На цркви Светог Василија Острошког у Банатском Великом Селу почело је малтерисање спољних зидова. Припрема за радове трајала је претходних месец дана, истиче јереј Немања Милинковић.
– Благослов за радове добили смо од нашег високопреосвештеног митрополита Никанора, а на празник Свете Петке служена је Света Литургију и молебан за срећан почетак свих радова који нам предстоје. Осим малтерисања у плану је и спуштање громобрана, а и уградња расвете – истакао је јереј Немања Милинковић.
Део средстава и материјала за радове је прикупљен.
-Потребна нам је како новчана, помоћ у материјалу, али и свака друга помоћ. Користим прилику да замолим да свако узме учешће у овом светом подухвату и да помогне ко колико може како би радове привели крају што пре – додао је наш саговорник.
Изградња цркве у Банатском Великом Селу започета је 2006. године. За 18 година изграђен је објекат који је и покривен. На објекту су прошле зиме завршени лимарски радови и пошто се омалтерише спољашност ће бити завршена.
-У унутрашњости је такође потребно малтерисање звоника и три просторије, кречење, након чега ћемо храм украсити полијелејем односно лустером. Неопходно је и фрескописање унутрашњости, за шта су неопходна знатна средства и овај посао сачекаће неколико година – прецизира јереј Милинковић.
Литургија се служи недељом, празницима, а верници могу да присуствују и пред литургији односно служби суботом увече. Богослужења су посећена и у просеку је тридесетак верника.
Иницијативу за градњу храма у Банатском Великом Селу покренули су мештани 1992, а 1995. године добијен je адекватан простор за градњу храма. Темељи су изливени 2006, када је и започето зидање храма, које је завршено 2012.године.
А.Ђ.
– Ово је редовна вакцинација и њом се штите и лисице и шакали против беснила. Најављена нам је и очекујемо да ће почети и код нас – каже Веселин Веселинов, председник Ловачког удружења Иђоша и Сајана „Стара бара“. – Мамци се бацају по каналима и неприступачним теренима, то је прерађено месо са вакцином, месоједи га конзумирају и то може да се види по флуоресцентној боји која им остаје на зубима. Вакцине и сами мамци безопасни су за људе и за остале животиње, али нису им ни доступни.
– Још увек има много шакала и они истискују лисицу. Лове у чопорима, ноћу, и највише нападају младунце срна. Праве велику штету у ловиштима, популација срнеће дивљачи је у великом опадању због њих. Људи се плаше и не нападају их – тврди Веселинов.
– Ово је друга година у којој предавања одржавамо у основним школама и први пут смо у Кикинди. Програм је прилагођен узрасту од 10 година и конципиран тако да, иако деца већ доста тога знају, много новог и науче и запамте – каже Ивана Мишић. – Наш циљ је да им објаснимо како тачно здрава исхрана утиче на њихов раст и развој. На тај начин повећавамо и њихову свесност при избору, јер у овом узрасту могу и сами да преузму одговорност и да бирају здрав оброк. Такође, утичемо на децу да постану репрезенти здраве ужине, да спакују бар једну воћку за ужину и да свакодневно једу воће и поврће. Већ имамо повратне информације, ђаци опомињу другаре који не једу воће за ужину, а јављају нам се и родитељи да похвале своју децу која су била на предавању јер сада сами желе да припремају свој доручак и ужину, и то је, уједно, утицај и на њих.
На самом предавању деца добијају справице помоћу којих одговарају на питања о навикама у исхрани. Мишићева наводи да су, на тај начин, добили резултате по којима су воће и поврће доста укључени у њихову исхрану, да много њих доручкује, пију доста воде и прилично су активни – чак око 80 одсто ђака бави се спортом.
Давид Шимон каже да зна да је здраво јести воће и поврће.
Сара Зекир потврдила нам је да се здраво храни.
