Aleksandra Djuran, autor sa Kikindski portal

358274986_299052242605832_6611069621979296729_n

Višeboj u Banatskom Velikom Selu čuva čojstvo i junaštvo

Aleksandra Djuran July 29, 2023

U centru Banatskog Velikog Sela, kod Zavičajne kuće, organizovan je 13. „Krajiški višeboj“ koji je okupio šest takmičarskih ekipa iz Srbije, među kojima su bili i takmičari iz Uba, tri ekipe iz Banatskog Velikog Sela i po jedna iz Nakova i Novih Kozaraca.

Aleksandar Popović (28) iz Valjeva profesionalno se bavi obaranjem ruku, što je bila njegova disciplina. Član je ekipe „Gorski vukovi“ iz Uba i rado se odaziva višebojima.

-Obaranje ruku treniram od 14 godine i do sada sam pet puta bio šampion Srbije, već tri godine sam treći u svetu u kategoriji od 75 do 85 kilograma i član sam reprezentacije Srbije. – otkrio nam je Popović – Za obaranje ruku najvažnije su tetive na rukama i odgovarajući treninzi. Dva puta nedeljno imam sparinge na stolu, a tu su i vežbe snage i izdržljivosti.

Stevan Veljko (23) iz Novih Kozaraca takmičio se u tri discipline: hodanje po brvnu, skoku u vis iz mesta i penjanje uz stožinu.

-Svaka disciplina je teška na svoj način, ali je za penjanje uz stožinu potrebno najviše umešnosti. Kod hodanja po deblu važna je ravnoteža i brzina, kod skoka u vis potrebne su jake noge, a za stožinu je presudna snaga. Svake godine učestvujem i ovo je način da odamo počast našim starima i krajevima odakle su došli – istakao je Stevan Veljko.

Dugogodišnji takmičar Vladimir Bulatović (31) ove godine bio je u ulozi sudije u disciplini obaranje ruku.

-Ruke su se obarale na profesionalnom stolu koji se koristi na državnom prvenstvu i pošto znam pravila pozvan sam da budem sudija. Deset godina bio sam učesnik u više disciplina: nadvlačenju konopca, obaranju ruku i drugim. Za sve disciplne potrebni su snaga i umeće, a posebno je važno mladima skrenuti pažnju na to koliko je potrebno baviti se sportom i biti u prirodi, a upravo je to jedan od ciljeva višeboja – poručio je Bulatović.

Borislav Stoisavljević, predsednik udruženja „Krajiški višeboj“ iz Banatskog Velikog Sela dodao je da su se ekipe takmičile u deset disciplina.

-Cilj je negovanje običaja, tradicije i kulture srpskog naroda. – napomenuo je Stoisavljević – Višeboj je otvorila trka u džaku za decu, nakon čega su se i odrasli takmičili u istoj disciplini, nastavljeno je sa hodanjem po brvnu, skokom u dalj i vis iz mesta, kuke, obaranje ruku, privlačenje klička, penjanje uz stožinu da bi se završilo nadvlačenjem konopca.

Događaju su prisustvovali gradonačelnik Nikola Lukač, koji je otvorio manifestaciju, i njegovi saradnci Dijana Jakšić Kiurski, zamenica gradonačelnika i predsednik Skupštine grada Mladen Bogdan.

– Ovakvi događaji važni jer sela ožive. Na jednom mestu okupe se sve generacije, a kako se Dan Banatskog Velikog Sela proslavlja u dobrom raspoloženju, tu su i gosti iz okolnih sela. Ovo je jedan od načina da oživimo tradiciju i očuvamo viteške discipline vezane za krajeve iz kojih su došli naši preci, da se novim generacijama dočara kakvo je bilo čojstvo i junaštvo – kazala je Dijana Jakšić Kiurski.

Pored toga što su najbolji dobili pehare i medalje, ovo je bila prilika i da se zaslužnim meštanima dodele zahvalnice.

358174969_1447747986001924_4030355874573451593_n

Ljupki Miškov iz Aleksandrova pehar za najlepši krajiški kolač

Aleksandra Djuran July 29, 2023

Pobednica manifestacije „Najlepši krajiški kolač“, koju je povodom Dana sela organizovalo udruženje žena „Orhideja“ iz Banatskog Velikog Sela, je Ljupka Miškov, predsednica udruženja „Livađanke“ iz Aleksandrova. U takmičenju za najlepši kolač od višanja učestvovalo je 19 udruženja žena iz čitave Vojvodine koje su na štandovima u centru sela prikazale šta sve izrađuju u okviru svojih udruženja.

-Volim da pravim kolače i nije prvi put da pobeđujem na gastronomskim takmičenjima. Kolač od višanja pravim kao što se to nekada radilo. Višnje prvo skuvam jer su tada najlepše i dodam griz ili mrvice hleba, a moj kolač je sa merama na šoljice. Često ga pravim jer ga deca obožavaju – saznali smo od Ljupke Miškov.

Drugo mesto pripalo je građanskom udruženju „Bašaid“, a treće udruženju žena „Kozarčanke“ iz Novih Kozaraca. Novka Pavlović, predesednica „Orhideje“ istakla je da je manifestacija organizovana drugi put.

-Kolač od višanja su naše bake i mame rado spremale i nama, deci, on je bio najslađi i najlepši koji smo ikada probali. To je jednostavan, običan i najlepši kolač. Naš cilj je da očuvamo tradiciju i da je prenesemo na mlađe generacije– rekla je Novka Pavlović.

Manifestaciju je otvorio gradonačelnik Nikola Lukač koji je pozdravio sve prisutne, a Velikoselcima je čestitao Dane sela.

– Svi meštani zajedno sa mesnom zajednicom i udruženjima građana potrudili su se da za Dane sela organizuju niz događaja koji su okupili veliki broj posetilaca. Udruženje žena „Orhideja“ čuva običaje, tradiciju i kulturu naroda i predaka odakle smo potekli. Žene su nosioci društva i stub porodice i na nama je da ih poštujemo, cenimo i volimo– napomenuo je Lukač.

Udruženje žena „Krajišnik“ iz Krajišnika rado dolazi i sarađuje sa Banatskim Velikim Selom.

-Kod naših zemljaka dolazimo kad god možemo. Naše vredne članice pripremile su i tradicionalni bosanski kolač od višanja, a doneli smo i liker, sirup i sok od drenjina, marmeladu i slatko. Tu su i naši ručni radovi od vune: čarape, prsluci, kape i sve što su nekada naše majke i bake radile i samo tako uspećemo da sačuvamo našu tradiciju od zaborava – kazala je Mirjana Umićević, predsednica udruženja „Krajišnik.

Pozivu Velikoselčanki, između ostalih, odazvale su se članice udruženja iz Krajišnika, Aleksandrova, Česterega, Srpske Crnje, okolnih sela.

358180986_1964387233917503_5527094181720702839_n (1)

Kikindi 9,8 miliona dinara za bolju bezbednost saobraćaja

Aleksandra Djuran July 29, 2023

Grad Kikinda je među 11 lokalnih samouprava koje su dobile sredstva za program podrške u primeni inovativnih rešenja u oblasti saobraćaja. Reč je o savremenim kamerama koje će biti postavljene u gradu, a koje prepoznaju registarske tablice, tablama za merenje brzine, svetlosnoj signalizaciji, sistemima za merenje vozila u kretanju i sličnom.

Ugovore je u Kuli uručio ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić, a za program podrške namenjeno je 100 miliona dinara kako bi se bezbednost građana podigla na viši nivo. U ime grada događaju je prisustvovao član Gradskog veća Nebojša Jovanov.

Za unapređenje bezbednosti saobraćaja našem gradu pripalo je 9,8 miliona dinara što će obezbediti veću bezbednost građana, a pre svega dece u saobraćaju.

„Balkansko – mediteransko veče” u okviru FENOK-a

Aleksandra Djuran July 29, 2023

U okviru 22. Međunarodnog festivala narodnih orkestara večeras (subota) od 20.30 sati na programu je „Balkansko- mediteransko veče“. Nastupa sopran Zorica Belić uz tamburaški sastav koji predvodi profesor dr Ljubinko Lazić, a koncert u dvorištu Kurije je besplatan.

Podsetimo i to da je ovogodišnji FENOK otvoren u utorak, 25. jula, kada su na sceni nastupili folklorni ansambli „Vila“ iz Novog Sada i domaćini „Gusle“. Publika je imala priliku da uživa i u narodnoj muzici Bugara u izvođenju orkestra „Đurđevdan“ sa solistkinjom Petjom Panevom Mitovom koja je jedna od najvećih zvezda tradicionalne pesme u Bugarskoj.

Drugi dan bio je posvećen koncertu tradicionalne muzike. Nastupile su pevačke grupe Etnokampa, „Gusala“, „Vreteno“ iz Aleksandrova i Banatskog Karađorđeva, KUD-a „Marija Bursać“ iz Banatskog Velikog Sela. Veče su upotpunili gajdaš Vanja Ilijev iz Zrenjanina, diplar Milan Vašalić, kao i vokalni ansambl „Ojnani“ iz Poljske koji je prvi put učestvovao na kikindskoj manifestaciji.

Narodni orkestar pod vođstvom Ahmeta Tekina Kumaša iz Istanbula otvorio je treće veče festivala. Orkestar iz Turske postoji 35 godina, a sugrađani su imali priliku da čuju tradicionalne instrumente ove zemlje balamu, kaval, kabok kemane, bendir, kao i solistu Ajtača Epika. U okviru festivala nastupili su i solisti Iđlalj Jldrm i Fat Čalškan. Kako su istakli gosti, tradicionalna muzika je puna duše i srca i odraz je turske kulture, istorije i bogate tradicije.

Isto veče temišvarski Akademski orkestar pod vođstvom profesora profesora Emila Lučana Roške doneo je u naš grad izvornu muziku Rumunije. Članovi orkestra su sa profesori i studenti Zapadnog univerziteta u Temišvaru, a deo su i Asocijacije za banatsku kulturu. Profesor Lavinijus Nikolajević ovom prilikom istakao je da rado dolaze na etno kamp i FENOK, te da je saradnja sa „Gusalama“ prošle godine učvršćena potpisivanjem sporazuma o saradnji. Rumunski solisti David Popović koji svira tulnik, dr Adrijan Bala, violina, dr Lavinijus Nikolajević , kavali frula, kao i vokali Aleksandra Aks, Klaudio Popa i vokalna pevačka grupa oduševili su Kikinđane.

Tradicionalnu muziku naše zemlje izveli su Veliki narodni orkestar „Gusala“ i Etno akademski orkestar pod vođstvom master etnomuzikologa Stefana Mančića iz Beograda koji od 2016. godine sarađuje sa nacionalnim ansamblom Kosova i Metohije „Venac“ , kao i sa srpskim društvima iz Slovenije i Nemačke.

Poslednje veče je sutra (nedelja) kada će publika imati priliku da uživa u pop i rok muzici u izvođenju benda „Vord ap“.

FENOK su podržali Grad Kikinda i Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama.

357319036_2002982103379060_4691951285786218172_n

Grad pomaže kikindskim preduzetnicima da unaprede proizvodnju

Aleksandra Djuran July 28, 2023

Vlasnici malih, mikro i srednjih preduzeća sa teritorije grada, koji su konkurisali i ispunjavali uslove, dobili su sredstva za unapređenje proizvodnje. Podsticaji su odobreni vlasnicima 15 firmi, a ugovore sa njima potpisao je gradonačelnik Nikola Lukač koji je rekao da je grad na usluzi preduzetnicima.

Među onima koji su dobili sredstva je i Tatjana Tanović, vlasnica firme „Vodonoša“ koja se bavi distribucijom vode i aparata.

-Firma prvi put konkuriše i dobili smo iznos od 165.000 dinara. Pomoć nam je dragocena jer ćemo unaprediti opremu koju posedujemo kupovinom stakera, mašine koja može da diže robu na najviše police u magacinu. Na taj način bićemo efikasniji, a doprineće i boljoj organizaciji posla. Imamo osam radnika i nadam se proširenju posla i zaposlenih – rekla je Tatjana Tanović.

Štamparija „Borac“ iz Kikinde odnosno njen vlasnik Filip Karanović dobio je 250.000 dinara.

-Firma radi pune 23 godine i imamo sedam radnika. Sa dobijenim sredstvima kupićemo mašinu za lepljenje kartonske amblaže. Cilj nam je da proširimo i ubrzamo proizvodnju što će doprineti da budemo konkurentniji na tržištu. Konkurisali smo i pre šet godina i tada smo sredstvima Grada kupili mašinu za šlicovanje kutija koju koristimo i danas – saznajemo od Karanovića.

Gradskim budžetom za ovu namenu predviđeno je tri miliona dinara, za milion dinara više u odnosu na prošlu godinu.

-Najniži odobreni iznos je 75.000 dinara, a najviši je 360.000 dinara. Prema uslovima konkursa maksimalni iznos koji smo mogli da odobrimo je 400.000 dinara odnosno 50 odsto od ukupno tražene sume – pojasnio je Saša Tanackov, član Gradskog veća – Putem ovog konkursa vodimo računa i o ženskom preduzetništvu koje se dodatno boduje tako da smo odobrili sredstva za šest žena, preduzetnica. Novac se odobrava isključivo našim lokalnim firmama koji su poslovno i životno vezani za naš grad.

Na konkurs je pristigla 21 prijava, a sufinasiraće se preduzetnici koji rade u oblastima građevinarstva, štamparskih i komunalnih usluga, električarskih poslova, ugostiteljstva i starih zanata.

Zašto su prazni lokali u centru grada

Aleksandra Djuran July 28, 2023

Cena zakupa poslovnog prostora u javnoj svojini grada ostaće nepromenjena do kraja godine. Naime, izmenu i dopunu odluke o uslovima i načinu davanja u zakup poslovnog prostora u javnoj svojini grada, koja je razmatrana na sednici Skupštine grada, odbornici su jednoglasno podržali. Kako je obrazložio Saša Tanackov, član Gradskog veća, cena zakupa, prema odluci, usklađuje se sa rastom cena na malo. S obzirom na to da postoje ekonomska kretanja koja uslovljavljaju otežano poslovanje, lokalna samouprava želi da pomogne lokalnim, malim, privrednicima. Novom odlukom do kraja godine zamrznuće se cene zakupa poslovnog prostora koje su bile u junu.

– U javnosti se spekuliše da imamo praznh lokala u centru i da je razlog tome loše ekonomsko stanje u našem gradu. Ne slažem se sa tim jer su svi lokali u javnoj svojini popunjeni i da ih imamo još i u njima bi bili zakupci. Lokali koji su prazni pripadaju fizičkim licima ili privrednim društvima i cena zakupa koju traže nije realna za tržišne uslove u Kikindi – rekao je Saša Tanackov.

Predsednik Skupštine grada Mladen Bogdan povodom ove odluke podsetio je da su slične mere podrške mali privrednici i preduzetnici imali tokom pandemije korona virusa. I tada se nije menjala cena zakupa gradskih lokala.

-Lokali koji su prazni nalaze u zgradi koja je vraćena restitucijom. Nakon toga ona je prodata i sadašnji vlasnici podigli su cenu kvadrata na hiljadu i više evra. Ovu cenu niko neće da plati jer nije isplativa i zato nema zakupaca. Lokali u svojini lokalne samouprave su svi pod zakupom, a i ovom odlukom poručujemo da grad vodimo domaćinski i odgovorno – poručio je Bogdan.

Gradski lokali podeljeni su u pet zona i u njima je 146 zakupaca. Najviše ih je u prvoj i drugoj zoni, na Gradskom trgu i širem centru, gde je i najveća cena. U junu je za prvu zonu trebalo izdvojiti 537,48 dinara po metru kvadrtanom, a za drugu 430 dinara za kvadrat.

Ne odustajemo od bolje i naprednije Kikinde, poručio Nikola Lukač sa skupštinske govornice

Aleksandra Djuran July 28, 2023

Većinom glasova odbornici su, na sednici lokalnog parlamenta, usvojili konsolidovani izveštaj o izvršenju odluke o budžetu za period januar- jun. U gradsku kasu u prvih šest meseci slilo se milijardu 616 miliona dinara odnosno 42 odsto od ukupno planiranog prihoda od tri milijarde 875 miliona dinara.

– Realizacija budžeta je zadovoljavajuća. Transferna sredstva imala su nešto lošiju realizaciju jer od planiranih 400 miliona dinara 300 miliona nije uplaćeno u prvoj polovini godine, ali će biti uplaćeno do kraja. Reč je o sredstvima Uprave za kapitalna ulaganja koja su namenjena započetoj rekonstrukciji vodovodne mreže i budućoj izgradnji sekundarne atmosferske kanalazacije što ukupno iznosi 270 miliona dinara. – istakla je zamenica gradonačelnika Dijana Jakšić Kiurski.

– Budžet grada od 12. juna bio je blokiran zbog prinudne naplate, a deo mera izlaska iz ove situacije bili su i svakodnevni kontakti sa velikim finansijerima da se uplate odlože za period izlaska iz blokade kako bi sredstva utrošili za namenu za koju su i odobrena. Zadovoljni smo i sa trećom tranšom rudne rente u iznosu većem od 93 miliona dinara.

Blokada nije dugo trajala, dodala je Jakšić Kiurski, i normalno poslovanje uspostavljeno je 14. jula.

– Država je pokazala spremnost da pomogne našem gradu da prebrodimo što pre blokadu tako što nam je dodelila 60 miliona dinara. Krizni period je iza nas i sada možemo očekivati sredstva koja će značajno povećati realizaciju prihoda do kraja godine – kazala je zamenica gradonačelnika.

Na primedbu odbornika Miroslava Grujića da tačka dnevnog reda treba da nosi naziv neizvršenje budžeta odgovorio je gradonačelnik Nikola Lukač.

– Projekti i planovi realizuju se po planiranoj dinamici i znam da vam to ne odgovara. Zbog vašeg mentora Zorana Mileševića zaustavili smo transfere za velike projekte koje ćemo realizovati u drugoj polovini godine. Znam da vas boli to što smo uspeli, da dobrom organizacijom i domaćinskim raspolaganjem budžeta, nijedan korisnik ne ostane uskraćen za sredstva i da grad funkcioniše. Mislite li da se nismo spremali za ovu blokadu i da smo neodgovorni? Tako biste vi radili i dali biste novac nekome ko to nije zaslužio. Moraju se poštovati odluke suda i zato smo zaustavili veće transfere da ne bismo došli u dodatni problem. Svi sugrađani vide gde se rekonstruiše vodvodna mreža, koje su ulice asfaltirane, gde je zamenjena rasveta, gde su izgrađeni trotoari. Isto ulažemo u centar, na periferiju grada i na selima. Ne vidite izgradnju fabrike vode, rekonstrukciju Opšte bolnice, radove u školama, podršku mladima, porodiljama, pronatalitetnoj politici, našu borbu da u grad dođu novi investitori? Za tih 220 miliona, znate li šta smo sve mogli da uradimo? Da izgradimo novi vrtić koji nam je potreban, ta suma je dvogodišnji budžet za rekonstrukciju kolovoza, da uredimo seoske domove kulture i mnogo toga drugog. Ko će se ovde izviniti i reći da nije verovao da ćemo moći tako brzo da izađemo iz blokade i zbog toga što ste mislili da nismo sposobni da sami rešimo nastali problem? Imamo viziju i podršku naroda da vodimo grad i rešavamo sve probleme. Rezultati rada pokazuju našu borbu i ne odustajemo od bolje i naprednije Kikinde – rekao je Lukač i napomenuo da je ponosan na svakog pojedinca iz svog tima i sve budžetske korisnike koji su bili svesni situacije.

I pored blokade računa, sve obaveze prema predškolskom, osnovnom i srednjoškolskom obrazovanju, ustanovama kulture i sporta, prema mesnim zajednicima i socijalnoj zaštiti su ispoštovane, precizirano je za skupštinskom govornicom.

Do džeparca prodajom mladog kukuruza

Aleksandra Djuran July 28, 2023

Nadežda Šibul, Anđela Marinkov i Mina Ćurčija osmislile su odličan način kako da dođu do džeparca. Prodaju kuvan, pečen i sirov mlad kukuruz u Njegoševoj 74. Nadeždina mama Zorica, koja im pomaže, odnosno kuva i peče mlad kukuruz otkriva nam kako je sve počelo.

-Ćerka i ja bile smo na pijaci u Mikronaselju i videle da jedan dečak prodaje kukuruz. Na njegovoj tezgi bila je gužva i to nam je dalo ideju da se i mi probamo isto. Nadežda je okupila svoje drugarice koje su rado pristale da joj se pridruže – kaže Zorica Miucin.

Kukuruz stiže sa njive Nadeždinog tate Duška koji se bavi poljoprivredom. Svakog dana se bere svež za prodaju.

-Ima kupaca tokom čitavog dana. Tu su naše komšije, prijatelji, rodbina, ali i oni koji prođu ulicom i vide da se prodaje kukuruz. Oglašavamo se na društvenim mrežama i sada imamo i porudžbine. Sve što zarade ide deci za džeparac – napominje naša sagovornica.

Mlad kukuruz prodavaće se još neko vreme, dok ga bude bilo. Gazdinstvo Šibul zasnovalo je kukuruz na četrdesetak jutara. Zorica ističe da je u solidom stanju, ali da mu treba kiše u narednom periodu.

(Video) U finišu izgradnja fabrike vode: Rešava se višedecenijski problem

Aleksandra Djuran July 27, 2023

Građevinski radovi na postrojenju za preradu pijaće vode završeni su 95 odsto, mašinski radovi biće gotovi za mesec i po, a elektro za tri meseca. Izgradnja fabrike vode, najveće investicije u Kikindi u proteklim decenijama, teče planiranom dinamikom u šta su se prilikom posete gradilištu uverili gradonačelnik Nikola Lukač, načelnik Severnobanatskog upravnog okruga Miroslav Dučić, pomoćnik gradonačelnika Svetislav Vukmirica i član Gradskog veća Nebojša Jovanov.

-Svi mogu da se uvere da fabrika vode raste iz dana u dan i konačno će svi Kikinđani imati kvalitetnu pijaću vodu. Investiciju su, zajedno sa Gradom Kikindom, omogućili su Vlada Republike Srbije, nadležno Ministarstvo, KFV banka, a vrednost radova je oko 11 miliona evra. Istrajaćemo u tome da sugrađani u 21. veku dobiju vodu za piće po svim propisanim standardima. Paralelno sa ovim projektom radi se na zameni vodovodnih cevi, magistralnom vodu, kao i na mini postrojenjima za prečišćavanje vode za svako selo. Voda za piće decenijski je problem i mi ćemo ga rešiti na zadovoljstvo svih građana – istakao je Lukač.

Posao je započet je u junu 2021. godine, nakon nekoliko godina studioznih priprema. Kompletna oprema iz uvoza, a koja se tiče tehnologije prerade je već na gradilištu, tako da neće biti nikakvih zastoja, napomenuo je direktor JP „Kikinda“ Čedo Gvero.

-Građevinski radovi, prema sadašnjem planu, biće završeni do kraja oktobra nakon čega će se pristupiti daljim koracima za puštanje vode u sistem. Objekat sa savremenom tehnologijom treba da služi gradu minimalno 40 godina. – kazao je Gvero – U toku je i uključivanje zaposlenih iz Javnog preduzeća „Kikinda“ u rad postrojenja. Fabrika će zapošljavati 21 radnika i najveći deo biće iz postojećeg javnog preduzeća.

Pošto svi radovi budu završeni uslediće njihova provera. Nakon toga započeće proba sa vodom.

-To je i najznačajniji deo koji nas čeka. Naša ulazna voda je karakteristična i ovo će biti prvi slučaj da se od nje napravi pijaća voda koja zadovoljava sve propisane standarde. Austrijska firma „Uniha“, koja je nosilac tehnologije, predvidela je da se završna obrada radi takozvanom reverznom osmozom koja omogućava da se od morske dobije voda za piće. Ne sumnjamo da će naša voda biti po propisima, a tokom probnog perioda najvažnija je optimizacija parametara, kako bi se postigla i najpovoljnija cena vode za potrošače – rekao je Miroslav Kresoja iz JP „Kikinda“.

Konkurs za obuku policajaca – za Kikindu 27 polaznika

Aleksandra Djuran July 27, 2023

Ministarstvo unutrašnjih poslova raspisalo konkurs za upis 1.100 polaznika u Centar za osnovnu policijsku obuku, COPO, za stručno osposobljavanje za obavljanje poslova uniformisanog policijskog službenika za potrebe svih 27 policijskih uprava u Srbiji.

Za Područje Policijske uprave u Kikindi ima mesta za 14 polaznika za radno mesto policajaca, pet polaznika za radno mesto saobraćajnog policajaca i osam polaznika za radno mesto graničnog policajaca. Kandidati za polaznike se prilikom prijave na konkurs izjašnjavaju za koje od ponuđenih radnih mesta žele da prođu stručno osposobljavanje.

Svi zainteresovani, koji ispunjavaju uslove za upis, mogu da se prijaviti do 11. avgusta, u policijskim stanicama po mestu prebivališta. Od 1.100 polaznika Centra za policijsku obuku, 550 će se stručno osposobljavati za obavljanje poslova i zadataka uniformisanog policijskog službenika na radnom mestu policajac, 300 saobraćajni policajac i 250 na radnom mestu granični policajac.

Uslovi konkursa mogu se naći na sajtu Ministarstva unutrašnjih poslova www.mup.gov.rs i sajtu Centra za osnovnu policijsku obuku www.copo.edu.rs .