Александра Дјуран, аутор са Кикиндски портал

Поштује обичаје: Виноградар Зоран Малбашић освештао виноград на Светог Трифуна

Aleksandra Djuran Фебруарy 15, 2024

Винар и виноградар из Нових Козараца Зоран Малбашић, већ по традицији освештао је свој виноград на Светог Трифуна и симболично орезао лозу. Славу винара и виноградара обележио је у присуству породице и пријатеља, а нама је открио своја очекивања:

-Очекујем добру производну годину. Успео сам да сачувам виноград од болести које су нанеле штету прошле године. Како су температуре у претходно периоду биле изнад просека започели смо резидбу која нам је показала да су гране здраве. Уколико не дође до екстремних ситуација, очекујем добар род јер се већ види потенцијал – сазнајемо од Малбашића.

Виноградар из Нових Козараца овим послом бави се већ 15 година. Има три сорте грожђа, од којих две црвене каберне совињон и мерло, док је од белих заступљен рајнски ризлинг.

-Производим стандардних шест сорти вина и то дезертно, мешавину кабернеа и мерлоа које сам назвао „Феникс“, чисти каберне и чисти мерло, розе и бели рајнски ризлинг

Виногради ове породице простиру се на површини од три јутра, а засађено је седам и по хиљада чокота.

-У плану је проширења на једно катастарско јутро јер нам је ово примарна производња и желимо да је унапредимо – каже наш саговорник.

Подрум Малбашић настао је 2014. године, а прво вино под етикетом „Подрум Малбашић“, изашло је годину дана касније и несумњиво је покренуло нови правац у домаћем винарству, померајући курс према квалитету. На винарским такмичењима која су у току добио је и потврду квалитета.

-Недавно сам први пут слао вино у Македонију у место Кавадар које је срце винарства и виноградарства. На интернационалном такмичењу освојио сам трећу златну медаљу односно бронзани пехар за црвено вино каберне совињон из 2022. године. У Мужљи и Чуругу награђен сам златном , а у Темерину сам добио две сребрне медаље за црвена вина – похвалио се Малбашић.

Годишње произведе око 3.000 боца вина, а уз вино пече и ракију.

Млади историчар Драгољуб Мандић одржао предавање о рокенролу и распаду Југославије

Aleksandra Djuran Фебруарy 14, 2024

Предавање „Рокенрол и распад Југославије” у холу Историјског архива одржао је мастер историчар Драгољуб Мандић. Родом из Мокрина, Мандић напомиње да му је драго што је својим суграђанима представио свој научно – истраживачки рад.

-Ускоро ће Архив Војводине објавити мој научни рад који се базира на анализи распада Југославије из угла рок музике. Истражио сам како су се одређене сцене понашале, да ли су биле националистички или пацифистички настројене, као и њихов утицај на наш поглед на догађаје који су довели до распада некадашње државе – појаснио је Драгољуб Мандић.

Млади историчар става је да се распад рокенрола сасвим случајно поклапа са распадом СФРЈ.

-Рокенрол је од 1991. године у глобалном паду. Можда је у то време и било раскидања дугогодишњих пријатељстава међу појединим музичарима, али сада су те релације обновљене. Симптоматично је да је било свађа међу члановима истих бендова који су и дан данас непријатељски расположени једни према другима – каже Мандић.

Интересантно је и то да тему истражује младић који није био рођен у златном добу рокенрола, али слуша овај музички жанр.

-Свима је интересантно виђење моје генерације, како ми посматрамо те догађаје – казао је Драгољуб Мандић и открио да му је др Неле Карајлић омиљени рок музичар.

Предавању је присуствовала чланица Градског већа Валентина Мицковски.

-Драго ми је што Историјски архив промовише младе и успешне историчаре. Драгољуб Мандић на занимљив начин представио је своје виђењерокенрол сцене Југославије и утицај на антиратни покрет. Поруку коју је упутио је да је важно какву музику слушамо јер она утиче на систем вредности сваког од нас – рекла је Мицковска.

Истраживање је базирано на новинским чланцима тадашње штампе и видео материјала, затим мемоара и аутобиографија, уз коришћење постојеће научне литературе и публицистике.

Најлепше ноте у песми живота извели кикиндски музичари

Aleksandra Djuran Фебруарy 14, 2024

Православни Свети Трифун и римокатолички Свети Валентин обележили су и кикиндски музичари. У свечаној сали Народног музеја Кикинда одржан је концерт под називом “Ово вече је најлепша нота у песми живота”.

Љиљана Сивчев, солисткиња на клавиру истиче да концертом желе да поруче да су срећа, пријатељство, разумевање и љубав најважнији чиниоци живота.

-Ово је 12. пут да организујемо концерт и хвала свима који су нас подржали, а има их у великом броју. Драго ми је што су нам се прикључили и млади инструментални и вокални солисти чије време тек долази. Они ће се потрудити да имамо још пуно оваквих концерата – рекла је Љиљана Сивчев.

Најмлађа учесница била је Лара Петков која је разгалила срца многобројне публике говорећи стихове. У програму је учествовао и вокал Милан Прунић Дума који је додао да је велика част и задовољство наступити са младим људима.

– Желимо да поручимо само једно, волите се људи није важно ко је ко и срца нек нам буду једно – навео је Прунић.

Представили су су и Валерија Стефановић, вокал и професорка Милијана Золотић Симић на виолини уз клавирску пратњу Кристине Ристић и Борис Шкапик “ДУО КОН АНИМА”. Публика је уживала и у музицирању професорке Николине Сувајџић, саксофонисткиње, у клавирској пратњи Аполоније Косо, професора Душана Дакића , тенор вокала, као и у музици виолинисте Срђана Стојановића и Владимира Ковачевића, као клавирске пратње. Концерту је присуствовала и чланица Градског већа Валентина Мицковски.

427839138-929101565279284-4901613370514665147-н

Покрајинска влада и Град заједнички улажу у изградњу атмосферске канализације у сливу Моравска

Aleksandra Djuran Фебруарy 14, 2024

Градоначелник Никола Лукач потписао је уговор којим је Граду Кикинди одобрено 150 милиона динара за изградњу секундарне атмосферске канализације у деловима улица Моравске, Јована Стерије Поповића и Ивана Јакшића. Средства је обезбедила Покрајинска влада, преко конкурса Управе за капитална улагања АП Војводине.

-Ове године решавамо вишедеценијски проблем такозваног слива Моравске захваљујући одличној сарадњи са вишим нивоима власти. Прошле године добили смо 30 милиона и ове још 150 милиона динара за пројекат који је укупне вредности 202 милиона динара. На нама је да што пре спроведемо јавну набавку и да почнемо да решавамо огроман проблем становника овог дела града. Захваљујем се Покрајинској влади, Управи за капитална улагања, који имају разумевање за наш град. Хвала и нашим посланицима и свима који су помогли да наши грађани добију то боље услове за живот – рекао је Лукач.

У овој години са 2,6 милијарди динара финансира се и суфинансира 15 пројеката на територији 13 локалних самоуправа у областима саобраћајне инфраструктуре, водоснабдевања и заштите вода, локалног и регионалног економског развоја, као и развоја спорта.

Градоначелник Лукач најавио је још једну важну инвестицију.

-Компанија РЦ „Јуроп“ која је инвеститор Ритејл парка, локалној самоуправи уплатиће 13,5 милиона динара на име такса. То је половина новца неопходног за реконструкцију улице Михајла Пупина од Змај Јовине до Светосавске. Другу половину средстава планирали смо у буџету, тако да ће и ова инвестиција бити завршена. Осим реконструкције пута планирани су и радови на атмосферској канализацији која се задржава код ОМВ пумпе – додао је први човек града.

Бесповратна средства за енергетску ефикасност добило 160 домаћинстава

Aleksandra Djuran Фебруарy 14, 2024

Грађани којима су одобрена средства на конкурсу за енергетску ефикасност у Градској кући потписали су уговоре. Имали су могућност да конкуришу за девет различитих мера, које заједно субвенционишу локална самоуправа и Министарство рударства и енергетике. Драган Радновић, пензионер из Кикинде средства је добио за куповину гасног котла и инсталицију за даљинско грејање.

-Укупна инвестиција је 190.000 динара и пуно нам значи ова мера. У кући од 200 метара квадратних живи нас шесторо и сада ће нам зими бити знатно лакше да се угрејемо. За грејање сам користио чврсто гориво и струју, а сада ћемо моћи да постигнемо и уштеду. Током зиме ложио сам око 12 кубика дрва – сазнајемо од Радновића.

Средства за замену столарије припала су и суграђанки Иренка Бјелић.

-У стану ће нам бити топлије и самим тим и боље. Живим у центру града и грејем се на даљинско грејање. Нови прозори и врата помоћи ће нам да уштедимо. Хвала Градској управи што нам помаже јер са нашим пензијама супруг и ја не би могли да исфинансирамо ову инвестицију. За радове треба издвојити 71.000 динара – додала је Иренка Бјелић.

Како је истакао Никола Југин, енергетски менаџер из године у годину све је већа заинтересованост суграђана за овај конкурс на који је пристигло укупно 180 пријава од којих ће 160 бити суфинансирано са 20 милиона динара.

-Локална самоуправа је самоиницијативо повећала поменута средства за 800.000 динара како би сви грађани, који су конкурисали и испуњавали услове, добили новац. Највише суграђана и ове године определило се за замену спољне столарије и уградњу и набавку котла на гас и цевне мреже односно радијатора и пратеће опреме за централно грејање, као и за изолацију – сазнајемо од Југина.

Уговори су потписани са заменицом градоначелника Дијаном Јакшић Киурски која је, обраћајући се окупљенима, истакла да се трећу годину заредом додељују бесповратна средства за енергетску санацију домаћинстава.

-Град је препознао важност овог програма и сваке године повећавамо средства која се опредељују за ову меру. На овај начин подржавамо опредељење државе да енергетски и привредни развој води у правцу такозване зелене агенде односно да следимо пут зелене енергетске трансформације. Све више ћемо бити упућени на коришћење обновљивих извора енергија – прецизирала је Дијана Јакшић Киурски.

За појединачне мере субвенција је 50 одсто укупних средстава, а новина су пакети мера. Свега један захтев био је за пакет мера који је обухватио замену столарије, изолацију куће и набавку котла на гас, радијаторе и пратећу опрему за централно грејање.

Млади, излечени од рака, из Кикинде шаљу срце подршке

Aleksandra Djuran Фебруарy 14, 2024

Централна манифестација Светског дана деце оболеле од рака који се обележава 15. фебруара ове године биће организована у Кикинди. Тачно у 13 часова, на Градском тргу под слоганом „И ја се борим“ симболично ће млади излечени од рака послати срце подршке за све малишане који се сада лече. Од 12 до 14 сати биће организован музички програм.

Национално удружење родитеља деце оболеле од рака НУРДОР традиционално обележава овај дан у више од 30 градова у Србији. У нашој земљи сваког дана једно дете оболи од рака, а скоро сваке недеље једно дете, нажалост, премине. Иако смо у годинама иза нас много ствари унапредили, још је дуг пут да у нашој земљи створимо најбоље могуће услове за лечење деце. Поред самих услова на болничким одељењима, од неизмерне важности за целу породицу детета које се лечи јесте да лечење буде хумано.

НУРДОР ће у току 2024. године кроз своје активности посебну пажњу посветити промоцији и унапређењу права деце у болници, онако како су дефинсиана у Повељи о правима деце у болници Европског удружења за бригу о деци у болницама. Кроз кампању „И ја се борим“ циљ је да се позову јавност и грађани на подршку у овим активностима.

„За вечита времена”, књига о Богдану Дунђерском, представљена Кикинђанима

Aleksandra Djuran Фебруарy 14, 2024

О заоставштини Богдана Дунђерског, популарног дворца Фантаст, Зоран Суботички написао је књигу „За вечита времена” тестаментарно завештање Богдана Дунђерског која је представљена Кикинђанима у Културном центру.

-О тестаментима, заоставштини, идејама и шта је намерио да остави српском народу и народима Војводине и Србије, сви које занима ова тема могу прочитати у књизи. Тестаменти Богдана Дунђерског су посебан културолошки и правни предложак, важни за судбину његове имовине и заоставштине. Историјске околности биле су такве да је његова заоставштина доживела необичну и чудну судбину – истакао је Суботички.

Своју имовину Богдан Дунђерски завештао је Матици српској да се стара о њој, а на корист српском народу из Војводине. Реч је о озбиљном човеку о којем су се приповедале приче како је волео коње, жене и вино.

-На жалост, стицајем несрећних историјских околности она је одузета након Другог светског рата. Ни данас Матици српској није враћена имовина која јој је намењена тестаментом Богдана Дунђерског човека који је живот посветио лепоти и напретку пољопривреде и обради земље. Искључиво се бавио пољопривредом и како је добро зарађивао изградио је један од најлепших двораца у нашим крајевима Фантаст који и данас провлачи велики број људи – додао је Зоран Суботички и напоменуо да се на све начине воде озбиљне битке да се дворац поново отвори за јавност с обзиром на то да је већ три године затворен и пропада и изразио наду да ће и његова књига послужити том циљу.

Заједно са аутором књиге, о Дунђерском су говорили и др Јелена Веселинов, управница послова Матице српске и Немања Карапанџић, виши кустос градског Музеја у Бечеју.

Сећање на Косту Средојева Шљуку

Aleksandra Djuran Фебруарy 13, 2024

Дан погибије Косте Средојева Шљуке, познатог кикиндског револуционара, обележен је комеморативним скупом и полагањем венца крај спомен плоче испред Опште болнице. Коста Средојев Шљука погинуо је 13. фебруара 1944. године. Убили су га немачки окупатори, а он је дао живот за слободу.

-Коста Средојев убијен је пре 80 година, а био је веза између партизанског одреда и партијских организација у граду. Одржавао је контакте са свим кикиндским револуционарима. Као један од оснивача, успео је да преживи страдање главнине Великокикиндског партизанског одреда након чега је наставио илегално да ради. Био је поштован и цењен, а онда је мучки убијен 1944. године. Симбол је херојства, јунаштва и патриотизма – истакао је Саво Орељ, председник кикиндског СУБНОР-а.

Поред припадника поменуте борачке организације, полагању венца присуствовали су и представници Опште болнице заједно са в.д. директорицом др Весном Томин.

А.Ђ.

Од почетка фебруара два пожара дневно у округу, полиција упутила апел

Aleksandra Djuran Фебруарy 13, 2024

Због повећаног броја пожара на отвореном, Одељење за ванредне ситуације у Кикинди апелује на грађане да не спаљују траву и ниско растиње на отвореном простору јер на тај начин угрожавају своју и безбедност људи око њих, а ширењем пожара може се причинити велика материјална штета на околним објектима. Из Полицијске управе подсећају да пожари у близини саобраћајница угрожавају безбедно одвијање саобраћаја и да, због дима, може доћи до смањене видљивости на путу, а самим тим и до саобраћајних незгода.

На подручју Севернобанатског округа, од почетка фебруара ове године, припадници Ватрогасног спасилачког батаљона интервенисали су на 26 пожара, од којих је 25 било на отвореном простору, што представља значајно повећање у односу на исти период пртетходне године, када су ватрогасци спасиоци интервенисали на 23 пожара и то 11 на отвореном простору.

Подсећамо грађане да, уколико примете пожар, што пре обавесте ватрогасно спасилачку јединицу на број телефона 193. За непоштовање одредби Закона о заштити од пожара којом је забрањено спаљивање остатака стрних усева, спаљивање смећа на отвореном простору и спаљивање биљних остатака, за правна лица запрећена је казна од 300.000 до 1.000.000 динара, а за физичка лица 10.000 динара.

Одељење за ванредне ситуације у наредном периоду, заједно са полицијом, контролисаће спровођење мера заштите од пожара на отвореном и против особа које не поштују забрану спаљивања отпада и биљних остатака поднеће захтев за покретање прекршајног поступка. Такође, ложење ватре у шуми и на удаљености од 200 метара од руба шуме је забрањено, изузев на одређеним и за то обележеним местима, у складу са прописаним мерама заштите од пожара, а за непоштовање ове одредбе за физичка лица предвиђена је казна од 10.000 до 50.000 динара.

Сектор за ванредне ситуације Министарства унутрашњих послова, због повећаног броја пожара на отвореном, хитно је наложио да се ступи у контакт са командантима штабова за ванредне ситуације и иницирао хитне седнице локалних штабова за ванредне ситуације на којима ће чланови бити упознати са тренутном ситуацијом, опасностима које могу настати и на којима ће се предложити и покренути спровођење мера и активности за заштиту живота и имовине.

Концертом за суграђане „Гусле“ прослављају славу

Aleksandra Djuran Фебруарy 13, 2024

Свечаним Сретењским концертом чланови АДЗНМ „Гусле“ обележиће своју славу и државни празник. Из овог друштва позивају суграђане да заједно са њима прославе Сретење Господње у четвртак, 15. фебруара у 17.30 сати у Народном позоришту. На концерту ће наступити извођачки ансамбл, хор „Корнелије Станковић” и Велики народни оркестар.

-Овим концертом наше друштво завршава 147. и почиње 148. концертну сезону. У наредној години очекује нас пуно посла око припрема обележавања 150-то годишњице постојања и рада друштва основаног 1876. године – рекао је Игор Попов, уметнички руководилац.

Након концерта, како и доликује, у просторијама „Гусала“ биће организовано обредно резање славског колача уз свештенство,кума славе и чланове и пријатеље друштва. Кум је наредну годину преузео Борко Јоргован, потпредседник Савеза Срба у Румунији и председник српског Културно-уметничког друштва „Плави делија“ из Великог Сентпетера.

А.Ђ.