Aleksandra Djuran, autor sa Kikindski portal

395484604_322760840367668_7469506167561306511_n

Rotari klub Sonji Psodorov, Jovani Zavišin i Mioni Brkljač dodelio stipendije

Aleksandra Djuran October 29, 2023

Rotari klub Kikinda dodelio je stipendije Jovani Zavišin, Sonji Psodorov i Mioni Brkljač. Već po tradiciji stipendije se dodeljuju studentima prve godine fakulteta koji su ostvarili značajne rezultate u dosadašnjem školovanju, a pri upisu na fakultet ostvarili su odlične rezultate. Ukupno je bilo 13 kandidata koji su konkurisali za stipendije.

-Drago mi je što sam dobila ovu stipendiju. Nisam se nadala da ću biti među odabranima i iskoristiću je za kupivinu neophodnih udžbenika za školovanje – istakla je Jovana Zavišin koja je upisala Mediscinski fakultet u Novom Sadu i bila je oslobođena prijemnog ispita iz biologije jer je u srednjoj školi bila prva na republičkom takmičenju.

Sonja Psodorov upisala je Faktultet tehničkih nauka u Novom Sadu, smer građevina.

-Hvala vam na ukazanom poverenju. Trudiću se da opravdam stipendiju koja mi puno znači. Kao budući građeveniski inženjer cilj mi je da gradim našu zemlju i da je učinim lepšom – istakla je Sonja Psodorov, inače učenica generacije SSŠ „Miloš Crnjanski“.

Miona Brkljač upisala je Pravni fakultet u Novom Sadu.

-Divno iskustvo i prelepo iznenađenje. Nisam očekivala stipepndiju i puno mi znači to što se misli na nas koji smo tek na početku studiranja – rekla je Miona Brkljač.

Dodela stipendija jedna je od najvećih akcija kikindskih Rotari kluba, napomenula je Tatjana Pecarski, past predsednica. Ugovori sa brucoškinjama potpisani su u prisustvu kikindskih rotarijanaca.

-Rotari klub je međunarodna organizacija koju čine poslovni ljudi iz čitavog sveta. Stipendiramo najbolje kandidate i nadamo se da ćete i vi ostvariti neke od uspeha koje su postigli neki od članova našeg kluba. Verujemo da ćete se u budućnosti i vi naći u ovoj organizaciji – rekla je Tatjana Pecarski.

Stipepndiju od 6.000 dinara studentkinje će dobijati u narednih godinu dana. Do sada je dodeljeno ukupno 87 stipendija.

Erika Banski, nakon što je 30 godina živela u Kanadi, vratila se u Kikindu

Aleksandra Djuran October 29, 2023

Nakon što je tri decenije provela u Kanadi, sugrađanka Erika Banski vratila se u Kikindu. Još uvek, kako kaže, ne zna da li se vratila da ostane zauvek, ali bi to volela. Kako joj je majka Hilda Banski ostala sama, rešila je da sa 59 godina ode u penziju i vrati se svojim počecima.

– Nakon što sam osnovnu i srednju školu završila u Kikindi, u Novom Sadu studirala sam nemački jezik i književnost. Po završetku fakulteta zaposlila sam se u biblioteci Matice srpske. Posao me je ispunjavao, udala sam se, rodila ćerku Ines i imala sam lep život dok se nije pojavio rat devedesetih godina prošlog veka. Kada je moj suprug 1992. godine otišao u Hrvatsku, rat je stigao i na naš prag. Tada smo počeli intenzivno da razmišljamo o odlasku iz zemlje – priča Erika Banski.

Kanada je imigrantska zemlja i niko ne gleda akcenat, boju kože, versko opredeljenje. To, ali i tolerantni ljudi, su doprineli su da odaberu Kanadu, pre nego neku od evropskih zemalja koje su mnogo zatvorenije prema pridošlicama. Uspeli su u svojoj nameri i obreli na zapadu Kanade, u gradu Edmontonu. Tamo je ostala pune 24 godine, a poslednjih šest živela je u glavnom gradu, Otavi.

– U Kanadu sam otišla kao bibliotekar, a moj suprug kao elektroinženjer. Naše diplome, na žalost, nisu bile priznate, tako da sam iznova morala da se školujem. Upisala sam magistraturu iz nemačkog jezika i, pošto sam završila, shvatila sam da sa tim zvanjem ne mogu nigde da predajem. Tada sam rešila da završim magistraturu iz bibliotekarstva, nakon čega sam se zaposlila na Univerzitetu Alberte. Nije bilo lako jer sam uz studiranje morala da radim, a u Kanadi nema besplatnog školovanja. Uz malo dete to je bilo zaista teško. Tamo sam bila zaposlena do 2016. Godine, kada sam prihvatila ponudu da pređem na koledž Karlton – ističe naša sagovornica.

Na Karltonu je postala šef odeljenja i ovaj posao Erika je obavljala pet godina.

– Kada je došlo do toga da odlučim da li da konkurišem za još pet godina, shvatila sam da mi je važnije da se posvetim sebi i majci. Prošle godine vratila sam se u Kikindu i nisam zažalila. Za imigrante kažu da jednom nogom stoje u staroj, a drugoj nogom u novoj domovini i to je potpuno tačno. Kao imigrant život počinjete ispočetka, bez obzira na to koliko godina i znanja imate. Kada ste daleko, kao što sam ja bila, izgube se i roditelji i prijatelji i rodbina. Naša ćerka rasla je bez baka i deka i sa njima je bila leti, kada je mogla da ih poseti, ali to nije isto kao kada su oni konstantno prisutni u njenom i ona u njihovim životima – iskrena je Erika Banski.

Ljudi, na prvom mestu majka, prijatelji, rodbina, doprineli su odluci da se vrati.

– Oni koji nikada ne odu iz Srbije, smatraju da je život van nje obećana zemlja. Činjenica je da sam u Kanadi imala deset puta veći prihod, ali je isto toliko skuplji život. Možda je društvo tamo uređenije i bolje funkcioniše, ali odlaskom se izgubi lepo vreme jer je u Kanadi šest meseci zima, a u Edmontonu zima traje čak osam meseci. Ono što naši ljudi koji čitav život provedu ovde ne shvataju, jeste da treba gledati šta je lepo u životu, a ne šta nemaš. U Kanadi postoji izreka „Broj koliko imaš blagoslova“ i to nikada ne treba izgubiti iz svesti. Ima jako puno dobrih stvari u Srbiji, naročito sada, u odnosu na to kako je bilo devedesetih, kada smo otišli – dodala je Erika Banski.

Kaže da joj prija život u Kikindi jer može da se posveti sebi i svojim potrebama. Kuća u kojoj živi ima bezmalo 100 godina i bavi se njenim renoviranje, uživa u radu u bašti, putuje po Evropi.

– Kada se osvrneš, u životu je najvažnije da si zdrav, da imaš porodicu i prijatelje, da si srećan sa ljudima oko sebe – zaključila je naša sagovornica. – Ćerka Ines govori srpski, ali se oseća Kanađankom, s obzirom na to da je iz Srbije otišla sa tri godine.

Predsednica Nemačkog udruženja

Erika Banski prihvatila je da bude predsednica Nemačkog udruženja Kikinda. Priprema se za proslavu dvadesetogodišnjice, koja će biti obeležena koncertom soprana Pamele Kiš. Veče će biti posvećeno Vagneru, ali i drugim kompozitorima, i to je poklon članova ovog udruženja sugrađanima.

Izmešteno 870 migranata sa teritorije Kikinde, Subotice, Pirota i Sombora

Aleksandra Djuran October 29, 2023

Pomoćnik direktora policije general policije Dejan Luković izjavio je da su pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova, nakon izjave predsednika Republike Aleksandra Vučića, a na osnovu naredbe ministra unutrašnjih poslova, preduzeli opsežne mere u petak i subotu u sprečavanju ilegalne migracije. u ovim akcijama otkrila je i dislocirala 870 migranata na području Kikinde ,Subotice, Pirota, i Sombora, rečeno je u MUP-u.

Ovom prilikom pronađene su četiri automatske puške, četiri pištolja, određena količina narkotičkih sredstava. Kontrolisano je 11.200 vozila, 15.600 lica je legitimisano.

Takođe je u akciji je pronađeno 28 mobilnih telefona koji će dalje biti predmet veštačenja”, naveo je Luković, saopšteno je iz MUP-a. Luković je naglasio da će pripadnici MUP-a dati sve od sebe se situacija razreši i da građani žive što mirnije i sigurnije.

-Hoću da poručim građanima Srbije, a posebno građanima na terirotiji Subotice, Pirota, Sombora i Kikinde da se osećaju bezbrižno i sigurno, da će pripadnici MUP-a dati sve od sebe da se ova situacija razreši i da oni žive što mirnije i što sigurnije“, istakao je je Luković i dodao da građani treba da imaju poverenje u pripadnike Ministarstva unutrašnjeih poslova.

U ovim akcijama učestvuje nekoliko stotina pripadnika MUP – SAJ, Žandarmerije, Interventne jedinice policije, Antiterorističke grupe Jedinice za obezbeđenje određenih ličnosti i objekata, Uprave granične policije, UKP, Uprave za tehniku, kao i područnih policijskih uprava, sa svom raspoloživom tehnikom.

U toku pripremni radovi za izgradnju modernog ritejl parka

Aleksandra Djuran October 29, 2023

Osluškujući potrebe sugrađana koji su u razgovoru sa predstavnicima vlasti u gradu isticali da Kikindi nedostaje moderan tržni centar, gradonačelnik Nikola Lukač i Bojana Koljenšić, direktorica „RC Jurop RSB“ 27. juna potpisali su ugovor o prodaji zemljišta za izgradnju ritejl parka „Nest“. Tada je istaknuto da će radovi početi krajem septembra, početkom oktobra, a dokle se stiglo sa realizacijom ove investicije razgovarali smo sa članom Gradskog veća Sašom Tanackovim.

– „RC Jurop“ dobio je građevinsku dozvolu 28. avgusta ove godine za izgradnju maloprodajnog objekta površine 5.332,64 kvadrata. U toku je izrada Projekta za izvođenje, koji će biti završen početkom novembra, nakon čega će investitor pristupiti odabiru izvođača radova. Za izgradnju objekta je neophodno od osam do deset meseci, tako da je sada planirani rok otvaranja Ritejl parka kraj 2024. godine. Ukoliko vremenske prilike ne budu drugačije, radovi na direktnoj izgradnji trebalo bi da počnu februara sledeće godine – rekao je Tanacov.

Više je razloga zbog će radovi početi nešto kasnije i svi su objektivni.

– Više od mesec dana probijen je rok za uklanjanje bespravno podignutih garaža, pa je poslednja sklonjena 20. juna, iako je rok bio 15. maj. Građani, koji su imali nelegalno podignute garaže, dobili su rok od 45 dana da ih uklone i tek posle više usmenih i pismenih upozorenja poslednja nekolicina je sklonila garaže, u poslednjoj dekadi juna, što je dovelo u startu do kašnjenja u potpisivanju ugovora o prodaji. Grad duguje zahvalnost onim vlasnicima koji su ispoštovali rokove dogovorene 3. aprila na sastanku u Gradskoj kući – istakao je Tanackov.

Nakon kupovine, investitor je precizno analizirao temelje započetog stambenog objekta na placu i tek kada je stupio u posed shvatili su da je za rušenje i nivelaciju terena potrebno više vremena od planiranog. Cilj je da se postojeći betonski stubovi i konstrukcija uklone bezbedno.

– Na placu se nalaze optički i bakarni kablovi „Telekoma Srbija“ i potrebno je da budu izmešteni da bi se krenulo sa bilo kojim radovima. Investitor i „Telekom“ rade na sređivanju dokumentacije za taj poduhvat, izabrana je firma koja ima licencu „Telekoma“ za izvođenje radova, a „RC Jurop“ je podneo tehničku dokumentaciju za te radove i čeka dobijanje građevinske dozvole, nakon čega će uslediti izmeštanje bakarnih i optičkih kablova. Po rečima investitora, izmeštanje „Telekomovih“ instalacija biće urađeno do kraja decembra ove godine – saznajemo Tanackova.

Paralelno sa izgradnjom tržnog centra u planu je i rekonstrukcija ulice Mihajla Pupina od Svetosavske do Jovana Jovanovića Zmaja. Kako je Grad Kikinda neplanirano bio u jednomesečnoj blokadi, sredstva za rekonstrukciju ulice preusmerena su za plaćanje izvršne sudske presude, tako da ih gradska administracija sada planira u budžetu za 2024. godinu.

Za potpunu rekonstrukciju pomenutog dela ulice potrebno je oko 27 miliona dinara, od čega će „RC Jurop“ učestvovati sa oko 13 miliona dinara plaćanjem naknade za izgrađeno građevinsko zemljište – precizirao je naš sagovornik.

Podsetimo da će Ritejl park u Kikindi biti ograđen i imaće obezbeđenje 24 sata, što će povoljno uticati i na bezbednost tog dela Mikronaselja. Investitor se obavezao da će na parkingu sa oko 100 mesta dozvoliti slobodno parkiranje stanarima okolnih zgrada, čime će delimično biti rešen problem još uvek nedostajućih parking mesta u tom delu grada. Ritejl park imaće 14 maloprodajnih objekata u kojima će raditi oko 100 osoba.

„RC Jurop“ posluje u više država centralne Evrope, sedište kompanije je u Češkoj Republici i imaju osam tržnih centara, po četiri u Srbiji i Rumuniji. U našoj državi posluju u Vršcu, Obrenovcu, Kraljevu i Užicu, s tim da su ugovorili prodaju dva najveća objekta u Srbiji, u Kraljevu i Obrenovcu, najvećem ritejleru- izraelskom „BIG-u“.

Kompanija radi u Srbiji od 2014. godine i deo su grupacije „RC Jurop“ koja razvija poslovne aktivnosti u Češkoj, Hrvatskoj, Srbiji i Rumuniji u oblastima izgradnje i iznajmljivanja različitog poslovnog prostora, od ritejl parkova, preko distributivno-logističkih centara, do drugog različitog poslovnog i stambenog prostora. Do sada su realizovali više od 100 projekata, izgradili su preko 250.000 kvadratnih metara različitog poslovnog i 50.000 kvadrata kancelarijskog prostora, te više od 300 modernih stambenih objekata.

Zemljište prodato za 25 evra po kvadratu

Građevinsko zemljište površine 11.383 kvadrata prodato je investitoru za 284.575 evra ili 25 evra po kvadratu, što je 2,16 evra po kvadratnom metru više od početne cene. U izgradnju ritejl parka biće investirano više od šest miliona evra, a u njega će se useliti domaći i strani zakupci koji prodaju hranu, garderobu, obuću i igračke. Na ovom prostoru nalaziće se dečije igralište i kafić.

18404066_1497427200291193_629151116591372899_o

Račun izvučen u nagradnoj igri Martonošijevima iz Kikinde doneo stan

Aleksandra Djuran October 28, 2023

Dobrivoj Martonoši (60) iz Kikinde, po zanimanju učitelj, dobitnik je stana u nagradnoj igri „Uzmi račun i pobedi“. Naš sugrađanin imao je sreće da bude izvučen u konkurenciji 266 miliona računa.

-Poslao sam oko 200 računa, nedeljno sam dva do tri puta sa slao račune. Ne znam tačno koji račun je izvučen, ali smo supruga Tatjana i ja presrećni – kaže Martonoši.

Martonošijevi žive u kući u Masarikovoj 16 i kako Dobrivoj napominje nije pratio izvlačenje nego mu je poznanica javila radosnu vest. Dvosoban stan, površine 58 metara kvadratnih, dobili su u Bloku 63 u Novom Beogradu. Pobednički račun izvukao je džudista Aleksandar Kukolj.

-Pre nekih dve nedelje šalio sam se suprugom da ćemo sigurno dobiti stan. To je moja teorija čuda jer su mi se nekoliko puta u životu dešavale lepe stvari iz nemogućih situacija. Ovaj stan će rešiti naše materijalne probleme – dodao je Martoniši.

Osamdesetih je Dobrivoje imao peticu na lotou kada je to bila premija i tada je dobio 2.500 nemačkih maraka, a stojadin je u to vreme koštao 10.000 maraka.

Uhapšena četvorica Avganistanaca i dva Turčina nakon vatrenog obračuna u Horgošu

Aleksandra Djuran October 27, 2023

Državljani Avganistana, njih četvorica, i dvojica državljana Turske uhapšeni su zbog sumnje da su izvršili krivično delo nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija.

Ovo je rezultat opsežne akcije pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova u Kikindi, organizovanoj nakon jutrošnjeg vatrenog obračuna dve grupe migranata u Horgošu, u kom su poginula tri iregularna migranta, a jedan povređen. U napuštenom objektu u kom se dogodila pucnjava i u kom su osumnjičeni zatečeni, policija je pronašla automatsku pušku sa više desetina komada pripadajuće municije.

Istovremeno, pripadnici policije su pretragom terena pronašli još jednu automatsku pušku, kao i još 79 iregularnih migranata koji su prevezeni u prihvatne centre.
Ranjenom migrantu ukazana je medicinska pomoć, a nastavlja se intenzivan rad
na rasvetljavanju svih činjenica i okolnosti ovog događaja.

Šestorici osumnjičenih iregularnih migranata je, po nalogu Višeg javnog tužilaštva u Subotici, određeno zadržavanje do 48 časova i oni će, uz krivičnu prijavu, biti privedeni nadležnom tužilaštvu.

395597523_1243719947022748_7245954515586336966_n

Kikindski naprednjaci proslavili slavu, Svetu Petku

Aleksandra Djuran October 27, 2023

Gradski odbor Srpske napredne stranke u svojim prostorijama obeležio je slavu Svetu Petku. Rezanju slavskog kolača, pored rukovodstva, prisustvovali su članovi, gosti i simpaziteri. Kum slave bio je dr Vukosav Trkulja, a prisutnima se obratila predsednica Gradskog odbora Stanislava Hrnjak koja je i ovoga puta ponovila da je mišljenje sugrađana veoma važno i da se spram toga postavljaju ciljevi koji su doveli do napretka Grada.

U kikindskom odboru ima 4.700 članova.

Vatreni okršaj među migrantima: Troje mrtvih i jedan ranjen

Aleksandra Djuran October 27, 2023

Troje mrtvih i jedna ranjen migrant bilans je međusobnog vatrenog obračuna. Nemio događaj dogodio se u ranim jutarnjim satima se u napuštenim objektima nekadašnjeg poljoprivrednog dobra “Bačka” u blizini Horgoša tačnije u pograničnom pojasu.

Kako saznajemo u Policijskoj upravi Kikinda na licu mesta zatečena su tri tela sa ranama nanešenim vatrenim oružjem od kojih su i preminuli. Jedan migrant je ranjen i prebačen je na dalje lečenje u Opštu bolnicu u Subotici.

-Svakodnevno pratimo krijumčarenje, ali i krivična dela za koja su osumnjičeni migranti. U prvih devet meseci na teritoriji naše Policijske uprave u 43 akcije izmešteno je 1.728 migranata u druge prihvatne centre – rekao je na nedvano održanoj knferenciji za novinare načelnik PU Kikinda Pavle Rajkov.

U toku je uviđaj i pretaraga terena kojim rukovodi Više javno tužilaštvo iz Subotice.

Meštani Horgoša su uznemireni ovim događajem iako se on dogodio van mesta. Jake policijske snage su na terenu i obezbeđuju pogranični pojas u kojem su stradali migranti .

Kikinda ima tržište rada, ističu u Savezu samostalnog sindikata

Aleksandra Djuran October 27, 2023

Predstavnici Veća Saveza samostalnog sindikata za Kikindu, Novi Kneževac, Čoku i Novu Crnju zajedno sa rukovodstvom kompanije „Tisa Automotiv“ nekoliko meseci unazad pregovarali su o povećanju zarada. Sa generalnim direktorom Akošem Barnom postignut je dogovor o povećanju zaradu, istakao je Ilija Drljić, predsednik sindikata.

-Od 1. oktobra zarade su uvećane za 18,2 odsto odnosno za 7.832 dinara u neto iznosu. Svaki radnik dobiće pomenuto povećanje na osnovnu zaradu što će se preneti na bonuse i druga davanja. Već u februaru sledeće godine ponovo ćemo razgovarati o još jednom povećanju. Ova firma ima i dopunsko penziono osiguranje za sve svoje zaposlene koje se redovno uplaćuje i uvek je spremna na socijalni dijalog. Kolektivni ugovor nije samo na papiru nego se poštuje – kaže Drljić.

Radni sat sa 230 uvećan je na 272 dinara, tako da će najniža zarada biti oko 61.000 dinara. Ukoliko ima jedna ili dve radne subote može da se zaradi i do 80.000 dinara. U kompaniji „Tisa Automotiv“ zaposleno je 2.500 radnika u Kikindi, Senti i Bečeju, od kojih je više od 1.100 u našem gradu.

-Korektne odnose imamo i sa kompanijama Livnica „Cimos“ i „Le Belier“, ali ima i firmi sa kojima do sada nismo uspeli da postignemo dogovor. Na putu smo da u „Kalcedoniji“ utvrdimo reprezentativnost zajedno sa kolegama iz Subotice nakon čega ćemo započeti pregovore oko kolektivnog ugovora i očekujem da će na proleće 2024. godine oni biti završeni, u korist zaposlenih – napomenuo je naš sagovornik i precizirao da je dobro što u Kikindi postoji tržište rada i što dobar deo firmi traži radnike.

Drljić je precizirao da je zadovoljan jer se poštuju potpisani kolektivni ugovori u javnom sektoru gde je osnivač Grad.

-Uputstvo za izradu budžeta koje je uputilo Ministarstvo finansija zabranilo je isplate bilo kakvih socijalnih davanja i bonusa, te je važno da vidimo kako ćemo da prevaziđemo nastalu situaciju. U junu je zaposlenima u javnom sektou isplaćeno 15.000 dinara, polovina sume dogovorene za ovu godinu. Uputstvo pomenutog Ministarstva doveo nas je u neprijatnu situaciju i na nama je da je zajednički prevaziđemo – napomenuo je Drljić.

Primenjivanje platnih razreda odlažu se iz godine u godinu i sindikat će insistirati da se to promeni. Koefecijenti po kojima se obračunavaju zarade su zastareli tako da se izgubio raspon plata i na tome radi vrh sindikata. Najmanja plata treba da bude minimalna zarada, tako da se dolazi u situaciju da se delu radnika ona doplaćuje kako bi bila minimalac.

Glasajmo da „Sovembar” dobije prestižnu nagradu „Turistički cvet”

Aleksandra Djuran October 26, 2023

Turistička organizacija Srbije raspisala konkurs za izbor najboljih u 2023. godini u više kategorija koji će dobiti najprestižniju nagradu u oblasti turizma u Srbiji – „Turistički cvet”. Kategorije su: turistička organizacija, turistička manifestacija, turistička agencija, hotel, ostali ugostiteljski objekti za smeštaj, pravni subjekt za doprinos u unapređenju turističke ponude i promocije turizma, influenser – bloger i elektronski ili štampani medij za predstvljanje Srbije.

Turistička organizacija poslala je nominaciju za „Sovembar“ u kategoriji manifestacije. Glasanje je počelo 25. oktobra i traje do 7. novembra, obavlja se isključivo elektronski, a moguće je glasati jedan put sa jedne IP adrese.

-„Sovembar” je jedinstvena manifestacija u Srbiji i smatramo da zaslužuje ovo prestižno priznanje. Kikinda je jedino priznato urbano zimsko stanište sova ušara na planeti Zemlji. Ornitolozi širom sveta rado dolaze tokom zime da posmatraju i izučavaju ove ptice. Dejvid Lindo, britanski ornitolog i novinar, jedan od najvećih promotera kikindskih sova, kao i Milan Ružić, predsednik Društva za proučavanje i zaštitu ptica Srbija koji nam svake godine pomaže u brojanju utina, ali i promociji ovog prirodog fenmena. Pozivamo sve da glasaju – istakla je Jasmina Milankov, v.d. direktorica Turističke organizacije.

Jedino je u našem gradu novembar „Sovembar“, a manifestacija se organizuje od 2012. godine. Kikinđani se na poseban način odužuju pticama koje su postale simbol grada.

-Ciljna grupa manifestacije su deca od predškolskog uzrasta do šestog razreda. I ove godine, od prvog do poslednjeg dana novembra, imaćemo niz manifestacija posvećenih utinama tokom kojih će biti organizovan veliki broj radionica, edukativnih sadržaja i predavanja koja deci približuju značaj sova ušara za naš grad. Ujedno ih učimo kako da čuvaju i sačuvaju njihovo najveće urbano zimsko stanište. Prvo brojanje sova i sova patrola planirano je za 24. novembr. Tada će biti i centralno obeležavanje „Sovembra“ uz kviz znanja „Svet sova ušara“ i mini bazar – saznajemo od Jasmine Milankov.

Duže od dve decenije sove ušare zimuju u gradskom jezgru Kikinde. Tokom proteklih 12 godina biolozi i ornitolozi prate njihovo kretanje i život na Gradskom trgu jer sa padom temperature i opadanjem lišća, povećava se broj simpatičnih i korisnih ptica po kojima je naš grad postao planetarno poznat.

Decembra 2009. godine izbrojan je rekordan broj, 734 jedinke, u samom gradskom jezgru. Tako, ove, po danu nepomične ptice, noću kada krenu u lov, štite lokalna gazdinstva i ljude od glodara. Na osnovu istraživanja ishrane utina, one na teritoriji grada Kikinde u toku pet zimskih meseci pojedu oko pola miliona mišolikih glodara.

Podsetimo i da je Kikinda dobila „Turistički cvet” 2017. godine za „Dane ludaje“, kada je ova manifestacija proglašena za najbolju u zemlji.