u Vojvodini u proseku boravili po 2,4 dana.

A.Đ.

Počelo prijavljivanje penzionera za besplatan boravak u banjama

Aleksandra Djuran January 9, 2025

Penzioneri od danas, 9. do 27. januara mogu da se prijavljuju na oglas Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje za odlazak na desetodnevnu besplatnu rehabilitaciju u zdravstveno-stacionarnim ustanovama i banjsko-klimatskim lečilištima. U objavljenom oglasu Fonda PIO navodi se da pravo na oporavak imaju korisnici starosnih, invalidskih i porodičnih penzija, koji imaju prebivalište na teritoriji Srbije i čija penzija iznosi do 50.683 dinara.

-Savez penzionera Srbije u saradnji sa Fondom penzijskog invalidskog osiguranja i ove godine omogući će delu penzionera boravak u banjama. S obzirom na to da mogu da konkurišu najstariji sa niskim primanjima, za njih je ovo vrlo značajno jer drugačije ne bi mogli da odu u neko od lečilišta. Pozivam sve penzionere koji ispunjavaju uslove da se prijave ponedeljkom, sredom i petkom od 9 do 12 časova u prostorijama udruženja penzionera u Kikindi. Prošle godine oko 120 najstarijih sugrađana, sa teritorije našeg grada, preko ovog konkursa bilo je u banjama – saznajemo od Milana Periza, predsednika udruženja.

Pravo da se jave na oglas imaju i korisnici penzija koji su to pravo ostvarili primenom domaćih propisa i koji primaju penziju iz inostranstva, pod uslovom da zbir tih penzija iznosi do 50.683 dinara.

Uz prijavu, potrebno je podneti penzijski ček, dokaz o visini penzije iz inostranstva, kao što su izvod banke, potvrda inostranog nosioca socijalnog osiguranja i slično, popunjenu prijavu sa izjavom, na propisanom obrascu, gde želi da koristi rehabilitaciju, da osim penzije korisnik nema drugih ličnih primanja, da nije išao na rehabilitaciju po ovom programu u prethodnih pet godina.Fond snosi troškove smeštaja i putne troškove pratilaca korisnika koji je ostvario pravo na pomoć i negu drugog lica.

Prijave se mogu podneti i u najbližoj organizacionoj jedinici Fonda, ukoliko penzioner u vreme podnošenja prijave boravi van svog mesta stanovanja. Preliminarne rang liste korisnika penzija biće objavljene 25 radnih dana od dana isteka oglasa, a penzioneri će prigovor na ovu listu moći da podnesu pet dana nakon njenog objavljivanja.

Komisija je dužna da u roku od pet dana razmotri podnete prigovore i utvrdi konačnu rang listu, koju objavljuju na oglasnim tablama organizacija korisnika penzija odnosno Saveza penzionera Srbije i Udruženja penzionera Srbije Nezavisnost, Direkcije Fonda, Pokrajinskog fonda i filijala Fonda.

A.Đ.

Uspešne akcije protiv ribokradica

Jelena Trifunović January 8, 2025

Ribočuvarska služba „Voda Vojvodine“ u periodu božićnih i novogodišnjih praznika pojačano je kontrolisala ribolovne vode na područjima kojima upravlja.

Tokom vanrednih prazničnih akcija, u kojima je učestvovalo 20 ribočuvara sa deset čamaca, zaplenjeno je i nekoliko improvizovanih gumenih čamaca, kao i jedan metalni, a protiv pet lica podnete su prijave za nedozvoljen ribolov.

U cilju sprečavanja ribokrađe sprovedeno je i nekoliko opsežnih akcija, što je u zbiru rezultiralo pronalaženjem i oduzimanjem 220 komada mrežarskih alata, ukupne dužine sedam kilometara.

Kontrolama su bili obuhvaćeni Dunav, kompletna kanalska mreža Dunav-Tisa-Dunav, kao i zaštićena područja „Voda Vojvodine“.

Zahvaljujući savremenoj opremi, obučenosti i posvećenosti ribočuvara, JVP „Vode Vojvodine“ najavljuje da će nastaviti predano i savesno da štiti vode koje su mu poverene.

Foto: Vode Vojvodine fejsbuk stranica

Друштво