Aleksandra Djuran, autor sa Kikindski portal

395854992_6680929848680426_598630467486272587_n

Škola „Miloš Crnjanski” obrazovna ustanova za primer, istaknuto povodom Dana škole

Aleksandra Djuran October 26, 2023

Srednja stručna škola „Miloš Crnjnaski” obeležila je Dan škole. Ovom prilikom priređen je prigodan program koji su osmislili profesori i đaci, a na prvom spratu učenici arhitektonskog smera iscrtali su mural koji simbolizuje svih osam smerova kojih ima u ovoj obrazovnoj ustanovi.

-Trudom, radom i zalaganjem nastavnika naša škola je moderna i dobro opremljena. Trudimo se da učestvujemo na svim konkursima, kako za adaptaciju i opremanje, tako i onima gde je cilj razmena đaka i iskustava. Tako smo u junu mi bili gosti Gimnaziji u albanskom mestu Lješa, našem partneru na Međunarodnom projektu „RAJKO“. Uzvratna poseta realizovana je tokom „Dana ludaje“ kada smo nastavili druženje sa 12 učenika i dve profesorice. U protekloj godini od Pokrajisnkog sekretarijata za obrazovanje dobili smo 1,5 miliona dinara za kupovinu vredne opreme za medicinski, arhitektonski i hemijski kabinet, i dve mašine koje su za smer operater i pekar – rekao je direktor Milorad Karanović.

Proslavi 62-godišnjice prisustvovali su članica Gradskog veća Valentina Mickovski i sekretar Sekretarijata za javne službe, udruženja građana i verske službe Bogdan Tasovac.

-Ovo je škola za primer i u ime Grada đacima i zaposlenima čestitam njihov dan. Angažovani su u međunarodnim projektima koji učenicima omogućavaju da steknu šira znanja, da upoznaju različite kulture, steknu nove prijatelje i kontakte za budućnost. Lokalna samouprava ima odličnu saradnju sa školom i nastavićemo da ih podržavamo – dodala je Valentina Mickovski.

SSŠ „Miloš Crnjanski“ ima 15 odeljenja i 350 đaka, a kao Dan škole obeležava datum rođenja našeg slavnog pisca.

395629749_1519354592143644_7560177486621524507_n

Učenik iz Indonezije na razmeni đaka u Gimnaziji: Razlike nas spajaju i obogaćuju, kaže Ifal

Aleksandra Djuran October 26, 2023

Muhamed Kasif Darinaufaldi, za svoje prijatelje Ifal, iz Indonezije, u našem gradu boraviće godinu dana u okviru programa „Interkultura“. Pre dva meseca stigao je iz dvomilionskog grada Surabaja, u kako kaže, mirnu i lepu Kikindu. U četvrtom je razredu prirodno – matematičkog smera Gimnazije „Dušan Vasiljev“, a njegovi domaćini su porodica Raca iz Nakova.

-Grad je manji nego što sam očekivao, ali ono što je moj prvi utisak su ljubazni i gostoprimljivi ljudi. Svi se puno druže i posećuju, a ono što sam primetio je da su glasniji u odnosu na sredinu u kojoj živim. Često se grle, udaraju po ramenima i leđima, dodirom se ovde pokazuje puno emocija. Vreme je puno hladnije u odnosu na klimu iz koje dolazim, a kažu mi da tek predstoji prava zima. Na to tek treba da se priviknem – otkrio nam je Ifal.

Razlika u načinu života, kulturi, tradiciji je puno, ali je cilj ovih razmena razumeti zemlju u kojoj ste na razmeni i lokalnom stanovništvu, pre svega mladima, preneti deo svoje kulture.

-U Indoneziji ne koristimo nadimke nego se oslovljavamo punim imenom. Većina stanovnika Indonezije su muslimani, a u Srbiji su pravoslavne vere. Molim se pet puta na dan, a ovde se to ne radi. Isto tako u mojoj kulturi ne koristi se leva ruka kako bi se nekom nešto dalo, to je kod nas nepristojno, a razlozi leže u religiji – dodaje naš sagovornik.

Razlike u obrazovnom sistemu postoje, ali u načinu kako se primenjuje. Sa druge strane predmeti koji se izučavaju su manje više slični. U Indoneziji deca osnovni nivo obrazovanja stiču u osnovnim školama koje traju šest godina. Nakon toga upisuju srednju školu koja je dvosmerna. Učenici koji imaju ambicija da studiraju pripremaju se za fakultet, a oni koji ne žele na fakultet uče jedan ili dva zanata.

-Isto tako u Srbiji učenici jednog meseca idu pre podne, a drugog posle podne u školu. Kod nas škola za sve traje od 7 do 16 sati, nakon čega smo slobodni. Razlika je i što imamo takozvane skaut časove odnosno nastavu u prirodi. Tada kampujemo u prirodi i učimo puno toga o životnoj sredini. Najviše razlika je u hrani. U Indoneziji jedemo ljutu hranu i puno povrća, u Srbiji toga nema. Naša hrana je jaka i začinjena. Do sada sam probao puno srpske hrane i burek sa sirom je moj favorit – istakao je Muhamed Kasif.

Noćni život takođe je nešto na šta naš gost nije navikao.

-Mladi u Indoneziji ne izlaze noću u kafiće i diskoteke. Uglavnom se družimo tokom dana u tržnim centrima, a uveče i noću smo kod svojih kuća. Ovde se mladi potpuno drugačije zabavljaju. Moji vršnjaci koji žive u gradovima oblače se isto kao i svi drugi mladi širom sveta. Za mlade koji žive u selima i ruralnim sredinama svakodnevna odeća je ujedno i tradicionalna. Svako selo u Indoneziji ima drugačiju tradiciju i u skladu sa njom je i odeća – dodaje Ifal.

U Evropi je prvi put bio pre desetak godina. Boravio je u Velikoj Britaniji kod brata koji je tamo bio na studijama.

-Od tada je moj san bio da istražim Evropu i kada mi ukazala prilika da dođem u Srbiju na razmenu nisam se puno dvoumio. Od kompanije koja radi u mojoj zemlji dobio sam školarinu tako da sam zadovoljan što sam ovde – napominje mladi Indonežanin.

Srpski jezik, napominje, težak je za pamćenje, ali se nada da će ga pre odlaska dobro savladati.

-Naučiću više o drugim kulturama, a steći ću i nove prijatelje. Veoma mi se svideo folklor, naročito kolo jer je veselo, kao i vaša tradicionalna muzika. Moj cilj je da mojim novim drugarima prenesem deo svoje kulture, da im pripremim tradicionalnu hranu i da im pokažem naš tradicionalni ples – otkrio nam je Muhamed Kasif Darinaufaldi.

Program Interkultura spaja učenike

Od 2011. godine Gimnazija „Dušan Vasiljev” deo je programa Interkultura koji podrazumeva razmenu đaka iz čitavog sveta.

– Cilj ovih razmena je da se mladi upoznaju sa kulturom, običajima, tradicijom naše zemlje, da nauče srpski jezik i steknu nova prijateljstva. Desetak naših učenika takođe je bilo na razmeni, a do kraja ove školske godine, u okviru Interkulture, planiramo razmenu odeljenja sa školom iz Turske – otkrila nam je profesorica Miljana Kitanović.

Do sada je na jednogodišnjoj razmeni u našem gradu boravilo tridesetak učenika iz Brazila, Rusije,Nemačke, Paragvaja, Belgije, Kalifornije, Italije, Turske, Grčke, Italije i sa Tajlanda.

landscape-1462216860-gettyimages-534577083

„Sajam roditeljstva” prvi put u Kikindi pod sloganom „Roditelji su sve”

Aleksandra Djuran October 26, 2023

Kikinda će u subotu biti domaćin „Sajmu roditeljstva” koje organizuju Vlada Srbije i UNICEF uz podršku lokalne samouprave. U 12 sati u sali Kulturnog centra biće održana tribina “Srećno roditeljstvo” namenjena roditeljima. Koordinatori UNICEFA, Centra za socijalni rad, Doma zdravlja izlagaće o prenatalnom periodu, dojenju, ranim stimulacijama kod malih beba i dece značaju igre i čitanja – od igre do vaspitanja. U 13 časova na platou ispred ove ustanove planiran je program čiji je nosilac Predškolska ustanova „Dragoljub Udicki”. Ovom prilikom biće predstavljena dva porodična kluba vrtića „Plavi čuperak” i „Kolibri”.

Roditelji, deca i vaspitači iz „Plavog čuperka” imaće radionicu na temu „Moja porodica” u okviru koje će mališani zajedno sa vaspitačima i roditeljima različtim likovnim tehnikama predstaviti porodicu. Porodični klub „Kolibrija” roditelji, deca i vaspitači praviće pinjate koje će posle biti iskorišćene za proslave projekata u vrtićima.
Kroz ovakve aktivnosti podstiče se kreativnost kod dece, kao i to da mališani i njihovi roditelji mogu biti odlični partneri u igri i stvarati lepe i korisne stvari.
Ovom prilikom predstaviće se i predškolci iz „Plavog čuperka” koji će sajam podržati pesmom i plesnom tačkom.

Osim Predškolske ustanove štand će imati i Centar za socijalni rad koji će deliti promotivni materijal o svojim uslugama. Dom zdravlja i Patronažna služba predstaviće Školicu za trudnice i projekat „Porodično orijentisane rane intervencije” koji je namenjen deci sa smetnjama i teškoćama u razvoju, tako da će ovom prilikom biti predstavljene besplatne usluge i podrška koja se pruža.
Centar socijalne zaštite „Naša kuća” organizovaće poligon za decu čiji je cilj razvoj motorike i koordinacije. Roditelji će moći da dobiju uputstva i ove vežbe primenjuju kod kuće, a posebno će se odnositi na faze razvoja bebe kao što su sedenje, puzenje, prvi koraci.

387330868_867822691404949_4673028233511761607_n (1)

Članice pevačke grupe „Gusala” navikle nas na priznanja: Tamara Zvekić proglašena za najbolju solistkinju

Aleksandra Djuran October 24, 2023

Tamara Zvekić, članica Ženske pevačke grupe ADZNM „Gusle“ najbolja je vokalna solistkinja Festivala tradicionalnog pevanja. U Subotici u sali Hrvatskog kulturnog centra “Bunjevačko kolo” učestvovalo je devet vokalnih grupa iz čitavog regiona.

– Od samog početka učestvujemo na ovom festivalu i svake godine donosimo neku od nagrada. Odluku o najboljem izvođaču ove godine doneo je stručni žiri u sastavu: Ivica Ivanković, etnolog, etnograf i folklorista, Tamara Štricki Seg, nastavnica i etnomuzikolog u Muzičkoj školi u Subotici i Ana Kelin, solista i član vokalnog ansambla „Ladarice”. Ovo je još jedan dokaz predanog i stručnog rada u našem društvu – istakla je umetnički rukovodilac Magdalena Popov.

Ženska pevačka grupa „Gusala“ predstavila se pesmama „Grabajte“ iz jugoistočne Srbije i „Daleko smo Mile za gorama“, kompozicijom na bas iz centralne Srbije gde je Tamara Zvekić vodeći vokal.

Nedavno je pevačka grupa nastupala u Plandištu, gde su predstavile vokalnu praksu krajiško-dinarskog područja. Na manifestaciji “Krajiški biseri”, „Gusle“ učestvuju od 2019. svake godine i potvrđuju kvalitet svog rada i prezentacije u domenu izvedbe tradicionalnih pesama koje pripadaju nasleđu Srba Dinaraca-Krajišnika u Srbiji.

Aktivni su bili i folklorci, članovi veteranskog ansambla koji su učestvovali na 6. „Ilidža autmn festu“ u Sarajevu. Ovu priliku iskoristili su da promovišu našu tradiciju i uspostave čvršće veze sa organizatorom, članovima i rukovodiocima KUD- a “Ilidža”.

-Sve sekcije vredno rade i pripremaju se za naredne nastupe. Već 17. novembra u svečanoj sali Kurije biće organizovan koncert instrumentalnih i vokalnih solista i ženskih, muških i dečijih pevačkih grupa. U decembru je planiran godišnji koncert svih grupa kojim ćemo sugrađanima poželeti sve najbolje u Novoj godini – saznajemo od Magdalene Popov.

Na konkursu za energetsku efikasnost najviše prijava za zamenu stolarije

Aleksandra Djuran October 23, 2023

Konkurs za energetsku efikasnot na koji su sugrađani mogli da konkurišu za jednu od devet mera, a koje subvencionišu lokalna samouprava i Ministarstvo rudarstva i energetike, zatvoren je. Za svega pet dana zainteresovani su podneli zahtev i konkurisali za bespovratna sredstva. Kako je istakao Nikola Jugin, energetski menadžer na osnovu preleminarnih rezultata pristiglo je 180 prijava kojim je utrošen budžet od 20 miliona dinara.

-Pregledamo pristiglu dokumentaciju i započeli smo obilazak domaćinstava. Na osnovu zatečenog stanja donosimo rešenja o svakoj pojedinačnoj prijavi. Pošto obiđemo sve koji su konkurisali biće potpisani ugovori sa sugrađanima koji ispunjavaju uslove – saznajemo od Jugina.

Ukoliko se obilaskom utvrdi da stvarno stanje nije onakvo kakvo je navedeno u konkursnoj dokumentaciji ta domaćinstva neće moći da dobiju subvenciju. Samim tim postoji šansa za još jedan krug dodele sredstava.

-Obišli smo 90 domaćinstava i naš plan je da u prvim danima novembra završimo sa ovim poslom. Tako da je izvesno da će se ugovori potpisivati između 5. i 10. novembra. Svakog dana zovemo sugrađane da se sa njima dogovorimo o terminu obilaska. Radimo i pre podne i posle podne, a svako jutro pozivamo sugrađane da se dogovorimo sa njima – napomenuo je naš sagovornik.

Dial on radiator — Image by © Image Source/Corbis

U najvećem procentu sugrađani su realno prikazali stvarno stanje, ali ima i situacija gde se dokumentacija i ono što se zatekne na terenu ne slaže. U nekoliko slučajeva objekat za koji je konkurisano nije legalizovan, što je bio jedan od uslova.

-Najviše sugrađana i ove godine opredelilo se za zamenu spoljne stolarije i ugradnju i nabavku kotla na gas i cevne mreže odnosno radijatora i prateće opreme za centralno grejanje – napomenuo je Nikola Jugin.

Za pojedinačne mere subvencija je 50 odsto ukupnih sredstava, a novina su paketi mera. Svega jedan zahtev odnosi se na paket mera, dok su svi ostali konkurisali za pojedinačne mere. Za zamenu stolarije za kuće najviša subvencija je 160.000, a za stanove 120.000 dinara, dok je za kotolove na gas 90.000 dinara.

Veliko interesovanje udruženja za subvencije Programa podrške poljoprivredne i politike ruralnog razvoja

Aleksandra Djuran October 23, 2023

Udruženjima sa teritorije Grada koja se bave poljoprivredom dodeljena su sredstva na osnovu konkursa lokalne samouprave u okviru Programa podrške sprovođenja poljoprivredne i politike ruralnog razvoja. Ove godine prijavilo se 11 udruženja od kojih su sa 10 potpisani ugovori o subvenciji. Među njima je i udruženje „Kikindska ludaja“ koje okuplja 15 članova.

-Sredstva će biti utrošena za nabavku opreme, atomizera i aparata za merenje količine šećera u ludaji, koju će koristiti svi članovi. I pored toga što smo među najmlađim udruženjima na teritoriji Grada, imali smo uspešnu godinu u promociji kikindske ludaje. Početkom januara organizovano je predavanje o savremenom načinu uzgoja, aprila smo delili sugrađanima seme, uplatili smo taksu za GPC kako bi takmičenje za „Dane ludaje“ bilo međunarodno priznato i po prvi put organizovali smo takmičenje za najslađu ludaju – istakao je predsednik Nikola Krnić.

Udruženje vinara i vinogradara „Šasla“ iz Iđoša svake godine učestvuje na ovom konkursu i do sada su kupili presu za preradu grožđa, muljaču, burad, kace dodao je Branislav Brojčin iz ovog udruženja.

-Sa novcem koji smo sada dobili opremićemo prostor. Cilj nam je da napravimo salu za potrebe članstva, a koja nam je neophodna i za „Dane vina“, za ocenjivanje uzoraka. Sada smo fokusirani na vinarstvo i prva prerada grožđa je završena. U toku je faza bistrenja vina, za šta nam trebaju hladni dani. Godina je bila problematična, ali oni koji su sačuvali grožđe imaće solidna vina – dodao je Brojčin.

Korisnici sredstava za razvoj poljoprivredne proizvodnje su i Jelena i Bogdan Stepanov, vinogradari i vlasnici porodičnog podruma „Kepul“. Ove godine oni su konkurisali i dobili sredstva na tri mere.

-Nekoliko godina unazad koristimo sredstva Grada i puno nam znače. Uspeli smo da kupimo deo neophodne opreme koja nam je potrebna za preradu vina, a ulagali smo i u vinograde. Kupili smo sistem za zalivanje, drobilicu za otpad iz vinograda, za osiguranje useva, za podizanje dela vinograda. Troškovi proizvodnje grožđa i vina su ogromni i svake godine mi učimo i trudimo se da napravimo odlično vino. Svakodnevno pratimo vina i, s obzirom na tešku i neizvesnu godinu, očekujemo da budu kvalitetna. Uspeli smo da sačuvamo grožđe i zadovoljni smo postignutim – saznali smo od Jelene Stepanov.

Sredstva se u najvećoj meri dodeljuju za opremu, edukacije, promociju i jačanje udruženja. Iako je bilo planirano 500.000 dinara, zbog velikog interesovanja iznos će biti uvećan za više od 50 odsto.

-Pored udruženja koja se bave promocijom poljoprivrednih proizvoda i proizvodnje, prvi put ove godine imamo i udruženje koje je spona između poljoprivrede i ekologije. Regionalni centar će organizovati predavanja i uklanjanje ambalažnog otpada od pesticida i herbecida. Sredstva su dobila Udruženje za zaštitu velike droplje, „Nekina bara“, „Šasla“, Lovačko udruženje „Kikinda“, pčelari iz Novih Kozaraca, „Kikindska ludaja“ – rekla je Miroslava Narančić, sekretarka Sekretarijata za zaštitu životne sredine, poljoprivredu i ruralni razvoj.

Za podršku poljoprivrednicima opredeljeno je 15,7 miliona dinara za 20 mera.

368091900_1285245005477280_4618848630624383003_n

Predškolska ustanova „Dragoljub Udicki” predstavila svoj rad na Sajmu obrazovanja

Aleksandra Djuran October 22, 2023

Sajam obrazovanja i nastavnih sredstava pod motom „Učinimo svet boljim” ovog vikenda održava se u Beogradu. Prvi dan ove manifestacije pod pokroviteljstvom Ministarstva prosvete posvećen je predškolstvu, a na sajamskoj smotri predstavila se i Predškolska ustanova „Dragoljub Udicki” iz Kikinde. Vaspitači Milan Vašalić, Sonja Kiša i pedagog Sanja Kuzmančev u konferencijskoj sali govorili su o iskustvima u implementaciji nove programske koncepcije „Godine uzleta”.

-Naša tema bila je „Zajedničke prostorne celine za učenje kao element horizontalnog učenja u Predškolskoj ustanovi”. Praktično to znači da smo predstavili način uređenja prostora u kom deca borave, istražuju, uče, igraju se. Izlagali smo kako su ti prostori nastajali, koliko su oni inspirativni za dete i koliko su važni za ovaj program i razvoj deteta – rekla je Sonja Kiš.

Kikindska Predškolska ustanova za učešće je predložena od strane Školske uprave Zrenjanin i Ministarstva prosvete.

-Među retkim smo predškolskim ustanovama iz Vojvodine koje su dobile priliku i čast da se njihov rad i rezultati postignuti u protekle tri godine predstave na ovom sajmu. Novi program „Godine uzleta” odlično je implementiran u svih 18 vrtića što je i potvrđeno dobijanjem tri zlatne medalje i velike zlatne povelje za vaspitno – obrazovni rad na Međunarodnom sajmu obrazovanja u Novom Sadu. Ova priznanja bila su nam podstrek da još više i još bolje radimo – rekla je direktorica Kristina Drljić.

Sajam obrazovanja i nastavnih sredstava otvorila je ministarka prosvete profesorka doktorka Slavica Đukić Dejanović, a on predstavlja smotru uglednih primera prakse prosvetnog sistema.

394391585_1702876810135692_831148725979239377_n

Kikindska Bolnica jedina u Vojvodini ima adekvatno palijativno zbrinjavanje pacijenata

Aleksandra Djuran October 22, 2023

Opšta bolnica u Kikindi jedina u Vojvodini ima Jedinicu za palijativno lečenje i specijalistu palijativne medicine. Ovaj podatak ne treba da iznenadi ukoliko se uzme u obzir činjenica da u Srbiji postoji svega devet specijalista ove grane medicine od kojih je dvoje u Vojvodini. Dr Ana Čubrilo, specijalista palijativne medicine ističe da se o ovoj, relativno novoj, medicinskoj usluzi malo zna i da nije retkost da postoji pogrešna percepcija šta je palijativno zbrinjavanje i kome je namenjeno.

-Nisam rođena Kikinđanka i u vaš, a sada i moj grad, došla sam poslom. Igrom slučaja ili igrom sudbine, moje prvo radno mesto bilo je u Domu zdravlja u Službu kućnog lečenja i nege. Na samom početku karijere susretala sam se sa pacijentima koji boluju od neizlečivih bolesti i nisam ni slutila da će briga o njima biti moj poziv do kraja radnog veka. Kada se ukazala potreba i mogućnost da specijaliziram palijativnu medicinu nisam se dvoumila – priča dr Čubrilo.

Specijalizaciju je, naša sagovornica, završila prošle godine u oktobru i vodi Jedinicu za palijativno lečenje u Bolnici. Dodaje da se ne zna dovoljno o tome šta je palijativna medicina. Poenta je da se palijativnim lečenjem počinje od prvog dana postavljanja dijagnoze o neizlečivoj bolesti.

-Kada se spomene palijativna medicina pacijenti to shvataju kao poslednju stanicu, da je to kraj i da nema dalje. To mišljenje je pogrešno i cilj je da putem promocija pojasnimo ljudima šta radimo. Palijativna medicina je ublažavnje tegoba kod pacijenata koji boluju od neizlečivih bolesti. Fokusirani smo na onkološke pacijente, kojih je sve više, ali naši pacijneti neretko budu i neurološki, internistrički i drugi. Nije cilj da se sačeka terminalna faza bolesti odnosno kraj života, iako imamo i tu određenu ulogu. Uporedo sa merama lečenja potrebno je i palijativno lečenje. Zbrinjavamo tegobe kao što su bolovi, gušenje, mučnine i povraćanje, opstipacija, dijareja. Sve ovo zahteva poseban vid zbrinjavanja za šta smo edukovani – precizirala je dr Ana Čubrilo.

Koncept palijativnog zbrinjavanja obuhvata i članove porodice koji su ti kojima je takođe potrebna podrška, pomoć i saveti. Propagira holistički, sveobuhvatni, pristup pacijentu sa kojim se počinje od prvog dana postavljanja dijagnoze.

-Nadamo se da ćemo u skorije vreme uspeti u nameri da otvorimo ambulantu za palijativnu medicinu gde će moći da se jave oboleli, ali i njihovi članovi porodice. Lečimo pacijenta zajedno sa svim lekarima koji su uključeni u lečenje osnovne bolesti – zaključila je dr Čubrilo.

Potrebe su velike, a trenutno je šest postelja opredeljeno za ovu granu medicine. Po završetku rekonstrukcije Opšte bolnice postojaće mogućnost da se otvori odeljenje sa deset postelja sa sobama prilagođenim potrebama pacijenata. Ova jedinica je uvek puna, a pacijenta su od kasnih dvadestih do kasnih osamdesetih godina.

Začetnik palijativne nege

Inicijator jedinice za palijativno lečenje je dr Siniša Jolića, specijalista dermatovenerologije. Pre devet godina Ministarstvo zdravlja pokrenulo je prve jedinice palijativne nege i kikindska Bolnica aplicirala je za ovaj projekat.

-Jedno vreme radio sam u Nemačkoj gde sam se susretao sa ovakvim načinom rada. Želja mi je bila da ga primenim i u našoj Bolnici. Kako je nadležno Ministarstvo zajedno sa Evropskom unijom pokrenulo ovaj projekat rešili smo da ga realizujemo u našoj sredini i budemo među 15 zdravstvenih ustanova u Srbiji u kojima se primenjuje. On je finansiran sredstvima iz predpristupnih fondova i do danas se održao u našoj Bolnici. Palijativno zbrinjavanje je pristup kojim se poboljšava kvalitet života pacijenata suočenih sa neizlečivom bolešću, ali i njihovim porodicama – kazao je dr Jolić.

Međunarodni kongres

Nedavno je u Novom Sadu organizovan prvi kongres palijativne medicine u Srbiji na kom je dr Ana Čubrilo bila jedan od predavača. Izložila je svoj rad „Kada i gde primeniti palijativno zbrinjavanje“.

-Sa nama su bile kolege iz Slovenije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, a predvači su bili iz Nemačke i Španije. Cilj je integracija palijativne medicine u internističke grane, neuorologiju, onkologiju – rekla je dr Čubrilo.

387506808_852996953492953_8679997362016125483_n

„Mlade zvezde“ pokazale talenat za pesmu, igru, sviranje, recitovanje

Aleksandra Djuran October 21, 2023

U organizaciji udruženja „Kekend“ u prostorijama KUD-a „Eđšeg“ organizovano je takmičenje mladih talenata „Tini Csillag“ odnosno „Mlade zvezde“. Među takmičarima je bio i Dominik Terzin (10) iz Kikinde koji je okupljenoj publici i žiriju odsvirao Vivaldijev „Koncert u G duru“ na violini.

-Spremao sam se tri meseca za nastup. Ovo mi je jedna od omiljenih kompozicija s obzirom na to da sam sa njom osvojio prvo mesto na takmičenju u Osnovnoj muzičkoj školi „Slobodan Malbaški“. Već tri godine učim da sviram violinu i volim ovaj instrument – saznali smo od Dominika.

Iz Bečeja je na takmičenje stigla Dijana Božin (15) koja je prvi put deo ove manifestacije.

-Volim i da čitam i da recitujem poeziju. Predstavila sam se pesmom Monike Čik. Dugo recitujem i ovo je bila prilika da svoj talenat pokažem publici i žiriju – napomenula je Dijana.

David Čikoš, potpredsednik udružnja „Keknd“ podsetio je da je ovo osmi put da se organizuje nadmetanje, a prvi put u organizaciji udruženja osnovanog pre deset godina.

-Takmičari, njih 24, došli su iz čitave Vojvodine od predškolskog uzrasta do osmog razreda osnovne škole. Učesnici su recitovali pesme, govorili odlomke iz proznih dela, glumili, plesali, pevali, svirali. Naš osnovni cilj je da se družimo, ali i da se deca i mladi međusobno upoznaju i povežu – napomenuo je Čikoš.

Melita Gombar, članica Gradskog veća prisustvovala je takmičenju koje je podržao Grad.

-Manifestaciju deca sa nestrpljenjem očekuju i rado se odazivaju da učestvuju. Ovo je prilika da pokažu svoj talenat i kreativnost, ali i svoju ljubav prema umetnosti. Svedoci smo da je sve manje manifestacija koje se održavaju na jezicima nacionalnih manjina, tako da je značaj ovog takmičenja čuvanje jezika i kulture Mađara. Pohvalila bih i mlade koji se okupljaju u udruženju „Kekend“ koji pokazaju angažovanost i na drugim projektima i čuvaju mađarsku kulturu i tradiciju u našem gradu – istakla je Melita Gombar.

Pomoć u organizaciji takmičenja pružio je i Nacionalni savet mađarske nacionalne manjine.

394743298_699385175121872_5396881611520194542_n

Veliki odziv sugrađana na skrining štitaste žlezde

Aleksandra Djuran October 21, 2023

U organizaciji Doma zdravlja danas, 21. i sutra 22. oktobra od 8 do 16 sati u ambulanti u Svetosavskoj ulici broj 53 organizuju se preventivni pregledi štitaste žlezde. Veliki broj pacijenata koji su se odazvali pokazuje da podržavaju ovu akciju i da imaju svest o tome koliko je prevencija važna. Dr Gavrilo Stupar, specijalista radiologije iz Bolnice „Mišeluk“ svakom ko se dođe radi ultrazvučni pregled, dok će pacijenti putem vađenja krvi videti koliki im je nivo hormona štitaste žlezde, a kroz analizu TSH, FT4 i antitereoglobulinska antitela lekari će moći da saznaju više o stvarnoj funkciji štitaste žlezde.

-Iznenađen sam ovolikim odzivom i drago mi je zbog toga što su Kikinđani svesni važnosti skrining pregleda. Prevencija je pola zdravlja, ako ne i više. Pored pregleda štitaste zvezde radi se i ultrazvuk dojki jer je važno da rano otkrijemo potencijalna maligna oboljenja. U skladu sa nalazom, preporučujem dalji pregled kod specijaliste koji će postaviti dijagnozu. Radim i biopsiju kako bi znali da li su eventualne promene benignog ili malignog karaktera – istakao je dr Stupar.

Ovakve akcije koliko su značajne za pacijente, toliko su važne i za lekare jer mogu da prate zdravstveno stanje stanovništva.

-Apelujem na građane da dođu na preglede, a na one koji ih organizuju da budu redovni. Skriningom možemo pravovremeno da otkrijemo sve promene i da reagujemo kako bi sprečili najgore. Ovo treba da postane praksa. Dosadašnji pregledi pokazali su da ima dosta benignih promena koje treba da se prate daljim ultrazvučnim pregledima. Svega nekoliko pacijenata će biti poslati na dalju dijagnostiku, tako da su ove akcije itekako svrsishodne – precizirao je dr Gavrilo Stupar.

Na pregled koji će biti organizovan i sutra mogu da dođu svi sugrađani, bez obzira na to da li imaju zdravstvenu knjižicu. Preporuka je da do 12 sati urade laboratoriju. Pre toga ne bi trebalo da jedu i piju.