Александра Дјуран, аутор са Кикиндски портал

358274986_299052242605832_6611069621979296729_н

Вишебој у Банатском Великом Селу чува чојство и јунаштво

Aleksandra Djuran Јулy 29, 2023

У центру Банатског Великог Села, код Завичајне куће, организован је 13. „Крајишки вишебој“ који је окупио шест такмичарских екипа из Србије, међу којима су били и такмичари из Уба, три екипе из Банатског Великог Села и по једна из Накова и Нових Козараца.

Александар Поповић (28) из Ваљева професионално се бави обарањем руку, што је била његова дисциплина. Члан је екипе „Горски вукови“ из Уба и радо се одазива вишебојима.

-Обарање руку тренирам од 14 године и до сада сам пет пута био шампион Србије, већ три године сам трећи у свету у категорији од 75 до 85 килограма и члан сам репрезентације Србије. – открио нам је Поповић – За обарање руку најважније су тетиве на рукама и одговарајући тренинзи. Два пута недељно имам спаринге на столу, а ту су и вежбе снаге и издржљивости.

Стеван Вељко (23) из Нових Козараца такмичио се у три дисциплине: ходање по брвну, скоку у вис из места и пењање уз стожину.

-Свака дисциплина је тешка на свој начин, али је за пењање уз стожину потребно највише умешности. Код ходања по деблу важна је равнотежа и брзина, код скока у вис потребне су јаке ноге, а за стожину је пресудна снага. Сваке године учествујем и ово је начин да одамо почаст нашим старима и крајевима одакле су дошли – истакао је Стеван Вељко.

Дугогодишњи такмичар Владимир Булатовић (31) ове године био је у улози судије у дисциплини обарање руку.

-Руке су се обарале на професионалном столу који се користи на државном првенству и пошто знам правила позван сам да будем судија. Десет година био сам учесник у више дисциплина: надвлачењу конопца, обарању руку и другим. За све дисциплне потребни су снага и умеће, а посебно је важно младима скренути пажњу на то колико је потребно бавити се спортом и бити у природи, а управо је то један од циљева вишебоја – поручио је Булатовић.

Борислав Стоисављевић, председник удружења „Крајишки вишебој“ из Банатског Великог Села додао је да су се екипе такмичиле у десет дисциплина.

-Циљ је неговање обичаја, традиције и културе српског народа. – напоменуо је Стоисављевић – Вишебој је отворила трка у џаку за децу, након чега су се и одрасли такмичили у истој дисциплини, настављено је са ходањем по брвну, скоком у даљ и вис из места, куке, обарање руку, привлачење кличка, пењање уз стожину да би се завршило надвлачењем конопца.

Догађају су присуствовали градоначелник Никола Лукач, који је отворио манифестацију, и његови сараднци Дијана Јакшић Киурски, заменица градоначелника и председник Скупштине града Младен Богдан.

– Овакви догађаји важни јер села оживе. На једном месту окупе се све генерације, а како се Дан Банатског Великог Села прославља у добром расположењу, ту су и гости из околних села. Ово је један од начина да оживимо традицију и очувамо витешке дисциплине везане за крајеве из којих су дошли наши преци, да се новим генерацијама дочара какво је било чојство и јунаштво – казала је Дијана Јакшић Киурски.

Поред тога што су најбољи добили пехаре и медаље, ово је била прилика и да се заслужним мештанима доделе захвалнице.

358174969_1447747986001924_4030355874573451593_н

Љупки Мишков из Александрова пехар за најлепши крајишки колач

Aleksandra Djuran Јулy 29, 2023

Победница манифестације „Најлепши крајишки колач“, коју је поводом Дана села организовало удружење жена „Орхидеја“ из Банатског Великог Села, је Љупка Мишков, председница удружења „Ливађанке“ из Александрова. У такмичењу за најлепши колач од вишања учествовало је 19 удружења жена из читаве Војводине које су на штандовима у центру села приказале шта све израђују у оквиру својих удружења.

-Волим да правим колаче и није први пут да побеђујем на гастрономским такмичењима. Колач од вишања правим као што се то некада радило. Вишње прво скувам јер су тада најлепше и додам гриз или мрвице хлеба, а мој колач је са мерама на шољице. Често га правим јер га деца обожавају – сазнали смо од Љупке Мишков.

Друго место припало је грађанском удружењу „Башаид“, а треће удружењу жена „Козарчанке“ из Нових Козараца. Новка Павловић, предеседница „Орхидеје“ истакла је да је манифестација организована други пут.

-Колач од вишања су наше баке и маме радо спремале и нама, деци, он је био најслађи и најлепши који смо икада пробали. То је једноставан, обичан и најлепши колач. Наш циљ је да очувамо традицију и да је пренесемо на млађе генерације– рекла је Новка Павловић.

Манифестацију је отворио градоначелник Никола Лукач који је поздравио све присутне, а Великоселцима је честитао Дане села.

– Сви мештани заједно са месном заједницом и удружењима грађана потрудили су се да за Дане села организују низ догађаја који су окупили велики број посетилаца. Удружење жена „Орхидеја“ чува обичаје, традицију и културу народа и предака одакле смо потекли. Жене су носиоци друштва и стуб породице и на нама је да их поштујемо, ценимо и волимо– напоменуо је Лукач.

Удружење жена „Крајишник“ из Крајишника радо долази и сарађује са Банатским Великим Селом.

-Код наших земљака долазимо кад год можемо. Наше вредне чланице припремиле су и традиционални босански колач од вишања, а донели смо и ликер, сируп и сок од дрењина, мармеладу и слатко. Ту су и наши ручни радови од вуне: чарапе, прслуци, капе и све што су некада наше мајке и баке радиле и само тако успећемо да сачувамо нашу традицију од заборава – казала је Мирјана Умићевић, председница удружења „Крајишник.

Позиву Великоселчанки, између осталих, одазвале су се чланице удружења из Крајишника, Александрова, Честерега, Српске Црње, околних села.

358180986_1964387233917503_5527094181720702839_н (1)

Кикинди 9,8 милиона динара за бољу безбедност саобраћаја

Aleksandra Djuran Јулy 29, 2023

Град Кикинда је међу 11 локалних самоуправа које су добиле средства за програм подршке у примени иновативних решења у области саобраћаја. Реч је о савременим камерама које ће бити постављене у граду, а које препознају регистарске таблице, таблама за мерење брзине, светлосној сигнализацији, системима за мерење возила у кретању и сличном.

Уговоре је у Кули уручио министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Горан Весић, а за програм подршке намењено је 100 милиона динара како би се безбедност грађана подигла на виши ниво. У име града догађају је присуствовао члан Градског већа Небојша Јованов.

За унапређење безбедности саобраћаја нашем граду припало је 9,8 милиона динара што ће обезбедити већу безбедност грађана, а пре свега деце у саобраћају.

„Балканско – медитеранско вече” у оквиру ФЕНОК-а

Aleksandra Djuran Јулy 29, 2023

У оквиру 22. Међународног фестивала народних оркестара вечерас (субота) од 20.30 сати на програму је „Балканско- медитеранско вече“. Наступа сопран Зорица Белић уз тамбурашки састав који предводи професор др Љубинко Лазић, а концерт у дворишту Курије је бесплатан.

Подсетимо и то да је овогодишњи ФЕНОК отворен у уторак, 25. јула, када су на сцени наступили фолклорни ансамбли „Вила“ из Новог Сада и домаћини „Гусле“. Публика је имала прилику да ужива и у народној музици Бугара у извођењу оркестра „Ђурђевдан“ са солисткињом Петјом Паневом Митовом која је једна од највећих звезда традиционалне песме у Бугарској.

Други дан био је посвећен концерту традиционалне музике. Наступиле су певачке групе Етнокампа, „Гусала“, „Вретено“ из Александрова и Банатског Карађорђева, КУД-а „Марија Бурсаћ“ из Банатског Великог Села. Вече су употпунили гајдаш Вања Илијев из Зрењанина, диплар Милан Вашалић, као и вокални ансамбл „Ојнани“ из Пољске који је први пут учествовао на кикиндској манифестацији.

Народни оркестар под вођством Ахмета Текина Кумаша из Истанбула отворио је треће вече фестивала. Оркестар из Турске постоји 35 година, а суграђани су имали прилику да чују традиционалне инструменте ове земље баламу, кавал, кабок кемане, бендир, као и солисту Ајтача Епика. У оквиру фестивала наступили су и солисти Иђлаљ Јлдрм и Фат Чалшкан. Како су истакли гости, традиционална музика је пуна душе и срца и одраз је турске културе, историје и богате традиције.

Исто вече темишварски Академски оркестар под вођством професора професора Емила Лучана Рошке донео је у наш град изворну музику Румуније. Чланови оркестра су са професори и студенти Западног универзитета у Темишвару, а део су и Асоцијације за банатску културу. Професор Лавинијус Николајевић овом приликом истакао је да радо долазе на етно камп и ФЕНОК, те да је сарадња са „Гусалама“ прошле године учвршћена потписивањем споразума о сарадњи. Румунски солисти Давид Поповић који свира тулник, др Адријан Бала, виолина, др Лавинијус Николајевић , кавали фрула, као и вокали Александра Акс, Клаудио Попа и вокална певачка група одушевили су Кикинђане.

Традиционалну музику наше земље извели су Велики народни оркестар „Гусала“ и Етно академски оркестар под вођством мастер етномузиколога Стефана Манчића из Београда који од 2016. године сарађује са националним ансамблом Косова и Метохије „Венац“ , као и са српским друштвима из Словеније и Немачке.

Последње вече је сутра (недеља) када ће публика имати прилику да ужива у поп и рок музици у извођењу бенда „Ворд ап“.

ФЕНОК су подржали Град Кикинда и Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама.

357319036_2002982103379060_4691951285786218172_н

Град помаже кикиндским предузетницима да унапреде производњу

Aleksandra Djuran Јулy 28, 2023

Власници малих, микро и средњих предузећа са територије града, који су конкурисали и испуњавали услове, добили су средства за унапређење производње. Подстицаји су одобрени власницима 15 фирми, а уговоре са њима потписао је градоначелник Никола Лукач који је рекао да је град на услузи предузетницима.

Међу онима који су добили средства је и Татјана Тановић, власница фирме „Водоноша“ која се бави дистрибуцијом воде и апарата.

-Фирма први пут конкурише и добили смо износ од 165.000 динара. Помоћ нам је драгоцена јер ћемо унапредити опрему коју поседујемо куповином стакера, машине која може да диже робу на највише полице у магацину. На тај начин бићемо ефикаснији, а допринеће и бољој организацији посла. Имамо осам радника и надам се проширењу посла и запослених – рекла је Татјана Тановић.

Штампарија „Борац“ из Кикинде односно њен власник Филип Карановић добио је 250.000 динара.

-Фирма ради пуне 23 године и имамо седам радника. Са добијеним средствима купићемо машину за лепљење картонске амблаже. Циљ нам је да проширимо и убрзамо производњу што ће допринети да будемо конкурентнији на тржишту. Конкурисали смо и пре шет година и тада смо средствима Града купили машину за шлицовање кутија коју користимо и данас – сазнајемо од Карановића.

Градским буџетом за ову намену предвиђено је три милиона динара, за милион динара више у односу на прошлу годину.

-Најнижи одобрени износ је 75.000 динара, а највиши је 360.000 динара. Према условима конкурса максимални износ који смо могли да одобримо је 400.000 динара односно 50 одсто од укупно тражене суме – појаснио је Саша Танацков, члан Градског већа – Путем овог конкурса водимо рачуна и о женском предузетништву које се додатно бодује тако да смо одобрили средства за шест жена, предузетница. Новац се одобрава искључиво нашим локалним фирмама који су пословно и животно везани за наш град.

На конкурс је пристигла 21 пријава, а суфинасираће се предузетници који раде у областима грађевинарства, штампарских и комуналних услуга, електричарских послова, угоститељства и старих заната.

Зашто су празни локали у центру града

Aleksandra Djuran Јулy 28, 2023

Цена закупа пословног простора у јавној својини града остаће непромењена до краја године. Наиме, измену и допуну одлуке о условима и начину давања у закуп пословног простора у јавној својини града, која је разматрана на седници Скупштине града, одборници су једногласно подржали. Како је образложио Саша Танацков, члан Градског већа, цена закупа, према одлуци, усклађује се са растом цена на мало. С обзиром на то да постоје економска кретања која условљављају отежано пословање, локална самоуправа жели да помогне локалним, малим, привредницима. Новом одлуком до краја године замрзнуће се цене закупа пословног простора које су биле у јуну.

– У јавности се спекулише да имамо празнх локала у центру и да је разлог томе лоше економско стање у нашем граду. Не слажем се са тим јер су сви локали у јавној својини попуњени и да их имамо још и у њима би били закупци. Локали који су празни припадају физичким лицима или привредним друштвима и цена закупа коју траже није реална за тржишне услове у Кикинди – рекао је Саша Танацков.

Председник Скупштине града Младен Богдан поводом ове одлуке подсетио је да су сличне мере подршке мали привредници и предузетници имали током пандемије корона вируса. И тада се није мењала цена закупа градских локала.

-Локали који су празни налазе у згради која је враћена реституцијом. Након тога она је продата и садашњи власници подигли су цену квадрата на хиљаду и више евра. Ову цену нико неће да плати јер није исплатива и зато нема закупаца. Локали у својини локалне самоуправе су сви под закупом, а и овом одлуком поручујемо да град водимо домаћински и одговорно – поручио је Богдан.

Градски локали подељени су у пет зона и у њима је 146 закупаца. Највише их је у првој и другој зони, на Градском тргу и ширем центру, где је и највећа цена. У јуну је за прву зону требало издвојити 537,48 динара по метру квадртаном, а за другу 430 динара за квадрат.

Не одустајемо од боље и напредније Кикинде, поручио Никола Лукач са скупштинске говорнице

Aleksandra Djuran Јулy 28, 2023

Већином гласова одборници су, на седници локалног парламента, усвојили консолидовани извештај о извршењу одлуке о буџету за период јануар- јун. У градску касу у првих шест месеци слило се милијарду 616 милиона динара односно 42 одсто од укупно планираног прихода од три милијарде 875 милиона динара.

– Реализација буџета је задовољавајућа. Трансферна средства имала су нешто лошију реализацију јер од планираних 400 милиона динара 300 милиона није уплаћено у првој половини године, али ће бити уплаћено до краја. Реч је о средствима Управе за капитална улагања која су намењена започетој реконструкцији водоводне мреже и будућој изградњи секундарне атмосферске каналазације што укупно износи 270 милиона динара. – истакла је заменица градоначелника Дијана Јакшић Киурски.

– Буџет града од 12. јуна био је блокиран због принудне наплате, а део мера изласка из ове ситуације били су и свакодневни контакти са великим финансијерима да се уплате одложе за период изласка из блокаде како би средства утрошили за намену за коју су и одобрена. Задовољни смо и са трећом траншом рудне ренте у износу већем од 93 милиона динара.

Блокада није дуго трајала, додала је Јакшић Киурски, и нормално пословање успостављено је 14. јула.

– Држава је показала спремност да помогне нашем граду да пребродимо што пре блокаду тако што нам је доделила 60 милиона динара. Кризни период је иза нас и сада можемо очекивати средства која ће значајно повећати реализацију прихода до краја године – казала је заменица градоначелника.

На примедбу одборника Мирослава Грујића да тачка дневног реда треба да носи назив неизвршење буџета одговорио је градоначелник Никола Лукач.

– Пројекти и планови реализују се по планираној динамици и знам да вам то не одговара. Због вашег ментора Зорана Милешевића зауставили смо трансфере за велике пројекте које ћемо реализовати у другој половини године. Знам да вас боли то што смо успели, да добром организацијом и домаћинским располагањем буџета, ниједан корисник не остане ускраћен за средства и да град функционише. Мислите ли да се нисмо спремали за ову блокаду и да смо неодговорни? Тако бисте ви радили и дали бисте новац некоме ко то није заслужио. Морају се поштовати одлуке суда и зато смо зауставили веће трансфере да не бисмо дошли у додатни проблем. Сви суграђани виде где се реконструише водводна мрежа, које су улице асфалтиране, где је замењена расвета, где су изграђени тротоари. Исто улажемо у центар, на периферију града и на селима. Не видите изградњу фабрике воде, реконструкцију Опште болнице, радове у школама, подршку младима, породиљама, пронаталитетној политици, нашу борбу да у град дођу нови инвеститори? За тих 220 милиона, знате ли шта смо све могли да урадимо? Да изградимо нови вртић који нам је потребан, та сума је двогодишњи буџет за реконструкцију коловоза, да уредимо сеоске домове културе и много тога другог. Ко ће се овде извинити и рећи да није веровао да ћемо моћи тако брзо да изађемо из блокаде и због тога што сте мислили да нисмо способни да сами решимо настали проблем? Имамо визију и подршку народа да водимо град и решавамо све проблеме. Резултати рада показују нашу борбу и не одустајемо од боље и напредније Кикинде – рекао је Лукач и напоменуо да је поносан на сваког појединца из свог тима и све буџетске кориснике који су били свесни ситуације.

И поред блокаде рачуна, све обавезе према предшколском, основном и средњошколском образовању, установама културе и спорта, према месним заједницима и социјалној заштити су испоштоване, прецизирано је за скупштинском говорницом.

До џепарца продајом младог кукуруза

Aleksandra Djuran Јулy 28, 2023

Надежда Шибул, Анђела Маринков и Мина Ћурчија осмислиле су одличан начин како да дођу до џепарца. Продају куван, печен и сиров млад кукуруз у Његошевој 74. Надеждина мама Зорица, која им помаже, односно кува и пече млад кукуруз открива нам како је све почело.

-Ћерка и ја биле смо на пијаци у Микронасељу и виделе да један дечак продаје кукуруз. На његовој тезги била је гужва и то нам је дало идеју да се и ми пробамо исто. Надежда је окупила своје другарице које су радо пристале да јој се придруже – каже Зорица Миуцин.

Кукуруз стиже са њиве Надеждиног тате Душка који се бави пољопривредом. Сваког дана се бере свеж за продају.

-Има купаца током читавог дана. Ту су наше комшије, пријатељи, родбина, али и они који прођу улицом и виде да се продаје кукуруз. Оглашавамо се на друштвеним мрежама и сада имамо и поруџбине. Све што зараде иде деци за џепарац – напомиње наша саговорница.

Млад кукуруз продаваће се још неко време, док га буде било. Газдинство Шибул засновало је кукуруз на четрдесетак јутара. Зорица истиче да је у солидом стању, али да му треба кише у наредном периоду.

(Видео) У финишу изградња фабрике воде: Решава се вишедеценијски проблем

Aleksandra Djuran Јулy 27, 2023

Грађевински радови на постројењу за прераду пијаће воде завршени су 95 одсто, машински радови биће готови за месец и по, а електро за три месеца. Изградња фабрике воде, највеће инвестиције у Кикинди у протеклим деценијама, тече планираном динамиком у шта су се приликом посете градилишту уверили градоначелник Никола Лукач, начелник Севернобанатског управног округа Мирослав Дучић, помоћник градоначелника Светислав Вукмирица и члан Градског већа Небојша Јованов.

-Сви могу да се увере да фабрика воде расте из дана у дан и коначно ће сви Кикинђани имати квалитетну пијаћу воду. Инвестицију су, заједно са Градом Кикиндом, омогућили су Влада Републике Србије, надлежно Министарство, КФВ банка, а вредност радова је око 11 милиона евра. Истрајаћемо у томе да суграђани у 21. веку добију воду за пиће по свим прописаним стандардима. Паралелно са овим пројектом ради се на замени водоводних цеви, магистралном воду, као и на мини постројењима за пречишћавање воде за свако село. Вода за пиће деценијски је проблем и ми ћемо га решити на задовољство свих грађана – истакао је Лукач.

Посао је започет је у јуну 2021. године, након неколико година студиозних припрема. Комплетна опрема из увоза, а која се тиче технологије прераде је већ на градилишту, тако да неће бити никаквих застоја, напоменуо је директор ЈП „Кикинда“ Чедо Гверо.

-Грађевински радови, према садашњем плану, биће завршени до краја октобра након чега ће се приступити даљим корацима за пуштање воде у систем. Објекат са савременом технологијом треба да служи граду минимално 40 година. – казао је Гверо – У току је и укључивање запослених из Јавног предузећа „Кикинда“ у рад постројења. Фабрика ће запошљавати 21 радника и највећи део биће из постојећег јавног предузећа.

Пошто сви радови буду завршени уследиће њихова провера. Након тога започеће проба са водом.

-То је и најзначајнији део који нас чека. Наша улазна вода је карактеристична и ово ће бити први случај да се од ње направи пијаћа вода која задовољава све прописане стандарде. Аустријска фирма „Униха“, која је носилац технологије, предвидела је да се завршна обрада ради такозваном реверзном осмозом која омогућава да се од морске добије вода за пиће. Не сумњамо да ће наша вода бити по прописима, а током пробног периода најважнија је оптимизација параметара, како би се постигла и најповољнија цена воде за потрошаче – рекао је Мирослав Кресоја из ЈП „Кикинда“.

Конкурс за обуку полицајаца – за Кикинду 27 полазника

Aleksandra Djuran Јулy 27, 2023

Министарство унутрашњих послова расписало конкурс за упис 1.100 полазника у Центар за основну полицијску обуку, ЦОПО, за стручно оспособљавање за обављање послова униформисаног полицијског службеника за потребе свих 27 полицијских управа у Србији.

За Подручје Полицијске управе у Кикинди има места за 14 полазника за радно место полицајаца, пет полазника за радно место саобраћајног полицајаца и осам полазника за радно место граничног полицајаца. Кандидати за полазнике се приликом пријаве на конкурс изјашњавају за које од понуђених радних места желе да прођу стручно оспособљавање.

Сви заинтересовани, који испуњавају услове за упис, могу да се пријавити до 11. августа, у полицијским станицама по месту пребивалишта. Од 1.100 полазника Центра за полицијску обуку, 550 ће се стручно оспособљавати за обављање послова и задатака униформисаног полицијског службеника на радном месту полицајац, 300 саобраћајни полицајац и 250 на радном месту гранични полицајац.

Услови конкурса могу се наћи на сајту Министарства унутрашњих послова www.муп.гов.рс и сајту Центра за основну полицијску обуку www.цопо.еду.рс .