Друштво

mokrin-nis-2

Становници улице Златне греде у Мокрину имају великих проблема с обзиром на то да им куће свакодневно пропадају. Без обзира на то које године су стамбени објекти изграђени и од каквог материјала зидови и темељи на њима су попуцали и слежу се. Група мештана сматра да је узрок свакодневним променама на кућама ремонт бушотине Нафтне индустрије Србије, те су овој компанији упутили тужбу. Бушотина се налази на стотинак метара од кућа, а ремонт је рађен јула и трајао је месец дана, након чега је на кућама дошло до оштећења.

Драган Попов живи у улици Златне греде 54 и мало је рећи да је огорчен шта му се дешава са кућом од летос.

-Кућа је уништена. Не постоји просторија  у којој су зидови цели. Прошле године потпуно сам реновирао купатило: нове плочице, цеви, санитарија. Уложио сам, за мене значајан новац. Сада су плочице попуцале и отпадају. Заједно са мном још осморо мојих комшија имало је храбрости да пресавије табак, ангажује адвоката и тужи НИС. По нашим сазнањима још је минимално двадесетак кућа које су попуцала попут наших и у исто време. Ми тражимо вансудско поравнање. Нека дођу проценитељи које НИС одреди, немамо ништа против тога. Желимо да добијемо надокнаду за штету на кућама како бисмо урадили неопходне поправке и спремно дочекали зиму – прецизира Попов и напомиње да је кућа у којој живи почела да се разилази на пола.

И кућа Живојина Дражића пуца и слеже се. Он је истакао да су се сличне ствари дешавале и 2003. године.

-Те године НИС је радио испитивање тла у потрази за нафтом. И та година је била сушна као и ова, а нафташи када извлаче нафту из онога што извуку 10 одсто је нафта, а 90 процената је исплака која се враћа назад у земљу. Од исплаке која се враћа у земљу 30 одсто испари и то доводи до тога да Мокрин тоне. Раније смо на сваком ћошку у селу имали артерски бунар, а протекле три деценије нема ниједан јер је од силног извлачења нафте ниво воде спуштен – рекао је Дражић  и напоменуо да је промене на кући приметио још у јулу док је трајао ремонт.

-Пуцају зидови, темељ и плоча. Практично сваког дана пукотине постају све веће. Нема везе да ли је кућа нова или стара, у свима су исти проблеми – потврђује Дражић.

Горан Стојков сагласан је са својим комшијама:

-Ми то сами не можемо да санирамо. Оштећења су велика и захтевају улагања. Ремонт је рађен тешком механизацијом и сви имали имали смо утисак да нам авиони полећу у комшилуку – открио нам је Стојков.

У тужби која је упућена НИС-у тражи се вансудско поравнање и да се надокнади штета настала услед ремонта бушотине. Оштећени траже да проценитељи изађу на терен и утврде стварно стање у кућама и на основу тога да им се исплати штета која ће покрити санацију и адаптацију кућа.

-Уколико НИС не прихвати наш предлог покренућемо судски поступак. Нећемо одустати од наше намере да нам се надокнади штета. Проблем је што ће кишни период и зима брзо стићи, а наше куће прокишњавају и кроз њих дува ветар  – каже Попов.

Наши саговорници наводе и да сваке године улажу у своје куће. Ове нико није ништа реновирао, кречио, фарбао јер чекају долазак проценитеља и исход тужбе.

НИС ДА БУДЕ ДРУШТВЕНО ОДГОВОРАН

Становници Златне греде и представнике Савета месне заједнице упознали су са својим мукама.

-Мокрин више од две деценије има проблем са штетама које су настале од НИС-ове механизације, машина и радова. Осим на кућама, ту су и оштећења на путевима. Куће које су оштећене у улици Златна греда старе су 40, 50 година, а поједине нису ни завршене, још увек су у изградњи, а страдале су. Како су ме моји моји мештани обавестили решени су да буду упорни до краја. Позивам компанију НИС да буде друштвено одговорна, да се састане са овом групом грађана и да заједнички дођу до решења – казао је Горан Ристић, председник Савета МЗ Мокрин.

НЕГИРАЈУ НАВОДЕ ГРУПЕ МОКРИНЧАНА

Поводом случаја становника у улици Златна греда контактирали смо компанију НИС чији одговор преносимо у целости:

„Компанија НИС послује у складу са прописима Републике Србије и поседује све дозволе и сагласности  надлежних органа за извођење радова. Током својих активности, НИС користи савремену опрему, поштује све безбедносне процедуре и настоји да у што мањој мери ремети свакодневни живот и рад мештана. Као резултат, у досадашњој пракси НИС-а не постоје случајеви да је дошло до оштећења грађевинских објеката на земљиној површини услед ремонта у бушотини какви су вршени и на локацији у Мокрину. Исто тако, компанија НИС не врши транспорт радних машина и опреме на деоницама улице Златна греда у Мокрину на које се односи упит. Као друштвено-одговорна компанија, НИС је спреман за конструктивну сарадњу са локалним заједницама у обостраном интересу“.

А.Ђ.

noc-istrazivaca-naslovna

Кикиндски Центар за стручно усавршавање од данас (понедељак) до петка, 27. септембра обележава Европску недељу истраживача. Тим поводом у среду, 25. септембра у просторијама ове установе биће организовано предавање на тему микробита односно ученицима нижих разреда основних школа биће појашњено како се програмира. Наредног дана је „Научна шетња“ чији је циљ научити основце како да примене математику у различитим областима науке: физици, хемији, биологији и географији.

Ове године завршни дан односно „Европска ноћ истраживача“ из Београда је пресељен у Кикинду односно Мокрин.

-У петак, 27. септембра све активности организоваћемо у Мокрин хаусу. Програми су намењени и деци и одраслима и наш циљ је да свима приближимо науку јер наука није баук и она је свуда око нас – истакао је директор ЦСУ Дејан Карановић.

Захваљујући Центру за промоцију науке из Београда програм ће бити разноврстан.

-Почиње са радионицом „Направи свој дневник слушања музике“ , следи предавање на тему „Како ради ваш мозак“ током ког ће моћи да се користе уређаји који показују функцију мозга. „Климатска капсула“ која је заправо мобилна инсталација, све који дођу одвешће у 2057. годину и дочараће климатске промене. Кроз радионицу „Стварамо 3Д“ свет израђиваће 3Д предмете, а планирано је предавање на тему вештачке интелигенције и њене примене у данашњем свету. Сви посетиоци биће активни учесници научних експеримената – додала је Валентина Мицковски из Центра за стручно усавршавање.

 

Програми у Мокрину почињу у 17 сати и за све заинтересоване организован је аутобуски превоз са Аутобуске станице чији полазак је 16.30 часова.

А.Ђ.

gluvi-kikinda

Прилику да посети наш град и традиционалну манифестацију „Дани лудаје”, Народни музеј, најлепшу улицу, да се друже, размене искуства и учврсте сарадњу имало је и педесетак чланова локалних организација глувих и наглувих из Новог Сада, Панчева, Вршца, Суботице, Сомбора, Сенте и других војвођанских градова.

Њихов домаћин била је Међуопштинска организација глувих и наглувих у Кикинди, а скуп су посетили и представници ресорног Министарства и Града.

-Како су „Дани лудаје” наша највећа и најзначајнија манифестација, одлучили смо да позовемо пријатеље из локалних организација из целе Војводине да нам се придруже, да им покажемо наш град, да прошетају Улицом старих заната, пробају банатске специјалитете, покажемо им Кику, најлепшу улицу и да тиме још једном покажемо да смо град добрих људи, добри домаћини, да имамо велико срце и да су овде сви добродошли- рекла је секретарка Међуопштинске организације глувих и наглувих у Кикинди Гордана Марковић Јанков.

Представница Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, из сектора за заштиту особа са инвалидитетом, Драгана Лазаревић, истакла је континуирану подршку те институције Савезу глувих и наглувих Војводине као и њиховим локалним организацијама.

-Оваква дружења доприносе унапређењу положаја особа са инвалидитетом и подизању свести јавности, да покажемо да особе са инвалидитетом имају једнаке могућности и права као сви грађани. Ове године, путем програмског конкурса за унапређење положаја особа са инвалидитетом, опредељено је 513.000 динара за рад Удружења овде у Кикинди. Конкретно за реализацију ове активности и учешће на „Данима лудаје” 62.280 динара- рекла је Драгана Лазаревић.

Срђан Владисављевић, председник Савеза глувих и наглувих Војводине, у Кикинду је долазио више пута, али је сада први пут посетио „Дане лудаје”.

-У Војводини има око 2.500 глувих и наглувих особа. Савез глувих и наглувих Војводине као и Међуопштинска организација у Кикинди успешно сарађују са Министарством за рад, борачка и социјална питања, сектором за особе са инвалидитетом. Овај пројекат је одлична прилика да се видимо, окупимо и посетимо ову вашу велику и прелепу фешту- навео је Владисављевић и додао да у Србији има око 800.000 људи са неким видом инвалидитета и 33 удружења.

Јадранка Ралетић, секретарка Савеза глувих и наглувих Војводине, истакла је да су „Дани лудаје” заиста показали да је Кикинда изврстан домаћин.

-Наши чланови су први пут на овој манифестацији и одушевљени су. Имамо одличну сарадњу са ресорним Министарством. Желим да истакнем и чињеницу да су после 65 година, канцеларије кикиндског удружења и осталих удружења особа са инвалидитетом овде у згради, први пут сређене и реновиране захваљујући подршци Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања што морамо да похвалимо.

Госте је поздравио и члан Градског већа Жељко Раду истакавши одличну сарадњу Града са Међуопштинском организацијом глувих и наглувих.

– Надам се да сте се и сами уверили у то да смо град добрих људи. Градска управа има изузетну сарадњу са организацијом глувих и наглувих и тако ће бити и убудуће- поручио је Раду.

У Међуопштинској организацији глувих и наглувих надају се да ће оваква окупљања прерасти у традицију. Ова организација окупља око 300 чланова. Два пута месечно свим грађанима је доступно бесплатно тестирање слуха, а глувима се пружају услуге превођење где год им је то потребно, како би им се олакшала комуникација.

Ј. Ц.

 

 

dani-ludaje-pobednici-2024-(5)

Најтежу лудају на овогодишњој манифестацији, четврту годину заредом, узгојио је Тибор Кокаи из Мађарске. Ове године победница је тешка 472,5 килограма.

-Семе лудаје је моје од прошлогодишње рекордерке од 865 килограма. Тиква је у почетку одлично расла и развијала се. И у Мађарској су владале тропске температуре, које су утицале на развој биљке. Као што видите, бундева је нарасла довољно, али нема тежину. Судећи по запремини, требало би да буде 200 килограма тежа. Ове године температура је та која је негативно утицала током читавог процеса сазревања. На дневном нивоу заливали смо је са 600 литара воде. Задњих 49 дана било је посебно изазвано сачувати биљку, јер ју је напала болест, али успели смо у томе – истакао је Кокаи.

Мелинда Кокаи, Тиборова супруга, је друга са тиквом тешком 446 килограма. Трећи је Ђорђе Вукадиновић из Јарка са бундевом тешком 306 килограма.

Гордана Лазић из Кикинде са лудајом од 334,5 центиметара рекордерка је овогодишње манифестације.

-Тикву смо засадили у априлу, а година за производњу била је претешка. Имали смо сушу која је трајала два и по месеца и температуре од 40 степени целзијуса. Заливала сам је и сузама, како волим да се изразим. Лудаја је лепо почела да расте и онда је стала. Бојазан је постојала да ће пући, да ће је ветар поломити, тако да сам устајала и ноћу и дежурала поред плода. Све се исплатило јер сам освојила прво место и презадовољна сам – сазнали смо од Гордане Лазић која је напоменула да је семе од Гинисове рекордерке.

Друго место у овој категорији заузеo је Миливој Попов, такође из нашег града са тиквом од  311,5 центиметара, а треће место припало је такође суграђанину Браниславу Мајкићу са бундевом  дугом 276 центиметара.

Награде од 100.000 за првопласиране, 60.000, за другопласиране и 40.000 динара за трећепласиране, као и пехаре  доделио је градоначелник Никола Лукач који је честитао произвођачима и изразио наду да ће наредна година бити боља за узгој лудаја.

-Потрудићемо се да за јубиларне, 40. „Дане лудаје“ осмислимо још садржаја и још нових атракција које ће привући како произвођаче, тако и госте у Кикинду – прецизирао је први човек града.

А.Ђ.

kanali

У току је извођење радова на уређењу каналске мреже у функцији одводњавања на територији града Кикинде за 2024. годину.

Предвиђено је уређење 18 километара каналске мреже у четири катастарске општине – Кикинда, Руско Село, Мокрин и Сајан. Вредност радова износи 50 милиона динара, а пројекaт заједнички спроводе Аутономна покрајина Војводина, Град Кикинда и ЈВП „Воде Војводине“.

Тренутно се у Руском Селу завршавају радови од шест километара каналске мреже, а вредност радова је девет милиона динара. По завршетку радова биће уклоњено 40.000 м2 биљне вегетације и измуљано 10.000 м3 муља.

Завршетком ових радова значајно ће се унапредити одбрана од унутрашњих и спољашњих вода на територији града Кикинде.

Радове су обишли Арсен Арсенов, руководилац пословне јединице Мелиорације у ВПД Средњи Банат Зрењанин и Душан Марјановић, председник савета МЗ Руско Село.

vatrogasci-krv-(2)

Припадници Ватрогасно- спасилачког батаљона Кикинда одазвали су се акцији добровољног давалаштва крви у Црвеном крсту. Хуманост на делу показао је 21 запослени и поред Кикинђана, крв су даровали и припадници батаљона из Кањиже, Сенте, Аде, Чоке и Новог Кнежевца.

Александар Мујаковић (35) је ватрогасац- спасилац у Сенти овог лета био је да помогне колегама у Грчкој.

-У околини Атине биле смо седам дана. Стекао сам ново искуство у раду на терену  јер са први пут сам учествовао у гашењу пожара таквих размера. Добровољно дајем од крв од средње школе тако да имам двадесетак давања. Као ватрогасац -спасилац драгоцену течност дарујем трећи пут – сазнали смо од Мујаковића.

Борко Бабић из Кикинде у ватрогасно спасилачком батаљону запослен је пет година, колико је добровољни давалац.

-Био сам да помогнем колегама на гашењу пожара у околини Пирота, спречавали смо да ватрена стихија стигне до села и кућа мештана. Упознао сам доста колега, али сам стекао и искуство у гашењу шумског пожара  – казао је Бабић.

Зоран Будиша, начелник Одељења за ванредне ситуације у Кикинди такође предводио је своје људе и у овом хуманом чину.

-Поносан сам на све припаднике батаљона што су се у великом броју одазвали хуманој акцији. Увек су спремни да помогну те се радо одазивају позивима ватрогасно-спасилачких јединица и у нашој земљи, али и у иностранству. Тако су ове године били у околини Пирота, али и у Грчкој где су учествовали у гашењу пожара – истакао је Будиша.

А.Ђ.

 

stitna-zlezda-ambulanta

Велико интересовање грађана за бесплатне превентивне прегледа било је и протекле недеље у Општој болници и Дому здравља.

У кикиндској Болници општи лекарски преглед обавило је 50 грађана, а ултразвук штитне жлезде њих 62. Лабораторијске анализе урађене су за 50 пацијената.

Грађани су могли да ураде тумор маркере: ПСА за мушкарце, као и ЦЕА, ЦА19-9 и АФП (Алпха Фетопротеин), измере крвни притисак, провере ниво шећера у крви, ураде ЕКГ и провере комплетну крвну слику у лабораторијама. И овога пута сви пацијенти код којих су уочене неправилности приликом прегледа или у резултатима упућену су на даљу дијагностику и прегледе.

У Дому здравља 70 суграђана обавило је превентивни преглед. Од тог број један је хоспитализован на Интерном одељењу, а неколицина је упућена на даљу дијагностику код специјалиста након прегледа штитне жлезде. На прегледе су подједнако долазили и млађи и старији пацијенти.

Значај ове акције Министарства здравља, поред изузетног одзива грађана, посебно илуструје податак да су код близу 10 одсто прегледаних пацијената широм здравствених установа у Србији откривена најтежа обољења, и то најчешће без икаквих симптома, код којих је успешност излечења у директној вези са раним откривањем болести попут различитих малигнитета, анеуризме и слично.

А.Ђ.

 

rotari

Ротари клуб  расписао је конкурс за доделу стипендија за школску 2024/25. годину студентима са местом пребивалишта на територији Кикинде. Услови су да је студент уписао прву годину факултета и да је на буџетском финансирању, као и то да је показао одличан успех у претходном школовању (5.00 у све четири године средњошколског образовања).

Потребно је доставити кратку биографију, пропратно писмо, контакт податке, уверење о упису на факултет, доказ места које је кандидат заузео на ранг листи и доказ успеха у претходном школовању. Пожељно је доставити и доказе о изузетним достигнућима: ђак генерације, резултати са такмичења, хуманитарни рад и слично.

Комисија Ротари клуба Кикинда ће непристрасно у складу са дискреционим овлашћењима одабрати три кандидата који ће добити месечну стипендију.

Документација се доставља искључиво електронском поштом до 27. септембра 2024. године на адресу: rckikinda1997@gmail.

Sestre-Todoric-(5)

Талентоване сестре Тодорић, тринаестогодишња Хана и годину дана млађа Петра, поново су бриљирале на музичком такмичењу. На управо завршеном 16. Међународном фестивалу дјечије пјесме „Распјеване пахуљице“ у Мркоњић Граду, освојиле су прва места у конкуренцији 23 извођача из читавог региона.

Фестивал је намењен деци интерпретаторима искључиво ауторских песмама писаним за њих. Хана је извела композицију „Тајна прве љубави“, а Петра песму „Страхиња“, чији су аутори Светлана Цеца Милић и Ладо Леш.

– Било је прелепо, Фестивал је био леп, као и дружење, баш смо се лепо провеле, уживале смо – каже Петра. – У припреми за наступ помогла нам је, као и увек, Светлана Цеца Милић. Ми учествујемо на фестивалима само да бисмо се дружиле, а жири награди наш рад и труд.

Ове скромне девојчице не броје наступе на такмичењима ни признања, а био их је много. Само кажу да су певале у многим градовима, у нашој и у суседним земљама. Шармантне и харизматичне, Хана и Петра на сцени су као код куће.

– Немамо трему, то нам је сасвим непотребно на сцени. Почела сам да се такмичим са осам, а Хана са седам година. Одувек смо биле окружене музиком, као мале смо стално певале у кући – каже Петра, а на питање ко им помаже у одабиру стајлинга, спремно одговара.

– Наша мама. Ми имамо идеју, а онда је она допуни и оствари. Родитељи нас подржавају и свуда путују са нама.

Сада се припремају за фестивал „Шкољкице“ у Новом Саду. Учествоваће и на Фестивалу „Та се песма љубав зове“, али само у ревијалном делу. „Не морамо увек да се такмичимо, треба и друга деца да добијају награде“, каже Петра.

Петра је ученица шестог, а Хана осмог разреда ОШ „Свети Сава“. У наступу, по укупном утиску и понашању, не труде се да буду старије него што јесу. Јер су девојчице, преслатке и пристојне, које воле фестивале јер на њима упознају нове другаре. Петра нам одаје да би он волела да буде учитељица, а Хана – васпитачица, јер би волеле да раде са децом. Али ће, тврди, певати увек. Као и до сада и, сасвим сигурно, са великим успехом.

С. В. О.