Aleksandra Djuran

300511437_3195724570685918_1125743085359716226_н

Академско друштво за неговање музике „Гусле“ организује трећи дечији етно-камп. Петодневне радионице, од 21. до 25. августа, намењене су деци узраста од шест до 12 година, а пријављивање је у току.

– Прошле године камп је окупио 120 малишана, не само чланове „Гусала“, већ и децу из основних школа и вртића. Радимо на  очувању народне традиције и улози деце у том захтевном подухвату. На нама је да их упознамо са културом и обичајима, а све то уз занимљиве радионице – истакла је Магдалена Попов, уметнички руководилац.

У оквиру радионице сликања учесници ће имати прилику да науче необично сликање јутених џакова техником прања, да раде гипсом, црним пастелом и упознају се са другим занимљивим начинима сликања. У певачким радионицама учиће да певају дечије, поп-рок хитове и традиционалне песме. У фолклорној радионици научиће традиционалне игре, а у традиционалној кухињи спремаће стара, заборављена јела нашег поднебља. Биће ту и традиционалне друштвене такмичарске игре, попут бацања камена с рамена и још много тога, поручују из „Гусала“.

Радионице су бесплатне, а бројеви телефона за пријаву су 063/808- 71 – 81 и 064/818 – 31 – 91.

366327143_670504111773904_4497281229743014516_н

У Влади Републике Србије потписани су уговори о суфинансирању пројеката за реализацију израде развојних докумената регионалног развоја. Граду Кикинди одобрено је милион динара за  финансирања Стратегије развоја спорта. Уговор су потписали Драган Пецарски, члан Градског већа, и Един Ђерлек, министар без портфеља у Влади Републике Србије, задужен за равномерни регионални развој. Он је подсетио на то да је Влада Србије у априлу усвојила Програм о подстицају регионалног раста за 2023. годину, на предлог кабинета на чијем је челу.

Према његовим речима, у оквиру тог програма, две кључне мере су суфинансирање израде стратешких развојних докумената и суфинансирање инфраструктурних и развојних пројеката за подстицање регионалналног развоја.

– Са овим последњим, потписали смо уговоре вредне 299 милиона динара. Држава је до сада пуно урадила на равномерном регионалном развоју, при чему је, у претходних десет година, уложено три хиљаде милијарди динара за те намене. Мудром и одговорном политиком успели смо да, после толико времена, смањимо тренд раста диспропорција, односно разлика између региона, што је огроман успех – закључио је Един Ђерлек

буц топола

Поводом Дана Банатске Тополе и црквене славе у центру села организован је 14. „Тополски котлић“ који је окупио 22 екипе. Такмичење у кувању рибље чорбе ове године имало је више пријављених екипа у односу на прошлу, а пехаре, медаље и вредне награде уручили су градоначелник Никола Лукач и председник Скупштине града Младен Богдан.

Прво место освојио је Јожеф Мака из Банатске Тополе који је и иначе сеоски шампиона у кувању овог специјалитета.

– Годинама кувам рибљу чорбу и, осим у Војводини, такмичим се и широм Србије, у већим градовима. Где год да одем, позовем организаторе да дођу и буду гости на „Тополском котлићу“ јер је важно да промовишемо наше село и нашу највећу манифестацију. Нема велике тајне када се кува рибља чорба. Најважније је да је риба свежа, да има доста лука и да је паприка квалитетна. Иако сви ми, такмичари, истичемо да је важно учествовати, волимо и када победимо. Ипак, најбоље од свега  је дружење – истакао је Мака.

Друго место заузео је Петер Сабо из Зрењанина, а трећи је био Драган Терек из Кикинде. Сва тројица добила су котлић и пехаре, а жири је доделио још шест утешних награда.

И Тихомир Стојић из Зрењанина сагласан је да је најважније да је шаран за чорбу свеж.

– Уз квалитетну рибу и добру паприку чорба не може да буде лоша. Рибљу чорбу кувам двадесетак година и други пут сам на такмичењу у Банатској Тополи. Драго ми је што овако мало место успе да окупи велики број такмичара. Велику улогу у томе има одлична организација – рекао је Стојић.

Породично су се такмичењу прикључили чланови породице Берта из Банатске Тополе. Беата нам је открила да су до сада били два пута други и једном трећи.

– Дан села је прилика да се окупе мештани и да се врате они који више не живе овде. Сви који су отишли у веће градове или ван граница наше земље једва чекају буч како би се сви окупили на једном месту. За добру рибљу чорбу најважнији састојак је љубав према кувању, а након тога долази и све остало – казала је Беата Берта.

Председник жирија био је Имре Сабо, витез кулинарства из Сенте.

– Оцењивали смо боју, густину, потковицу од рибе која не сме да буде раскувана и укус. Морам да признам да Банаћани, иако немају реку, боље кувају рибљу чорбу у односу на становнике Бачке. Није било лако одабрати најбољу чорбу, пресудиле су нијансе – напоменуо је Сабо.

Традиционалну кулинарску манифестацију организовали су Удружење љубитеља природе – Клуб „Мрена“ и Месна заједница Банатска Топола, уз помоћ локалне самоуправе.

– Иако су били најављени, пријатељи из Румуније нису могли да дођу, са њима би такмичење било још квалитетније. Најважније је да смо испунили очекивања такмичара у погледу квалитета рибе, али и да нико није имао замерку на организацију. Такмичарске екипе дошле су из Кикинде, Накова, Банатског Великог Села, Бочара, Новог Милошева, Михајлова и других места – додао је Марко Тинтор, председник клуба „Мрена.

Председник Савета Месне заједнице Банатска Топола Недељко Цимеша навео је да је, поред великог броја учесника, Банатска  Топола била добар домаћин  великом броју гостију.

– Ово је била прилика и да попричамо о плановима до краја године. У септембру нас очекују радови на адаптацији Дома културе, како би мештани, након више година, поново добили место за окупљање. У плану је и изградња два паркинга и, уколико то урадимо, бићемо задовољни – прецизирао је Цимеша.

Опредељење локалне самоуправе је да улаже у развој свих села на територији Града.

– Свака месна заједница нам је подједнако важна јер је наш приоритет да се села равномерно развијају. Са мештанима Банатске Тополе обележавамао Дан села, помажемо им да се „Тополски котлић“ одржи и да буде још бољи. Ово је прилика и да поразговармо са Тополчанима, да чујемо њихово мишљење и њихове идеје о развоју села и његовом бољем функционисању – навео је Младен Богдан.

Сутра и прекосутра ово село постаје место ходочашћа многобројних верника јер се прославља сеоска слава Велика Госпа. Римокатоличка црква, подигнута 1899. године у центру села, сматра се највећим светим местом у Банату с обзиром на то да је позната по појављању Богородице на зиду цркве.

СУНЦОКРЕТ Насловна

Невреме је донело невоље и пољопривредницима чије се њиве налазе у делу атара од Кикинде према Накову. Два пластеника и парцелу на отвореном на поменутом потесу има и повртар Драган Вукобрат којем је лед потукао све што је засновао на отвореном.

– У два минута остао сам без годишње производње. Потпуно је уништено пола јутра под паприком, краставци корнишони засновани на 1.400 метара квадратних, као и парадајз. Лед је направио штету на оба пластеника. На више места пробушио је спољну фолију – прича Вукобрат. Током олује и кише Вукобрат је био на њиви.

– Све се догодило веома брзо. Док сам радио у повртњаку приметио сам црне облаке и вир. Одједном је почео да пада лед и отрчао сам до аутомобила да се склоним. Никада нисам доживео овако нешто. Помислио сам да ће лед употпуности избушити аутомобил и да ће ме ветар однети. Лед је падао, не дуже од два минута, али и то је било довољно да потуче сав род у овом делу атара. Скоро четрдесет година бавим се пољопривредом и по читав дан сам у пољу и ово је први пут да су облаци дошли из правца Руског Села. Увек је невреме стизало из правца пољопривредног газдинства „Кинђа“ – каже наш саговорник.

Ветар и лед порушили су и 100 метара шпалира краставаца, а малтене ниједан лист на поврћу није остао цео.

– Овакав интензитет невремена никада нисам осетио. Њива изгледа као да је машина за брање прошла кроз њу, ништа није остало, ниједан лист – појашњава Драган Вукобрат.

Наш суграђанин краставце корнишоне производи за познатог купца, фирму „Мамингер“, и они су осигурани. Додаје да је на половини брања и да је до сада вратио оно што је уложио. Не зна да ли ће му бити призната штета. Паприку није осигурао и ту не може ничему да се нада. У пластеницима има паприку и друго поврће, међутим, оно неће моћи да врати ни оно што је уложено у производњу.

И на потесу познатијем као Олуш, лед, киша и ветар оркансе јачине покосили су сунцкрет  на делу њива. Штета на овим њивама је стопроцентна и власницима не преостаје ништа осим да узору њиве.

306983978_459781659526200_2666303006100074558_н

Прослава „Дана села“ у Иђошу почиње у недељу, 13. и завршава се у суботу 19. августа, када је и црквена слава Преображење. У недељу у подне на стадиону ФК „Борац“ биће одржана трећа Фијакеријада  у организацији Удружења љубитеља коња и кувара „Бистрица“.

Уторак, 15. август, када је и Дан села  у 15 сати почиње „Крофнијада“ коју пети пут организује удружење жена „Иђош“. Председница Биљана Ђурђулов истиче да ће се крофне правити на лицу места, а да је учешће пријавило девет удружења жена, те да ће се делити свим посетиоцима.

Од 19 сати испред Дома културе је отварање изложбе слика Смиљане Шалго које организује удружење „Вретено“,  а винари и виноградари из „Шасле“ у исто време промовисаће иђошко вино.

Два дана касније, у четвртак од 9 сати  је ,,Кулинарски дан“ односно кување рибље чорбе, спремање печене рибе и гибанчица у организацији удружења пензионера „Треће доба“.  Петак, 18. август је почетак обележавања црквене славе, тако да је у 18 сати Бденије, сат касније је у Дому културе промоција књиге Живке Торбице, а у 21 час почиње финале турнира у малом фудбалу „Иђош 2023“. Дани села завршавају се 19. августа када је поводом Преображења Света литургија у цркви.

363893662_1046749409651448_3414133069727547968_н

Реконструкцији цевовода, који са изворишта снабдева Кикинду, ради се пуном паром. Посао, који се одвија  на раскрсници улица Светосавска и Марка Миљанова, подразумева  замену дотрајалих цеви од поливинила ПВЦ-  500 милиметара, новим, полиетиленским цевима Ф- 500.

Завршено је 70 одсто  планираних радова и тренутно је у фази посладња деоница, у оквиру које се монтира нови шахт и постављају  нови вентили, испод асфалтног пута. Рок за завршетак радова је средином следеће недеље.

ИМГ_20230811_120509

Изградња паркинг места у Микронасељу у Светосавској улици, у близини вртића „Мики“ и ОШ „Жарко Зрењанин“ су завршени, а готова је и реконструкција паркинга у Београдској улици. Као најгушће насељени део града један од највећих проблема у Микронасељу је недостатк паркинга.

То су истакли  и сами мештани у разговору са представницима локалне самуправе, подсетио је градоначелник Никола Лукач који је са члановима Градског већа Небојшом Јовановим и Драганом Пецарским обишао доскорашње градилиште.

Радови су употпуности завршени и сада је обезбеђено 56 нових паркинг места, 38 у Београдској и 18 у Светосавској улици. Део места налази се у близини пијаце где је и највећа фреквенција грађана.

Осим нових, санирана су и стара, дотрајала места, на којима је било тешко паркирати аутомобил.

 

364083205_1041068200582857_7677229284076985319_н

Постављање нове расвете од пружног прелаза из правца Башаида до Светсосавске улице напредује предвиђеном динамиком. У то су се уверили градоначелник Никола Лукач и члан Градског већа Небојша Јованов који су посетили локацију на којој се поставља јавно осветљење. Први човек Града истакао је да је отворено неколико градилишта и да ће суграђани бити задовољни резулататима на крају ове грађевинске сезоне.

-Најважнији циљ нам је безбедност саобраћаја јер ће сада улаз у град бити осветљен. У радове ће бити уложено више од 67 милиона динара. Средства су заједнички обезбедили Покрајински секретаријат за регионални развој, међурегионалну сарадњу и локалне самоуправе, на конкурсу за суфинансирање инфраструктурног опремања индустријских и пословних зона, и Град Кикинда. За све нас ови радови пуно значе јер ће се безбедније долазити до Индустријске зоне, као и улазати односно излазити из града. Уједно, на овај начин привући ћемо нове инвеститоре у нову зону намењену отварању нових фабрика и погона. Хвала Влади Војводине на разумевању и додатном улагању у инфраструктуту Кикинде – рекао је Лукач.

Славиша Савић из фирме „Инвест Инжењеринг“ напоменуо је да је његова компанија подизвођач на изградњи јавног осветљења.

-Поставиће се 91 нови стуб који није постојао на овом потесу. Осим тога, реконструисаће се постојећа расвета на кружном току на улазу из град код фабрике воде. Биће уграђени нови ормари за напајање који ће растерити градски део расвете. Грађевински радови завршени су 85 одсто,а  монтажни 20 процената. Комплетан пут биће осветљен лед расветом – рекао је Савић.

Рок за завршетак радова је 10. септембар, а очекивања су да ће бити неколико дана раније готови.

ЦДА_7440-w1024

Такмичење у кувању рибље чорбе „Тополски котлић“, у суботу, 12. августа, у Банатској Тополи почиње у 15 сати и организује се уочи прославе црквне славе села. Пријавило се двадесетак екипа, а проглашење победника планирано је за 18 часова. Традиционалну кулинарску манифестацију организују удружење љубитеља природе клуб „Мрена“ и Месна заједница Банатска Топола.

Црквена слава села односно буч  је 15. августа, када се обележава Велика Госпа. Тог дана Банатска Топола постаје место ходочашћа многобројних верника. Римокатоличка црква подигнута 1899. године у центру села сматра се највећим светим местом у Банату с обзиром на то да је позната по јављањима Богородице на зиду цркве.

363807141_6422878027767575_4320100484492077695_н

Иако је синоћ пала киша и онемогућила да чланови Културно-уметничког друштва „Еђшег“ наступе у дворишту Курије, на радост публике концерт није изостао. Одржан је на бини друштва, а гледаоци су имали прилику да уживају у програму свих секција које раде у оквиру „Еђшега“.

-У оквиру манифестације „Кикиндско лето“ сваке године Кикинђанима представимо део нашег богатог програма. Наша верна публика имала је прилику да види фолклорну групу, женски хор, младе, али и искусне чланове који су свирали на цимбалу, рецитаторе и чланове драмске секције – рекла је Рамона Тот, председница КУД-а „Еђшег“.

У септембру ово друштво биће домаћин седмом Међународном фестивалу хорова.

-Већ 9. септембра на нашој бини наступиће хорови из Војводине, Мађарске и Румуније. У новембру организујемо смотру кратких представа, а очекује нас и „Фестивал младих звезда“ – истакла је Рамона Тот.

„Еђшег“ има 150 чланова и циљ им је да очувају традицију и културу свог народа.