najčitaniji portal Severnobanatskog okruga
Bojana Stamenov soul trio održaće koncert u petak, 18. avgusta u 21 sat. Džez i bluz pevačica zajedno sa Nenadom Paunovićem i Gaborom Gunfordom nastupiće na balkonu Kurije. Kako ističu u Turističkoj organizaciji grada cilj je da se promovišu balkoni na Trgu.
U slučaju lošeg vremena koncert će biti održan u Narodnom pozorištu, a ulazak se neće naplaćivati.
Cena žive vage tovljenika trenutno iznosi 300 dinara, dok je je prasića od 500 do 550 dinara. Ovako visoke cene direktna su posledica afričke kuge svinja koja je registrovana u skoro svim okruzima u Srbiji, ističe vlasnik farme „Kovačević“, Dalibor Kovačević.
-Rast cena direktno je uslovljen činjenicom da nema svinja, a ni prasića jer nema prometa u mestima gde je registrovana afrička kuga svinja. Moja procena je da će živa vaga biti još skuplja kako dolazi jesen i zima. Sa sadašnjom cenom ima računa uzgajati svinje, a sa cenom koja je bila do pre samo dva meseca, bili smo u minusu – kaže Kovačević.
Na svojoj farmi naš sagovornik ima 18 krmača i pet nerasta. Trenutno ima 50, a do kraja meseca imaće 70 prasića. Uložio je u izgradnju novih prasilišta i uzgoj traženih rasa poput duroka, pijetrena, landrasa i jorkšira.
-Sve prasiće koje sada imam ostavljam za tov, do 20, 25 kilograma i tako ću ih prodavati. Protekla dva meseca bila je ogromna potražanja za malim prasićima koji su se kupovali za dalji uzgoj. Par sam prodavao za 15.000 dinara i javljali su mi se ljudi koji godinama nisu držali svinje jer im se nije isplatilo. Sada su ponovo rešili da tove svinje za svoje potrebe, imaju sve uslove, a postoji bojazan da neće biti svinjskog mesa pa žele da se obezbede na vreme – napominje Dalibor Kovačević.
Kovačević precizira i da se strogo pridržava biosigurnosnih mera. Na sve strane nalaze se dezobarijere, a u obore ne pušta nikoga, samo on je taj koji hrani i održava higijenu kod svinja.
Dan sela u Iđošu, 15. avgust, protekao je u znaku „Krofnijade“. Udruženja žena „Iđoš“ organizovalo je petu manigfestaciju, a ovo selo poznato je upravo po krofnama. Pored domaćica tu su bile i žene iz Boke, Sanada, Novih Kozaraca, Banatskog Velikog Sela, Nakova, Padeja, Novog Miloševa.
Članice udruženja penzionera „Treće doba“ iz Iđoša takođe su učestvovale u pravljenju krofni.
-Recept je od moje majke i bake. Potrebno je mleka i vode u istoj količini, so, šećer, kvasac, brašno i što se duže mese one su lepše. Krofne smo mi voleli kao deca, a vole ih i naša deca i unuci. Nekada su bile najslađe sa pekmezom, a sada se jedu sa eurokremom – istakla je Kristina Hanak iz udruženja „Treće doba“.
Kozarčanke, koje su poznate po pravljenju pita, oprobale su se i pravljenju krofni.
-Poznate smo po tome što pravimo pite krompiruše, ali ovu manifestaciju nismo želeli da propustimo jer i ona od zaborava čuva tradicionalno jelo. Kada se nešto sa voljom radi, mora da uspe. Volimo gastronomske susrete i druženja i rado im se odazivamo – istakla je Radmila Radulović iz udruženja žena „Novi Kozarci“.
Predsednica udruženja žena „Iđoš“ Biljane Đurđulov kazala je da je bilo više udruženja nego ranijih godina.
-Ispekle smo, zajedno sa gošćama, oko hiljadu krofni koje su imali prilku da probaju svi gosti našeg sela. Nema posebne tajne u pravljenju krofni. Potrebno je dobro brašno, a najvažnije je dobra ruka koja će sve to da umesi. Ljubav da se krofne prave takođe je važna. Nama je cilj da ovaj starinski specijalitet, po kom su Banaćanke poznatem, sačuvamo od zaborava – dodala je Biljana Đurđulov.
Manifestaciji je prisustvovao gradonačelnik Nikola Lukač koji je istakao značaj čuvanja običaja i tradicije.
-Krofne su jedan od zaštitnih znakova Banata i treba sačuvati ovo jelo od zaborava i naučiti mlađe generacije da ih prave. Svi ih volimo bilo da su sa šećerom, pekmezom ili bez ičega. Udruženje žena „Iđoš“ prepoznatljivo je po ovoj poslastici koja se pravi odavnina – kazao je Lukač.
Goran Stančul, član Saveta Mesne zajednice precizirao je da se „Dani sela“ obeležavaju uz bogat program.
-Sva udruženja u selu angažovana su ovih dana i svi imaju goste na svojim manifestacijama. Za „Dane sela“ Iđoš poseti veliki broj gostiju i svi mogu da nađu sadržaj za sebe od sporta, kulture, gastronomije. Pomažemo svim udruženjima i sva su značajna za društveni život u selu. Programe su podržali lokalna samouprava i mesna zajednica – rekao je Stančul.
Žiri, čiji je predsednik bio kuvar Radovan Subin, ocenjivao je izgled, strukturu testa, ukus i da li je testo dovoljno pečeno. Iđoške krofne poznate su po tome što su šuplje iznutra i tako se jedino u ovom mestu prave.
Udruženje za negovanje tradicije i običaja „Vreteno“ u sklopu obeležavanja Dana sela organizovalo je izložbu slika Smiljane Šalgo i etno bazar. Do crkvene slave, Preobraženja, 19. avgusta, planiran je „Kulinarski dan“ u parku, finale turnira u malom fudbalu, Bdenije u Pravoslavnoj crkvi, promocija knjige Živke Torbice. Proslava se završava u nedelju, 20. avgusta, manifestacijom „Hajdemo na bubalice – veče u šumi“.
Do početka nove školske godine ostalo je još dve nedelje, a u Predškolskoj ustanovi „Dragoljub Udicki“ uveliko se pripremaju za dolazak mališana u vrtiće. Direktorica Kristina Drljić podseća da je krajem juna izašla preliminarna lista upisane dece.
– Pravo žalbe roditelji su imali tokom jula. Komisija ih je sve pregledala i sa roditeljima su obavljeni razgovori. Deo žalbi je rešen, međutim, kapaciteta nema dovoljano. Konačne liste upisane dece u školskoj 2023/2024. godini izaći će 24. avgusta, kao i raspored vaspitača koji će raditi u grupama. Vaspitači će kontaktirati roditelje s obzirom na to da ugovore moraju da potpišu do kraja avgusta – kaže Kristina Drljić.
Da bi se izašlo u susret što većem broju dece, u vrtićima je napravljena preraspodela.
– Svi vaspitači i menadžment su učestvovali u tome da promenimo postojeće strukture grupa dece. Zahvaljujući tome uspeli smo nađemo mesta za još dvadesetak odsto mališana koji su bili na čekanju. I nama je cilj da upišemo što više dece, međutim, obavezuju nas zakonski normativi kojih moramo da se pridržavamo – kaže naša sagovornica.
Od 20. avgusta svih 18 objekata biće zatvoreno i započeće njihova deratizacija, dezinfekcija i dezinsekcija kako bi spremno dočekali novu školsku godinu.
Vanja Tomašev iz Kikinde pobednik je dvadesetog izdanja „Olimpijskog kviza“, zvanične takmičarske discipline u okviru 148. „Nevesinjske olimpijade“. Jedan od najboljih kvizaša u Srbiji, pobednik jednog ciklusa „Slagalice“, u Nevesinju se takmičio treći put, a do sada je u svojoj kolekciji imao dve srebrne olimpijske medalje. Tomašev je u finalu bio bolji od Vladimira Šmrkića, profesora informatike iz Nevesinja, osmostrukog pobednika ovog kviza. Treće mesto osvojio je naš sugrađanin Slavko Bovan, koji je u sedam nastupa izborio isto toliko finala na kojima je osvojio dve zlatne, dve srebrne i tri bronzane medalje. Četvrto mesto osvojio je debitant, Srđan Matković iz Gacka.
Na kvalifikacionom testu, od 50 pitanja iz opšte kulture, Tomašev je imao 37 tačnih odgovora, Bovan i Šmrkić po 35, a Matković 32. Finale je proteklo u viteškom nadmetanju te je mnogobrojna publika u dvorani Kulturnog centra „Nebojša Glogovac“, uživala i vatreno bodrila sve takmičare. Autor i voditelj kviza bio je Dragan Grahovac, direktor Radio Nevesinja.
Interesantno je napomenuti da su sva četvorica finalista članovi Enigmatskog kluba „Kikinda“.
Na području Policijske uprave u Kikindi za dane vikenda dogodile su se četiri saobraćajne nezgode, dve sa materijalnom štetom i dve sa nastradalim licima u kojima je jedna osoba poginula, a dve su zadobile lake telesne povrede. Nastala je i materijalna šteta u iznosu od 720.000 dinara. Saobraćajne nezgode su se dogodile zbog tehničke neispravnosti, radnje vozilom i neprilagođene brzine.
Zbog učinjenih saobraćajnih prekršaja, zahtevi za pokretanje prekršajnog postupka podneti su protiv 25 učesnika u saobraćaju i izdato je 230 prekršajnih naloga. Istovremeno, iz saobraćaja je zbog upravljanja vozilom pod dejstvom alkohola i psihoaktivnih supstanci isključeno je 10 vozača,četiri osobe zadržane u trajanju do 12 časova, jer je izmerena količina alkohola u organizmu prelazila granicu od 1,20 promila alkohola u organizmu.
Takođe, otkriveno je 22 prekršaja nekorišćenja sigurnosnog pojasa, 187 prekršaja prekoračenja dozvoljene brzine kretanja vozila i 51 ostalih prekršaja.
Na Jevrejskom groblju održana je komemoracija povodom 82 godine od deportacije kikindskih Jevreja koji su poslati u koncentracione logore. U znak sećanja vence su položili predstavnici Jevrejske opštine u Kikindi, SUBNOR-a, jevrejske opštine Novi Sad, Beograd i Srbije i porodice stradalih.
U noći između 14. i 15. Avgusta 1941. godine, nemačke okupacione vlasti naredile su kikindskim Jevrejima da se okupe u dvorištu Sinagoge, a nakon toga usledila je deportacija. Nedužni ljudi, njih 360, odvedeni su u logore na Banjici i Starom sajmištu. Većina ih je streljana u okolini Beograda pod izgovorom odmazde za nemačke vojnike koji su ubijeni.
U Kikindi je pre Drugog svetskog rata živelo 500 Jevreja, a nakon oslobođenja bilo ih 16 istakla je Jana Knežević, sekretarka Jevrejske opštine Kikinda .
-Jevreji u Kikindi bili su pošteni, marljivi i vredni, a bavili su se trgovinom, zanatstvom, bili su majke i očevi, braća i sestre. Deportovanjem u logore dehumanizacija Jevreje doživela je vrhunac. Živimo u nestabilnim vremenima i važno je sačuvati sećanje na prethodne zločine koji su se desili, naročito protiv manjinskih zajednica, kako se ne bi dogodili u budućnosti– rekla je Jana Knežević.
Kikindski rabin bio je prva žrtva od strane nacista. Tokom rata jevrejski narod bio je zadužen za čišćenje ulica, kopanje rovova, iskopavanje masovih grobnica.
Danas u Kikindi ima petnaestak članova jevrejske zajednice.
-Dosta ljudi iselilo se u Izrael. Iskoristili su priliku da žive sa svojim narodom. Mi, koji živimo u Kikindi, trudimo se da radimo i negujemo suživot sa drugim manjinskim narodima. Sarađujemo sa ostalim udruženjima i trudimo se da negujemo kulturu sećanja – zaključila je Jana Knežević.
J.Š. (1948) iz Novog Sada preminuo je u poslepodnevnima satima u svom automobilu. Zajedno sa suprugom bio je u Kikindi i pozlilo mu je u vožnji. Skrenuo je sa puta i počeo da usporava automobil koji je udario u drvo u ulici Žarka Zrenjanina ispred kućnog broja 64.
Na lice mesta ubrzo je stigla Hitna pomoć, a lekarima je preostalo samo da konstatuju smrt. Na automobilu je, kako saznajemo pričinjena neznatna materijalna šteta, a telo preminulog poslato je na Institut za sudsku medicinu u Novi Sad kako bi se utvrdio uzrok smrti.
Obeležavanje „Dana sela“ u Iđošu počelo je Fijakerijadom, na stadionu FK „Borac“, u organizaciji udruženja ljubitelja konja i kuvara „Bistrica“. Najmasovnija manifestacija okupila 70 takmičara u jednopregu, dvopregu, četvoropregu i višepregu, u programu su učestvovale posebne rase konja, mladi konji, kao i jahači.
-Drago mi je što smo oborili rekord i u Iđoš doveli veliki broj ljubitelja konja i konjičkog sporta. Na trećoj Fijakerijadi oborili smo dosadašnji rekord. To je dokaz da nas drugi cene, a mi im uzvratimo tako što redovno učestvujemo na svim manifestacijama na kojima nas pozovu. Na nama je da ljubav prema ovim plemenitim životinjama prenesemo na decu i mlade – rekao je Dušan Sivčev, predsednik udruženja „Bistrica“.
Manifestaciju su posetili gradonačenik Nikola Lukač, koji je i otvorio, i presednik Skupštine Grada Mladen Bogdan. Prvi čovek Grada poželeo je dobrodošlicu svim gostima i iskoristo je priliku da svim Iđošanima čestita Dan sela i crkvenu slavu.
-Hvala vam što čuvate običaje ovih krajeva i promovište konjički sport. Fijakerijada je važna manifestacija za svako selo jer okupi veliki vroj gostiju i oživi ga. Pored druženja i čuvanja tradicije ovo je pravi način da se sela povežu i pomognu jedni drugima u napredovanju – istakao je Lukač.
Fijakerijadu u Iđošu pomogli su lokalna samouprava i Mesna zajednica Iđoš.
Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu raspisao je novi konkurs za dodelu sredstava za sufinansiranje nabavke novih pčelinjih društava i nabavku opreme za pčelarstvo, košnica i kontejnera u Vojvodini u 2023. godini, radi unapređivanja pčelarske proizvodnje i proizvodnje meda. Predviđeno je ukupno 10 miliona dinara, a rok za predaju prijava je 24. avgust.
Pravo na podsticaje imaju registrovana poljoprivredna gazdinstava koja su u aktivnom statusu, i to fizičko lice koje je nosilac registrovanog komercijalnog porodičnog poljoprivrednog gazdinstva, kao i preduzetnik koji je nosilac registrovanog komercijalnog poljoprivrednog gazdinstva. Pravo imaju i pravno lice, odnosno privredno društvo nosilac registrovanog komercijalnog poljoprivrednog gazdinstva, zemljoradnička zadruga nosilac registrovanog komercijalnog poljoprivrednog gazdinstva i složena zadruga nosilac registrovanog komercijalnog poljoprivrednog gazdinstva. Za bespovratna sredstva na ovom konkursu mogu da apliciraju fizička lica, preduzetnici i pravna lica čije je gazdinstvo registrovano na području sa otežanim uslovima rada u poljoprivredi, kao i žene nosioci registrovanog poljoprivrednog gazdinstva ili fizičko lice i osnivač pravnog lica koji je mlađi od 40 godina.
Maksimalan iznos bespovratnih sredstava po jednoj prijavi ne može biti veći od 300.000 dinara, odnosno 350.000 dinara za podnosioce prijava. Minimalan iznos bespovratnih sredstava po jednoj prijavi iznosi 50.000 dinara.
Na drugom konkursu nemaju pravo da apliciraju korisnici koji su u prvom konkursu potpisali ugovor sa Pokrajinskim sekretarijatom za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo.
