Aleksandra Djuran, аутор са Кикиндски портал

382400864_1357369721872326_7778271888329615575_n

Почео попис пољопривредних газдинстава

Aleksandra Djuran October 3, 2023

У Србији је у недељу почео попис пољопривредних газдинстава. У десет катастарских општина на територији Града има 5.369 пољопривредних газдинстава и сви они биће у обавези да учествују у попису, истакла је Мирослава Наранчић, секретарка Секретаријата за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој.

-За попис су ангажована 24 пописивача који ће имати идентификационе картице тако да ће бити лако препознатљиви. У попис не улазе само породична пољопривредна газдинства, него и правна лица и предузетници који су могли да се самопопишу од 1. јуна. Закон о попису пољопривреде налаже да се пописују сва пољопривредна домаћинства, без обзира на то да ли су правна лица, предузетници или физичка лица – казала је наша саговорница.

Подаци који се прикупљају могу се сврстати у три групе. Неопходно је попунити податаке о газдинству, о броју стоке, о усевима, и то су питања која се постављају свим испитаницима. Постојаће одређени сет питања који се поставља само онима који су укључени у узорак за та питања. Трећи сет су практично питања које пописивач уопште неће постављати, зато што постоје добри административни извори, па ће се одатле повлачити.

-Попис ће омогућити да се добијени подаци искористе за развој пољопривредне производње, за доношење мера аграрне политике које ће помоћи произвођачима да унапреде и развију свој посао. Пописивачи ће сваког дана бити на терену и уколико никога не затекну код куће остављају обавештење да ће се вратити у време када то власнику газдинства одговара – додаје Мирослава Нарнчић.

Пописивачи су крајем септембра прошли обуку и спремни су за овај посао. Крајњи рок за завршетак пописа је 15. децембар, а прелиминарни резултати биће у јануару 2024. године.

Почела вакцинација против сезонског грипа

Aleksandra Djuran October 2, 2023

У амбулантама Дома здравља данас (понедељак) почела је вакцинација против сезонског грипа. Четворовалентна вакцина садржи два соја типа А и два соја типа Б вируса грипа, према препорукама које је издала Светска здравствена организација. На територију Севернобанатског округа дистрибуирано је 7.000 доза вакцина „инфлувак тетра“, док је у кикиндске амбуланте стигло 3.720 доза.

Вакцину треба да приме хронични болесници са поремећијама плућног и кардиоваскуларног система, дијабетичари, особе са ослабљеним имунитетомм, деца која су имуно компровитована, старији од 65 година. Имунизацијом је потребно обухватити особе смештене и запослене у геронтолошким центрима и установама социјалне заштите, као и запослене и смештене у установама које обављају здравствену делатност, као и особе запослене у јавним службама које су у ризику.

Вакцинација против грипа има за циљ смањење ширења грипа међу становништвом и заштиту грађана, посебно ризичних група, од потенцијално озбиљних компликација које грип може да изазове. За стицање имунитета потребно је две до три недеље након вакцинације а поствакцинални имунитет варира и траје од шест до 12 месеци .

382245371_213153571778257_4345230424119624312_n

ЗЗЈЗ три деценије у мисији очувања здравља становништва

Aleksandra Djuran October 2, 2023

Завод за јавно здравље у Кикинди основан је 2. октобра 1993. године и од тада до данас, некадашњи и садашњи запослени труде се да буду на услузи становништву, рекла је др Сандра Радловић, директорица, приликом свечаног скупа којим је обележено три деценије постојања ове установе.

-Овом приликом не бих да говорим о појединцима који су заслужни за рад Звода за јавно здравље јер ова установа је више од појединца и више од директора. Завод чини заједница људи који су труде да дају максималну подршку јачању здравственог потенцијала становништва. Сви запослени континуирано се усавршвају, прате све светске стандарде, да установа буде акредитована по најновијим захтевима и на нама је да учинимо све да будемо лидер у очувању здравља становништва – казала др Сандра Радловић.

Обележавању значајног јубилеја, поред колега из других здравствених установа са територије града, округа и Покрајине присуствовао је и градоначелник Никола Лукач.

-Једна од најзначајнијих здравствених установа у граду је Завод за јавно здравље и свим запосленима честитам 30. рођендан са жељом да још боље напредују и да услови за рад буду на највишем нивоу. Сви који су радили и раде у овој установи суочавали су се са изазовима са којима су изборили на прави начин. Локална самоуправа, али и Покрајина потрудиће се да услови за рад буду још бољи, као и да се знање запослених унапређује – додао је Никола Лукач.

Завод као високоспецијализована установа својим деловањем покрива територију Севернобанатског округа односно Град Кикинду и општине: Сента, Кањижа, Чока, Нови Кнежевац и Ада којима припада 50 насељених места.

382698271_845490980630757_2958144127635935533_n

Старо језеро најлепша и највећа зелена оаза у Кикинди

Aleksandra Djuran October 2, 2023

У оквиру ИПА пројекта прекограничне сарадње Србија – Румунија у Кикинди је реализован пројекат „Рехабилитација екосистема и очување природних добара у Жомбољу и Кикинди” – Еколејкс. Циљ пројекта додатно уређење Старог језера, као највеће урбане, зелене оазе у граду, је постигнут, истакао је поводом његовог завршетка Саша Танацков, члан Градског већа.

-Вредност пројекта је више од 780.000 евра, а Граду Кикинди припало је 413.000 евра. Трстик, неуређен и закоровљен простор претворен је у парк. Сада имамо више од 700 метара пешачких стаза, постављено је педесетак стубова јавне расвете, тридесетак клупа, а поред стабала која су постојала засађена су нове младице, али и друго зеленило. У самом језеру, али и у ободном каналу постављено је пет аератора што је подигло квалитета воде. Они нису фонтане и њихова сврха је убацивање кисеоника у воду чиме ће се побољшати њен квалитет – рекао је Танацков.

Два аератора су у ободном каналу, а три већа су у самом језеру. У оквиру пројекта урађена је и студија о квалитету воде у језеру чиме су добијена сазнања каква је вода, ког је хемијског састава и шта треба урадити да квалитет буде бољи.

-Конкурисали смо са два додатна пројекта у оквиру новог позива сарадње прекограничних пројеката. Један пројекат је, у неку руку наставак Еколјекса, и тиче се трајног и потпуног решења за Старо језеро. У првој фази предвиђено је чишћење корита језера и припрема техничке документације, док се друга фаза односи на повезивање Великог кикиндског канала, преко ободних канала, са каналом који иде око Старог језера чиме бисмо омогућили да постане текућа вода, уместо стајаћа каква је сада. Други пројекат се односи на уређење парка „Бландаш“ односно његову комплетну реконструкцију у складу са условима Покрајинског завода за заштиту природе – појаснио је Танацков.

Потенцијални проблем који се јавио током постављања аератора врло брзо је решен, додао је члан Градског већа Небојша Јованов.

– Било је неопходно што пре санирати ободни део канала који је био пун растиња, трске и остале вегетације. Било је упитно како ће аератори функционисати. Јавно предузеће „Воде Војводине“ финансирало је са милион динара чишћење које су обавили запослени у Водопривредном друштву „Северни Банат“. Посао је обављен брзо и ефкасно и у том моменту били смо им приоритет – појаснио је Јованов.

Осим конкретних радова, пројекат је имао и едукативни карактер. Организовано је неколико манифестација и кампова у којима су деца школског и предшколског узраста из Жомбоља и Кикинде више научила о нужности очувања животне средине.

Изградња смештајних капацитета

Старо језеро је највеће еколошко благо Кикинде. Из тог разлога локална самоуправа покушава да заинтересује потенцијалне инвеститоре да уложе у изградњу хотела или велнес и спа центра.

– Сматрамо да овај простор има огроман потенцијал, нарочито уколико се узме у обзир да је у непосердној близини СЦ „Језеро“, али је и једина зелена оаза у ужем центру града – прецизирао је Танацков.

380197454_697086835219190_1778104763903555825_n

Полагањем венаца и доделом повеља обележен Дан Башаида

Aleksandra Djuran October 1, 2023

Најважнији датум у Башаиду у новијој историји је 1. октобар када се обележава Дан ослобођења у Другом светском рату. Ово је прво место на територији града које је ослобођено од окупатора. Овим поводом представници Савета Месне заједницe, града, Севернобанатског округа и СУБНОР-а положили су венце на споменик у центру села. Саво Орељ, председник СУБНОР-а подсетио је да је 1944. Башаид ослободила Црвена армија.

-Тог 1. октобра није било потребе да се воде јер су Немци сами напустили село. Кикиндски партизански одред уприличио је весеље у Дому културе „Коло“, а 30 мештана Башаида прикључило се одреду. На жалост, 4. октобра јача немачка формација ушла је у село и тада су стрељали 12 мештана Башаида – рекао је Саво Орељ.

Поводом Дана села држана је свечана седница Савета Месне заједнице на којој је Анета Јанков, заменица председника Савета Месне заједнице честитајући мештанима Дан села навела најважније инвестиције од почетка године.

-У току је изградња кружног тока на улазу у село из правца Зрењанина. Инвестиција је значајна јер ће се уклонити једна од реткихпреосталих црних тачака у овом делу Баната. Завршена је и реконструкција више од пет километара пута од Башаида до Меленца. Асфалтирана је улица Раде Будурин, током лета у Основној школи „1. Октобар“ саниране свлачионице и тоалети поред фискултурне сале., урађена је фасада на на згради ФК „Војводина“ клуба, замењене су клупе за резервне играче, ауведени су гас и централно грејање. Ове године наставили смо са уређењем гробља које је проширено, а избетонирана је и стаза ради лакшег прилаза. Ове године реновиране су и просторије у Ватрогасном дому. Купљене су нове столице, а промењен је и део ПВЦ столарије – додала је Анета Јанков.

Честитајући Дан села, али и Дан ученицима и запосленима у ОШ „1. октобар“ у Башаиду, Жива Кнежевић, секретар градске Скупштине истакао је:

-Башаид је, по мом мишљењу, најуређеније и најлепше село на територији Града. Види се да се у селу ради, Несна заједница у локалној самоуправи има поузданиг партнера. И ове године Град је уложио знатна средства у све месне заједнице, а за Башаид је обезбеђено 20 милиона динара за изградњу кружног тока у договору са ЈП „Путеви Србије“ и других извор финансирања

Поводом Дан села додељене су повеље најзаслужнијим мештанима и удружењима који су својим радом и ангажовањем допринели промоцији Башаида. Повеље су добили пољопривредно газдинство Жеравица за допринос и промоцију села који се баве се производњом меда, узгојем пчела и апитерапијом.

-Пуно нам значи повеља и она је подстрек да будемо још бољи у послу којим се бавимо. Заједно смо у пчеларству, ћерка и ја, и ово је право породично газдинство. У будућности планирамо да идемо корак, два напред у нашој производњи – рекао је Радован Жеравица.

Тимуру Борисову повеља је уручена за остварене резултате у области образовања јер је освојио прво место из математике на 65. државном такмичењу талента у Земуну и био је ђак генерације ОШ ” 01. октобар” .

-Хвала Башаиду што ме је одлично прихватио. Са породицом сам дошао из Русије и сви су ме примили као да сам рођен овде. Трудићу се да остварим још боље резултате – напоменуо је Тимур.

Николина Попћирић, тенисерка повељу је добила за остварене резултате у области спорта. Тренира у ТК „Тиса“ и летос је остварила треће место на државном првенству Србије.

-Пуно ми значи што сам овако млада добила повељу. Сав рад и труд овим се исплате. Надам се да ћу у будућности још више промовисати свој Башаид – казала је Николина.

Тренеру карате клуба „Башаид“ Радовану Балогу повеља је уручена за успешну сарадњу оставрене резултате у области спорта. Годинама уназад тренира децу, а ове године су на различитим такмичењима башаидски каратисти освојила значајне медаље.

-Клуб ове године слави 25 година постојања. Имамо 35 чланова, и поред деце ту су и сениори и ветерани. Имамо првака Војводине и Србије. Зорица Балог била је друга на европском првенству и надамо се да ћемо стићи до Светског купа. Хвала Месној заједници што су препознали значај нашег клуба – напоменуо је Балог.

Поред повеља додељене су и захвалнице појединцима и удружењима. Овом приликом организоване су Крофнијада у организацији удружења жена, као и такмичење у кувању рибље „Златни котлић Башаида”.

382493637_3506640996259097_2527794958580177622_n

Спој уметности и науке у Европској ноћи истраживача

Aleksandra Djuran October 1, 2023

Европска ноћ истраживача и обележена је у Кикинди под слоганом „Светлост науке“ и у организацији Центра за стручно усавршавање. У сарадњи са Центром за промоцију науке организовано је низ радионица у циљу да се покаже да наука није баук. Посетили смо радионицу „Илустрацијом до изума“ у Центру за стручно усавршавање.

-Радионица је интересантна и пуно сам научила. Леонардо да Винчи спојио је уметност и науку, волео је математику, а посебно су ми интересантни његови изуми. Волим овакве радионице и не пропуштам их – рекла нам је Катарина Алексић, ученица која је заједно са својим другарима присуствовала радионици.

Како се спајају уметност и наука деци је приближила Сања Бикић, учитељица у ОШ „Вук Караџић“ која у оквиру Научног клуба ЦСУ организује програм под називом „Пластелин“.

-Радионца је посвећена изумима Леонарда да Винчија. Ово је била прилика да се деца упознају са најзначајнијим изумима италијанског проналазача, сликара, архитекте, инжењера, вајара. Циљ је да користе његове изуме за своје радове, као инспирацију. Акценат је на изумима које створио много пре свог времена. Направили смо и падобран по да Винчијевој скици као и цртеже по скици „Витрувијски човек“ који је и летео падобраном – сазнали смо од Сање Бикић.

Радиониоце су организоване и у Музеју „Тера“ и Народном музеју и биле су прилагођене свим узрастима.

382611444_7352875848074147_4768574626561058013_n

Берба грожђа при крају, род умањен у однoсу на лане

Aleksandra Djuran October 1, 2023

У виноградима на територији града почела је берба грожђа, а виноградар истичу да је година била тешка. Кише у мају и јуну допринеле су развоју болести винове лозе. Дуготрајан период суше и високих температура у јулу и августу само је додатно отежао ситуацију и смањио принос, сазнајемо од Богдана Степанова, виноградара из Иђоша.

– Обрали смо бургундац и он ове године има средњи род. У време опрашивања имали смо кишу, тако да се део винограда лоше опрашио. Влага је донела болести. Након тога дошли су сушни јул и август и виноград смо заливали. Све то је узроковало да имамо 20 одсто рода
мање. Без обзира на то, грожђе је одличног квалитета – истиче Степанов.
Наш саговорник заједно са супругом Јеленом има засад винограда на површини од два хектара. Грожђе се бере на једном хектару, јер је други виноград млад и тек наредне године почеће да даје род.
– Tоком викенда пбавили смо и бербу рајнског ризлинга чиме је завршен посао у нашим виноградима. Ово је и најважнији посао јер убирамо плодове целокупног рада од резидбе, копања, скидања ластара до влачања. Увек стрепимо каква ће година бити и берба то окончава – напомиње Јелена Степанов.

И у винограду Зорана Малбашића у Новим Козарцима је мањи род. Узгаја три сорте грожђа, од којих две црвене, каберне совињон и мерло, док је од белих заступљен рајнски ризлинг.
– Бербу сам завршио и има мање приноса у односу на прошлу годину. Код мерлоа је род умањен за 20 одсто, а код кабернеа и ризлинга до 15 процената. Због болести, такозване сушице, која долази са кишама, род је мањи. Исто је било и 2017. године и поучен тим искуством ове године добро сам сачувао виноград. Квалитет грожђа је одличан и сигуран сам да ће такво бити и вино – сазнајемо од Малбашића.

Малбашићев виноград простире се на површини од 1,7 хектара, а засађено је седам и по хиљада чокота. Род у просеку треба да буде 2,5 килограма по чокоту.
У наредном периоду виноградаре очекује муљање и прерада грожђа у вино, али и у ракију. Какво су вино произвели, знаће за неколико месецикада почну оцењивања младих вина на многобројним манифестацијама и такмичењима.

71085334_2237988799826000_3251369807341158400_o-w1024

Башаид обележава Дан села

Aleksandra Djuran September 29, 2023

Месна заједница Башаид тродневним програмом обележиће 1. октобар Дан ослобођења села. Вечерас (петак) у 20 сати биће изведена позоришна представа „Чорба од канаринца“, аматерског позоришта „Јовица Јелић“ из Банатског Карађорђева.

У суботу, 30. сепембра, у 19.30 часова чланови АДЗНМ „Гусле“ и КУД-а „Башаид“ одржаће целовечерњи концерт народних игара.

У недељу, када је и централни дан обележавања, у 10 сати почеће такмичење у кувању рибље чорбе на платоу испред Дома омладине. У 11 сати је полагање венаца, након чега ће бити додељене повеље и захвалнице најзаслужнијим мештанима. У 18 сати у дворишту Месне заједнице биће организована промоција књиге Зорана Кнежева „Тамбурашке приче из давнина“. У програму учествују вокални солисти Милан Прунић Дума и Јелена Завишин, Зоран Бугарски Брица, руководилац Центра тамбурашке културе, Александар Антуновић, кустос етнолог Музеја Војводине и тамбурашки оркестар „Банатски штим“.

Диспанзер за жене биће пресељен у нови, бољи, простор

Aleksandra Djuran September 29, 2023

Диспанзер за жене добија нове просторије. Како је истакла на седници Скупштине града заменица градоначелника Дијана Јакшић Киурски образлажући Локални акциони план за родну равноправност од 2024. до 2026. године, Диспанзер за жене преселиће се у простор некадашњег АТД-а.

-Врло брзо биће расписана јавна набавка за извођача радова који ће реконструисати просторије некадашег Антитуберкулозног диспанзера у потребе Диспанзера за жене. Пројекат је готов, средства су обезбеђена у буџету града и очекујем да ће и радови ускоро почети. Циљ нам је да свим суграђанкама обезбедимо достојне услове за преглед – казала је Дијана Јакшић Киурски.

Диспанзер за жене дели просторије са Медицином рада. Иако има сву неопходну опрему недостаје им простор, а поред суграђанки са здравственим проблемама на преглед долазе и труднице, али и све девојке и жене које имају потребу за превентивним прегледима.

-Део Локалног акционог плана за родну равноправност предвиђа и боље услове здравствене заштите. Реконструкцијом и потпуним реновирањем новог простора Диспанзер за жене добиће више простора и боље услове за рад. У објекту су неопходни унутрашњи радови како би амбуланте, чекаоница, картотека и све што је неопходно било функционално – појаснила је Јакшић Киурски.

Како је у поменутом простору некада био рендген апарат који је измештен, најпре су урађена мерења. Стручњаци Институа “Винча” установили су да у просторијама нема трагова зрачења, те су безбедене за будућу намену.

384553822_339596905174515_4958261112121121948_n

Ребалансом буџет увећан за 76 милиона динара: Капитална улагања за бољи живот грађана

Aleksandra Djuran September 29, 2023

Већином гласова одборници су, на заседању локалног парламента, усвојили Одлуку о изменама и допунама одлуке о буџету града Кикинде за ову годину са пројекцијама на 2024. и 2025. Првим ребалансом, буџет се усклађује са досадашњом реализацијом и увећава за два процента, за око 76 милиона динара, тако да ће износити три милијарде 997 милиона динара, истакла је Дијана Јакшић Киурски, заменица градоначелника.

-Првобитно је био планиран буџет од три милијарде 471 милиона динара, али је од почетка године до данас, на име трансферних средства од других нивоа власти добијено више од 446 милиона динара за капитална улагања. Од Управе за капитална улагања 127 милиона динара очекујемо до краја године за реконструкцију и изградњу водоводне мреже и 150 милиона за изградњу секундарне атмосферске канализације. Културни центар за реконструкцију крова и фасаде по пројекту „Градови у фокусу“ добио је 18 милиона динара, 10 милиона одобрено је за уређење атарских путева, 11 милиона за куповину сеоских кућа за избеглице стигло је од Комесеријата за избеглице, а за исту намену, али за младе брачне парове опредељено је 10 милиона динара. Поменута средства нису сва реализована, али ће бити до краја године – појаснила је Дијана Јакшић Киурски.

Ове године Град Кикинда неће се кредитно задужити за израду мини постројења за пречишћавањ воде по селима.

-Од инвестиције се није одустало. Покрајина је обезбедила новац за финансирање овог пројекта и како буду пристизала ова средства она ће се уводити у буџет – прецизирала је Јакшић Киурски и напоменула да ће наредне, 2024. године, такође бити рађена атмосферска канализација, реконструкција дистрибутивне водводне мреже и завршетак магистралног водовода, а ту су и капитална улагања у селима.

Градоначелник Никола Лукач прецизирао је да се 850 милиона динара слило у град од републичке и покрајинске власти.

-Корисници буџета нису осетили огроман губитак од 220 милиона динара плаћених за посао који није урађен. То је срамотно, а срамота је и онај ко подржи такве особе, које отимају од свих грађана, а пре свега од деце. Хвала држави и председнику Александру Вучићу који се лично заинтересовао за проблем који смо имали. Добили смо 60 милиона, али је још 160 милиона динара морала да изнађе локална администарција и да нађе начин да исплати неурађени посао. Хвала свима на разумевању јер су сви разумели тежак моменат у ком смо се нашли од 12. јуна, до 14. јула, када смо изашли из блокаде. Многи су сумњали, поједини у скупштнској сали су се и радовали зато што ће грађани можда бити оштећени. Ни моји Кикинђани, ни деца, ни студенти, ни породиље, ни социјално угрожене породице нису осетили тај тежак период. Прерасподелом трошкова и приоритета испоштовали смо све обавезе. Нека је на образ ономе које узео 220 милиона динара, нека је на образ свима онима који су се од тог новца окористили и сада праве кампање против свих нас и државе. Очекујем и надам се да ће и Хотел „Нарвик“, 20 милиона динара које дугује Граду за порез, платити од тог новца. Волео бих да видим на шта је потрошен тај новац, сем ако није уперен против државе – рекао је Лукач и подвукао да је ребаланс је урађен најбоље како је могло у овим околностима.

Први човек града поручио је суграђанима да зна да поједини негодују због раскопаних улица и затворених пролаза, али улаже се у инвестиције које су деценијама чекале попут: фабрике воде, мини постројења за пречишћавање воде на селима, замене водоводне мреже, изградњеа атмосферске канализације, завршава се прва фаза радова на Болници и улаже се у комуналну инфраструктуру.

Александар Аћимов, шеф одборничке групе напоменуо је велике инвестиције у школама.

-У школе и предшколску установу уложено је око 35 милиона динара. Подсетићу да су пре само десетак година школе биле у дуговима у укупном износу од 78 милиона динара. Рачуни нису били плаћани месецима, а улагања у радове били су мисаона именица – рекао је Аћимов.

Одборник СНС Душан Попесков додао је да је ове године највише средстава добијено из републичких и покрајиснких фондова.

-Годишње са виших нивоа власти, за разне пројекте, у просеку добијемо око 400 милиона динара, а ове смо успели да се изборимо за дупло више новца. Та чињеница радује и за сваку је похвалу – закључио је Попесков.

Већином гласова дата је сагласност на другу измену и допуну програма пословања ЈП „Кикинда“ и на другу измену програма коришћења средстава субвенција из буџета града. Гласало се и за измене и допуне програма пословања ЈП „Топлана“, План детаљне регулације Блока 31 у Кикинди и План генералне регулације централног дела града. Усвојен је Локални акциони план за родну равноправност од 2024. до 2026. године, а донета је и Одлука о образовању Комисије за родну равноправност Града, као и о начину образовања, задацима и начину рада Савета за родну равноправност. Донета су решења о стављању ван снаге решења о преносу непокретности односно грађевинског земљишта и објекта из јавне својине Републике Србије у јавну својину Града без накнаде, о давању сагласности на употребу грба Града Миодрагу Мацури у хуманитарној акцији помоћи Националном удружењу деце оболеле од рака, а дата је сагласност и на употребу имена Кикинде фирми „ВТВ“ доо Суботица у називу радио станице.