May 7, 2026

Друштво

Noc-istrazivaca-(8)

Više od stotinu učesnika u prvoj “Evropskoj noći istraživača” u Mokrinu

Igor Crnogorac September 27, 2024

„Evropska noć istraživača“, kao završnica „Nedelje istraživača“, prvi put je održana i na teritoriji našeg grada, u prostoru “Mokrin house”. Tako je Mokrin večeras jedno od 400 mesta u 23 evropske države u kojima se odvijaju zabavne naučne interaktivne radionice pod pokroviteljstvom Evropske komisije.

Organizator programa je Centar za stručno usavršavanje Kikinda, uz podršku Centra za promociju nauke iz Beograda. Aktivnosti se odvijaju u 16 gradova Srbije i predstavljaju najveći naučni događaj u zemlji. Program je, 2010. godine, pokrenuo Kreativno-edukativni centar iz Novog Sada, rekla je Danijela Vučićević v. d. direktor beogradskog Centra za promociju nauke.

– Na interaktivnim radionicama najmlađima približavamo kompleksne naučne procese, u nameri da im pokažemo da nauka može biti zanimljiva i da je relevantna u nečemu do čega je njima zaista stalo. Ovo je malo neformalniji vid obrazovanja koji im pomaže da bolje i sveobuhvatnije shvate lekcije koje uče, da bolje razumeju svet oko sebe i da je nauka primenljiva i životna – rekla je Danijela Vučićević.

U dvorištu “Mokrin house” bilo je više od stotinu osnovaca, srednjoškolaca, ali i odraslih posetilaca, za koje je bio i organizovan besplatan autobuski prevoz iz Kikinde. Svima je pružena prilika da budu aktivni učesnici naučnih eksperimenata.

Grad Kikinda i ovoga puta svesrdno je podržao aktivnosti Centra za stručno usavršavanje, istakao je Tihomir Farkaš, član Gradskog veća za obrazovanje.

– Ovo je veoma značajno za Mokrin u kojem se prvi put odvijaju ovakve aktivnosti, ali i za grad jer završni program nije do sada organizovan u manjim sredinama – istakao je Farkaš. – Kreativni tim Centra za stručno usavršavanje je sve sjajno organizovao u ovom prostoru. Ovde se odvijaju aktivnosti koje nisu samo za školsku decu, već za sve od 5 do 105 godina. Raduje nas veliki odziv i nadamo se da je među đacima i neki budući naučnik. Krajnji cilj je da sadržaje, koji možda kroz nastavu izgledaju suvoparno, prikažemo na savremeniji način, posebno najmlađima.

Interaktivne radionice nosile su nazive: „Klimatska kapsula“, „3D olovke“, „Reciklaža“, „Naučni šou“.  U ovoj poslednjoj demonstrant je bila i Jelena Jolić, učenica trećeg razreda Osnovne škole „Vasa Stajić“ iz Mokrina.

– Stavili smo neki prah na moj dlan i zapalili smo ga, bila je velika vatra i prah je nestao – priča Jelena. – Ništa nisam osetila, nisam se ni uplašila i jako mi se svidelo, kao i sve ovde.

Stefan Vujasin učenik je drugog razreda Tehničke škole na smeru elektrotehničar informacionih tehnologija.

– Prvi put učestvujem u „Noći istraživača“ i jako mi se dopada, lepo je što je ovde organizovano, u ovom prostoru. Zanima me nauka u kreativnom smislu, volim mešavinu nauke i umetnosti, zato programiram video igrice i imam nameru da se razvijam u tom smeru – kaže Stefan.

U „Nedelji istraživača“, prethodnih dana, radionice, kao što su „Pčelica pametnica – Beebot robot“ i „Programiranje digitalnog drugara – Mikrobit“, održavale su se u Centru za stručno usavršavanje. Na njima su mladi istraživači imali priliku da otkriju svet programiranja i robotike.

– Ovo postaje već tradicionalna aktivnost Centra jer smo je, ove godine, organizovali osmi put, i prvi put i van Kikinde, u prelepom ambijentu “Mokrin house”. Veliki broj dece koja joj prisustvuju pokazuje nam koliko je vredno ulaganje u njihovo obrazovanje. Njihova zainteresovanost znači da su željni znanja i to je potvrda da im pomažemo u tome, da smo na pravom putu jer deci treba omogućavati i ovakav vid edukacije, da mogu da spoznaju nauku u pravom smislu – ocenio je direktor Centra, Dejan Karanović.

Kako nauka i tehnologija omogućavaju stvaranje i zabavnih sadržaja, šta se krije iza dobro poznatih pojava i procesa, kroz igru i kreativne zadatke, učili su i mladi i stariji danas u izuzetnom ambijentu dvorišta “Mokrin house”, domaćina manifestacije. Do sledeće godine i novih otkrivanja nauke i tehnologije na zanimljiv i zabavan način.

S. V. O.

vojska-(1)

General Mojsilović: Prvo će biti regrutovani mladići počev od 2006. godišta

Igor Crnogorac September 26, 2024

Načelnik Generalštaba Vojske Srbije general Milan Mojsilović rekao je u emisiji “Takovska 10″ RTS-a da Srbija kasni sa uvođenjem obavezne vojne obaveze. Suština je da se izgradi odbrambeni kapacitet Srbije, svaki dan i svaku godinu koju čekamo, gubimo generacije mladih vojnika, rekao je general Mojsilović. U jednoj klasi računamo do 20.000 vojnika-regruta, na godišnjem nivou, dva i po meseca po pet hiljada njih u jednoj klasi, odnosno ciklusu, rekao je Mojsilović uz napomenu da će prvo biti regrutovani mlađi vojnici, počev od 2006. godišta.

”Stariji će ići u centre za obuku i sa njima imamo plan da radimo malo kraće od tih 75 dana”, otkriva Mojsilović.

Redovno služenje vojnog roka suspendovano je 2011. godine, ali nije ukinuto, što proceduru reaktivacije čini jednostavnijom.

Vlada Srbije je 20. septembra usvojila Zaključak o obrazovanju Radne grupe za razmatranje aktivnosti i mera u cilju aktiviranja obaveze služenja vojnog roka, čime su otpočele sve potrebne radnje sa ciljem omogućavanja uvođenja obaveznog vojnog roka.

Načelnik Generalštaba rekao je da mora da objasni šta čini personal u vojsci – aktivni sastav čine oficiri, podoficiri, vojnici po ugovoru, uključujući i vojnike na dobrovoljnom služenju vojnog roka, a rezervni sastav čine rezervni oficiri, rezervni podoficiri i rezervisti.

“Od kada je zamrznut vojni rok ili služenje vojnog roka, prošlo je ukupno 14 godina, 2010. godine doneta je odluka, 2011. godine faktički nismo imali vojnike na služenju vojnog roka.To je ukupno 14 godina. Uzmite u obzir da se rezervni sastav briše iz evidencije i prestaju obaveze rezervnom sastavu nakon 65. godine života. Jednostavno briše se iz evidencije, sva vrsta odgovornosti prestaje u odnosu na rezervni sastav”, ističe general Mojsilović.

Napominje da je za 14 godina, a regrutni kontingent se kreće između 20.000 do 36.000 po generaciji, de fakto u vojnu evidenciju uvedeno oko 280.000 potencijalnih vojnika, koji su uvedeni samo u vojnu evidenciju bez jednog dana vojničke obuke. Reč je o 1992, odnosno 1993. godištu.

“Polazište za obuku građana Srbije crpimo i u strategiji nacionalne bezbednosti. A ona kaže da je naše opredelenje da imamo vojnu neutralnost. Odnosno u strategiji odbrane, gde jedan od modela za dostizanje određenih nacionalnih interesa prepoznajemo kroz model totalne odbrane. Model totalne odbrane povlači sa sobom vojnu i civilnu odbranu”, rekao je Mojsilović i ocenio da Srbija kasni sa uvođenjem obavezne vojne obaveze i da je suština da se izgradi odbrambeni kapacitet Srbije.

Buduća vojska u suštini treba da dobije adekvatnu obuku do određenog nivoa i da se prevede u rezervni sastav. To je osnovna ideja, ističe Mojsilović.

Odgovarajući na pitanje šta može da se nauči za tih 75 dana, Mojsilović kaže da je definisani cilj da to bude osnovna pešadijska obuka.

“Planirali smo da se prvih 30 dana provede na obuci za određenu vrstu gađanja, da se prođe obuka za rukovanje ličnom i individualnom zaštitnom opremom, da se rade vežbe koje se odnose na izradu zaklona za zaštitu, sanitetska obuka, ukazivanje prve pomoći. Znači, sve je ono što se tiče individualnih sposobnosti vojnika”, objasnio je.

Drugi mesec predviđen je za taktičku obuku – strelac, puškomitraljezac, uključujući i dopunska pešadijska gađanja: minimum dva dnevna i jedno noćno.

Zatim, 15 dana, onih do 75 dana, bilo bi usmereno ka obuci u logorskim i terenskim uslovima.

Jedan deo kontingenta bi završio u centrima za specijalističku obuku. U vojsci postoje tri osnovna centra za obuku i šest specijalističkih centara za obuku.

General je rekao da mirovanje radnog odnosa mora biti zastupljeno u ovom slučaju, dodajući da je tako nešto moguće u javnim preduzećima.

”Cenimo da nema mnogo slučajeva zaposlenih preko interneta u tim godinama, kad neko ima 19 godina. Imamo ideju da predložimo Vladi da oni koje imaju kredite a treba da budu regrutovani, dobiju moratorijume na otplatu barem za ta dva i po meseca”, rekao je general Mojsilović.

Ideja je da kad vojnik odsluži vojni rok, bude u ratnom rasporedu u garnizonu najbližem mestu odakle dolazi.

Kad je reč o prigovoru savesti, Mojsilović je rekao da je to ustavna kategorija i da se to ne može ignorisati.

”U vojsci postoje zanimanja i specijalnosti u kojima se ne zahteva i za koja ne morate da se obučavate da držite pušku. Ali i ti regruti biće na obuci. Oni koji ne bi bili obučavani za pucanje, bili bi u vojnom roku u trajanju od 155 dana. Nema razlike između verskih i nacionalnih elemenata u vojsci, pa tako možete da budete i vatrogasac u vojsci’. Moramo da imamo osposobljene građane Srbije da bismo sačuvali i odbranili  otadžbinu”, zaključio je general Mojsilović.

(Izvor: RTS, foto: printscreen)

CSU-o-nasilju-(1)

Društvene mreže podstiču nasilje, zaključeno na tribini u CSU: najvažniji je rad na prevenciji

Igor Crnogorac September 25, 2024

Posle tribine o borbi protiv nasilja, održanoj prošlog leta, u Centru za stručno usavršavanje (CSU) nastavljaju sa praksom organizovanja seminara na ovu, nažalost, aktuelnu i sve prisutniju temu. Večeras su, na temu “Prepoznajmo i smanjimo nasilje”, sa vaspitačima i prosvetnim radnicima razgovarale psiholog Branka Grahovac i psiholog, specijalista školske psihologije, Biljana Lajović.

– Cilj tribine je da otvorimo diskusiju o ovoj važnoj temi, da razgovaramo o propisima, psihološkoj teoriji i praksi i da, u razgovoru sa učesnicima, dođemo do rešenja i odgovora – rekla je Biljana Lajović. – Mnogo se polaže na intervenciju, na kazne, na represivne mere, praksa je pokazala da to svakako treba da postoji, ali prioritet nam je prevencija i upravo je to ono što obrazovno-vaspitne ustanove mogu da pruže i da pomognu prvo deci, a onda i porodicama. Znamo već da su nam porodice malo problematične u ispunjavanju svoje vaspitne uloge i da najveći deo problema potiče iz lošeg i nedovoljno dobrog vaspitanja.

Iskustva su različita, dodala je. Kada je porodica spremna da sarađuje sa predškolskom ustanovom i sa školom, šanse za sprečavanje nasilja su mnogo veće, ali ukoliko se porodica konfrontira, to nije dobro za decu.

– Svi vaspitni uticaji treba da dolaze iz jednog pravca i, ukoliko nisu objedinjeni i homogeni, deca vrlo lako pronađu loš put kroz različite uticaje. To je jedan od ozbiljnih izazova sa kojima se srećemo i nikako ne smemo ceo teret da stavimo na obrazovno-vaspitne ustanove jer one to ne mogu da urade; ne zato što neće ili nisu sposobne, nego zato što je to zadatak porodice. Računam na to da će deca sa kojom sada radimo, kada postanu roditelji, shvatiti šta treba da rade i tako mi, u stvari, gradimo za budućnost – istakla je Biljana Lajović.

Nasilna ponašanja danas su vidljivija zahvaljujući medijima, što je dobro, jer o tome mora da se razgovara, ocenila je Lajovićeva.

– Problem su društvene mreže jer na pogrešan način publikuju događanja koja su dala šansu nasilnicima da šire svoje nasilno ponašanje. Istraživanja ne pokazuju da nasilja ima značajno više, samo je ono surovije. Uvek iz ovog isključujem strahote koje su se desile u maju prošle godine, to je tragedija van svega. Društvene mreže su dovele do toga da se deca ponašaju negativno želeći da budu negativne zvezde i to nam ukazuje na potrebu ozbiljnijeg rada sa njima – i u školi i u stručnim službama, a ja bih pozvala i zdravstveni sistem i sistem socijalne zaštite koji moraju da se uključe, kao i policiju, koja treba da reaguje u skladu sa svojim ingerencijama.

Sa početkom nove školske godine ostaju nam stari problemi, što je razlog za nastavak organizovanja stručnih skupova na ovu temu, rekao je direktor Centra za stručno usavršavanje, Dejan Karanović.

– Sećamo se stradale dece i smatramo da je veoma važno da, kroz ovaj vid edukacije, ponovo nastavnicima pružimo uputstva jer se svi bavimo posledicama, a ne uzrokom koji je najbitnija stvar da bismo prepoznali i pobedili agresivnost. Vidimo da su vaspitači, učitelji i nastavnici zainteresovani za ovu temu, veliki broj je prijavljen za učešće na tribini i to nam daje podsticaj da nastavimo jer je najvažnije da se oni koji rade s decom na ovakvim tribinama edukuju i da pronađu rešenja za probleme, da imamo bezbedne škole, što nam je svima u interesu – naglasio je Karanović.

Teme koje su obrađivane na ovoj tribini bile su u dijapazonu od definicija nasilja do načina njegovog sprečavanja. Govorilo se i počecima nasilja u društvu, eksperimentima u psihologiji, ulozi autoriteta i društva u iniciranju nasilja, o tome kako se izboriti sa nasiljem u sebi, postoji li altruizam, šta raditi kada se nasilje desi u vaspitno-obrazovnoj ustanovi i kako se zaštititi od njega, kao i o postupanju ovih ustanova u kriznim situacijama.

S. V. O.

igrice-(1)

Video-igrice nasuprot stvarnosti: Opasnosti virtuelnog sveta

Igor Crnogorac September 25, 2024

Početkom školske godine i povratkom obavezama, ali i druženju i stvaranju novi kontakata, socijalizaciji u realnosti, u suprotnosti sa sveprisutnom virtuelnom stvarnošću u kojoj deca i mladi, čini se, provode sve više vremena, aktuelizuju se i pitanja koja zabrinjavaju roditelje.

Da li moguće da, zbog posvećenosti kompjuterskim igricama, posebno onima sa nasiljem, i poistovećivanja sa likovima iz njih, dete pomeša virtuelni i realni svet u toj meri da čak izgubi granicu između toga šta je to što ozleđuje, šta je dozvoljeno, a šta zabranjeno? Da se konfuzija prenese u stvarnost i da takva deca pokazuju agresivnost prema vršnjacima, posebno ako su igrice pune nasilja, i da li to može da stvori probleme u razvoju i kakve?

O tome smo razgovarali sa Tatjanom Tanović, psihologom, psihoterapeutom i osnivačem Centra za podršku porodici, lični razvoj i humano društvo „Poveži se“ u Kikindi.

Da li i kako igranje agresivnih video-igrica (pucačke misije, pljačke…) utiče na dete predškolskog i nižeg osnovnoškolskog uzrasta, na njihovo raspoloženje i komunikaciju?

Video-igre nisu samo vid zabave, postaju sve dominantniji medij. Među različitim vrstama video-igrica kao što su edukativne, sportske, avanturističke, strateške, postoje i akcijske igre čiji su sadržaji ispunjeni nasiljem.Kada se razmatra uticaj video igara sa agresivnim i nasilnim sadržajem na decu predškolskog i nižeg osnovnoškolskog uzrasta, većina  istraživanja naglašava da igranje nasilnih video-igara predstavlja faktor rizika koji, simultanim delovanjem sa određenim drugim faktorima okruženja i ličnosti deteta, doprinose ispoljavanju agresivnog ponašanja.

Koji su ostali faktori rizika i koliki je i kakav uticaj porodice?

Uzrast se navodi kao jedna od najznačajnijih individualnih karakteristika od koje zavise efekti igranja agresivnih video igrica. Zbog socijalne i emocionalne nezrelosti i nedovršenog kognitivnog razvoja, mlađe osobe su osetljivije i podložnije negativnim uticajima. Takođe, osobe sa izraženijom crtom agresivnosti ponašaće se agresivnije nakon izlaganja medijskim prikazima nasilja u odnosu na osobe sa manje izraženom crtom agresivnosti . Kao dodatni faktori rizika navode se: prethodno agresivno i nasilno ponašanje, slabije veštine rešavanja problema, visok neuroticizam, nizak nivo savesnosti i neadekvatan ili odsutan roditeljski nadzor. Porodično okruženje ima nesumnjiv uticaj na ispoljavanje agresivnog ponašanja dece i adolescenata. S jedne strane, porodica može direktno uticati na ispoljavanje agresivnog ponašanja deteta, dok se, s druge strane, taj uticaj ostvaruje u simultanom delovanju više različitih faktora, uključujući i igranje video-igrica sa nasilnim sadržajem. U skladu s tim, analiza uticaja porodičnih konflikata i izloženosti nasilju u video-igricama pokazuju da deca i adolescenti koji žive u konfliktnoj porodici, uz kontinuiranu izloženost medijskim prikazima nasilja, ispoljavaju značajno agresivnije ponašanje. Istraživači su takođe, otkrili da određene situacije povećavaju izloženost nasilnim video igrama – kao što je lociranje konzola za igre i računara u dečijim spavaćim sobama i omogućavanje starijoj braći i sestrama da dele igre sa mlađima.

Da li to može da utiče na njihovu sliku o svetu i životu?

Uticaj igranja nasilnih video-igrica očigledan je na desenzitizaciju (umanjeno reagovanje) na nasilna dešavanja. Desenzitizacija se ogleda u smanjenom kardiovaskularnom, elektrodermalnom, neuralnom i empatičkom odgovoru na nasilne scene. Dete i mlada osoba nasilno dešavanje ne prepoznaje kao hitan slučaj i ne oseća odgovornost i potrebu da reaguje u sprečavanju nastavka nasilja. On postaje posmatrač. Mala deca će češće, zbog nerazvijenih kognitivnih kapaciteta, mešati izmišljeno nasilje sa nasiljem u stvarnom svetu, a bez okvira za donošenje moralnih odluka, mogu da oponašaju radnje koje vide u nasilnim video-igrama. Učestalo igranje nasilnih video-igrica može uticati na promenu uverenja da nasilno  ponašanje nije pogrešno, te se postepeno razvijaju stavovi koji odobravaju i podstiču agresivno ponašanje kod deteta. Svakodnevno izlaganje nasilnim sadržajima dovodi do povećanja praga osetljivosti i veće tolerancije na nasilje.

Kako roditelji da, sa početkom školskih obaveza, usklade detetovu “zavisnost” od igrica, ili bar da ih preorijentišu na one sa drukčijim, neagresivnim i edukativnim sadržajima?

Sve se više postignuća koja nastaju zahvaljujući vlastitom radu zamenjuju ponudom gotovih proizvoda, sve je lako dostupno i olakšano. Tako je i sa dečijom igrom. Evo primera. I u realnom i virtuelnom svetu deca se kroz igru suočavaju sa preprekama koje treba rešavati. Ako se deca u realnoj igri  međusobno ne slažu, onda se i posvađaju, pa se mire. Ulažu napor da otklone neku prepreku, ne postoji klik na dugme koji će to uraditi umesto deteta. Tako se uče važnim životnim veštinama. U virtuelnom prostoru to je drugačije. Ako ga neko nervira, jednostavno ga isključi. Ako treba brže da se kreće, podesiće klikom brzinu. Mislim da je jako važno da roditelji budu svesni ove razlike i da kontinuirano omoguće svojoj deci iskustva realne igre u kojoj su uključena sva čula. To ne znači da su virtuelne igre totalno nekorisne i štetne. Njihova upotreba treba da bude minimalizovana, jer se stvaraju radi komercijalne dobiti. U tu svrhu kreatori koriste jednostavan recept; zabava mora biti u velikoj dozi i lako probavljiva, što je osnova za stvaranje zavisnosti. Još nešto smatram vrlo važnim da naglasim i da pozovem roditelje na promišljanje: nijedan uređaj, nijedna igračka na baterije koja govori i slične tehničke inovacije koje se reklamiraju pod parolom “poboljšanja detetovog razvoja” ne mogu da zamene topao, posvećen  roditeljski odnos. Roditelj mora biti uključen i sveprisutan u detetovom odrastanju – nikakav gotov proizvod (telefon, tablet, meda koji priča…) ne sme da posluži roditelju da mu olakša i pojednostavi bavljenje svojim detetom tako što će svoje roditeljske uloge preusmeriti na pomenuta sredstva.

Koji bi bili saveti roditeljima za ispravno postupanje, u detetovu korist?

Što se tiče konkretnih postupaka kojih bi roditelji trebalo da se pridržavaju navela bih sledeće:

– igranje video-igara sa svojom decom kako bi podelili iskustvo i razgovarali o sadržaju igre

– postavljanje jasnih pravila o sadržaju igre i vremenu igranja, kako u kući tako i van nje

– praćenje onlajn interakcija i upozoravanje deteta o potencijalnim opasnostima od internet kontakata dok igraju igrice na mreži

– omogućavanje igranja video-igara samo na javnim mestima u kući, ne i u dečijoj spavaćoj sobi

– imajte na umu da ste uzor svojoj deci, uključujući i to koje video-igrice igrate i koliko dugo ih igrate

– primena ograničenja ukupnog vremena uključenog ekrana

– obezbeđivanje da se video igrice igraju samo nakon što su domaći i kućni poslovi završeni

– podsticanje učešća deteta u drugim, posebno fizičkim aktivnostima.

U kom momentu roditelji treba da reaguju, šta je crvena lampica koja ukazuje da je detetu potrebna pomoć psihologa?

Neki od signala zbog kojih bi roditelji i dete trebalo da se obrate stručnjaku su: zanemarivanje skoro svih aspekata života osim igranja igrica, izolacija od drugih kako bi se što više vremena provodilo igrajući, osećanja nemira ili razdražljivosti kada se ne može igrati, zaokupljenost mislima vezanim za igrice, laganje o vremenu provedenom u igri, poremećen san, povećana agresivnost. Ovi simptomi su, takođe, važeći i za odrasle. Uvek predlažem da se roditelji edukuju, informišu o pravilnom dečijem razvoju i da primenjuju stimulacije koje odgovaraju uzrastu i karakteristikama deteta,   i da izbegavaju štetne uticaje na razvoj kako se crvena lampica ne bi upalila. Stručne osobe – psiholozi, pedijatri, psihijatri, mogu biti veoma korisni kao savetnici i edukatori, radeći zajedno sa roditeljima na pravilnom razvoju deteta i prevenciji različitih poteškoća.

S. V. O.

mokrin-nis-2

Muke stanovnika ulice Zlatna greda u Mokrinu: Temelji i zidovi popucali, traže obeštećenje od NIS-a

Aleksandra Djuran September 24, 2024

Stanovnici ulice Zlatne grede u Mokrinu imaju velikih problema s obzirom na to da im kuće svakodnevno propadaju. Bez obzira na to koje godine su stambeni objekti izgrađeni i od kakvog materijala zidovi i temelji na njima su popucali i sležu se. Grupa meštana smatra da je uzrok svakodnevnim promenama na kućama remont bušotine Naftne industrije Srbije, te su ovoj kompaniji uputili tužbu. Bušotina se nalazi na stotinak metara od kuća, a remont je rađen jula i trajao je mesec dana, nakon čega je na kućama došlo do oštećenja.

Dragan Popov živi u ulici Zlatne grede 54 i malo je reći da je ogorčen šta mu se dešava sa kućom od letos.

-Kuća je uništena. Ne postoji prostorija  u kojoj su zidovi celi. Prošle godine potpuno sam renovirao kupatilo: nove pločice, cevi, sanitarija. Uložio sam, za mene značajan novac. Sada su pločice popucale i otpadaju. Zajedno sa mnom još osmoro mojih komšija imalo je hrabrosti da presavije tabak, angažuje advokata i tuži NIS. Po našim saznanjima još je minimalno dvadesetak kuća koje su popucala poput naših i u isto vreme. Mi tražimo vansudsko poravnanje. Neka dođu procenitelji koje NIS odredi, nemamo ništa protiv toga. Želimo da dobijemo nadoknadu za štetu na kućama kako bismo uradili neophodne popravke i spremno dočekali zimu – precizira Popov i napominje da je kuća u kojoj živi počela da se razilazi na pola.

I kuća Živojina Dražića puca i sleže se. On je istakao da su se slične stvari dešavale i 2003. godine.

-Te godine NIS je radio ispitivanje tla u potrazi za naftom. I ta godina je bila sušna kao i ova, a naftaši kada izvlače naftu iz onoga što izvuku 10 odsto je nafta, a 90 procenata je isplaka koja se vraća nazad u zemlju. Od isplake koja se vraća u zemlju 30 odsto ispari i to dovodi do toga da Mokrin tone. Ranije smo na svakom ćošku u selu imali arterski bunar, a protekle tri decenije nema nijedan jer je od silnog izvlačenja nafte nivo vode spušten – rekao je Dražić  i napomenuo da je promene na kući primetio još u julu dok je trajao remont.

-Pucaju zidovi, temelj i ploča. Praktično svakog dana pukotine postaju sve veće. Nema veze da li je kuća nova ili stara, u svima su isti problemi – potvrđuje Dražić.

Goran Stojkov saglasan je sa svojim komšijama:

-Mi to sami ne možemo da saniramo. Oštećenja su velika i zahtevaju ulaganja. Remont je rađen teškom mehanizacijom i svi imali imali smo utisak da nam avioni poleću u komšiluku – otkrio nam je Stojkov.

U tužbi koja je upućena NIS-u traži se vansudsko poravnanje i da se nadoknadi šteta nastala usled remonta bušotine. Oštećeni traže da procenitelji izađu na teren i utvrde stvarno stanje u kućama i na osnovu toga da im se isplati šteta koja će pokriti sanaciju i adaptaciju kuća.

-Ukoliko NIS ne prihvati naš predlog pokrenućemo sudski postupak. Nećemo odustati od naše namere da nam se nadoknadi šteta. Problem je što će kišni period i zima brzo stići, a naše kuće prokišnjavaju i kroz njih duva vetar  – kaže Popov.

Naši sagovornici navode i da svake godine ulažu u svoje kuće. Ove niko nije ništa renovirao, krečio, farbao jer čekaju dolazak procenitelja i ishod tužbe.

NIS DA BUDE DRUŠTVENO ODGOVORAN

Stanovnici Zlatne grede i predstavnike Saveta mesne zajednice upoznali su sa svojim mukama.

-Mokrin više od dve decenije ima problem sa štetama koje su nastale od NIS-ove mehanizacije, mašina i radova. Osim na kućama, tu su i oštećenja na putevima. Kuće koje su oštećene u ulici Zlatna greda stare su 40, 50 godina, a pojedine nisu ni završene, još uvek su u izgradnji, a stradale su. Kako su me moji moji meštani obavestili rešeni su da budu uporni do kraja. Pozivam kompaniju NIS da bude društveno odgovorna, da se sastane sa ovom grupom građana i da zajednički dođu do rešenja – kazao je Goran Ristić, predsednik Saveta MZ Mokrin.

NEGIRAJU NAVODE GRUPE MOKRINČANA

Povodom slučaja stanovnika u ulici Zlatna greda kontaktirali smo kompaniju NIS čiji odgovor prenosimo u celosti:

„Kompanija NIS posluje u skladu sa propisima Republike Srbije i poseduje sve dozvole i saglasnosti  nadležnih organa za izvođenje radova. Tokom svojih aktivnosti, NIS koristi savremenu opremu, poštuje sve bezbednosne procedure i nastoji da u što manjoj meri remeti svakodnevni život i rad meštana. Kao rezultat, u dosadašnjoj praksi NIS-a ne postoje slučajevi da je došlo do oštećenja građevinskih objekata na zemljinoj površini usled remonta u bušotini kakvi su vršeni i na lokaciji u Mokrinu. Isto tako, kompanija NIS ne vrši transport radnih mašina i opreme na deonicama ulice Zlatna greda u Mokrinu na koje se odnosi upit. Kao društveno-odgovorna kompanija, NIS je spreman za konstruktivnu saradnju sa lokalnim zajednicama u obostranom interesu“.

A.Đ.

noc-istrazivaca-naslovna

Počela Evropska nedelja istraživača: Centralni program „Evropske noći istraživača“ iz Beograda preseljen u Kikindu

Aleksandra Djuran September 23, 2024

Kikindski Centar za stručno usavršavanje od danas (ponedeljak) do petka, 27. septembra obeležava Evropsku nedelju istraživača. Tim povodom u sredu, 25. septembra u prostorijama ove ustanove biće organizovano predavanje na temu mikrobita odnosno učenicima nižih razreda osnovnih škola biće pojašnjeno kako se programira. Narednog dana je „Naučna šetnja“ čiji je cilj naučiti osnovce kako da primene matematiku u različitim oblastima nauke: fizici, hemiji, biologiji i geografiji.

Ove godine završni dan odnosno „Evropska noć istraživača“ iz Beograda je preseljen u Kikindu odnosno Mokrin.

-U petak, 27. septembra sve aktivnosti organizovaćemo u Mokrin hausu. Programi su namenjeni i deci i odraslima i naš cilj je da svima približimo nauku jer nauka nije bauk i ona je svuda oko nas – istakao je direktor CSU Dejan Karanović.

Zahvaljujući Centru za promociju nauke iz Beograda program će biti raznovrstan.

-Počinje sa radionicom „Napravi svoj dnevnik slušanja muzike“ , sledi predavanje na temu „Kako radi vaš mozak“ tokom kog će moći da se koriste uređaji koji pokazuju funkciju mozga. „Klimatska kapsula“ koja je zapravo mobilna instalacija, sve koji dođu odvešće u 2057. godinu i dočaraće klimatske promene. Kroz radionicu „Stvaramo 3D“ svet izrađivaće 3D predmete, a planirano je predavanje na temu veštačke inteligencije i njene primene u današnjem svetu. Svi posetioci biće aktivni učesnici naučnih eksperimenata – dodala je Valentina Mickovski iz Centra za stručno usavršavanje.

 

Programi u Mokrinu počinju u 17 sati i za sve zainteresovane organizovan je autobuski prevoz sa Autobuske stanice čiji polazak je 16.30 časova.

A.Đ.

gluvi-kikinda

Grad širokog srca: Na „Danima ludaje” i članovi organizacija gluvih i nagluvih iz cele Vojvodine

Jelena Trifunović September 22, 2024

Priliku da poseti naš grad i tradicionalnu manifestaciju „Dani ludaje”, Narodni muzej, najlepšu ulicu, da se druže, razmene iskustva i učvrste saradnju imalo je i pedesetak članova lokalnih organizacija gluvih i nagluvih iz Novog Sada, Pančeva, Vršca, Subotice, Sombora, Sente i drugih vojvođanskih gradova.

Njihov domaćin bila je Međuopštinska organizacija gluvih i nagluvih u Kikindi, a skup su posetili i predstavnici resornog Ministarstva i Grada.

-Kako su „Dani ludaje” naša najveća i najznačajnija manifestacija, odlučili smo da pozovemo prijatelje iz lokalnih organizacija iz cele Vojvodine da nam se pridruže, da im pokažemo naš grad, da prošetaju Ulicom starih zanata, probaju banatske specijalitete, pokažemo im Kiku, najlepšu ulicu i da time još jednom pokažemo da smo grad dobrih ljudi, dobri domaćini, da imamo veliko srce i da su ovde svi dobrodošli- rekla je sekretarka Međuopštinske organizacije gluvih i nagluvih u Kikindi Gordana Marković Jankov.

Predstavnica Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, iz sektora za zaštitu osoba sa invaliditetom, Dragana Lazarević, istakla je kontinuiranu podršku te institucije Savezu gluvih i nagluvih Vojvodine kao i njihovim lokalnim organizacijama.

-Ovakva druženja doprinose unapređenju položaja osoba sa invaliditetom i podizanju svesti javnosti, da pokažemo da osobe sa invaliditetom imaju jednake mogućnosti i prava kao svi građani. Ove godine, putem programskog konkursa za unapređenje položaja osoba sa invaliditetom, opredeljeno je 513.000 dinara za rad Udruženja ovde u Kikindi. Konkretno za realizaciju ove aktivnosti i učešće na „Danima ludaje” 62.280 dinara- rekla je Dragana Lazarević.

Srđan Vladisavljević, predsednik Saveza gluvih i nagluvih Vojvodine, u Kikindu je dolazio više puta, ali je sada prvi put posetio „Dane ludaje”.

-U Vojvodini ima oko 2.500 gluvih i nagluvih osoba. Savez gluvih i nagluvih Vojvodine kao i Međuopštinska organizacija u Kikindi uspešno sarađuju sa Ministarstvom za rad, boračka i socijalna pitanja, sektorom za osobe sa invaliditetom. Ovaj projekat je odlična prilika da se vidimo, okupimo i posetimo ovu vašu veliku i prelepu feštu- naveo je Vladisavljević i dodao da u Srbiji ima oko 800.000 ljudi sa nekim vidom invaliditeta i 33 udruženja.

Jadranka Raletić, sekretarka Saveza gluvih i nagluvih Vojvodine, istakla je da su „Dani ludaje” zaista pokazali da je Kikinda izvrstan domaćin.

-Naši članovi su prvi put na ovoj manifestaciji i oduševljeni su. Imamo odličnu saradnju sa resornim Ministarstvom. Želim da istaknem i činjenicu da su posle 65 godina, kancelarije kikindskog udruženja i ostalih udruženja osoba sa invaliditetom ovde u zgradi, prvi put sređene i renovirane zahvaljujući podršci Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja što moramo da pohvalimo.

Goste je pozdravio i član Gradskog veća Željko Radu istakavši odličnu saradnju Grada sa Međuopštinskom organizacijom gluvih i nagluvih.

– Nadam se da ste se i sami uverili u to da smo grad dobrih ljudi. Gradska uprava ima izuzetnu saradnju sa organizacijom gluvih i nagluvih i tako će biti i ubuduće- poručio je Radu.

U Međuopštinskoj organizaciji gluvih i nagluvih nadaju se da će ovakva okupljanja prerasti u tradiciju. Ova organizacija okuplja oko 300 članova. Dva puta mesečno svim građanima je dostupno besplatno testiranje sluha, a gluvima se pružaju usluge prevođenje gde god im je to potrebno, kako bi im se olakšala komunikacija.

J. C.

 

 

dani-ludaje-pobednici-2024-(5)

Najteža ludaja od 472,5 kilograma stigla iz Mađarske, a najduža od 334,5 centimetara rasla u Kikindi

Aleksandra Djuran September 21, 2024

Najtežu ludaju na ovogodišnjoj manifestaciji, četvrtu godinu zaredom, uzgojio je Tibor Kokai iz Mađarske. Ove godine pobednica je teška 472,5 kilograma.

-Seme ludaje je moje od prošlogodišnje rekorderke od 865 kilograma. Tikva je u početku odlično rasla i razvijala se. I u Mađarskoj su vladale tropske temperature, koje su uticale na razvoj biljke. Kao što vidite, bundeva je narasla dovoljno, ali nema težinu. Sudeći po zapremini, trebalo bi da bude 200 kilograma teža. Ove godine temperatura je ta koja je negativno uticala tokom čitavog procesa sazrevanja. Na dnevnom nivou zalivali smo je sa 600 litara vode. Zadnjih 49 dana bilo je posebno izazvano sačuvati biljku, jer ju je napala bolest, ali uspeli smo u tome – istakao je Kokai.

Melinda Kokai, Tiborova supruga, je druga sa tikvom teškom 446 kilograma. Treći je Đorđe Vukadinović iz Jarka sa bundevom teškom 306 kilograma.

Gordana Lazić iz Kikinde sa ludajom od 334,5 centimetara rekorderka je ovogodišnje manifestacije.

-Tikvu smo zasadili u aprilu, a godina za proizvodnju bila je preteška. Imali smo sušu koja je trajala dva i po meseca i temperature od 40 stepeni celzijusa. Zalivala sam je i suzama, kako volim da se izrazim. Ludaja je lepo počela da raste i onda je stala. Bojazan je postojala da će pući, da će je vetar polomiti, tako da sam ustajala i noću i dežurala pored ploda. Sve se isplatilo jer sam osvojila prvo mesto i prezadovoljna sam – saznali smo od Gordane Lazić koja je napomenula da je seme od Ginisove rekorderke.

Drugo mesto u ovoj kategoriji zauzeo je Milivoj Popov, takođe iz našeg grada sa tikvom od  311,5 centimetara, a treće mesto pripalo je takođe sugrađaninu Branislavu Majkiću sa bundevom  dugom 276 centimetara.

Nagrade od 100.000 za prvoplasirane, 60.000, za drugoplasirane i 40.000 dinara za trećeplasirane, kao i pehare  dodelio je gradonačelnik Nikola Lukač koji je čestitao proizvođačima i izrazio nadu da će naredna godina biti bolja za uzgoj ludaja.

-Potrudićemo se da za jubilarne, 40. „Dane ludaje“ osmislimo još sadržaja i još novih atrakcija koje će privući kako proizvođače, tako i goste u Kikindu – precizirao je prvi čovek grada.

A.Đ.

kanali

U Kikindi, Mokrinu, Ruskom Selu i Sajanu: Uređenje 18 km kanalske mreže u funkciji odvodnjavanja

Jelena Trifunović September 20, 2024

U toku je izvođenje radova na uređenju kanalske mreže u funkciji odvodnjavanja na teritoriji grada Kikinde za 2024. godinu.

Predviđeno je uređenje 18 kilometara kanalske mreže u četiri katastarske opštine – Kikinda, Rusko Selo, Mokrin i Sajan. Vrednost radova iznosi 50 miliona dinara, a projekat zajednički sprovode Autonomna pokrajina Vojvodina, Grad Kikinda i JVP „Vode Vojvodine“.

Trenutno se u Ruskom Selu završavaju radovi od šest kilometara kanalske mreže, a vrednost radova je devet miliona dinara. Po završetku radova biće uklonjeno 40.000 m2 biljne vegetacije i izmuljano 10.000 m3 mulja.

Završetkom ovih radova značajno će se unaprediti odbrana od unutrašnjih i spoljašnjih voda na teritoriji grada Kikinde.

Radove su obišli Arsen Arsenov, rukovodilac poslovne jedinice Melioracije u VPD Srednji Banat Zrenjanin i Dušan Marjanović, predsednik saveta MZ Rusko Selo.

vatrogasci-krv-(2)

Humanost vatrogasaca -spasilaca na delu: Dobrovoljno darovali krv

Aleksandra Djuran September 19, 2024

Pripadnici Vatrogasno- spasilačkog bataljona Kikinda odazvali su se akciji dobrovoljnog davalaštva krvi u Crvenom krstu. Humanost na delu pokazao je 21 zaposleni i pored Kikinđana, krv su darovali i pripadnici bataljona iz Kanjiže, Sente, Ade, Čoke i Novog Kneževca.

Aleksandar Mujaković (35) je vatrogasac- spasilac u Senti ovog leta bio je da pomogne kolegama u Grčkoj.

-U okolini Atine bile smo sedam dana. Stekao sam novo iskustvo u radu na terenu  jer sa prvi put sam učestvovao u gašenju požara takvih razmera. Dobrovoljno dajem od krv od srednje škole tako da imam dvadesetak davanja. Kao vatrogasac -spasilac dragocenu tečnost darujem treći put – saznali smo od Mujakovića.

Borko Babić iz Kikinde u vatrogasno spasilačkom bataljonu zaposlen je pet godina, koliko je dobrovoljni davalac.

-Bio sam da pomognem kolegama na gašenju požara u okolini Pirota, sprečavali smo da vatrena stihija stigne do sela i kuća meštana. Upoznao sam dosta kolega, ali sam stekao i iskustvo u gašenju šumskog požara  – kazao je Babić.

Zoran Budiša, načelnik Odeljenja za vanredne situacije u Kikindi takođe predvodio je svoje ljude i u ovom humanom činu.

-Ponosan sam na sve pripadnike bataljona što su se u velikom broju odazvali humanoj akciji. Uvek su spremni da pomognu te se rado odazivaju pozivima vatrogasno-spasilačkih jedinica i u našoj zemlji, ali i u inostranstvu. Tako su ove godine bili u okolini Pirota, ali i u Grčkoj gde su učestvovali u gašenju požara – istakao je Budiša.

A.Đ.