U četiri srednjoškolske obrazovne ustanove u Kikindi za školsku 2024/2025. završile su prvi krug upisa, a do subote traje elektronski upis u drugom krugu. Od naredne školske godine svako odeljenje imaće maksimalno 28 učenika, te su se i škole prilagodile ovoj novini.
Ekonomsko – trgovinska škola, umesto četiri, od naredne godine imaće pet odeljenja na šest obrazovanih profila.
-Ekonomsko tehničar je četvorogodišnji je popunjen. Sva mesta zauzeta su i na trogodišnjem smeru trgovac koji je u kombinovanom odeljenju sa konobarima, kao i na smeru kuvar. Na smeru finansijsko-računovodstveni tehničar, koji je ponovo uveden ove školske godine, ostalo je 16, a na četvorogodišnjem smeru trgovinski tehničar ima 11 mesta– saznajemo od direktora Roberta Vunjaka.
Tehnička škola u Kikindi upisuje osam odeljenja. Direktorica Milanka Halilović kaže da su u prvom krugu upisali 197 učenika.
-U okviru područja rada elektrotehnika na smeru elektrotehničar računara ima pet slobodnih mesta. U trogodišnjem odeljenju bravar zavarivač ima sedam mesta , dok je na smeru operater mašinske obrade rezanjem ostalo 13. Reč je o smeru koji pripada dualnom obrazovanju, tako da će svim učenicima prve godine Kancelarija za dualno obrazovanje isplaćivati 5.000 dinara devet meseci, a od druge godine oni će deo nastave obavljati u firmama „Grindeks“ i „Mekafor“ i to vreme će im biti plaćeno – kazala je Milanka Halilović.
Srednja stručna škola „Miloš Crnjanski“, kako ističe direktor Milorad Karanović odlično je prošla na upisu.
– Na četvorogodišnjem smeru arhitektonski tehničar imamo četiri slobodna mesta i svega jedno na smeru operater u prehrambenoj industriji koji je trogodišnji smer– rekao je Karanović.
U Gimnaziji „Dušan Vasiljev“ više zainteresovanih bilo je za društveni smer saznajemo od direktorice Mirjana Dražić.
-Od 56 učenika na društveno-jezičkom smeru imamo jedno slobodno mesto, dok je na prirodno- matematičkom smeru ostalo 13 mesta – napomenula je Mirjana Dražić.
Upis će trajati do 6. jula do 15 časova. Pravo podnošenja liste opredeljenja imaju samo učenici koji nisu raspoređeni u prvom upisnom krugu i to samo na mesta koja su ostala slobodna posle prvog upisnog kruga.
Dispanzer za žene od danas je na novoj adresi. Nalazi se u ulici Svetozara Miletića broj 38 odnosno u objektu nekadašnjeg Antituberkuloznog dispanzera. Moderan i funkcionalan prostor značajno će unaprediti zdravstvenu zaštitu žena, a novootvoreni Dispanzer posetili su gradonačelnik Nikola Lukač, narodni poslanik Milenko Jovanov i zamenica gradonačelnika Dijana Jakšić Kiurski.
Dispanzer za žene ima tri ginekologa, od kojih rade dva s obzirom na to da je jedna doktorka na trudničkom bolovanju. U ovoj službi neophodna su četiri ginekologa, ali, na žalost, optimalan broj ginekologa bio je u veoma kratkom periodu. Načelnica službe dr Dragana Miladinov istakla je da joj je drago što je Dispanzer dobio prostor koji je bio preko potreban.
-Smatram da je ovo veliki korak za našu službu koja se bavi prevencijom i unapređenjem zdravlja žena, sadašnjih i budućih majki. Sada imamo dovoljno prostora i adekvatnu opremu i rad nam je znatno olakšan. Dnevno jedan lekar pregleda između 35 i 50 osoba. Pacijentkinje pregled mogu da zakažu na broj telefona 316-215. Svakog petog u mesecu dajemo nove termine i zakazivanje je moguće dok ih ima. Hitna stanja se ne zakazuju i takve pacijentkinje primamo odmah na pregled. Postoji odlična aplikacija i kol centar u Beogradu za zakazivanje – rekla je dr Miladinov.
Dr Biljana Marković, direktorica Doma zdravlja zahvalila je lokalnoj samoupravi, ali i republičkoj i pokrajinskoj vladi, za sredstva opredeljena za rekonstrukciju i nabavku savremene dijagnostičke i druge opreme.
– Punu podršku dobili smo od lokalne samouprave koja je prepoznala potrebu da se za Dispanzer za žene iznađe adekvatan prostor. Nemerljiva je pomoć i narodnog poslanika Milenka Jovanova koji je takođe dao sve od sebe da zgradu koja je propadala privedemo nameni. Pokrajinska vlada pomogla je kupovinom medicinskih aparata i opreme. I u okviru projekta „Zajednici zajedno“ kupljen je najmoderniji ultrazvuk vredan 10 miliona dinara, a isti aparat finansiran je sredstvima Vlade Vojvodine. Zahvaljujući gradu samo prošle godine dobili smo tri saniteta od kojih su dva u potpunosti opremljena za potrebe Hitne službe, a pre tri godine adaptirana je III Zdravstvena stanica u kojoj su dve ambulante opšte prakse i u kojoj se nalazi Služba kućnog lečenja za čije potrebe su kupljena i dva nova automobila – kazala je dr Marković.
Lokalna samouprava prepoznala je potrebu da Dispanzer za žene dobije svoj prostor i odmah je i reagovano, dodao je gradonačelnik Nikola Lukač.
-Obećanja ispunjavamo i ovo je dokaz za to. Obećali smo da ćemo opredeliti prostor i iznaći sredstva da ova služba dobije uslovan objekat za rad, a pacijentkinje zdravstvenu uslugu dostojnu žene. Objekat je prilagođen potrebama Dispanzera za žene i siguran sam da će sugrađane biti zadovoljne uslugom, opremljenošću, ali i novim prostorijama. Hvala i našem narodnom poslaniku Milenku Jovanovu koji je obezbedio da sredstva iz Republike budu usmerena za ovaj projekat i da zajedničkim snagama uložimo oko 20 miliona dinara u ovaj objekat. Nećemo stati jer ćemo i u narednom periodu ulagati u unapređenje zdravstva na teritoriji grada – precizirao je gradonačelnik Lukač.
Milenko Jovanov, narodni poslanik napomenuo je da su upravo ovakvi projekti jedna od stvari zašto se bavi politikom.
-Kada se ideje i potrebe konkretizuju i kada se uradi velika stvar za grad, tada sve dobija smisao. Zahvalio bih ministru finansija Siniši Malom koji je brzo reagovao i oslobodio sredstva koja su pripadala našem gradu za projekte od kojih se u međuvremeno odustalo. Na taj način rešen je veliki problem i nadam se da će sugrađanke češće dolaziti na preglede, pre svega da bi sačuvale svoje zdravlje. Na nama je da nastavimo dalje kada je reč o zdravstvu. Tu ne mislim samo na rekonstrukcije i kupovinu opreme, čime se lokalna samouprava intenzivno bavi u prethodnim godinama – naveo je Jovanov.
Dispanzer za žene ima dve ambulante za preglede koje rade u isto vreme, i po jednu za ultrazvučni pregled i citologiju, kao i posebnu prostoriju za pregled trudnica. Mesta ima i za prostor za intervencije, čekaonicu, kartoteku i sve ostalo što je neophodno.
A.Đ.
SA MINISTROM O MOGUĆNOSTIMA DOVOĐENJA LEKARA
Lekara nedostaje, ne samo u našoj sredini, a Milenko Jovanov smatra da naš grad zaslužuje drugačiji tretman kada su oni u pitanju.
-Moramo da se pozabavimo pitanjem lekara i moramo da tražimo adekvatna rešenja u razgovoru sa ministrom. Važan je odnos prema pacijentima, a da bi on bio adekvatan mora da postoji konkurencija. Kada neko sam radi određeni posao, onda ga baš briga da li će pacijenti da ga čekaju čitav dan, on ode na pecanje i isključi telefon. Svi znamo da se to dešava i da do toga ne bi dolazilo moraćemo da nađemo rešenja van okvira uobičajenog. Moramo videti sa ministrom šta je ono što moramo da uradimo da mlađi lekari dođu u Kikindu, čime možemo da ih privučemo i šta je ono što grad može da uradi. Bolnica se rekonstruiše i prva faza privodi se kraju, nakon čega će započeti i druga. Ozbiljno se bavimo omogućavanjem pristojne zdravstvene zaštite za sve sugrađane. Za razliku od nekih drugih mi ne konstatujemo probleme, nego ih rešavamo i to pokazujemo svakodnevno. Za to smo tražili podršku na prethodnim izborima, da nastavimo konkretno da radimo – zaključio je Jovanov.
Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede dr Aleksandar Martinović sastao se predstavnicima sedam poljoprivrednih udruženja, a iz kikindskog udruženja poljoprivrednika „Severni Banat“ prisutni su bili Radomir Krnić i Mirko Miškeljin. Ovom prilikom istaknuto je da je važno da svi prisutni uzmu učešće u javnom slušanju koje će Odbor za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu Narodne skupštine Republike Srbije uskoro organizovati na temu rekonfiguracije podsticaja iz budžeta Republike Srbije, jer je, kako je ministar naveo, to dobar i konstruktivan put da se nađe adekvatan način za ispunjenje zahteva koje su izneli.
Martinović je još jednom podvukao da javno slušanje prethodi rebalansu budžeta Republike Srbije za 2024. godinu, te da bi bilo korisno da u njemu učestvuje što veći broj poljoprivrednih proizvođača, kako bi, kroz međusobnu saradnju i razgovor, zajedno uredili agrarni budžet, tako da svi budu zadovoljni. Dodao je da Ministarstvo poljoprivrede ima dobru volju da izađe u susret svim proizvođačima, da ima konkretne ideje za unapređenje srpske poljoprivrede, te da je plan da se u budućnosti prate određeni ciklusi u proizvodnji i realizacija agrarnog budžeta, a da se javna slušanja organizuju dva puta godišnje, sa ciljem da se nađu najbolja moguća rešenja za sve poljoprivrednike.
-Zahtevi koje su poljoprivrednici izneli tiču se drugog dela suvencija od 17.000 dinara za sertifikovana semena, upis parcela po drugom osnovu koje nisu u eAgraru, a objektivno ne postoji mogućnost da se unesu. Tu je i pitanje 100.000 dinara po grlu i ograničenje uvoza mleka i mlečnih proizvoda. Ministar nas je obavetio da se radi na ograničenju uvoza, ali i na zahtevu koji se odnosi na unos parcela. Kada su isplate subvencija u pitanju neophodan je rebalans budžeta, a pre toga javna tribina svih predstavnika poljoprivrednih udruženja kako bi se odlučilo koji su prioriteti za subvencije i u kom iznosu. Skrenuli smo pažnju i na fiktivna poljoprivredna gazdinstva, ona koja nemaju promet po računu, a vlasnici parcela uzimaju subvencije – istakao je Radomir Krnić.
Ministar Aleksandar Martinović je ovom prilikom naveo da su proizvođači i država na istoj strani, na strani poljoprivrede, te podsetio sagovornike da im Ministarstvo poljoprivrede stoji na raspolaganju za razgovor, ali, prema njegovim rečima, da bi se došlo do sistemskih rešenja, neophodno je da se sprovedu sve zakonske procedure i da postoji obostrano razumevanje i volja za dijalogom.
Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu dodelio je sredstava po konkursu za podsticanje programa ili nedostajućeg dela sredstava za finansiranje programa od javnog interesa koji su značajni za zaštitu i spasavanje od požara u 2024. godini, a koje realizuju udruženja. Dobrovoljna vatrogasna društva iz Mokrina, Sajana, Banatske Topole i Iđoša dobila su novac za kupovinu kompletnih odela za gašenje šumskih požara. Mokrinu je pripalo 555,5 hiljada dinara.
-Sredstva su dovoljna za kupovnu četiri odela koja se sastoje iz lične zaštitne opreme, a koja su drugačija u odnosu na ona koja već koristimo. Ona su nam neophodna jer će deo dobrovoljnih vatrogasaca ići na obuku za gašenje šumskog požara. U Mokrinu ima osamdesetak dobrovoljnih vatrogasaca među kojima je dosta dece. Radimo na promociji našeg društva i ovog humanog poziva – istakao je Radovan Petković, predsednik DVD Mokrin i dodao da je prošle godine bilo 20, a od početka godine dva požara u kojima su učestvovali vatrogasci iz ovog mesta.
Dobrovoljnim vatrogascima iz Banatske Topole, Iđoša i Sajana odobreno je 416,5 hiljada dinara za kupovinu po tri odela za gašenje šumskog požara.
-Sajansko vatrogasno društvo ima oko stotinak članova među kojima je sedamdesetak dece. Ukoliko je potrebno, pomažemo u gašenju požara i u okolnim mestima, kada nas pozovu. Od početka godine intervenisali smo u šest požara. Istakao bih i da smo se odazvali da pomognemo stanovnicima Bačke Palanke nakon nevremena koje je zahvatilo ovaj deo Vojvodine početkom juna – saznajemo od Aleksa Nađa, predsednika sajanskog DVD-a.
U dobrovoljnim vatrogasnim društvima napominju da je svaka pomoć koja se odnosi na nabavku opreme dobrodošla jer je važno da ljudi budu dobro opremljeni kada se uhvate u koštac sa vatrenom stihijom. Navode i da bi im dobrodošla nova vozila jer su postojeća stara nekoliko decenija.
Vrsnom i višestruko nagrađivanom enigmati, našem sugrađaninu i stalnom saradniku Komune Slavku Bovanu ni jedan dan ne prođe bez sastavljanja skandinavki, rebusa, anagrama i drugih popularnih glavolomki. Ratni vihor doveo ga je u naš grad iz rodne Hercegovine gde je još kao dečak zavoleo enigmatiku, a zahvaljujući talentu, posvećenosti i radu, dospeo u sam vrh ove svojevrsne gimnastike uma kojom se bavi pune 43 godine.
– Moja žena voli u šali da kaže, enigmatika je tebi prva i jedina ljubav. Nije baš tako, ali mi je mnogo važna u životu. To sam znao čim sam počeo. Potrebno je mnogo truda, ali to treba voleti. I prvo bračno putovanja bio nam je odlazak na susret enigmata u Puli – ispričao je Slavko, inače po struci diplomirani pravnik, gostujući u podkastu Kikindskog portala.
Odlično pamti i prvi objavljeni rebus.
– Bio je vreo dan, Vjesnikov kviz listam i vidim rebus koji je potpisan mojim imenom. Imao sam tada 18 godina i od prvog honorara kupio sam knjigu Alber Kami „Stranac”- kaže ovaj rođeni Mostarac, koji je nakon završenog Pravnog fakulteta radio u sudu, potom u Sokolu, a onda, sve do izbijanja rata, u enigmatskom listu u Sarajevu.
Od 1984. učesnik je svih susreta enigmata Jugoslavije odnosno Srbije. Već 1985. je pobedio na prestižnom Čvorovom prvenstvu.
– Ogromna motivacija za mene bio je jedan susret kada sam dobio neku treću nagradu za enigmatiku. Prišao mi je Stanislav Železnik, a to je bilo kao da je nekom teniseru početniku prišao Novak Đoković. On je bio bog enigmatike. Niko mi nije mogao dati veću nagradu od toga- priseća se Slavko.
O nadmetanjima u popularnoj Slagalici, otkriva šta se dešavalo iza kamere.
-Bilo je to 1992, 1993 godine, drugi ciklus kviza. Zovu da dođem ujutru, a kako su bile slabe saobraćajne veze, krenem u pet, čekam do uveče jer se snima po šest emisija i ne stignem na red. Vratim se za Kikindu, stignem u 23 sata, maltene ne spavam, i opet ujutru na snimanje. Tek trećeg puta sam stigao na red za snimanje. Dve emisije sam pobedio i jednu izgubio. Posle sam učestvovao u 40 i nekom ciklusu Slagalice. Svi se sećaju Milke Canić. Snimanje sam prekidao sedam puta jer su postavili pogrešna, neprecizna pitanja. I sedam puta sam bio u pravu. Milka Canić se izvinjavala, ali nije to bio problem, već da takmičar zna bolje od onih koji sastavljaju pitanja. Nisam ja najpametniji, ali neke sitnice znam. Takmičari su fer. Po meni, sada u rubrici Ko zna zna, preteruju jer su pitanja ili jako jednostavna ili previše specifična, nešto što niko normalan ne može znati. Nije pitanje ko je prvak Južne Koreje u streličarstvu, to ne bi znao ni gledalac iz Južne Koreje- iskren je Slavko ocenjujući da je, uprkos iznetim kritikama, Slagalica najbolji kviz na našim prostorima.
Prisetio se i velikih Enigmatskih susreta koje je EK Kikinda organizovao 2012. godine okupivši tada 160 učesnika iz osam zemalja. Među gostima su bili i Borivoj Dovniković iz Zagreba, autor crtanih filmova i u tom momentu najstariji strip crtač na svetu, koji se upravo bio vratio iz Kine, i poznati teatrolog, rođeni Kikinđanin, Jovan Ćirilov.
-Ćirilov se u mladosti bavio enigmatikom. Razmišljao sam šta da mu kažem kada ga budem pozvao. Međutim, čim sam se predstavio, Ćirilov je rekao: Aaa, Slavko, vi ste. Iznenadio sam se da zna za mene. Odmah je pristao da dođe. Nakon završenih susreta enigmata, sutradan, Ćirilov je gostovao na TV Pink, povodom neke predstave. Međutim, od pola sata, većinu vremena je govorio o susretu enigmata u Kikindi. Gde ćete bolju reklamu Kikinde od toga?
ZAMALO U KVISKOTECI
Bovanu je malo nedostajalo i da se okuša i u čuvenoj Kviskoteci, gde se prolazilo više krugova selekcije.
– Ispitivala nas je i komisija, njih 7, profesori. Međutim, desio se rat i napisali su mi da ćemo nastaviti snimanje kad se smiri situacija. Nažalost, nije se smirila.
Zanimljivo je i to da se i Slavkova supruga iz hobija pomalo bavi enigmatikom, a interesovanje za razne mozgalice pokazuje i četvorogodišnji unuk.
– Već se koriste kompjuterski programi koji sastavljaju enigmatiku, ali rešavači će to primetiti. Nažalost, malo je novih, mladih enigmata- kaže Bovan koji za svoj uspešan enigmatski rad dobio niz priznanja, među kojima je i nagrada za životno delo Enigmatskog saveza Srbije.
KIKINĐANI IZVRSNI U ENIGMATICI
U bivšoj Jugoslaviji, samo jedan grad je „enigmatskiji” od Kikinde, a to je Široki Brijeg u Hercegovini. Oni imaju četiri ili pet značajnih enigmata.
– Kikinda ima nas trojicu. Ilija Stančul je dobio nagradu za životno delo 2012. godine, a Zlatan Pupezin 2017. godine. Ali mi u Kikindi imamo i izvanredne kvizaše, Vanja Tomašev je jedan od najboljih u Srbiji, on je sad predsednik našeg kluba- ukazuje Bovan.
Poljoprivredna stručna služba „Kikinda“ poziva poljoprivredne proizvođače da se prijave za besplatnu agrohemijsku analizu zemljišta koju će ove godine sa devet miliona dinara finansirati Ministarstvo poljoprivrede preko Uprave za zemljište. Kako je istakao direktor PSS Mladen Đuran ove godine biće analizirano oko 3.000 uzoraka na teritoriji Kikinde i Novog Kneževca.
-Jedno poljoprivredno gazdinstvo ima pravo na četiri besplatna uzorka odnosno preporuke za to koje mineralno đubrivo treba koristiti. Analize zemljišta biće vidljive u eAgraru, a očekivanja su i da budu uslov za dobijanje subvencija i podsticaja, tako da apelujem na poljoprivrednike da iskoriste mogućnost da se one urade besplatno – rekao je Mladen Đuran.
Sa analizama će se ući i u narednu godinu s obzirom na to da je broj uzoraka velik. Prilikom prijavljivanja neophodno je da proizvođač zna broj parcele sa koje se uzorkuje zemljište. Pored registrovanih, analize će se raditi i kod neregistrovanih poljoprivrednih gazdinstava, pojasnio je savetodavac Aleksandar Pap.
-Kada dobijemo broj parcele, mi izlazimo na teren i uzorkujemo zemlju. Agrohemijsku analizu najbolje je uraditi u ovo doba godine, po skidanju ozimih kultura sa njiva. Neophodno je da se usev skine sa njive kako bi dobili pravi presek stanja koliko je đubriva potrebno u naredne četiri godine, za koji dajemo preporuku. Nakon berbe kukuruza i žetve suncokreta radiće se analize i na ovim zemljištima – dodao je Pap.
Rade se ispitivanja pe ha vrednost zemljišta, sadržaj karbonata i makroelemenata fosfora, azota, kalijuma, kao i sadržaj humusa.
-Moguće je i spajanje parcela tačnije ukoliko se jedna njiva sastoji od više katastarskih parcela neophodno je ispisati sve brojeve. Ukoliko je obradivo zemljište veće od pet hektara moguća je i zbirna analiza. Vrlo je važno da poljoprivrednici obrate pažnju na tačnost podataka koje daju jer su svi oni proverljivi. Zahtev za analizu zemljišta može da podnese samo osoba na koju se vodi parcela – napominje Aleksandar Pap.
Analiza plodnosti zemljišta poljoprivrednim proizvođačima pomaže da imaju bolje i kvalitetnije prinose. Zemljište na teritoriji grada uglavnom ima višak kalijuma, fosfor je u deficitu, a stanje azota je promenljivo. Sa godinama humus opada tako da se preporučuje zaoravanje žetvenih ostataka i đubrenje stajnjakom.
Prijavljivanje za pomenutu analizu moguće je u prostorijama Poljoprivredne stručne službe, u kancelarijama mesnih zajednica i putem mejla.
A.Đ.
Dobijena oprema
U okviru projekta Ministarstva poljoprivrede kikindska služba dobila je i opremu.
-Dobili smo poseban softver povezan sa eAgrarom, tako da će Uprava za zemljište moći da prati koji usevi, ali i proizvodnja je aktuelna proizvođačima. Pravilnik o dobroj poljoprivrednoj praksi, ali i Zakon predviđa da se najmanje jednom u pet godina rade agrohemijske analize – napomenuo je Đuran.
Prošlog avgusta sa crkve Svetog Arhangela Mihaila u Mokrinu, usled nevremena i siline vetra, srušen krst na kupoli. Krst, postavljen 2004. godine, je bio pričvršćen za gredu koja je bila trula, bio je od drveta i obložen bakrom. Kako je potpuno iskrivljen prilikom pada bilo je potrebno izraditi novi koji je sredinom nedelje stigao u crkvu.
-Nedugo nakon nevremena javio nam se Pavle Ž. Đorđević iz Rakovice koji je donirao novi krst izrađen od prohroma nakon čega je i pozlaćen. Njegovi baka i deda su iz Mokrina i sahranjeni su na ovdašnjem groblju.Ovaj krst će trajati dugo godina – kaže za naš portal sveštenik mokrinske crkve Slavko Jovanović.
Tokom pada krsta oštećen je i deo krova na crkvi.
-Krov je saniran, a novi krst pokriće zvonik i voda više neće ulaziti u crkvu, što je bio slučaj kada smo imali stari – pojasnio je naš sagovornik.
Novi krst nalazi se u crkvi, a biće postavljen nakon što ga mitropolit banatski Nikanor osvešta.
Izgradnja crkve u Mokrinu počela je 1762. godine i prvobitno je bila visoka 12 metara. Dogradnjom, 1835. i 1836. godine, hram je dobio novi toranj sa satovima i pošto je izgrađena priprata, crkva je produžena za 15,5 metara, tako da je sadašnja dužina 43, a toranj je visok 42 metra. Na zvoniku se nalaze se tri zvona, od kojih su dva, veliko i malo, po drugi put pretopljena 2008. godine.
U crkvi se nalazi visoka barokna oltarska pregrada, sa drvorezbarskim radom rokajnih motiva, i to je prvi slikarski poduhvat Teodora Ilića Češljara po dolasku sa školovanja na bečkoj Akademiji. To je ujedno i jedini u potpunosti sačuvan Češljarov ikonostas, koji kao takav predstavlja značajno svedočanstvo o nastupajućim ikonografskim i likovnim novinama.
Crkva Svetog Arhangela Mihaila je spomenik kulture u nepokretno je kulturno dobro od izuzetnog značaja.
Svih 378 sugrađana, sa urednom dokumentacijom, koji su konkurisali za subvenciju za bicikle koje je dodeljuje lokalna samouprava, dobiće po 10.000 dinara, saznajemo od Steevana Iličića, člana Gradskog veća.
-Na današnjoj sednici Gradskog veća dogovoreno je da izađemo u susret svim sugrađanima koji su podneli ispravnu dokumentaciju za dodelu sredstava za kupovinu bicikala. Odbijeni su oni koji su u prethodne dve godine konkurisali i dobili sredstva od lokalne samouprave i oni sa nepotpunom dokumenacijom. Očekujem da ćemo ugovore sa krajnjim korisnicima potpisati naredne nedelje – pojasnio je Iličić.
Graddonačelnik Nikola Lukač najavio je da će ova akcija biti nastavljena i narednih godina.
-Dodelom subvencija za kupovinu bicikala doprinosimo zdravim stilovima života sugrađana, kao i promovisanju bicikla kao ekološkog vozila. Na taj način čuvamo i životnu sredinu. Drago mi je zbog velikog interesovanja sugrađana za ovu meru koju ćemo se potruditi da još više popularizujemo u narednim godinama – istakao je gradonačelnik Lukač.
Malu maturu osmaci polažu, danas, 18, 19. i 20. juna. Test iz maternjeg jezika, koji se rešavao prvog dana, bio je primeren, ni suviše lak, ni suviše težak, saznali smo od osmaka Osnovne škole „Žarko Zrenjanin“.
-Mislio sam da će test biti teži, međutim kada sam počeo da čitam pitanja shvatio sam da na dobar deo njih znam odgovor. Bilo je dosta odlomaka iz književnosti, tako da je trebalo pažljivo čitati – saznajemo Danijela Kockara.
I Anja Maćiš sličnog je mišljenja.
-Meni su najteži bili osmi i deveti zadatak. Oba su se odnosila na gramatiku tako da se osmi odnosio na vrstu zavisne rečenice, a deveti na značenje padeža. Test sam solidno uradila – kazala nam je Anja.
Ivana Janjetović dodaje da je najvažnije bilo pažljivi iščitati zadatke.
-Pitanja nisu bila preteška i sva su se odnosila na poznato gradivo. Nadam se da ću i preostala dva testa uraditi dobro. Pored matematike polažem i istoriju – dodala je Ivana.
Polaganje ispita u svim školama počelo je na vreme. U sredu, 19. juna budući srednjoškolci polažu matematiku, a test iz izbornog predmeta je u četvrtak, 20. juna. Na teritoriji grada više od 400 učenika završilo je osmi razred i prvi dan male mature protekao je bez problema.
Preliminarni rezultati završnog ispita na nivou škole i portalu Moja srednja škola biće objavljeni u subotu, 22. juna. Učenici i njihovi roditelji imaju pravo na prigovor koji je moguće podneti neposredno u školi ili elektronskim putem. Objavljivanje konačnih rezultata završnog ispita biće 25. juna, popunjavanje liste opredeljenja je 26. i 27. juna elektronskim putem ili neposredno u matičnim osnovnim školama. Raspodela po srednjim školama i obrazovnim profilima je 2. jula.
U ulici Generala Drapšina, koju krasi „zeleni tunel“ američkog koprivića, prošle sedmice odlomio se deo stabla ispred zgrade u kojoj je Ginekološka ambulanta, i još na dva mesta ispred privatnih kuća, ali, na sreću, niko nije povređen i nije izazvana materijalna šteta. Iz Sekretarijata za zaštitu životne sredine, poljoprivredu i ruralni razvoj Gradske uprave, odmah su reagovali i odlomljeni delovi stabala su uklonjeni.
U slučajevima kada se grana odlomi i padne, nadležne ekipe, ponekad i uz asistenciju Policije i Vatrogasne jedinice, preduzimaju hitno saniranje, otklanjanje eventualne štete i obezbeđivanje instalacija, objašnjava sekretarka Sekretarijata, Miroslava Narančić.
– Funkcija drvorednih biljaka vrlo je složena, a koristi koje imaju stanovnici su brojne i značajne. Nadležni organi sa stručnim službama, svakodnevnim obilaskom i radom na terenu utvrđuju prioritete na osnovu stanja stabala i preporučenih mera nege – kaže Narančićeva.
Ona dodaje da je, za ovu godinu, planirano i generalno orezivanje uličnog drvoreda, koji je pod kontrolom Instituta za nizijsko šumarstvo iz Novog Sada.
– Poslednjih nekoliko godina bilo je lomljenja grana, pa i delova stabala, čak i njihovog izvaljivanja iz korenovog sistema, a uzroci su različiti. Stepen tolerantnosti vrsta je različit, neka stabla su vrlo osetljiva, i izrazito im smetaju mikroklimatske promene. Kao i čovek, i zelenilo je podložno stresu usled vremenskih promena, obilnih padavina, izrazitih suša, i snažnih olujnih vetrova – napominje Miroslava Narančić.
Američki koprivić u ulicama Generala Drapšina, delu Braće Tatić i ulice Kralja Petra Prvog, kako je objasnila, veoma je specifičan zbog starosti, masivne građe, velike visine i razgranatosti habitusa, zbog čega se dešavaju padovi masivnih grana.
