Aleksandra Djuran

395854992_6680929848680426_598630467486272587_n

Средња стручна школа „Милош Црњнаски” обележила је Дан школе. Овом приликом приређен је пригодан програм који су осмислили професори и ђаци, а на првом спрату ученици архитектонског смера исцртали су мурал који симболизује свих осам смерова којих има у овој образовној установи.

-Трудом, радом и залагањем наставника наша школа је модерна и добро опремљена. Трудимо се да учествујемо на свим конкурсима, како за адаптацију и опремање, тако и онима где је циљ размена ђака и искустава. Тако смо у јуну ми били гости Гимназији у албанском месту Љеша, нашем партнеру на Међународном пројекту „РАЈКО“. Узвратна посета реализована је током „Дана лудаје“ када смо наставили дружење са 12 ученика и две професорице. У протеклој години  од Покрајиснког секретаријата за образовање добили смо 1,5 милиона динара за куповину вредне опреме за медицински, архитектонски и хемијски кабинет, и две машине које су за смер оператер и пекар – рекао је директор Милорад Карановић.

Прослави 62-годишњице присуствовали су чланица Градског већа Валентина Мицковски и секретар Секретаријата за јавне службе, удружења грађана и верске службе Богдан Тасовац.

-Ово је школа за пример и у име Града ђацима и запосленима честитам њихов дан. Ангажовани су у међународним пројектима који ученицима омогућавају да стекну шира знања, да упознају различите културе, стекну нове пријатеље и контакте за будућност. Локална самоуправа има одличну сарадњу са школом и наставићемо да их подржавамо – додала је Валентина Мицковски.

ССШ „Милош Црњански“ има 15 одељења и 350 ђака, а као Дан школе обележава датум рођења нашег славног писца.

395629749_1519354592143644_7560177486621524507_n

Мухамед Касиф Даринауфалди, за своје пријатеље Ифал, из Индонезије, у нашем граду боравиће годину дана у оквиру прогрaма „Интеркултура“. Пре два месеца стигао је из двомилионског града Сурабаја, у како каже, мирну и лепу Кикинду. У четвртом је разреду природно – математичког смера Гимназије „Душан Васиљев“, а његови домаћини су породица Раца из Накова.

-Град је мањи него што сам очекивао, али оно што је мој први утисак су љубазни и гостопримљиви људи. Сви се пуно друже и посећују, а оно што сам приметио је да су гласнији у односу на средину у којој живим. Често се грле, ударају по раменима и леђима, додиром се овде показује пуно емоција. Време је пуно хладније у односу на климу из које долазим, а кажу ми да тек предстоји права зима. На то тек треба да се привикнем – открио нам је Ифал.

Разлика у начину живота, култури, традицији је пуно, али је циљ ових размена разумети земљу у којој сте на размени и локалном становништву, пре свега младима, пренети део своје културе.

-У Индонезији не користимо надимке него се ословљавамо пуним именом. Већина становника Индонезије су муслимани, а у Србији су православне вере. Молим се пет пута на дан, а овде се то не ради. Исто тако у мојој култури не користи се лева рука како би се неком нешто дало, то је код нас непристојно, а разлози леже у религији –  додаје наш саговорник.

Разлике у образовном систему постоје, али у начину како се примењује. Са друге стране предмети који се изучавају су мање више слични. У Индонезији деца основни ниво образовања стичу у основним школама које трају шест година. Након тога уписују средњу школу која је двосмерна. Ученици који имају амбиција да студирају припремају се за факултет, а они који не желе на факултет уче један или два заната.

-Исто тако у Србији ученици једног месеца иду пре подне, а другог после подне у школу. Код нас школа за све траје од 7 до 16 сати, након чега смо слободни. Разлика је и што имамо такозване скаут часове односно наставу у природи. Тада кампујемо у природи и учимо пуно тога о животној средини. Највише разлика је у храни. У Индонезији једемо љуту храну и пуно поврћа, у Србији тога нема. Наша храна је јака и зачињена. До сада сам пробао пуно српске хране и бурек са сиром је мој фаворит – истакао је Мухамед Касиф.

Ноћни живот такође је нешто на шта наш гост није навикао.

-Млади у Индонезији не излазе ноћу у кафиће и дискотеке. Углавном се дружимо током дана у тржним центрима, а увече и ноћу смо код својих кућа. Овде се млади потпуно другачије забављају. Моји вршњаци који живе у градовима облаче се исто као и сви други млади широм света. За младе који живе у селима и руралним срединама свакодневна одећа је уједно и традиционална. Свако село у Индонезији има другачију традицију и у складу са њом је и одећа – додаје Ифал.

У Европи је први пут био пре десетак година. Боравио је у Великој Британији код брата који је тамо био на студијама.

-Од тада је мој сан био да истражим Европу и када ми указала прилика да дођем у Србију на размену нисам се пуно двоумио. Од компаније која ради у мојој земљи добио сам школарину тако да сам задовољан што сам овде – напомиње млади Индонежанин.

Српски језик, напомиње, тежак је за памћење, али се нада да ће га пре одласка добро савладати.

-Научићу више о другим културама, а стећи ћу и нове пријатеље. Веома ми се свидео фолклор, нарочито коло јер је весело, као и ваша традиционална музика. Мој циљ је да мојим новим другарима пренесем део своје културе, да им припремим традиционалну храну и да им покажем наш традиционални плес – открио нам је Мухамед Касиф Даринауфалди.

Програм Интеркултура спаја ученике

Од 2011. године Гимназија „Душан Васиљев” део је програма Интеркултура који подразумева размену ђака из читавог света.

 

– Циљ ових размена је да се млади упознају са културом, обичајима, традицијом наше земље, да науче српски језик и стекну нова пријатељства. Десетак наших ученика такође је било на размени, а до краја ове школске године, у оквиру Интеркултуре, планирамо размену одељења са школом из Турске  – открила нам је професорица Миљана Китановић.

До сада је на једногодишњој размени у нашем граду боравило тридесетак ученика из Бразила, Русије,Немачке, Парагваја, Белгије, Калифорније, Италије, Турске, Грчке, Италије и са Тајланда.

landscape-1462216860-gettyimages-534577083

Кикинда ће у суботу бити домаћин  „Сајму родитељства” које организују Влада Србије и УНИЦЕФ уз подршку локалне самоуправе. У 12 сати у сали Културног центра биће одржана трибина “Срећно родитељство” намењена родитељима. Координатори УНИЦЕФА, Центра за социјални рад, Дома здравља излагаће о пренаталном периоду, дојењу, раним стимулацијама код малих беба и деце значају игре и читања – од игре до васпитања. У 13 часова на платоу испред ове установе планиран је програм чији је носилац Предшколска установа „Драгољуб Удицки”. Овом приликом биће представљена два породична клуба вртића „Плави чуперак” и „Колибри”.


Родитељи, деца и васпитачи из „Плавог чуперка” имаће радионицу на тему „Моја породица” у оквиру које ће малишани заједно са васпитачима и родитељима различтим ликовним техникама представити породицу. Породични клуб „Колибрија” родитељи, деца и васпитачи правиће пињате које ће после бити искоришћене за прославе пројеката у вртићима.
Кроз овакве активности подстиче се креативност код деце, као и то да малишани и њихови родитељи могу бити одлични партнери у игри и стварати лепе и корисне ствари.
Овом приликом представиће се и предшколци из „Плавог чуперка” који ће сајам подржати песмом и плесном тачком.


Осим Предшколске установе штанд  ће имати и Центар за социјални рад који ће делити промотивни материјал о својим услугама. Дом здравља и Патронажна служба представиће Школицу за труднице и пројекат „Породично оријентисане ране интервенције” који је намењен деци са сметњама и тешкоћама у развоју, тако да ће овом приликом бити представљене бесплатне услуге и подршка која се пружа.
Центар социјалне заштите „Наша кућа” организоваће полигон за децу чији је циљ развој моторике и координације. Родитељи ће моћи да добију упутства и ове вежбе примењују код куће, а посебно ће се односити на фазе развоја бебе као што су седење, пузење, први кораци.

387330868_867822691404949_4673028233511761607_n (1)

Тамара Звекић, чланица Женске певачке групе АДЗНМ „Гусле“ најбоља је вокална солисткиња Фестивала традиционалног певања.  У Суботици у сали Хрватског културног центра “Буњевачко коло” учествовало је девет вокалних група из читавог региона.

– Од самог почетка учествујемо на овом фестивалу и сваке године доносимо неку од награда. Одлуку о најбољем извођачу ове године донео је стручни жири у саставу:  Ивица Иванковић, етнолог, етнограф и фолклориста, Тамара Штрицки Сег, наставница и етномузиколог у Музичкој школи у Суботици и Ана Келин, солиста и члан вокалног ансамбла „Ладарице”. Ово је још један доказ преданог и стручног рада у нашем друштву – истакла је уметнички руководилац Магдалена Попов.

Женска певачка група „Гусала“ представила се песмама „Грабајте“ из југоисточне Србије и „Далеко смо Миле за горама“, композицијом на бас из централне Србије где је Тамара Звекић водећи вокал.

Недавно је певачка група наступала у Пландишту, где су представиле вокалну праксу крајишко-динарског подручја. На манифестацији “Крајишки бисери”, „Гусле“ учествују од 2019. сваке године  и  потврђују квалитет свог рада и презентације у домену  изведбе традиционалних песама које припадају наслеђу Срба Динараца-Крајишника у Србији.

 

Активни су били и фолклорци, чланови ветеранског ансамбла који су учествовали на 6. „Илиџа аутмн фесту“ у Сарајеву. Ову прилику искористили су да промовишу нашу традицију и  успоставе чвршће везе са организатором, члановима и руководиоцима КУД- а “Илиџа”.

 

-Све секције вредно раде и припремају се за наредне наступе. Већ 17. новембра у свечаној сали Курије биће организован концерт инструменталних и вокалних солиста и женских, мушких и дечијих певачких група. У децембру је планиран годишњи концерт свих група  којим ћемо суграђанима пожелети све најбоље у Новој години – сазнајемо од Магдалене Попов.

Zamena prozora (1)

Конкурс за енергетску ефикаснот на који су суграђани могли да конкуришу за једну од девет мера, а које субвенционишу локална самоуправа и Министарство рударства и енергетике, затворен је. За свега пет дана заинтересовани су поднели захтев и конкурисали за бесповратна средства. Како је истакао Никола Југин, енергетски менаџер на основу прелеминарних резултата пристигло је 180 пријава којим је утрошен буџет од 20 милиона динара.

-Прегледамо пристиглу документацију и започели смо обилазак домаћинстава. На основу затеченог стања доносимо решења о свакој појединачној пријави. Пошто обиђемо све који су конкурисали биће потписани уговори са суграђанима који испуњавају услове – сазнајемо од Југина.

Уколико се обиласком утврди да стварно стање није онакво какво је наведено у конкурсној документацији та домаћинства неће моћи да  добију субвенцију. Самим тим постоји шанса за још један круг доделе средстава.

-Обишли смо 90 домаћинстава и наш план је да у првим данима новембра завршимо са овим послом. Тако да је извесно да ће се уговори потписивати између 5. и 10. новембра. Сваког дана зовемо суграђане да се са њима договоримо о термину обиласка. Радимо и пре подне и после подне, а свако јутро позивамо суграђане да се договоримо са њима – напоменуо је наш саговорник.

Dial on radiator — Image by © Image Source/Corbis

У највећем проценту суграђани су реално приказали стварно стање, али има и ситуација где се документација и оно што се затекне на терену не слаже. У неколико случајева објекат за који је конкурисано није легализован, што је био један од услова.

-Највише суграђана и ове године определило се за замену спољне столарије и уградњу и набавку котла на гас и цевне мреже односно радијатора и пратеће опреме за централно грејање – напоменуо је Никола Југин.

За појединачне мере субвенција је 50 одсто укупних средстава, а новина су пакети мера. Свега један захтев односи се на пакет мера, док су сви остали конкурисали за појединачне мере. За замену столарије за куће највиша субвенција је 160.000, а за станове 120.000 динара, док је за котолове на гас 90.000 динара.

 

poljoprivreda sredstva

Удружењима са територије Града која се баве пољопривредом додељена су средства на основу конкурса локалне самоуправе у оквиру Програма подршке спровођења пољопривредне и политике руралног развоја. Ове године пријавило се 11 удружења од којих су  са 10 потписани уговори о субвенцији. Међу њима је и удружење „Кикиндска лудаја“ које окупља 15 чланова.

-Средства ће бити утрошена за набавку опреме, атомизера и апарата за мерење количине шећера у лудаји, коју ће користити сви чланови. И поред тога што смо међу најмлађим удружењима на територији Града, имали смо успешну годину у промоцији кикиндске лудаје. Почетком јануара организовано је предавање о савременом начину узгоја, априла смо делили суграђанима семе, уплатили смо таксу за ГПЦ како би такмичење за „Дане лудаје“ било међународно признато и по први пут организовали смо такмичење за најслађу лудају – истакао је председник Никола Крнић.

Удружење винара и виноградара „Шасла“ из Иђоша сваке године учествује на овом конкурсу и до сада су купили пресу за прераду грожђа, муљачу, бурад, каце додао је Бранислав Бројчин из овог удружења.

-Са новцем који смо сада добили опремићемо простор. Циљ нам је да направимо салу за потребе чланства, а која нам је неопходна и за „Дане вина“, за оцењивање узорака. Сада смо фокусирани на винарство и прва прерада грожђа је завршена. У току је фаза бистрења вина, за шта нам требају хладни дани. Година је била проблематична, али они који су сачували грожђе имаће солидна  вина – додао је Бројчин.

Корисници средстава за развој пољопривредне производње су и Јелена и Богдан Степанов, виноградари и власници породичног подрума „Кепул“. Ове године они су конкурисали и добили средства на три мере.

-Неколико година уназад користимо средства Града и пуно нам значе. Успели смо да купимо део неопходне опреме која нам је потребна за прераду вина, а улагали смо и у винограде. Купили смо систем за заливање, дробилицу за отпад из винограда, за осигурање усева, за подизање дела винограда. Трошкови производње грожђа и вина су огромни и сваке године ми учимо и трудимо се да направимо одлично вино. Свакодневно пратимо вина и, с обзиром на тешку и неизвесну годину, очекујемо да буду квалитетна. Успели смо да сачувамо грожђе и задовољни смо постигнутим – сазнали смо од Јелене Степанов.

Средства се у највећој мери додељују за опрему, едукације, промоцију и јачање удружења. Иако је било планирано 500.000 динара, због великог интересовања износ ће бити увећан за више од 50 одсто.

-Поред удружења која се баве промоцијом пољопривредних производа и производње, први пут ове године имамо и удружење које је спона између пољопривреде и екологије. Регионални центар ће организовати предавања и уклањање амбалажног отпада од пестицида и хербецида. Средства су добила Удружење за заштиту велике дропље, „Некина бара“, „Шасла“, Ловачко удружење „Кикинда“, пчелари из Нових Козараца, „Кикиндска лудаја“ – рекла је Мирослава Наранчић, секретарка Секретаријата за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој.

За подршку пољопривредницима опредељено је 15,7 милиона динара за 20 мера.

368091900_1285245005477280_4618848630624383003_n

Сајам образовања и наставних средстава под мотом „Учинимо свет бољим” овог викенда одржава се у Београду. Први дан ове манифестације под покровитељством Министарства просвете посвећен је предшколству, а на сајамској смотри представила се и Предшколска установа „Драгољуб Удицки” из Кикинде. Васпитачи Милан Вашалић, Соња Киша и педагог Сања Кузманчев у конференцијској сали говорили су о искуствима у имплементацији нове програмске концепције „Године узлета”.


-Наша тема била је „Заједничке просторне целине за учење као елемент хоризонталног учења у Предшколској установи”. Практично то значи да смо представили начин уређења простора у ком деца бораве, истражују, уче, играју се.  Излагали смо како су ти простори настајали, колико су они инспиративни за дете и колико су важни за овај програм и развој детета – рекла је Соња Киш.

Кикиндска Предшколска установа за учешће је предложена од стране Школске управе Зрењанин и Министарства просвете.


-Међу ретким смо предшколским установама из Војводине које су добиле прилику и част да се њихов рад и резултати постигнути у протекле три године представе на овом сајму. Нови програм „Године узлета” одлично је имплементиран у свих 18 вртића што је и потврђено добијањем три златне медаље и велике златне повеље за васпитно – образовни рад на Међународном сајму образовања у Новом Саду. Ова признања била су нам подстрек да још више и још боље радимо – рекла је директорица Кристина Дрљић.


Сајам образовања и наставних средстава отворила је министарка просвете професорка докторка Славица Ђукић Дејановић, а он представља смотру угледних примера праксе просветног система.

394391585_1702876810135692_831148725979239377_n

Општа болница у Кикинди једина у Војводини има Јединицу за палијативно лечење и специјалисту палијативне медицине. Овај податак не треба да изненади уколико се узме у обзир чињеница да у Србији постоји свега девет специјалиста ове гране медицине од којих је двоје у Војводини. Др Ана Чубрило, специјалиста палијативне медицине истиче да се о овој, релативно новој, медицинској услузи мало зна и да није реткост да постоји погрешна перцепција шта је палијативно збрињавање и коме је намењено.

-Нисам рођена Кикинђанка и у ваш, а сада и мој град, дошла сам послом. Игром случаја или игром судбине, моје прво радно место било је у Дому здравља у Службу кућног лечења и неге. На самом почетку каријере сусретала сам се са пацијентима који болују од неизлечивих болести и нисам ни слутила да ће брига о њима бити мој позив до краја радног века. Када се указала потреба и могућност да специјализирам палијативну медицину нисам се двоумила – прича др Чубрило.

Специјализацију је, наша саговорница, завршила прошле године у октобру и води Јединицу за палијативно лечење у Болници. Додаје да се не зна довољно о томе шта је палијативна медицина. Поента је да се палијативним лечењем почиње од првог дана постављања дијагнозе о неизлечивој болести.

-Када се спомене палијативна медицина пацијенти то схватају као последњу станицу, да је то крај и да нема даље. То мишљење је погрешно и циљ је да путем промоција појаснимо људима шта радимо. Палијативна медицина је ублажавње тегоба код пацијената који болују од неизлечивих болести. Фокусирани смо на онколошке пацијенте, којих је све више, али наши пацијнети неретко буду и неуролошки, интернистрички и други. Није циљ да се сачека терминална фаза болести односно крај живота, иако имамо и ту одређену улогу. Упоредо са мерама лечења потребно је и палијативно лечење. Збрињавамо тегобе као што су болови, гушење, мучнине и повраћање, опстипација, дијареја. Све ово захтева посебан вид збрињавања за шта смо едуковани – прецизирала је др Ана Чубрило.

Концепт палијативног збрињавања обухвата и чланове породице који су ти којима је такође потребна подршка, помоћ и савети. Пропагира холистички, свеобухватни, приступ пацијенту са којим се почиње од првог дана постављања дијагнозе.

-Надамо се да ћемо у скорије време успети у намери да отворимо амбуланту за палијативну медицину где ће моћи да се јаве оболели, али и њихови чланови породице. Лечимо пацијента заједно са свим лекарима који су укључени у лечење основне болести – закључила је др Чубрило.

Потребе су велике, а тренутно је шест постеља опредељено за ову грану медицине. По завршетку реконструкције Опште болнице постојаће могућност да се отвори одељење са десет постеља са собама прилагођеним потребама пацијената. Ова јединица је увек пуна, а пацијента су од касних двадестих до касних осамдесетих година.

Зачетник палијативне неге

Иницијатор јединице за палијативно лечење је др Синиша Јолића, специјалиста дерматовенерологије. Пре девет година Министарство здравља покренуло је прве јединице палијативне неге и кикиндска Болница аплицирала је за овај пројекат.

-Једно време радио сам у Немачкој где сам се сусретао са оваквим начином рада. Жеља ми је била да га применим и у нашој Болници. Како је надлежно Министарство заједно са Европском унијом покренуло овај пројекат решили смо да га реализујемо у нашој средини и будемо међу 15 здравствених установа у Србији у којима се примењује. Он је финансиран средствима из предприступних фондова и до данас се одржао у нашој Болници. Палијативно збрињавање је приступ којим се побољшава квалитет живота пацијената суочених са неизлечивом болешћу, али и њиховим породицама  – казао је др Јолић.

Међународни конгрес

Недавно је у Новом Саду организован први конгрес палијативне медицине у Србији на ком је др Ана Чубрило била један од предавача. Изложила је свој рад „Када и где применити палијативно збрињавање“.

-Са нама су биле колеге из Словеније, Хрватске, Босне и Херцеговине, Црне Горе, а предвачи су били из Немачке и Шпаније. Циљ је интеграција палијативне медицине у интернистичке гране, неуорологију, онкологију – рекла је др Чубрило.

 

387506808_852996953492953_8679997362016125483_n

У организацији удружења „Кекенд“ у просторијама КУД-а „Еђшег“ организовано је такмичење младих талената „Tini Csillag“ односно „Младе звезде“.  Међу такмичарима је био и Доминик Терзин (10) из Кикинде  који је окупљеној публици и жирију одсвирао Вивалдијев „Концерт у Г дуру“ на виолини.

-Спремао сам се три месеца за наступ. Ово ми је једна од омиљених композиција с обзиром на то да сам са њом освојио прво место на такмичењу у Основној музичкој школи „Слободан Малбашки“. Већ три године учим да свирам виолину и волим овај инструмент – сазнали смо од Доминика.

Из Бечеја је на такмичење стигла Дијана Божин (15) која је први пут део ове манифестације.

-Волим и да читам и да рецитујем поезију. Представила сам се песмом Монике Чик. Дуго рецитујем и ово је била прилика да свој таленат покажем публици и жирију – напоменула је Дијана.

Давид Чикош, потпредседник удружња „Кекнд“ подсетио је да је ово осми пут да се организује надметање, а први пут у организацији удружења основаног пре десет година.

-Такмичари, њих 24, дошли су из читаве Војводине од предшколског узраста до осмог разреда основне школе. Учесници су рецитовали песме, говорили одломке из прозних дела, глумили, плесали, певали, свирали. Наш основни циљ је да се дружимо, али и да се деца и млади међусобно упознају и повежу – напоменуо је Чикош.

Мелита Гомбар, чланица Градског већа присуствовала је такмичењу које је подржао Град.

-Манифестацију деца са нестрпљењем очекују и радо се одазивају да учествују. Ово је прилика да покажу свој таленат и креативност, али и своју љубав према уметности. Сведоци смо да је све мање манифестација које се одржавају на језицима националних мањина, тако да је значај овог такмичења чување језика и културе Мађара. Похвалила бих и младе који се окупљају у удружењу „Кекенд“ који показају ангажованост и на другим пројектима и чувају мађарску културу и традицију у нашем граду – истакла је Мелита Гомбар.

Помоћ у организацији такмичења пружио је и Национални савет мађарске националне мањине.

394743298_699385175121872_5396881611520194542_n

У организацији Дома здравља данас, 21.  и сутра 22. октобра од 8 до 16 сати у амбуланти у Светосавској улици број 53 организују се превентивни прегледи штитасте жлезде. Велики број пацијената који су се одазвали показује да подржавају ову акцију и да имају свест о томе колико је превенција важна. Др Гаврило Ступар, специјалиста радиологије из  Болнице „Мишелук“ сваком ко се  дође ради ултразвучни преглед, док ће пацијенти путем вађења крви видети колики им је ниво хормона штитасте жлезде, а кроз анализу  ТСХ, ФТ4 и антитереоглобулинска антитела лекари ће моћи да сазнају више о стварној функцији штитасте жлезде.

-Изненађен сам оволиким одзивом и драго ми је због тога што су Кикинђани свесни важности скрининг прегледа. Превенција је пола здравља, ако не и више. Поред прегледа штитасте звезде ради се и ултразвук дојки јер је важно да рано откријемо потенцијална малигна обољења. У складу са налазом, препоручујем даљи преглед код специјалисте који ће поставити дијагнозу. Радим и биопсију како би знали да ли су евентуалне промене бенигног или малигног карактера – истакао је др Ступар.

Овакве акције колико су значајне за пацијенте, толико су важне и за лекаре јер могу да прате здравствено стање становништва.

-Апелујем на грађане да дођу на прегледе, а на оне који их организују да буду редовни. Скринингом можемо правовремено да откријемо све промене и да реагујемо како би спречили најгоре. Ово треба да постане пракса. Досадашњи прегледи показали су да има доста бенигних промена које треба да се прате даљим ултразвучним прегледима. Свега неколико  пацијената ће бити послати на даљу дијагностику, тако да су ове акције итекако сврсисходне – прецизирао је др Гаврило Ступар.

На преглед који ће бити организован и сутра могу да дођу сви суграђани, без обзира на то да ли имају здравствену књижицу. Препорука је да до 12 сати ураде лабораторију. Пре тога не би требало да једу и пију.

 

error: Content is protected !!