Александра Дјуран, аутор са Кикиндски портал

Дан сећања на „Олују” тужан и за суграђанку Жељку Поповић

Aleksandra Djuran Аугуст 4, 2023

Са трогодишњом ћеркицом Николином у наручију и уверењем да ће се врло брзо вратити свом огњишту, тада двадесетпетогодишња Жељка Поповић, пре 28 година отишла је из Доњег Лапца у Хрватској. Сада наша суграђанка била је део колоне избеглица који су своје куће и постојбину напустили у војно полицијској акцији „Олуја”. И данас јој је тешко да прича о догађајима од 4. и 5. августа 1995. године.

– Рат је почео 1991. године и, до 1995, ми смо се склањали док не прође најгоре, али смо се увек враћали кући. Никада нисмо веровали да ћемо напустити своје огњиште и да се нећемо вратити – истакла је Жељка Поповић.

И тај 5. август, пре 28 година, није наговештавао да ће се нешто страшно догодити. Као и сваког јутра, Жељка је са породицом попила кафу и завршавала послове по кући када им је комшија рекао да крену где год знају јер је пао Книн.

– У селу није било мушкараца, остале су жене са децом и старији. Моја ћерка тада је имала три године. У том страху нисте свесни онога шта радите. Узела сам моју Николину и почела сам да бежим. У центру села сели смо у трактор, али тог момента нико није знао куда да кренемо. Тада је неко рекао да пустимо стоку, што је био један од најтежих тренутака. Иако смо закључали куће, схватили смо да нам кључеви више неће требати – прича Жељка.

Уз пут су се, прича наша саговорница, формирале колоне. Пролазак кроз муслиманска села прошао је без инцидената, да би стигли до Босанског Петровца где је већ било јако пуно људи.

– Ту су нас бомбардовали хрватски авиони. Гинули су и деца и старији. Дошло до потпуног метежа и хаоса. И мој деда је преминуо у колони и успели смо да га сахранимо поред пута на Меденом пољу. То је један од најтежих тренутака које сам доживела. Мој деда, Раде Поповић, био је борац Шесте личке бригаде у Другом светском рату и сигурна сам да је преминуо од стреса, неверице и жалости – сећа се наша саговорница.

У Републици Српској избегличка колона је добила храну и одећу. После дугог и неизвесног путовања, Жељка је са ћерком Николином стигла у Београд. То јој је био други долазак у главни град, јер га је први пут посетила 1981. године када је била у Кући цвећа. Одатле је, 13. августа, дошла у Кикинду, где је једно време боравила у колективном смештају „Шумица”, а за наш град се одлучила јер је имала родбину овде.

– После више дана боравка у колективном центру полако сам почела да схватам да се више нећу вратити. Све до тада сам веровала да ћемо се вратити и то је, за мене, био најстрашнији тренутак. Сви нас у Кикинди добро прихватили и хвала им. Ипак, остаје жал за младошћу, детињством, пријатељима, родбином. Ако је ишта требало да понесем у том лудилу, то су фотографије. Од свега најтеже ми је што немам ниједну успомену на моју мајку, детињство, младост – закључује Жељка.

Сваке године у ово доба Жељка је тужна, скрхана и помешаних осећања, јер је, каже, на силу напустила свој дом и то не може свест да прихвати. У Хрватској јој живи отац, била је да га посети и осећања су јој подељена сваки пут када оде.

Осим тужних успомена које се буде сваког августа Жељка има разлога и да буде срећна јер јој се млађа ћерка, Неда, родила 1. августа.

Дан сећања на све страдале и прогнане Србе у војно-полицијској акцији “Олуја” која је почела 4. августа 1995. године нападом на тадашњу Републику Српску Крајину, у току које је протерано 220 хиљада Срба, а скоро две хиљаде је убијено, обележава се сваке године од 2015. Међу злочинима који су се тада догодили је и бомбардовање, односно пуцање на колоне избеглих. Најпознатији је злочин на Петровачкој цести, 7. августа, када је авион хрватског ратног ваздухопловства, на путу недалеко од Босанског Петровца, усмртио десет особа, међу њима четворо деце.

Род пшенице солидан, кукуруз и сунцокрет у добром стању

Aleksandra Djuran Аугуст 4, 2023

Жетва пшенице у потпуности је завршена прошле недеље и просечан принос је око шест тона. Скидање хлебног зрна било је отежано јер је скоро на свакој парцели било полога услед олујних ветрова и киша, сазнајемо од Александра Папа, саветодавца Пољопривредне стручне службе.

– Пшеница је полегла раније него што смо навикли и жетва се одвијала спорије. То је довело до лошијег квалитета зрна, а нарочито је то изражено на парцелама где није добро избалансирана исхрана. Ове године пшенице је било више на уштрб кукуруза који је заснован на најмање њива у протеклих неколико деценија. Разлог томе је што је прошла година била катастрофална за кукуруз и пољопривредници су се окренули стрнинама – рекао је Александар Пап.

Род јечма сличан је пшеници и такође износи око шест тона по хектару.

– Имали смо и више уљане репице на нашем подручју која је заузела између пет хиљада и шест хиљада хектара. – додаје Пап – Принос је био око 3,5 тоне по хектару и она је интересантна због цене која је на нивоу цене сунцокрета.

Јаре културе, кукуруз и сунцокрет, у солидном су стању. Кукуруз је у доброј кондицији и креће ка зрењу.

– Пре две недеље пало је око 40 литара кише по квадратном метру и она је више него добродошла пролећним културама. За кукуруз би било добро да падне још једна киша коју називамо илијинска јер је има за или око Светог Илије. Она ће допринети бољој вегетацији, али и наливању зрна – казао је Александар Пап.

Сунцокрет је у фази воштане зрелости и, како сада изгледа, треба да донесе добар род. На мањем броју парцела било је штете од града и кише, а жетва ове уљарице на најлошијим земљиштима почеће за две недеље.

363724051_690951486181798_8177397353237688270_н

Због покушаја убиства ухапшена три мушкарца

Aleksandra Djuran Аугуст 3, 2023

Педесетогодишњег Ћ. П., четрдесетједногодишњег Х.П. и тридесетдеветогодишњег С.К. из Мартоноша, ухапсли су припадници Министарства унутрашњих послова у Кикинди због сумње да су извршили кривично дело убиство у покушају.

Сумњиче се да су синоћ, на улици у Мартоношу, након свађе, задали више убодних рана по телу тридесетогодишњем К.Ц. и нанели му тешке телесне повреде, након чега је пребачен у Општу болницу у Суботици.

Осумњиченима је одређено задржавање до 48 сати након чега ће, уз кривичну пријаву, бити приведени Вишем јавном тужилаштву у Суботици.

Фолклораши „Гусала” на сладоледу са градоначелником Лукачем

Aleksandra Djuran Аугуст 3, 2023

Чланови млађег извођачког ансамбла „Гусала“ и њихов руководилац Драгослав Танацков, састали су се градоначелником Николом Лукачем и председником Скупштине Града Младеном Богданом.

Фолклораши су протекле недеље били у Бугарској у братском граду Силистри, на ком су представљали Кикинду на 25. међународном Фестивалу плеса „Сутрашњи мир почиње данашњим пријатељством“. Представници града почастили су децу сладоледом и разговарали о утисцима које су понели из Бугарске.

Подсетимо да је у Силистри било петнаесторо „Гуслара“ који су се представили играма из Баната и Груже и песмом са Косова. На фестивалу су учествовала и деца из Пољске, Кине, Румуније, Турске, Молдавије и Бугарске. Ово је била прилика да се Кикинђани упознају са својим вршњацима из других земаља, али и да науче више о традицији, култури и обичајима.

Са децом су у Бугарској били и председник Скупштине града Младен Богдан и Јасмина Миланков, в.д. директорица Туристичке организације, који су представнике Силистре позвали да буду гости 38. „Дана лудаја“.

Камп фолклора у Сајану окупио педесетак учесника

Aleksandra Djuran Аугуст 3, 2023

Камп фолклора, организован у Сајану, окупио је педесеторо деце и младих из Сајана, Кикинде, Аде, Падеја, Гунароша, Мађарске и Немачке. Током тродневног дружења, деца узраста од четири и млади до 20 година, имали су прилику да учествују у музичким, певачким и играчким радионицама, али и да се опробају у изради рукотворина.

– Наш првенствени циљ био је да учеснике кампа упознамо са мађарским народним играма из различитих крајева. Жеља нам је да што више деце и младих заволи фолклор, али и да упознају обичаје и традицију. Ово је најбољи начин и да се домаћини и гости упознају, друже и квалитетно проведу време – истакао је Роберт Тапаи, један од покретача кампа.

За млађу децу организоване су играрије. Научили су како су се некада играли њихови родитељи, али и баке и деде. Старији су учили традиционалне игре средишњег дела Мађарске, Трансилваније и предела јужно од језера Балатон.

Камп су организовали КУД „Ади Ендре“, Удружење просветних радника Баната „Пастор Вера“ и Друштво за неговање традиције и екологије „Делибаб“. Подршку догађају дали су Град Кикинда, Месна заједница Сајан, Покрајинска Влада, као и фондације „Бетлен Габор“ и „Чори Шандор“ из Мађарске.

Просветне раднице у пензији и даље подучавају

Aleksandra Djuran Аугуст 3, 2023

Две пензионерке, Снежана Будимир и Снежана Милићев, пензионерске дане проводе смишљајући и израђујући дидактичке књиге. Снежана Будимир је професорица српског језика у пензији, а Снежана Милићев радни век провела је као васпитачица. Њихов креативни кутак назвале су „Нинолина“, а како су највећи део живота провеле подучавајући децу, решиле су да своје знање преточе у интерактивне, односно “тихе књиге”.

– Све књиге израђујемо од природних материјала и свака је уникатна. Сваки део књиге и све што се у њој налази ручно је сашивен. Имамо књиге за одређени узраст од једне до пет година. Циљ је да малишани развијају машту, да се играју, да развијају фину моторику, да уче о бојама, облицима, математику – каже Снежана Милићев.

Њена имењакиња напомиње да су књиге првенствено забавне и прилагођене деци.

– Поред тога што су књиге осмишљене да образују малишане, трудили смо се и да подстичу децу да буду креативна и да сама дођу до одређених закључака. Има пуно интерактивних књига, али не и у оваквом облику. Поједине странице у књигама је лакше, а поједине теже решити – сазнајемо од Снежане Будимир.

Деца могу да науче пуно тога из ових интересантних књига, попут тога како се поствља сто, како се једе, шта може да се скува у лонцу, ту су и животиње и све оно што их окружује.

– Подучавамо и како се веже пертла на патици, како се закопчава дугме, да играју икс окс и пуно тога корисног и едукативног, али и лепог јер се трудимо да све израдимо од веселих боја које привлаче децу. Ова књига може да се користи сваког дана и да се открије нешто ново, што јој даје додатну вредност – истакла је Милићева.

За израду књиге треба времена. Сваки део се прави посебно и сваки се ручно израђује. Цена им је 3.500 динара. Интерактивне књиге наше саговорнице продају преко друштвених мрежа и кажу да има заинтересованих.

Искључење воде за уторак

Aleksandra Djuran Аугуст 1, 2023

Због реконструкције водоводне мреже, у среду, 2. августа, од 8 до 17 сати воде неће имати потрошачи у Доситејевој улици у Кикинди, од продајног објекта „Кувар Милан” до раскрснице са Семлачком.Из ЈП „Кикинда“ најављују да постоји могућност да ће без воде остати и потрошачи у улици Бранка Радичевића, од Доситејеве до Војводе Путника (стара пијаца) и потрошачи на тргу од угла Доситејеве према „Јетелу”..

Неопходно је да становници овог дела града обезбеде довољну количину воде за своје потребе. За све додатне информације обратите се позивном центру на број 422-760.

Етно камп испунио очекивања учесника

Aleksandra Djuran Јулy 31, 2023

Етнокамп у организацији Академског друштва за неговање музике „Гусле“ завршен је у недељу. Кикинда је 22. пут била домаћин студентима музичких академија и средњошколцима музичких школа из Београда, Новог Сада, Бања Луке, Суботице, Сомбора и Високе школе из Кикинде. У истраживачкој станици фолклористике боравило је 25 учесника. Станислава Ђорђевић студенткиња је треће године Академије уметности у Бања Луци на смеру етномузикологија.

-Први пут сам на етно кампу и утисци су одлични. Пуно смо научили, пре свега, нове игре, као и више о области Поморишја за коју нисам знала да постоји. Сјајно је што постоји овакав камп који нам омогућава да и практично применимо оно што учимо – истакла је Станислава Ђорђевић.

Теодора Милић из Банатског Карађорђева завршила је средњу музичку школу, смер гитара и уписала је етномузикологију на новосадској Академији.

-Иако је било помало напорно, искуство које сам стекла је веома важно. Први пут сам била на терену и видела како то изгледа – напоменула је Теодора Милић.

Дејана Ковачевић из Суботице, завршила је трећи разред Гимназије и парлелно похађа музичку школу.

-Знања која сам стекла су корисна и она ће ми помоћи да се определим за даље школовање. Људе које сам упознала памтићу увек. ФЕНОК је допринео да први пут чујем поједине традиционалне инструменте – сазнали смо од Дејана Ковачевић.

Др Драгица Панић са музичке академије из Бања Лука, ментор је етно кампа од самог почетка, а ове године коментор је био уметнички руководилац „Гусала“ Игор Попов.

-Темељи које смо поставили показали су се одлични и камп је надрастао је сам себе. Поред очувања традиције, наш циљ био је повезивање студената и академија у чему смо успели и сада се укључују и друге земље. Похвалила бих све запослене у „Гуслама“ који већ 22 године предано раде, а успели су и у намери да се мало коло уврсти на Унескову националну листу нематеријалног културног наслеђа, што је огроман корак у напретку самог друштва. Отворен је и смер васпитач за традиционалне игре, што је на самом почетку изгледало нестварно. – прецизирала је др Панић – С обзиром да се пиближавамо јубилејима надам се да ће сви успеси и резултати бити обједињени у монографији. Не постоји особа која је била овде, а да је отишла незадовољна, да није проширила видике и понела пуно знања.

Др Кристина Плаљанин Симић, доцент новосадске Академије уметности и прпфесор ВШССОВ у Кикинди напомиње да етно камп има континуитет који препознају како студенти, тако и предвачи.

-Посетили смо Торак односно Бегејце у Румунији где су нас угостили чланови „Лире“, једног од најстаријих културно-уметничких друштава овог подневља. Упознали смо се са певачком традицијом, коју чине песме дојне. Заиграли смо и игре ардељану, вртиту, а чули смо и цимбало. Ово искуство је важно, јер су поједини студенти први пут били на терену и истраживали у правом смислу те речи – рекла је Кристина Пљанин Симић.

Музичке, певачке и играчке радионице, предвања еминентних стручњака, универзтетских професора из земље и иностранства из области етномузикологије и етнокореологије и етнологије, промоције књиге употпуниле су овогодишњи етно камп.

Због алкохола у крви четири особе задржане у полицији

Aleksandra Djuran Јулy 31, 2023

На подручју Полицијске управе у Кикинди за дане викенда догодиле су се две саобраћајне незгоде, од којих су у једној су три особе задобиле лаке телесне повреде. Укупна настала материјална штета процењена је на 155.000 динара. Саобраћајне незгоде су се догодиле због непрописних радњи возилом.

Због учињених саобраћајних прекршаја, поднети су захтева за покретање прекршајног поступка против 34 учесника у саобраћају и издата су 252 прекршајна налога.

Због управљања возилом под дејством алкохола и психоактивних супстанци из саобраћаја су искључена 22 возача, од којих су четири особе задржане у трајању до 12 часова, јер је измерена количина алкохола у организму прелазила границу од 1,20 промила алкохола у организму. Откривена су и 72 прекршаја некоришћења сигурносног појаса, 87 прекршаја прекорачења дозвољене брзине кретања возила и 108 осталих прекршаја.

(Видео) Огњена Марија окупила суграђане на Водицама

Aleksandra Djuran Јулy 30, 2023

Светом литургијом, резањем колача, освештањем босиљка и воде, код црквице на Водицама, Српска православна црква и њени верници обележили су страдање Свете Марине или Огњене Марије, како је још наш народ зове.

Кикинђани се сваке године у великом броју окупе на Водицама, где је 1865.године подигнута црквица посвећена светитељки. Осим наших суграђана било је посетилаца из читаве околине. Вода је кажу здрава за пиће и умивање, лечи обољења на кожи и очима, а нарочито је добра за децу.

-Чула сам за ово место и први пут сам овде. Изненађена сам колико је народа и то младих и драго ми је што сам овде. Умила сам се и пила воду, а понећу и кући. Уколико оволико људи верује да је лековита, сигурно је тако – рекла нам је Жељка Пешут.

Према легенди, извор лековите воде открио је случајно пастир који се ту умио, а имао је ране по телу и ногама. Након што је и преноћио на овом месту, ране су нестале, а народ је почео овде да проналази лек за кожу и очи. Протојереј Бобан Петровић, старешина Храма Светих Козме и Дамјана окупљенима је поручио да не оду са светог места, а да не узму воду.

-Чувајмо, браћо и сестре, наше светиње и наше обичаје. Ова вода је света онолико колико ви верујете да је света, а ово место је свето онолико колико сте ви свети. Немојмо бити себични и не чинимо грехе на овај свети дан – поручио је протејер Бобан Петровић.

Овогодишњи кумови биле су две породице Завишин из Кикинде и Весна Рајков са породицом из Новог Милошева.

-Кумство сам прихватила јер је то велики дар за мене и моју породицу и сваки човек треба да доживи ово бар једном у животу. Верујем да је ово место свето и да је вода лековита. Живим у Цириху и сваке године трудим се да дођем и да присуствујем Литургији за Огњену Марију – истакла је Весна Рајков.

Наредне године кумови ће бити Клаудија Шулц и Слободан Вујовић.

-На овом месту осећам се најлепше. То је разлог што смо прихватили кумство и за нас је ово велика част – напоменула је Клаудија Шулц.

Света Марина рођена је у Антиохији, а пострадала је трагично јер је желела да остане у својој хришћанској вери и није желела да се уда за многобожца који је био царски намесник. Комплекс на Водицама највише посета у дану бележи управо на Огњену Марију. Црква Свете Марине отворена је сваког дана за све који желе да се умију, наточе воду или једноставно се одморе.

Културно добро

Покрајински завод за заштиту споменика културе у Новом Саду 1980. године прогласио је цео комплекс Водице за споменик културе и ставио под своју заштиту. За непокретно културно добро од великог значаја проглашен је 1991. Конак се састоји од црквице, конака и куће чувара.