Aleksandra Djuran, autor sa Kikindski portal

382400864_1357369721872326_7778271888329615575_n

Počeo popis poljoprivrednih gazdinstava

Aleksandra Djuran October 3, 2023

U Srbiji je u nedelju počeo popis poljoprivrednih gazdinstava. U deset katastarskih opština na teritoriji Grada ima 5.369 poljoprivrednih gazdinstava i svi oni biće u obavezi da učestvuju u popisu, istakla je Miroslava Narančić, sekretarka Sekretarijata za zaštitu životne sredine, poljoprivredu i ruralni razvoj.

-Za popis su angažovana 24 popisivača koji će imati identifikacione kartice tako da će biti lako prepoznatljivi. U popis ne ulaze samo porodična poljoprivredna gazdinstva, nego i pravna lica i preduzetnici koji su mogli da se samopopišu od 1. juna. Zakon o popisu poljoprivrede nalaže da se popisuju sva poljoprivredna domaćinstva, bez obzira na to da li su pravna lica, preduzetnici ili fizička lica – kazala je naša sagovornica.

Podaci koji se prikupljaju mogu se svrstati u tri grupe. Neophodno je popuniti podatake o gazdinstvu, o broju stoke, o usevima, i to su pitanja koja se postavljaju svim ispitanicima. Postojaće određeni set pitanja koji se postavlja samo onima koji su uključeni u uzorak za ta pitanja. Treći set su praktično pitanja koje popisivač uopšte neće postavljati, zato što postoje dobri administrativni izvori, pa će se odatle povlačiti.

-Popis će omogućiti da se dobijeni podaci iskoriste za razvoj poljoprivredne proizvodnje, za donošenje mera agrarne politike koje će pomoći proizvođačima da unaprede i razviju svoj posao. Popisivači će svakog dana biti na terenu i ukoliko nikoga ne zateknu kod kuće ostavljaju obaveštenje da će se vratiti u vreme kada to vlasniku gazdinstva odgovara – dodaje Miroslava Narnčić.

Popisivači su krajem septembra prošli obuku i spremni su za ovaj posao. Krajnji rok za završetak popisa je 15. decembar, a preliminarni rezultati biće u januaru 2024. godine.

Počela vakcinacija protiv sezonskog gripa

Aleksandra Djuran October 2, 2023

U ambulantama Doma zdravlja danas (ponedeljak) počela je vakcinacija protiv sezonskog gripa. Četvorovalentna vakcina sadrži dva soja tipa A i dva soja tipa B virusa gripa, prema preporukama koje je izdala Svetska zdravstvena organizacija. Na teritoriju Severnobanatskog okruga distribuirano je 7.000 doza vakcina „influvak tetra“, dok je u kikindske ambulante stiglo 3.720 doza.

Vakcinu treba da prime hronični bolesnici sa poremećijama plućnog i kardiovaskularnog sistema, dijabetičari, osobe sa oslabljenim imunitetomm, deca koja su imuno komprovitovana, stariji od 65 godina. Imunizacijom je potrebno obuhvatiti osobe smeštene i zaposlene u gerontološkim centrima i ustanovama socijalne zaštite, kao i zaposlene i smeštene u ustanovama koje obavljaju zdravstvenu delatnost, kao i osobe zaposlene u javnim službama koje su u riziku.

Vakcinacija protiv gripa ima za cilj smanjenje širenja gripa među stanovništvom i zaštitu građana, posebno rizičnih grupa, od potencijalno ozbiljnih komplikacija koje grip može da izazove. Za sticanje imuniteta potrebno je dve do tri nedelje nakon vakcinacije a postvakcinalni imunitet varira i traje od šest do 12 meseci .

382245371_213153571778257_4345230424119624312_n

ZZJZ tri decenije u misiji očuvanja zdravlja stanovništva

Aleksandra Djuran October 2, 2023

Zavod za javno zdravlje u Kikindi osnovan je 2. oktobra 1993. godine i od tada do danas, nekadašnji i sadašnji zaposleni trude se da budu na usluzi stanovništvu, rekla je dr Sandra Radlović, direktorica, prilikom svečanog skupa kojim je obeleženo tri decenije postojanja ove ustanove.

-Ovom prilikom ne bih da govorim o pojedincima koji su zaslužni za rad Zvoda za javno zdravlje jer ova ustanova je više od pojedinca i više od direktora. Zavod čini zajednica ljudi koji su trude da daju maksimalnu podršku jačanju zdravstvenog potencijala stanovništva. Svi zaposleni kontinuirano se usavršvaju, prate sve svetske standarde, da ustanova bude akreditovana po najnovijim zahtevima i na nama je da učinimo sve da budemo lider u očuvanju zdravlja stanovništva – kazala dr Sandra Radlović.

Obeležavanju značajnog jubileja, pored kolega iz drugih zdravstvenih ustanova sa teritorije grada, okruga i Pokrajine prisustvovao je i gradonačelnik Nikola Lukač.

-Jedna od najznačajnijih zdravstvenih ustanova u gradu je Zavod za javno zdravlje i svim zaposlenima čestitam 30. rođendan sa željom da još bolje napreduju i da uslovi za rad budu na najvišem nivou. Svi koji su radili i rade u ovoj ustanovi suočavali su se sa izazovima sa kojima su izborili na pravi način. Lokalna samouprava, ali i Pokrajina potrudiće se da uslovi za rad budu još bolji, kao i da se znanje zaposlenih unapređuje – dodao je Nikola Lukač.

Zavod kao visokospecijalizovana ustanova svojim delovanjem pokriva teritoriju Severnobanatskog okruga odnosno Grad Kikindu i opštine: Senta, Kanjiža, Čoka, Novi Kneževac i Ada kojima pripada 50 naseljenih mesta.

382698271_845490980630757_2958144127635935533_n

Staro jezero najlepša i najveća zelena oaza u Kikindi

Aleksandra Djuran October 2, 2023

U okviru IPA projekta prekogranične saradnje Srbija – Rumunija u Kikindi je realizovan projekat „Rehabilitacija ekosistema i očuvanje prirodnih dobara u Žombolju i Kikindi” – Ekolejks. Cilj projekta dodatno uređenje Starog jezera, kao najveće urbane, zelene oaze u gradu, je postignut, istakao je povodom njegovog završetka Saša Tanackov, član Gradskog veća.

-Vrednost projekta je više od 780.000 evra, a Gradu Kikindi pripalo je 413.000 evra. Trstik, neuređen i zakorovljen prostor pretvoren je u park. Sada imamo više od 700 metara pešačkih staza, postavljeno je pedesetak stubova javne rasvete, tridesetak klupa, a pored stabala koja su postojala zasađena su nove mladice, ali i drugo zelenilo. U samom jezeru, ali i u obodnom kanalu postavljeno je pet aeratora što je podiglo kvaliteta vode. Oni nisu fontane i njihova svrha je ubacivanje kiseonika u vodu čime će se poboljšati njen kvalitet – rekao je Tanackov.

Dva aeratora su u obodnom kanalu, a tri veća su u samom jezeru. U okviru projekta urađena je i studija o kvalitetu vode u jezeru čime su dobijena saznanja kakva je voda, kog je hemijskog sastava i šta treba uraditi da kvalitet bude bolji.

-Konkurisali smo sa dva dodatna projekta u okviru novog poziva saradnje prekograničnih projekata. Jedan projekat je, u neku ruku nastavak Ekoljeksa, i tiče se trajnog i potpunog rešenja za Staro jezero. U prvoj fazi predviđeno je čišćenje korita jezera i priprema tehničke dokumentacije, dok se druga faza odnosi na povezivanje Velikog kikindskog kanala, preko obodnih kanala, sa kanalom koji ide oko Starog jezera čime bismo omogućili da postane tekuća voda, umesto stajaća kakva je sada. Drugi projekat se odnosi na uređenje parka „Blandaš“ odnosno njegovu kompletnu rekonstrukciju u skladu sa uslovima Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode – pojasnio je Tanackov.

Potencijalni problem koji se javio tokom postavljanja aeratora vrlo brzo je rešen, dodao je član Gradskog veća Nebojša Jovanov.

– Bilo je neophodno što pre sanirati obodni deo kanala koji je bio pun rastinja, trske i ostale vegetacije. Bilo je upitno kako će aeratori funkcionisati. Javno preduzeće „Vode Vojvodine“ finansiralo je sa milion dinara čišćenje koje su obavili zaposleni u Vodoprivrednom društvu „Severni Banat“. Posao je obavljen brzo i efkasno i u tom momentu bili smo im prioritet – pojasnio je Jovanov.

Osim konkretnih radova, projekat je imao i edukativni karakter. Organizovano je nekoliko manifestacija i kampova u kojima su deca školskog i predškolskog uzrasta iz Žombolja i Kikinde više naučila o nužnosti očuvanja životne sredine.

Izgradnja smeštajnih kapaciteta

Staro jezero je najveće ekološko blago Kikinde. Iz tog razloga lokalna samouprava pokušava da zainteresuje potencijalne investitore da ulože u izgradnju hotela ili velnes i spa centra.

– Smatramo da ovaj prostor ima ogroman potencijal, naročito ukoliko se uzme u obzir da je u neposerdnoj blizini SC „Jezero“, ali je i jedina zelena oaza u užem centru grada – precizirao je Tanackov.

380197454_697086835219190_1778104763903555825_n

Polaganjem venaca i dodelom povelja obeležen Dan Bašaida

Aleksandra Djuran October 1, 2023

Najvažniji datum u Bašaidu u novijoj istoriji je 1. oktobar kada se obeležava Dan oslobođenja u Drugom svetskom ratu. Ovo je prvo mesto na teritoriji grada koje je oslobođeno od okupatora. Ovim povodom predstavnici Saveta Mesne zajednice, grada, Severnobanatskog okruga i SUBNOR-a položili su vence na spomenik u centru sela. Savo Orelj, predsednik SUBNOR-a podsetio je da je 1944. Bašaid oslobodila Crvena armija.

-Tog 1. oktobra nije bilo potrebe da se vode jer su Nemci sami napustili selo. Kikindski partizanski odred upriličio je veselje u Domu kulture „Kolo“, a 30 meštana Bašaida priključilo se odredu. Na žalost, 4. oktobra jača nemačka formacija ušla je u selo i tada su streljali 12 meštana Bašaida – rekao je Savo Orelj.

Povodom Dana sela držana je svečana sednica Saveta Mesne zajednice na kojoj je Aneta Jankov, zamenica predsednika Saveta Mesne zajednice čestitajući meštanima Dan sela navela najvažnije investicije od početka godine.

-U toku je izgradnja kružnog toka na ulazu u selo iz pravca Zrenjanina. Investicija je značajna jer će se ukloniti jedna od retkihpreostalih crnih tačaka u ovom delu Banata. Završena je i rekonstrukcija više od pet kilometara puta od Bašaida do Melenca. Asfaltirana je ulica Rade Budurin, tokom leta u Osnovnoj školi „1. Oktobar“ sanirane svlačionice i toaleti pored fiskulturne sale., urađena je fasada na na zgradi FK „Vojvodina“ kluba, zamenjene su klupe za rezervne igrače, auvedeni su gas i centralno grejanje. Ove godine nastavili smo sa uređenjem groblja koje je prošireno, a izbetonirana je i staza radi lakšeg prilaza. Ove godine renovirane su i prostorije u Vatrogasnom domu. Kupljene su nove stolice, a promenjen je i deo PVC stolarije – dodala je Aneta Jankov.

Čestitajući Dan sela, ali i Dan učenicima i zaposlenima u OŠ „1. oktobar“ u Bašaidu, Živa Knežević, sekretar gradske Skupštine istakao je:

-Bašaid je, po mom mišljenju, najuređenije i najlepše selo na teritoriji Grada. Vidi se da se u selu radi, Nesna zajednica u lokalnoj samoupravi ima pouzdanig partnera. I ove godine Grad je uložio znatna sredstva u sve mesne zajednice, a za Bašaid je obezbeđeno 20 miliona dinara za izgradnju kružnog toka u dogovoru sa JP „Putevi Srbije“ i drugih izvor finansiranja

Povodom Dan sela dodeljene su povelje najzaslužnijim meštanima i udruženjima koji su svojim radom i angažovanjem doprineli promociji Bašaida. Povelje su dobili poljoprivredno gazdinstvo Žeravica za doprinos i promociju sela koji se bave se proizvodnjom meda, uzgojem pčela i apiterapijom.

-Puno nam znači povelja i ona je podstrek da budemo još bolji u poslu kojim se bavimo. Zajedno smo u pčelarstvu, ćerka i ja, i ovo je pravo porodično gazdinstvo. U budućnosti planiramo da idemo korak, dva napred u našoj proizvodnji – rekao je Radovan Žeravica.

Timuru Borisovu povelja je uručena za ostvarene rezultate u oblasti obrazovanja jer je osvojio prvo mesto iz matematike na 65. državnom takmičenju talenta u Zemunu i bio je đak generacije OŠ ” 01. oktobar” .

-Hvala Bašaidu što me je odlično prihvatio. Sa porodicom sam došao iz Rusije i svi su me primili kao da sam rođen ovde. Trudiću se da ostvarim još bolje rezultate – napomenuo je Timur.

Nikolina Popćirić, teniserka povelju je dobila za ostvarene rezultate u oblasti sporta. Trenira u TK „Tisa“ i letos je ostvarila treće mesto na državnom prvenstvu Srbije.

-Puno mi znači što sam ovako mlada dobila povelju. Sav rad i trud ovim se isplate. Nadam se da ću u budućnosti još više promovisati svoj Bašaid – kazala je Nikolina.

Treneru karate kluba „Bašaid“ Radovanu Balogu povelja je uručena za uspešnu saradnju ostavrene rezultate u oblasti sporta. Godinama unazad trenira decu, a ove godine su na različitim takmičenjima bašaidski karatisti osvojila značajne medalje.

-Klub ove godine slavi 25 godina postojanja. Imamo 35 članova, i pored dece tu su i seniori i veterani. Imamo prvaka Vojvodine i Srbije. Zorica Balog bila je druga na evropskom prvenstvu i nadamo se da ćemo stići do Svetskog kupa. Hvala Mesnoj zajednici što su prepoznali značaj našeg kluba – napomenuo je Balog.

Pored povelja dodeljene su i zahvalnice pojedincima i udruženjima. Ovom prilikom organizovane su Krofnijada u organizaciji udruženja žena, kao i takmičenje u kuvanju riblje „Zlatni kotlić Bašaida”.

382493637_3506640996259097_2527794958580177622_n

Spoj umetnosti i nauke u Evropskoj noći istraživača

Aleksandra Djuran October 1, 2023

Evropska noć istraživača i obeležena je u Kikindi pod sloganom „Svetlost nauke“ i u organizaciji Centra za stručno usavršavanje. U saradnji sa Centrom za promociju nauke organizovano je niz radionica u cilju da se pokaže da nauka nije bauk. Posetili smo radionicu „Ilustracijom do izuma“ u Centru za stručno usavršavanje.

-Radionica je interesantna i puno sam naučila. Leonardo da Vinči spojio je umetnost i nauku, voleo je matematiku, a posebno su mi interesantni njegovi izumi. Volim ovakve radionice i ne propuštam ih – rekla nam je Katarina Aleksić, učenica koja je zajedno sa svojim drugarima prisustvovala radionici.

Kako se spajaju umetnost i nauka deci je približila Sanja Bikić, učiteljica u OŠ „Vuk Karadžić“ koja u okviru Naučnog kluba CSU organizuje program pod nazivom „Plastelin“.

-Radionca je posvećena izumima Leonarda da Vinčija. Ovo je bila prilika da se deca upoznaju sa najznačajnijim izumima italijanskog pronalazača, slikara, arhitekte, inženjera, vajara. Cilj je da koriste njegove izume za svoje radove, kao inspiraciju. Akcenat je na izumima koje stvorio mnogo pre svog vremena. Napravili smo i padobran po da Vinčijevoj skici kao i crteže po skici „Vitruvijski čovek“ koji je i leteo padobranom – saznali smo od Sanje Bikić.

Radionioce su organizovane i u Muzeju „Tera“ i Narodnom muzeju i bile su prilagođene svim uzrastima.

382611444_7352875848074147_4768574626561058013_n

Berba grožđa pri kraju, rod umanjen u odnosu na lane

Aleksandra Djuran October 1, 2023

U vinogradima na teritoriji grada počela je berba grožđa, a vinogradar ističu da je godina bila teška. Kiše u maju i junu doprinele su razvoju bolesti vinove loze. Dugotrajan period suše i visokih temperatura u julu i avgustu samo je dodatno otežao situaciju i smanjio prinos, saznajemo od Bogdana Stepanova, vinogradara iz Iđoša.

– Obrali smo burgundac i on ove godine ima srednji rod. U vreme oprašivanja imali smo kišu, tako da se deo vinograda loše oprašio. Vlaga je donela bolesti. Nakon toga došli su sušni jul i avgust i vinograd smo zalivali. Sve to je uzrokovalo da imamo 20 odsto roda
manje. Bez obzira na to, grožđe je odličnog kvaliteta – ističe Stepanov.
Naš sagovornik zajedno sa suprugom Jelenom ima zasad vinograda na površini od dva hektara. Grožđe se bere na jednom hektaru, jer je drugi vinograd mlad i tek naredne godine počeće da daje rod.
– Tokom vikenda pbavili smo i berbu rajnskog rizlinga čime je završen posao u našim vinogradima. Ovo je i najvažniji posao jer ubiramo plodove celokupnog rada od rezidbe, kopanja, skidanja lastara do vlačanja. Uvek strepimo kakva će godina biti i berba to okončava – napominje Jelena Stepanov.

I u vinogradu Zorana Malbašića u Novim Kozarcima je manji rod. Uzgaja tri sorte grožđa, od kojih dve crvene, kaberne sovinjon i merlo, dok je od belih zastupljen rajnski rizling.
– Berbu sam završio i ima manje prinosa u odnosu na prošlu godinu. Kod merloa je rod umanjen za 20 odsto, a kod kabernea i rizlinga do 15 procenata. Zbog bolesti, takozvane sušice, koja dolazi sa kišama, rod je manji. Isto je bilo i 2017. godine i poučen tim iskustvom ove godine dobro sam sačuvao vinograd. Kvalitet grožđa je odličan i siguran sam da će takvo biti i vino – saznajemo od Malbašića.

Malbašićev vinograd prostire se na površini od 1,7 hektara, a zasađeno je sedam i po hiljada čokota. Rod u proseku treba da bude 2,5 kilograma po čokotu.
U narednom periodu vinogradare očekuje muljanje i prerada grožđa u vino, ali i u rakiju. Kakvo su vino proizveli, znaće za nekoliko mesecikada počnu ocenjivanja mladih vina na mnogobrojnim manifestacijama i takmičenjima.

71085334_2237988799826000_3251369807341158400_o-w1024

Bašaid obeležava Dan sela

Aleksandra Djuran September 29, 2023

Mesna zajednica Bašaid trodnevnim programom obeležiće 1. oktobar Dan oslobođenja sela. Večeras (petak) u 20 sati biće izvedena pozorišna predstava „Čorba od kanarinca“, amaterskog pozorišta „Jovica Jelić“ iz Banatskog Karađorđeva.

U subotu, 30. sepembra, u 19.30 časova članovi ADZNM „Gusle“ i KUD-a „Bašaid“ održaće celovečernji koncert narodnih igara.

U nedelju, kada je i centralni dan obeležavanja, u 10 sati počeće takmičenje u kuvanju riblje čorbe na platou ispred Doma omladine. U 11 sati je polaganje venaca, nakon čega će biti dodeljene povelje i zahvalnice najzaslužnijim meštanima. U 18 sati u dvorištu Mesne zajednice biće organizovana promocija knjige Zorana Kneževa „Tamburaške priče iz davnina“. U programu učestvuju vokalni solisti Milan Prunić Duma i Jelena Zavišin, Zoran Bugarski Brica, rukovodilac Centra tamburaške kulture, Aleksandar Antunović, kustos etnolog Muzeja Vojvodine i tamburaški orkestar „Banatski štim“.

Dispanzer za žene biće preseljen u novi, bolji, prostor

Aleksandra Djuran September 29, 2023

Dispanzer za žene dobija nove prostorije. Kako je istakla na sednici Skupštine grada zamenica gradonačelnika Dijana Jakšić Kiurski obrazlažući Lokalni akcioni plan za rodnu ravnopravnost od 2024. do 2026. godine, Dispanzer za žene preseliće se u prostor nekadašnjeg ATD-a.

-Vrlo brzo biće raspisana javna nabavka za izvođača radova koji će rekonstruisati prostorije nekadašeg Antituberkuloznog dispanzera u potrebe Dispanzera za žene. Projekat je gotov, sredstva su obezbeđena u budžetu grada i očekujem da će i radovi uskoro početi. Cilj nam je da svim sugrađankama obezbedimo dostojne uslove za pregled – kazala je Dijana Jakšić Kiurski.

Dispanzer za žene deli prostorije sa Medicinom rada. Iako ima svu neophodnu opremu nedostaje im prostor, a pored sugrađanki sa zdravstvenim problemama na pregled dolaze i trudnice, ali i sve devojke i žene koje imaju potrebu za preventivnim pregledima.

-Deo Lokalnog akcionog plana za rodnu ravnopravnost predviđa i bolje uslove zdravstvene zaštite. Rekonstrukcijom i potpunim renoviranjem novog prostora Dispanzer za žene dobiće više prostora i bolje uslove za rad. U objektu su neophodni unutrašnji radovi kako bi ambulante, čekaonica, kartoteka i sve što je neophodno bilo funkcionalno – pojasnila je Jakšić Kiurski.

Kako je u pomenutom prostoru nekada bio rendgen aparat koji je izmešten, najpre su urađena merenja. Stručnjaci Institua “Vinča” ustanovili su da u prostorijama nema tragova zračenja, te su bezbedene za buduću namenu.

384553822_339596905174515_4958261112121121948_n

Rebalansom budžet uvećan za 76 miliona dinara: Kapitalna ulaganja za bolji život građana

Aleksandra Djuran September 29, 2023

Većinom glasova odbornici su, na zasedanju lokalnog parlamenta, usvojili Odluku o izmenama i dopunama odluke o budžetu grada Kikinde za ovu godinu sa projekcijama na 2024. i 2025. Prvim rebalansom, budžet se usklađuje sa dosadašnjom realizacijom i uvećava za dva procenta, za oko 76 miliona dinara, tako da će iznositi tri milijarde 997 miliona dinara, istakla je Dijana Jakšić Kiurski, zamenica gradonačelnika.

-Prvobitno je bio planiran budžet od tri milijarde 471 miliona dinara, ali je od početka godine do danas, na ime transfernih sredstva od drugih nivoa vlasti dobijeno više od 446 miliona dinara za kapitalna ulaganja. Od Uprave za kapitalna ulaganja 127 miliona dinara očekujemo do kraja godine za rekonstrukciju i izgradnju vodovodne mreže i 150 miliona za izgradnju sekundarne atmosferske kanalizacije. Kulturni centar za rekonstrukciju krova i fasade po projektu „Gradovi u fokusu“ dobio je 18 miliona dinara, 10 miliona odobreno je za uređenje atarskih puteva, 11 miliona za kupovinu seoskih kuća za izbeglice stiglo je od Komeserijata za izbeglice, a za istu namenu, ali za mlade bračne parove opredeljeno je 10 miliona dinara. Pomenuta sredstva nisu sva realizovana, ali će biti do kraja godine – pojasnila je Dijana Jakšić Kiurski.

Ove godine Grad Kikinda neće se kreditno zadužiti za izradu mini postrojenja za prečišćavanj vode po selima.

-Od investicije se nije odustalo. Pokrajina je obezbedila novac za finansiranje ovog projekta i kako budu pristizala ova sredstva ona će se uvoditi u budžet – precizirala je Jakšić Kiurski i napomenula da će naredne, 2024. godine, takođe biti rađena atmosferska kanalizacija, rekonstrukcija distributivne vodvodne mreže i završetak magistralnog vodovoda, a tu su i kapitalna ulaganja u selima.

Gradonačelnik Nikola Lukač precizirao je da se 850 miliona dinara slilo u grad od republičke i pokrajinske vlasti.

-Korisnici budžeta nisu osetili ogroman gubitak od 220 miliona dinara plaćenih za posao koji nije urađen. To je sramotno, a sramota je i onaj ko podrži takve osobe, koje otimaju od svih građana, a pre svega od dece. Hvala državi i predsedniku Aleksandru Vučiću koji se lično zainteresovao za problem koji smo imali. Dobili smo 60 miliona, ali je još 160 miliona dinara morala da iznađe lokalna administarcija i da nađe način da isplati neurađeni posao. Hvala svima na razumevanju jer su svi razumeli težak momenat u kom smo se našli od 12. juna, do 14. jula, kada smo izašli iz blokade. Mnogi su sumnjali, pojedini u skupštnskoj sali su se i radovali zato što će građani možda biti oštećeni. Ni moji Kikinđani, ni deca, ni studenti, ni porodilje, ni socijalno ugrožene porodice nisu osetili taj težak period. Preraspodelom troškova i prioriteta ispoštovali smo sve obaveze. Neka je na obraz onome koje uzeo 220 miliona dinara, neka je na obraz svima onima koji su se od tog novca okoristili i sada prave kampanje protiv svih nas i države. Očekujem i nadam se da će i Hotel „Narvik“, 20 miliona dinara koje duguje Gradu za porez, platiti od tog novca. Voleo bih da vidim na šta je potrošen taj novac, sem ako nije uperen protiv države – rekao je Lukač i podvukao da je rebalans je urađen najbolje kako je moglo u ovim okolnostima.

Prvi čovek grada poručio je sugrađanima da zna da pojedini negoduju zbog raskopanih ulica i zatvorenih prolaza, ali ulaže se u investicije koje su decenijama čekale poput: fabrike vode, mini postrojenja za prečišćavanje vode na selima, zamene vodovodne mreže, izgradnjea atmosferske kanalizacije, završava se prva faza radova na Bolnici i ulaže se u komunalnu infrastrukturu.

Aleksandar Aćimov, šef odborničke grupe napomenuo je velike investicije u školama.

-U škole i predškolsku ustanovu uloženo je oko 35 miliona dinara. Podsetiću da su pre samo desetak godina škole bile u dugovima u ukupnom iznosu od 78 miliona dinara. Računi nisu bili plaćani mesecima, a ulaganja u radove bili su misaona imenica – rekao je Aćimov.

Odbornik SNS Dušan Popeskov dodao je da je ove godine najviše sredstava dobijeno iz republičkih i pokrajisnkih fondova.

-Godišnje sa viših nivoa vlasti, za razne projekte, u proseku dobijemo oko 400 miliona dinara, a ove smo uspeli da se izborimo za duplo više novca. Ta činjenica raduje i za svaku je pohvalu – zaključio je Popeskov.

Većinom glasova data je saglasnost na drugu izmenu i dopunu programa poslovanja JP „Kikinda“ i na drugu izmenu programa korišćenja sredstava subvencija iz budžeta grada. Glasalo se i za izmene i dopune programa poslovanja JP „Toplana“, Plan detaljne regulacije Bloka 31 u Kikindi i Plan generalne regulacije centralnog dela grada. Usvojen je Lokalni akcioni plan za rodnu ravnopravnost od 2024. do 2026. godine, a doneta je i Odluka o obrazovanju Komisije za rodnu ravnopravnost Grada, kao i o načinu obrazovanja, zadacima i načinu rada Saveta za rodnu ravnopravnost. Doneta su rešenja o stavljanju van snage rešenja o prenosu nepokretnosti odnosno građevinskog zemljišta i objekta iz javne svojine Republike Srbije u javnu svojinu Grada bez naknade, o davanju saglasnosti na upotrebu grba Grada Miodragu Macuri u humanitarnoj akciji pomoći Nacionalnom udruženju dece obolele od raka, a data je saglasnost i na upotrebu imena Kikinde firmi „VTV“ doo Subotica u nazivu radio stanice.