Друштво

naslovna-razvodi

Брачни завети о доживотном заједничком животу и дељењу добра и зла, у пракси, у нашој средини, ређе се обистињују. У неславној статистици о учесталости развода бракова, Кикинда је водећи град. То недвосмислено показују недавно објављени подаци Републичког завода за статистику о закљученим и разведеним браковима на територији Републике Србије за 2023. годину. У нашој земљи, просечно се разведе сваки трећи брак, док је у Кикинди тај постотак знатно већи- чак два од три склопљена брака заврше ce разводом.

То значи да Кикинђанке и Кикинђани доживљавају брачни бродолом два пута чешће од просечног становника наше земље.

Шампионска позиција нашег града када је реч о разводима није нова, указује специјалиста клиничке психологије и судски вештак Ђорђе Поповић.

– Кикинда је хронично првак Србије у броју развода. У просеку, на 100 венчања имали смо око 50 развода. Време у ком живимо је богом дано за одгајање егоцентризма. Капитализам је са собом донео индивидуализам, који у слободном преводу значи егоцентризам, а егоцентризам у слободном преводу значи себичност, која се, само је питање времена, претвара у грамзивост, а она у похлепу, а похлепа, како је то говорио Ђура Јакшић, у пакост и злобу. Данас ретко ко има способност да достојанствено, мирно и одговорно дели живот са другом особом. Нове генерације нису одгајане у алтруистичком духу, већ управо супротно, за разлику од периода до деведесетих година, када смо умели да бринемо једни о другима, разумели туђу невољу, а не само сопствену. Дошло је време у којем је појединац себи најважнији на свету. У таквој клими незнатне су шансе да се дуго одржава и постоји квалитетан брак- оцењује Поповић.

Развод није само једна од најстреснијих ситуација у животу. Често је то болна траума који доноси много више невоља од сломљеног срца. Старатељство над децом и подела имовине представљају камен спотицања велике већине дојучерашњих партнера.

– Као судски вештак већ двадесетак година имам прилике да посматрам како се људи разводе. Ретко се дешава да се људи разведу као људи. Нажалост најчешће се разводе као разбојници који имају свашта да кажу једно о другом. Пошто послушам обе стране и сву могућу обострану артиљеријску паљбу, питам- ко вам је држао пиштољ кад сте потписивали судбоносно да. Тиме хоћу да кажем да је у реду развести се, ако супружници више не могу заједно, али разилажења у миру готово да нема. Могуће је да неки проценат људи може без злих речи да оду свако на своју страну, али то се врло ретко среће. Најчешће су ту бес, гнев, агресија, мржња…- прича наш саговорник.

Више од половине разведених су они који имају децу, а међу разведеним браковима с децом, најчешћи су они с једним дететом.

Старатељство добијају мајке, у 70 одсто случајева. Најболнија су међусобна разрачунавања бивших супружника преко деце.

– Имамо један случај развода брака који је био пре седам година, а супружници се од тад све време туже ко ће бити старатељ деце. То је отишло на више судске инстанце, укључене су бројне институције. Доста пута сам и чуо реченицу од „главе породице”- узећу ти све- стан, децу, ништа нећеш имати. У 90 или више одсто случајева, жена је та која пише тужбу за развод брака. Дозлогрди им јер се мужеви понашају као високи гости у хотелу у ком су протеклих година одседали и нису ништа нарочито радили. Подсетићу на изреку која ми се не свиђа, али је нашла место код нас: „Кућа не стоји на земљи, него на жени”. Та изрека потиче из времена ког више нема, а волео бих да се измени и да кућа не стоји на жени већ на мужу и жени равноправно, на два стуба- каже Поповић.

Разлози за окончање брака су: насиље, љубомора, мешање родитеља једне или друге стране у живот брачних парнера, прељуба, алкохолизам, непремостиве разлике у погледу најважнијих животних питања, финансијски разлози. Неретко се данас учесталост развода доводи и у везу са еманципацијом жена и њиховом економском самосталношћу.

– Истраживања су показала да два фактора најчешће доприносе разлазу, а то су љубомора и мешање родитеља једне или друге стране у живот брачних партнера. Љубомора кад уђе тешко се лечи, квари однос, руши поверење, као болест која има еволуцију. Још један феномен је одавно уочен. Брачни однос почиње да се клима у тренутку кад се роди прво дете – наводи Поповић.

Брак изискује посвећеност, љубав, разумевање, поверење, уважавање. Али може ли дугогодишње партнерство да доведе до засићења у вези? Наш саговорник указује и на овај феномен.

-Има једно искуство срочено у изреци: „Кад дуго живе заједно, животиње се заволе, а људи замрзе”. Феномен засићења се ретко помиње, понекад се говори о брачној монотонији, али то по мени није адекватан израз, пре бих рекао засићење. Посматрајте брачни пар који хода улицом- ћуте озбиљних лица на којима је видљив умор, за разлику од призора када видите момка и девојку, који су живахни, причају… Брак је озбиљан, дуготрајан и тежак посао, то би била моја дефиниција брака- каже Поповић.

Најновији подаци Републичког завода за статистику показују и то да после Севернобанатског округа, по учесталости развода предњачи Севернобачки регион. Две општине које се, у нашем округу, највише истичу су Ада, где су разводи чак учесталији од судбоносног да, и Сента у којој се на десет закључених бракова, безмало девет (8,7) оконча разводом.

БРАКОВИ НАЈЧЕШЋЕ ПУЦАЈУ У ЧЕТВРДЕСЕТИМ

Старосна доб при ступању у брак, али и разводу помера се навише. Просечна старост мужа при разводу брака у Србији је 45,2 године, а жене 41,7 година. Просечна старост младожење при ступању у први брак у нашој земљи је 31,8 година, а невесте 29,1 година. У Кикинди је нешто млађи просечан новопечени брачни пар. Кикинђани при ступању у први брак имају у просеку 30,8 година, а суграђанке 27, 8 година.

РАЗЛАЗ ПОСЛЕ КРАТКОГ, АЛИ И ДУГОГ БРАЧНОГ СТАЖА

Пут од меденог месеца до брачног бродолома некада је веома кратак. Разводе се млади брачни парови, после свега неколико година заједничког живота, али и они са вишедеценијским брачним стажом. Просечно трајање разведеног брака у Србији је 13,7 година, а у Кикинди. 14,2 године. Међутим, то не значи да после толиких година заједничког живота наступа најкритичнији период, већ да је у питању средња вредност. Наиме, највише је разведених супружника са брачним стажом до 9 година, али и оних који су добро и зло делили дуже од 25 година.

Просечно трајање разведеног брака се доста разликује по градовима, показују подаци РЗС. Примера ради, у Александровцу је свега 5,5 година, а у Житорађи 28,9 година.

Ј. Црногорац

Hor-mladih-(1)

Хор младих “Свети Николај Српски” објавио је спот за песму „Блажена Дјево“. Аутор текста и мелодије је Зоран Вучетић из Вршца, док је аранжман написала чланица Хора, Миња Петров. Аудио запис снимљен је прошле године, каже Живанка Шпирић која руководи Хором.

– Спот смо снимали у манастирима Средиште, Месић и Хајдучица, као и у Кикинди и објавили смо га 24. јула, у навечерје празника иконе Пресвете Богородице Тројеручице, поводом славе манастира Средиште и освећења манастирске цркве посвећене тој икони. – каже Живанка Шпирић.

Хор je основан 2005. године. Има 35 чланова узраста од пет до 17 година и ради при храмовима Светог Николе у Кикинди и Успенија Пресвете Богородице у Руском Селу.

– Негујемо духовне, етно и родољубиве песме. Поред тога, одговарамо на Светој литургији и учествујемо на духовним вечерима које се организују поводом црквених празника, на књижевним вечерима, концертима, смотрама, саборима, академијама и приредбама – наводи Шпирићева.

Чланови Хора три пута су наступали на Дечијем православном сабору на Цетињу, 2011, 2016. и 2018. године. Први компакт-диск, под називом „Овим побеђуј“, снимили су 2013. Већ наредне године снимљен је и други – „Божанствена Литургија Светог Јована Златоустог“. Током 2017. и 2021. године објављене су песме о Божићу – „У сусрет Рождеству“ и „Не бој се, само веруј“, CD на коме је и прва ауторска песма, „Жича“. Текст за песму написала је Маја Ковачевић из Краљева, а музику Миња Петров.

Прошле године Хор младих “Свети Николај Српски” добио је Награду „Бранко Радунковић – Воља чини чуда“ од истоимене Мале школе из Вршца.

Најновији спот, за песму „Блажена Дјево“, можете гледати на овом линку.

С. В. О.

(Фото: ФБ страница Живанка Шпирић)

vodice-ognjena-marija-(6)

Светом литургијом, резањем колача, освештањем босиљка и воде, код црквице на Водицама , Српска православна црква и њени верници обележили су страдање Свете Марине или Огњене Марије, како је још наш народ зове. На Водицама је 1865.године подигнута црквица посвећена светитељки Марини, а сваке године на овом месту окупи се велики број посетилаца из Кикинде и околних места. Кумови славе били су Клаудија Шулц и Слободан Вујовић.

-Кумство смо прихватили јер верујемо да је ово место свето. Од срца смо се прихватили овог задатка и драго нам је што се оволико људи сваке године окупља да прослави Огњену Марију – рекла је Клаудија Шулц.

За Огњену Марију сваке године на Водице долазе и суграђанке које славе имендан. Многе од њих умесе колач који се освешта, а након литургије поделе га посетиоцима

-Верујем да је вода која извире на овом месту лековита. Сваки пут кад дођем осећам благодет, а сигурна сам да је то случај са свима који посећују Водице. Име ми је Марија и док год могу долазићу овде на свој имендан – открила нам је суграђанка.

Како је, по предању вода која постоји на овом месту лековита, стрпљиво се чекало у реду како би се однела кући и свакодневно по мало пила. Према легенди, извор лековите воде открио је случајно пастир који се ту умио, а имао је ране по телу и ногама. Након што је и преноћио на овом месту, ране су нестале, а народ је почео овде да проналази лек за кожу и очи. Монахиња Мандолина испричала нам је још једно предање које се везује за црквицу.

-Према причи коју ја знам, недалеко одавде девојчица је чувала овце и приказала јој се Мајка Божија. Она јој је рекла да каже народу да дође и окупи се око извора воде. Девојчица се мало нећкала пошто није желела да остави овце јер се бојала да их неће затећи, али Мајка Божија уверила ју је да ће их затећи тамо где их је и оставила. Тако је и било. Када се девојчица вратила са мештанима, овце су биле на истом месту где их је и оставила. Свака црква је света, али ова је посебна и треба сви да је чувамо – рекла је сестра Мандолина.

Протојереј Бобан Петровић, старешина храма Светих Козме и Дамјана окупљенима је честитао празник и напоменуо важност овог светог места. Вода коју имамо овде је здрава и лековита што нам је подарио Бог, навео је он.

-Посебно сам срећан јер смо ове године имали посебну службу. Иако је радни дан, народ је дошао на Свету литургију и да узме воду. Са друге стране имали смо свештеника, више него што је уобичајено. Одазвали су нам се свештеници и свештеномонаси, Кикинђани, који су на служби у другим парохијама, отац Михајло и његов брат отац Стефан из манастира Тумане и ђакон Предраг из нишке епархије. Ту су били и свештеници новобечејског и новокнежевачког намесништва тако да је служба била посебно свечана – истакао је протојереј Бобан Петровић.

Место на ком се налази црквица на Водицама треба да добије изглед какав заслужује.

–Преносимо традицију овог места млађима, али се морамо потрудити да им оставимо објекат у што бољем стању. У плану нам је изградимо летњиковац с обзиром на то да је ово место популарно излетиште. Неопходно је и санирати саму цркву. Пре неколико година урадили смо пилот пројекат како би видели колики је ниво подземних вода пошто је црква изграђена на извору. Влага се пренела на зидове и најпре морамо да исушимо зидове и решимо се влаге, а након тога  и да се уради фрескописање. Црква је мала, не захтева велике трошкове и  на нама је да је уредимо -рекао је отац Бобан Петровић.

У црквеном календару Света мученица Марина један је од најпоштованијих женских празника.Верује се да је грмљавина на Огњену Марију лош знак. То може да значи да је пред нама тешка и сушна година, а старији тврде да грмљавина указује на болест и сиромаштво. Обичај је да се на овај празник, када због велике врућине „гори небо и земља“, не раде никакви послови, како у кући, тако и у пољу. Такође се верује да се на Огњену Марију не ваља купати у „великим водама“, јер су бројни случајеви утапања баш на овај дан.

A.Ђ.

Poseta-Lopare-(4)

Кикинђани су, и ове године, били гости манифестације „Дани дијаспоре“ код пријатеља у Лопарама. Вишедневне програме – спортске, културне, гастрономске, 13. пут су организовали ова општина и Удружење Мајевчана у Швајцарској.  Слоган манифестације је „Сачувајмо завичај“, што је, такође, тачка спајања у тежњама са пријатељима из овог места, каже председник Скупштине града Младен Богдан, који је присуствовао Манифестацији.

– Наше локалне самоуправе већ годинама имају лепу сарадњу, као и удружења жена, што нас, исто тако, повезује. Још једном смо представили наш Град, туристичку и гастрономску понуду. Разговарали смо и са представницима локалне самоуправе и позвали домаћине и госте, као и људе из дијаспоре, да нас посете, да нам буду гости на нашим манифестацијама, а многи од њих су то и до сада чинили – рекао је Богдан.

Кикинђани су наступили јуче, у недељу, на Сајму домаћих производа и кућне радиности, одржаном у порти цркве у Лопарама. На штанду Туристичке  организације Града, са чланицама Етно-грађанског друштва „Сувача“, представљене су наше аутентичне гастрономске и туристичке понуде.

На „Данима дијаспоре“ наступила су удружења, појединци и мала предузећа са простора Мајевице, Семберије и других делова Републике Српске, Србије и региона.

С. В. О.

Crkva-Vodice-Kikinda-(1)

Празновање Храмовне славе Цркве на Водицама, Свете Великомученице Марине, почеће вечерас (понедељак, 29. јул), од 18 сати, читањем молитви.

На дан празникa посвећеног Огњеној Марији, у уторак, од 9 сати, Свету литургију служиће кикиндско и свештенство из других намесништава и епархија. Потом ће бити уприличена Трпеза љубави, коју ће припремити овогодишњи кумови Славе, породица Вујадинов и пријатељи. Из кикиндске Српске православне црквене општине позивају парохијане да присуством и учешћем увеличају славље.

С. В. О.

saobracajna-policija-mup-4

МУП Србије апелује на возаче да буду стрпљиви и одговорни, јер је безбедност у саобраћају најважнија, истичући да су у одређеним периодима дана гужве на путевима неминовне због великог броја возила.

Од почетка летње туристичке сезоне, кроз Републику Србију је транзитирало више од два милиона возила за свега 30 дана, наводи МУП у видео објави на Инстаграму.

МУП апелује на грађане да не надокнађују време проведено на граничном прелазу или наплатној станици пребрзом вожњом, непрописним претицањем и вожњом зауставном траком.

“Не угрожавајте себе и своју породицу неодговорним понашањем и кршењем прописа. Један тренутак непажње може променити све – возите одговорно! Ваша безбедност је најважнија!”, истичу у МУП-у.

(Извор: РТВ)

Zemljana-arhitektura-(1)

Обука о земљаној архитектури нови је програм Народног музеја који је започет јуче у млину Сувача. Једанаест полазника пријавило се како би стекли теоријска знања о градњи и обнављању објеката помоћу блатног малтера, што ће, на јесен, а можда и наредних година, резултирати реконструкцијом оштећених делова млина на коњски погон, јединог у овом делу Европе. Они ће, такође, на крају тренинга, добити и ECVET сертификат.

Тренинге води архитекта и специјалиста за земљану архитектуру, Драгана Којичић.

– ЕCVET тренинзи се спроводе широм Европе, али у неформалном образовању. Идеја је да се обуче мајстори који ће остати овде и помоћи у обнови, не само Суваче, него и других објеката од земље.

На првом тренингу, одржаном јуче, на програму је било упознавање са материјалом. Данас се већ започело са практичним радом.

– Почињемо обнову Суваче, скидамо малтер, уочавамо проблеме и проналазимо решења за њено санирање и заштиту – објашњава Драгана Којичић. – За други део тренинга који ће бити одржан на јесен, радићемо завршну обнову и кречење. Учесници су веома заинтересовани, различитих су професија, а неки већ и имају искуства.

Један од искуснијих полазника је пензионер Душан Вујичић.

– Већ имам знање и вештине у изради материјала, правилној употреби алата и заштитне опреме, па могу и да помогнем осталим учесницима – каже Вујичић.

Маја Ердељан Ромић на обуку је дошла из Сајана. Каже да је њен мотив то што живи у кући од набоја и жели да научи како да је квалитетно одржава.

Грађевинског инжењера Филипа Пјевића инспирисао је рад инструкторке Којичић који му је, каже, познат од раније.

– Ово је и привилегија и од великог је значаја за наш град – напомиње Пјевић. – У питању су традиционалне технике грађења, обнављања, реконструкције, које су заборављене и на овај начин се поново актуелизују и негују.

Људи данас схватају да са земљом може да се гради на потпуно модеран начин, прилагођен савременом животу. У Кикинди је специфична врста набоја, са црепом, а то је управо техника која се користи данас у Јапану, у модерној градњи, указује инструкторка Којичић.

Додаје да је идеја да се овај сертификовани програм спроводи у континуитету, како би се делови Суваче који су у лошем стању, редовно одржавали.

Тренинзи се одвијају захваљујући средствима Министарства културе Републике Србије и у сарадњи са Клубом финих заната – Центром за земљану архитектуру који води Драгана Којичић.

С. В. О.

Prijem Pedagoska 2

У Високој школи за образовање васпитача (ВШССОВ), за упис на основне студије у септембарском року остало је 35 слободних места на смеру „струковни васпитач деце предшколског узраста“, од којих чак 20 на буџету. У првом, јунском року, примљено је 36 бруцоша – 31 на буџету и петоро самофинансирајућих који су у том статусу јер су већ једном били уписани на буџетско школовање.

Студенти који настављају школовање на мастер студијaма, у јуну су попунили 30 од укупно 50 слободних места на првој години. Само прво двоје на ранг листи имаће плаћено школовање у следећој наставној години.

У овој високошколској установи почело је и пријављивање за дошколовање – упис на трећу годину основних студија кандидата који имају завршену Вишу школу за образовање васпитача (смер – васпитач у предшколским установама). Они се, без пријемног испита, уписују до 1. октобра, а за ово додатно образовање нису предвиђена места на буџету.

– Заинтересованост је на нивоу прошле године, можда мало мања – каже директорица ВШССОВ, др Ангела Месарош Живков. – Очекујемо да ће сва места бити попуњена у септембарском уписном року.

Пријављивање за упис на прву годину основних студија је 2, 3. и 4. септембра, а на прву годину мастер студија – од 20. августа до 30. септембра.

Самофинансирајући студенти на основним студијама и они на дошколовању годину плаћају 54 хиљаде, а мастер студије годишње коштају 75 хиљада динара и Школа одобрава плаћање у десет месечних рата.

За 2024/2025. годину није предвиђен упис на смеру струковни васпитач за традиционалне игре.

– Истекла нам је седмогодишња акредитација и донели смо одлуку да не започињемо поново тај процес јер немамо доктора наука из области етномузикологије и етнокореологије. Уз то, већ дуже време опада број заинтересованих – указује директорица. – Међутим, нисмо одустали од то смера. Када се поново стекну услови, уз реорганизацију студијског програма, ући ћемо у нову акредитацију.

Од око 300 студената Високе школе, на смеру за традиционалне игре их има само десетак. Овај студијски програм постоји од 2008. године, када је прву годину уписивало и по 35 студената. ВШССОВ једина у држави и имала овај смер на којем је високо образовање стекло стотине кореографа из Србије и читавог региона.

С. В. О.

decje-odeljenje

Темељна реконструкција Опште болница Кикинда је настављена. Након што је завршена реконструкција и усељена зграда у којој се налазе одељења Физијатрије, Патологије и Неуропсихијатрије, у току су радови на згради Дечијег одељења.

– До јесени би требало да се заврше радови и након тога издејствује употребна дозвола и објекат стави у функцију. Издвојено је 513,6 милиона динара за обе зграде. Кад се ради темељна реконструкција долази и до непредвиђених радова и трошкова. Испоставило се да је код зграде Дечијег одељења било слегања као последица накупљања кишнице која није имала где да отиче, и то је решено и отклоњено. Настављени су радови, следи санација инсталација- електро, машинских, водоводних, развода медицинских гасова и побољшање енергетске ефикасности што је веома важно и значиће много Болници због смањења трошкова грејања- наводи Светислав Вукмирица, помоћник градоначелника задужен за инвестиционе и развојне пројекте.

Подсетимо, за реконструисану и усељену зграду у којој су одељења физијатрије, патологије и неуропсихијатрије обезбеђена је и нова медицинска и немедицинска опрема. Захваљујући Министарству за јавна улагања обезбеђено је 240.000 евра за додатну медицинску опрему, док је Покрајински секретаријат за здравство определио 10,5 милиона за немедицинску опрему.

– Реконструкцију Болнице финансирају Влада и Министарство, за општу добробит. Циљ нам јесте да се у роковима све заврши, али околности су такве да то не буде увек испоштовано, али приоритет је квалитет и да након завршетка радова, буду задовољни и здравствени радници и пацијенти. Технички пријем зграде Дечијег одељења очекујемо до краја године. Паралелно се ради и на другој фази, а то је предстојећа реконструкција тзв Нове болнице која ће обухватити 22.000 квадратних метара- реконструкцију 14.000 квадрата и доградњу анекса од 6.000 квадрата, са 2.000 квадратних метара управне зграде. Пошто ће свака соба добити купатило, смањиће се број лежајева, па је потребна доградња анекса. Темељна реконструкција Опште болнице је огромна инвестиција, вредна око 3 милијарде динара и то је највећи пројекат до сада- указује Вукмирица.

Реконструкција тзв Нове болнице радиће се такође фазно.

– Град је урадио оно што је до нас, идејно решење, мастер план и урбанистички пројекат, то смо завршили, Град је уложио 16 милиона за израду пројектно техничке документације, то је прошло контролу Министарства за јавна улагања и сад је на Влади да определи тај новац како бисмо ушли у нову фазу реконструкције. Радиће се део по део и добићемо одличне услове у кикиндској болници- истиче наш саговорник.

Ј. Ц.

Priznanja-Cvet-uspeha-1-683x1024-1

Заинтересоване предузетнице могу да се пријаве за једну од три категорије: извозно оријентисана фирма, успешан пословни модел и специјална признања.

Право учешћа на конкурсу за избор најбоље предузетнице „Цвет успеха за жену змаја“ имају све пословне жене у Србији које су власнице или имају удела у власништву предузећа, без обзира на врсту делатности.

Награда „Цвет успеха за жену змаја“ представља јединствени подстицај пословним женама које се успешно носе са изазовима транзиције и додатно мотивише жене које су на корак до одлуке да се отисну у свет предузетништва. Циљ награде је афирмација успешних предузетница и видљивост њиховог доприноса економском развоју Србије. Признањем најуспешнијима скреће се пажња јавности на велику покретачку снагу женског предузетништва, наводи се на сајту Удружења пословних жена.

У претходних 17 година на овом догађају промовисано је више од 500 жена, а њих 173 је добило признање „Цвет успеха за жену змаја“ за најуспешнију предузетницу. Четири успешне пословне жене проглашене су амбасадоркама Европске мреже женског предузетништва.

Олгица Арађански, као власница СЗР “Бутик свећа” једина је добитница ове престижне награде из нашег града, а признање јој је уручено 2013. године. Била је тада и једина која је награду заслужила у категорији самозапошљавање.

С. В. О.