најчитанији портал Севернобанатског округа
Бојана Стаменов соул трио одржаће концерт у петак, 18. августа у 21 сат. Џез и блуз певачица заједно са Ненадом Пауновићем и Габором Гунфордом наступиће на балкону Курије. Како истичу у Туристичкој организацији града циљ је да се промовишу балкони на Тргу.
У случају лошег времена концерт ће бити одржан у Народном позоришту, а улазак се неће наплаћивати.
Цена живе ваге товљеника тренутно износи 300 динара, док је је прасића од 500 до 550 динара. Овако високе цене директна су последица афричке куге свиња која је регистрована у скоро свим окрузима у Србији, истиче власник фарме „Ковачевић“, Далибор Ковачевић.
-Раст цена директно је условљен чињеницом да нема свиња, а ни прасића јер нема промета у местима где је регистрована афричка куга свиња. Моја процена је да ће жива вага бити још скупља како долази јесен и зима. Са садашњом ценом има рачуна узгајати свиње, а са ценом која је била до пре само два месеца, били смо у минусу – каже Ковачевић.
На својој фарми наш саговорник има 18 крмача и пет нераста. Тренутно има 50, а до краја месеца имаће 70 прасића. Уложио је у изградњу нових прасилишта и узгој тражених раса попут дурока, пијетрена, ландраса и јоркшира.
-Све прасиће које сада имам остављам за тов, до 20, 25 килограма и тако ћу их продавати. Протекла два месеца била је огромна потражања за малим прасићима који су се куповали за даљи узгој. Пар сам продавао за 15.000 динара и јављали су ми се људи који годинама нису држали свиње јер им се није исплатило. Сада су поново решили да тове свиње за своје потребе, имају све услове, а постоји бојазан да неће бити свињског меса па желе да се обезбеде на време – напомиње Далибор Ковачевић.
Ковачевић прецизира и да се строго придржава биосигурносних мера. На све стране налазе се дезобаријере, а у оборе не пушта никога, само он је тај који храни и одржава хигијену код свиња.
Дан села у Иђошу, 15. август, протекао је у знаку „Крофнијаде“. Удружења жена „Иђош“ организовало је пету манигфестацију, а ово село познато је управо по крофнама. Поред домаћица ту су биле и жене из Боке, Санада, Нових Козараца, Банатског Великог Села, Накова, Падеја, Новог Милошева.
Чланице удружења пензионера „Треће доба“ из Иђоша такође су учествовале у прављењу крофни.
-Рецепт је од моје мајке и баке. Потребно је млека и воде у истој количини, со, шећер, квасац, брашно и што се дуже месе оне су лепше. Крофне смо ми волели као деца, а воле их и наша деца и унуци. Некада су биле најслађе са пекмезом, а сада се једу са еурокремом – истакла је Кристина Ханак из удружења „Треће доба“.
Козарчанке, које су познате по прављењу пита, опробале су се и прављењу крофни.
-Познате смо по томе што правимо пите кромпируше, али ову манифестацију нисмо желели да пропустимо јер и она од заборава чува традиционално јело. Када се нешто са вољом ради, мора да успе. Волимо гастрономске сусрете и дружења и радо им се одазивамо – истакла је Радмила Радуловић из удружења жена „Нови Козарци“.
Председница удружења жена „Иђош“ Биљане Ђурђулов казала је да је било више удружења него ранијих година.
-Испекле смо, заједно са гошћама, око хиљаду крофни које су имали прилку да пробају сви гости нашег села. Нема посебне тајне у прављењу крофни. Потребно је добро брашно, а најважније је добра рука која ће све то да умеси. Љубав да се крофне праве такође је важна. Нама је циљ да овај старински специјалитет, по ком су Банаћанке познатем, сачувамо од заборава – додала је Биљана Ђурђулов.
Манифестацији је присуствовао градоначелник Никола Лукач који је истакао значај чувања обичаја и традиције.
-Крофне су један од заштитних знакова Баната и треба сачувати ово јело од заборава и научити млађе генерације да их праве. Сви их волимо било да су са шећером, пекмезом или без ичега. Удружење жена „Иђош“ препознатљиво је по овој посластици која се прави одавнина – казао је Лукач.
Горан Станчул, члан Савета Месне заједнице прецизирао је да се „Дани села“ обележавају уз богат програм.
-Сва удружења у селу ангажована су ових дана и сви имају госте на својим манифестацијама. За „Дане села“ Иђош посети велики број гостију и сви могу да нађу садржај за себе од спорта, културе, гастрономије. Помажемо свим удружењима и сва су значајна за друштвени живот у селу. Програме су подржали локална самоуправа и месна заједница – рекао је Станчул.
Жири, чији је председник био кувар Радован Субин, оцењивао је изглед, структуру теста, укус и да ли је тесто довољно печено. Иђошке крофне познате су по томе што су шупље изнутра и тако се једино у овом месту праве.
Удружење за неговање традиције и обичаја „Вретено“ у склопу обележавања Дана села организовало је изложбу слика Смиљане Шалго и етно базар. До црквене славе, Преображења, 19. августа, планиран је „Кулинарски дан“ у парку, финале турнира у малом фудбалу, Бденије у Православној цркви, промоција књиге Живке Торбице. Прослава се завршава у недељу, 20. августа, манифестацијом „Хајдемо на бубалице – вече у шуми“.
До почетка нове школске године остало је још две недеље, а у Предшколској установи „Драгољуб Удицки“ увелико се припремају за долазак малишана у вртиће. Директорица Кристина Дрљић подсећа да је крајем јуна изашла прелиминарна листа уписане деце.
– Право жалбе родитељи су имали током јула. Комисија их је све прегледала и са родитељима су обављени разговори. Део жалби је решен, међутим, капацитета нема довољано. Коначне листе уписане деце у школској 2023/2024. години изаћи ће 24. августа, као и распоред васпитача који ће радити у групама. Васпитачи ће контактирати родитеље с обзиром на то да уговоре морају да потпишу до краја августа – каже Кристина Дрљић.
Да би се изашло у сусрет што већем броју деце, у вртићима је направљена прерасподела.
– Сви васпитачи и менаџмент су учествовали у томе да променимо постојеће структуре група деце. Захваљујући томе успели смо нађемо места за још двадесетак одсто малишана који су били на чекању. И нама је циљ да упишемо што више деце, међутим, обавезују нас законски нормативи којих морамо да се придржавамо – каже наша саговорница.
Од 20. августа свих 18 објеката биће затворено и започеће њихова дератизација, дезинфекција и дезинсекција како би спремно дочекали нову школску годину.
Вања Томашев из Кикинде победник је двадесетог издања „Олимпијског квиза“, званичне такмичарске дисциплине у оквиру 148. „Невесињске олимпијаде“. Један од најбољих квизаша у Србији, победник једног циклуса „Слагалице“, у Невесињу се такмичио трећи пут, а до сада је у својој колекцији имао две сребрне олимпијске медаље. Томашев је у финалу био бољи од Владимира Шмркића, професора информатике из Невесиња, осмоструког победника овог квиза. Треће место освојио је наш суграђанин Славко Бован, који је у седам наступа изборио исто толико финала на којима је освојио две златне, две сребрне и три бронзане медаље. Четврто место освојио је дебитант, Срђан Матковић из Гацка.
На квалификационом тесту, од 50 питања из опште културе, Томашев је имао 37 тачних одговора, Бован и Шмркић по 35, а Матковић 32. Финале је протекло у витешком надметању те је многобројна публика у дворани Културног центра „Небојша Глоговац“, уживала и ватрено бодрила све такмичаре. Аутор и водитељ квиза био је Драган Граховац, директор Радио Невесиња.
Интересантно је напоменути да су сва четворица финалиста чланови Енигматског клуба „Кикинда“.
На подручју Полицијске управе у Кикинди за дане викенда догодиле су се четири саобраћајне незгоде, две са материјалном штетом и две са настрадалим лицима у којима је једна особа погинула, а две су задобиле лаке телесне повреде. Настала је и материјална штета у износу од 720.000 динара. Саобраћајне незгоде су се догодиле због техничке неисправности, радње возилом и неприлагођене брзине.
Због учињених саобраћајних прекршаја, захтеви за покретање прекршајног поступка поднети су против 25 учесника у саобраћају и издато је 230 прекршајних налога. Истовремено, из саобраћаја је због управљања возилом под дејством алкохола и психоактивних супстанци искључено је 10 возача,четири особе задржане у трајању до 12 часова, јер је измерена количина алкохола у организму прелазила границу од 1,20 промила алкохола у организму.
Такође, откривено је 22 прекршаја некоришћења сигурносног појаса, 187 прекршаја прекорачења дозвољене брзине кретања возила и 51 осталих прекршаја.
На Јеврејском гробљу одржана је комеморација поводом 82 годинe од депортације кикиндских Јевреја који су послати у концентрационе логоре. У знак сећања венце су положили представници Јеврејске општине у Кикинди, СУБНОР-а, јеврејскe општине Нови Сад, Београд и Србије и породице страдалих.
У ноћи између 14. и 15. Августа 1941. године, немачке окупационе власти наредиле су кикиндским Јеврејима да се окупе у дворишту Синагоге, а након тога уследила је депортација. Недужни људи, њих 360, одведени су у логоре на Бањици и Старом сајмишту. Већина их је стрељана у околини Београда под изговором одмазде за немачке војнике који су убијени.
У Кикинди је пре Другог светског рата живело 500 Јевреја, а након ослобођења било их 16 истакла је Јана Кнежевић, секретарка Јеврејске општине Кикинда .
-Јевреји у Кикинди били су поштени, марљиви и вредни, а бавили су се трговином, занатством, били су мајке и очеви, браћа и сестре. Депортовањем у логоре дехуманизација Јевреје доживела је врхунац. Живимо у нестабилним временима и важно је сачувати сећање на претходне злочине који су се десили, нарочито против мањинских заједница, како се не би догодили у будућности– рекла је Јана Кнежевић.
Кикиндски рабин био је прва жртва од стране нациста. Током рата јеврејски народ био је задужен за чишћење улица, копање ровова, ископавање масових гробница.
Данас у Кикинди има петнаестак чланова јеврејске заједнице.
-Доста људи иселило се у Израел. Искористили су прилику да живе са својим народом. Ми, који живимо у Кикинди, трудимо се да радимо и негујемо суживот са другим мањинским народима. Сарађујемо са осталим удружењима и трудимо се да негујемо културу сећања – закључила је Јана Кнежевић.
Ј.Ш. (1948) из Новог Сада преминуо је у послеподневнима сатима у свом аутомобилу. Заједно са супругом био је у Кикинди и позлило му је у вожњи. Скренуо је са пута и почео да успорава аутомобил који је ударио у дрво у улици Жарка Зрењанина испред кућног броја 64.
На лице места убрзо је стигла Хитна помоћ, а лекарима је преостало само да констатују смрт. На аутомобилу је, како сазнајемо причињена незнатна материјална штета, а тело преминулог послато је на Институт за судску медицину у Нови Сад како би се утврдио узрок смрти.
Обележавање „Дана села“ у Иђошу почело је Фијакеријадом, на стадиону ФК „Борац“, у организацији удружења љубитеља коња и кувара „Бистрица“. Најмасовнија манифестација окупила 70 такмичара у једнопрегу, двопрегу, четворопрегу и вишепрегу, у програму су учествовале посебне расе коња, млади коњи, као и јахачи.
-Драго ми је што смо оборили рекорд и у Иђош довели велики број љубитеља коња и коњичког спорта. На трећој Фијакеријади оборили смо досадашњи рекорд. То је доказ да нас други цене, а ми им узвратимо тако што редовно учествујемо на свим манифестацијама на којима нас позову. На нама је да љубав према овим племенитим животињама пренесемо на децу и младе – рекао је Душан Сивчев, председник удружења „Бистрица“.
Манифестацију су посетили градоначеник Никола Лукач, који је и отворио, и преседник Скупштине Града Младен Богдан. Први човек Града пожелео је добродошлицу свим гостима и искористо је прилику да свим Иђошанима честита Дан села и црквену славу.
-Хвала вам што чувате обичаје ових крајева и промовиште коњички спорт. Фијакеријада је важна манифестација за свако село јер окупи велики врој гостију и оживи га. Поред дружења и чувања традиције ово је прави начин да се села повежу и помогну једни другима у напредовању – истакао је Лукач.
Фијакеријаду у Иђошу помогли су локална самоуправа и Месна заједница Иђош.
Покрајински секретаријат за пољопривреду расписао је нови конкурс за доделу средстава за суфинансирање набавке нових пчелињих друштава и набавку опреме за пчеларство, кошница и контејнера у Војводини у 2023. години, ради унапређивања пчеларске производње и производње меда. Предвиђено је укупно 10 милиона динара, а рок за предају пријава је 24. август.
Право на подстицаје имају регистрована пољопривредна газдинстава која су у активном статусу, и то физичко лице које је носилац регистрованог комерцијалног породичног пољопривредног газдинства, као и предузетник који је носилац регистрованог комерцијалног пољопривредног газдинства. Право имају и правно лице, односно привредно друштво носилац регистрованог комерцијалног пољопривредног газдинства, земљорадничка задруга носилац регистрованог комерцијалног пољопривредног газдинства и сложена задруга носилац регистрованог комерцијалног пољопривредног газдинства. За бесповратна средства на овом конкурсу могу да аплицирају физичка лица, предузетници и правна лица чије је газдинство регистровано на подручју са отежаним условима рада у пољопривреди, као и жене носиоци регистрованог пољопривредног газдинства или физичко лице и оснивач правног лица који је млађи од 40 година.
Максималан износ бесповратних средстава по једној пријави не може бити већи од 300.000 динара, односно 350.000 динара за подносиоце пријава. Минималан износ бесповратних средстава по једној пријави износи 50.000 динара.
На другом конкурсу немају право да аплицирају корисници који су у првом конкурсу потписали уговор са Покрајинским секретаријатом за пољопривреду, водопривреду и шумарство.
