Aleksandra Djuran

428673276-885186146949389-6445394416502393340-н

Пратећи програм инсталације „Мета хјуман“ у Народном музеју је Фестивал археолошког филма.  Програм почиње данас 21. и траје до петка, 23. фебруара. Пројекције филмова почињу у 18 сати, док су репризни термини за школске групе, истим данима, од 10 до 17 сати.

Данас су на програму два филма и то  „Средњоковна мода“ и „Топлица у средњем веку“ ауторке Светлане Илић. Сутра су филмови „Античка жена на Балкану“ и „Видео игре археологије аутора Бојана вокркапића односно Фондације „Неозоик“. Последњег дана, у петак,  могу се погледати пројекције филма „Ново брдо: Град сребрни и уситину златни“ ауторке Светлане Илић и „Кад су камиле шетале Балканом“ Фондације „Неозоик“.

Фестивал се организује у сарадњи са Народним музејом Србије.

Деци предшколског узраста, ученицима нижих разреда основних школа и породицама су на располагању радионице о праисторији у музејском Клубу. Пројекције филмова и радионице су бесплатне.

ЛУКАЦ-НИС

Свечаном обележавању јубилеја, 15 година друштвено одговорног програма компаније НИС „Заједници заједно“, присуствовали су градоначелник, Никола Лукач, члан Градског већа Саша Танацков и представник корисника средстава пројекта „Заједници заједно“ др Душан Прекратић. Овогодишњи конкурс Програма посвећен је образовању и науци и усмерен је на подршку пројектима основних и средњих школа у домену осавремењивања наставног процеса и инфраструктуре објеката, као и пројектима научно-истраживачких организација и научно-технолошких паркова  ради унапређења инфраструктурних и иновационих капацитета научних установа.

У оквиру свечаности, која је одржана у Палати Србија, представљени су резултати 1.136 пројеката, који су реализовани у 13 градова широм земље, а у које је уложено 1,7 милијарди динара. Обраћајући се присутнима, Кирил Тјурдењев, генерални директор НИС-а је истакао, да је у току програма „Заједници заједно“ унапређен рад више од 180 образовних установа, 40 институција културе, 45 болница и домова здравља.

Да је компанија НИС стуб енергетског снабдевања наше земље, као и да је једна од најуспешнијих компанија, рекла је у свом говору министарка енергетике, Дубравка Ђедовић Хандановић. Догађај су увеличали и министарка науке Јелена Беговић, министарка просвете Славица Ђукић Дејановић и министарка здравља Даница Грујичић као и представници других градова и локалних самоуправа.

За 15 година сарадње преко програма “Заједници заједно” Кикинда је добила близу 272 милиона динара, а подржана су 172 пројекта.

А.Ђ.

 

снс кикинда лого

Функционери локалног одбора Странке слободе и правде као да се такмиче у бесмислу. Без обзира што је јавност одавно престала да се бави саопштењима локалне филијале овог Ђиласовог предузећа, њихови функционери и даље пишу без смисла и логике, стоји у саопштењу ГрО СНС.

Правдајући своје постојање и бављење „политиком“, или како мали Перица мисли да се то ради, они се овог пута бране од „напада“ Српске напредне странке, који се, наиме, није ни десио. Великим, али празним реченицама, различити следбеници Зорана Милешевића, који је од грађана и грађанки Кикинде отео 220 милиона динара, покушавају да оправдају своје постојање и додворе се газди, у жељи за похвалом, тапшањем по рамену или посластицом.

У низу потпуних бесмислица које излазе из кухиње „Нарвика“, појавила се и некаква петиција за смену градоначелника, Николе Лукача, коју “потписују” анонимни грађани, измишљене особе, ликови из стрипова и цртаних филмова, а коју, узгред речено, један човек може да попуни безброј пута. Све одише жељом да запослени у Ђиласовом предузећу поново опљачкају буџет Града, задуже грађане, позатварају фабрике и напуне своје банковне рачуне. Баш као што су то некада радили.

Уместо празних и бесмислених саопштења и петиција, господо и госпође из Странке слободе и правде, саопштите нам када ваш лидер, Зоран Милешевић, враћа 220 милиона динара које је отео грађанима Кикинде! Тај одговор жељно чекају Кикинђани, док се ви играте политике.

И не потцењујте грађане, јер њихова оцена политике и резултата је непогрешива. Зато сте ту где јесте и где ћете остати након локалних избора који нам следе, наводи се у саопштењу кикиндских напредњака.

прваци-упис

Упис првака у шест градских школа завршен је 15. фебруара. Упис је, наводи председника Актива директора основних школа и директор ОШ „Жарко Зрењанин“ Тихомир Фаркаш, на велико задовољство просветних радника, завршен брзо и ефикасно. Малишани који ће први пут сести у школске клупе уписани су према  одлуци о одређивању подручја за упис деце у основне школе на територији Кикинде. Практично, водило се рачуна о територијалној припадности односно близини школе у односу на адресу становања.

-Било је разумевања код родитеља и број жалби који је пристигао је минималан. Све оне су решене и школе могу да се посвете тестирању првака и осталим активностима за пријем нових ученика. Постигли смо жељени циљ, а то је да све градске школе имају оптималан број ђака у одељењима. Рејонизацијом смо пружили свим ученицима шансу да имају равноправно образовање, а избегли смо и технолошке вишкове у просвети – додао је Фаркаш.

У школској 2024/2025. години, основне школе „Јован Поповић“, „Ђура Јакшић“ и „Фејеш Клара“ имаће по два одељења првака, с тим што је у „Фејеш Клари“ једно одељење на српском и једно на мађарском језику. Школе „Свети Сава“, „Вук Караџић“ и „Жарко Зрењанин“ уписале су по три одељења.

– Имамо доста ученика да све школе имају довољан број одељења и да не буде вишка образовног кадра и то смо и показали. Наишли смо на велико разумевање родитеља и Комисија за рејонизацију захваљује свима, а пре свега родитељима који су разумели потребу да се систем што боље организује. У формираним одељењима имаћемо оптималне услове за рад и образовање деце – прецизирао је Тихомир Фаркаш.

У шест градских школа уписано је 322 првака, док ће их са девет школа у селима бити више од 400.

А.Ђ.

 

427913888-1439041773389892-6658537330383729629-н

Ученице балетске школе  у Кикинди освојиле су две златне и једну бронзу медаљу на интернационалном такмичењу у Бечу под називом „ВИЕНА ДЕНС НАУ“. Ученице припремне групе освојиле су прва места са кореографијама „Флешлајт“ у мини категорији  и „Џеронимо“ у дечијој категорији. Доротеа Бореновић је са својом кореографијом „Дарк Дора“ освојила је треће место у категорији јуниора.

На фестивалу су учествовале плесне групе из Египта, Италије, Мађарске, Румуније, Немачке, Аустрије и Србије. Подршку кикиндским балеринама да отпутују у Аустрију пружили су локална самоуправа, Културни центар и „Гриндекс“.

1708339424660-(1)

Министарство унутрашњих послова у сарадњи са Европском мрежом саобраћајне полиције од данас, 19. до 25. фебруара организује акцију појачане контроле саобраћаја усмерену на контролу поштовања прописа возача комерцијалних возила аутобуса и теретних возилима. Осим наведеног контролисаће се и возачи који обављају транспорт опасне робе, истакао је начелник Одељења саобраћајне полиције Полицијске управе у Кикинди, потпуковник Владан Томић.

-Проверавамо, пре свега, техничку исправност возила, време управљања и одмора возача. Контролишемо и да ли је возач конзумирао алкохол, да ли се придржава прописане дозвољене брзине и да ли користи сигурносни појас.  Управо ово су и најчешћи прекршаји који праве возачи транспортних возила и аутобуса. Апелујем на возаче да се придржавају свих прописа Закона о безбедности саобраћаја и Закона о раду чланова посаде моторних возила – рекао је Томић.

 

Анализе саобраћајних незгода у 2023. години показују да су теретна возила учествовала у 5.535 саобраћајних незгода од којих су готово две трећине изазвали управо возачи ових возила. С друге стране, аутобуси су учествовали у 1.553 саобраћајне незгоде од којих су око трећину изазвали возачи аутобуса.

Наш саговорник додао је и да возачи моторних возила треба да обрате пажњу на угрожену категорију учесника у саобраћају пешаке бициклисте и старије. Са друге стране и бициклисти треба да поштују прописе и да користе бициклистичке стазе и траке, да се не крећу по тротоарима.

А.Ђ.

 

 

419253722-833633102140420-1765488318384090740-н

Црвени крст Кикинде и Завод за трансфузију крви Војводине данас, 19. фебруара организују још једну акцију добровољног давалаштва крви. Драгоцену течност суграђани могу дати од 8.30 до 13 часова.

Давалац крви може да буде свака здрава одрасла особа, старости од 18 до 65 година код које се лекарским прегледом и провером крвне слике, односно нивоа хемоглобина, утврди да давање крви неће угрозити њу нити особу за коју би се та крв употребила. У нашој земљи мушкарци могу да дају крв на три месеца, а жене на четири месеца.

1708242530572

Испред просторија компаније ФЦЦ, у суботу, у време када је за грађане отворен шалтер за жалбе, затекли смо велики број суграђана који су желели да разреше проблеме и недоумице које имају због рачуна за одношење отпада. Неки од проблема, како смо сазнали, од окупљених датирају  више година. Такав проблем изложио нам је Ђуро Грубишић.

-Дошао сам још једном  да пријавим промену броја чланова домаћинства. Раније сам се обраћао писменим путем и нисам добио никакав одговор. Сада сам решио да лично изнесем проблем како би ми неко дао одговор када ће он бити решен. Већ пет година покушавам да  урадим промену броја чланова у домаћинству и нико не реагује – додао је Грубишић.

 

Ирена Барна донела је рачуне од читаве 2023. године.

-Желим да ми неко покаже који месец није плаћен. Добила сам велик рачун и испало је да ниједан рачун ФЦЦ-а нисам платила пола године уназад.  Ту су рачуни од јануара до децембра који су доказ да сам редован платиша, па сада нека ми пронађу који месец није плаћен – огорчена је суграђанка.

Свештеник Јожеф Мела жалбу је упутио у име Римокатоличке жупе.

-Цркви у Банатској Тополи стигао је допис да им се јави квадратура. То сам и урадио и никакав одговор ми није стигао на мејл. Послао сам и препоручено писмо и на адресу у Кикинди и на адресу централе компаније у Београду и никакав одговор немам. Иако редовно плаћамо одношење отпада на рачуну нема трага да сам и један динар уплатио. Нико не зна колики је износ који треба да плаћамо. На рачуну пише да је износ 2.066 динара, па испод тога да је за уплату 1.300 динара. Шаљу и рачун на 717 динара већ три пута. Он је плаћен, а нема трага о томе. Желим да коначно решимо шта и колико плаћамо и зашто се уплате не виде – додаје Јожеф Мела.

Подсетимо да корисници комуналних услуга са територије Града од 1. фебруара 2024. године на адреси Генерала Драпшина број 20, имају право да подносе рекламације одговорној особи испред компаније ФЦЦ Кикинда. Радно време рада са странкама је сваке суботе од 9 до 13 часова.

А.Ђ.

дани-вина-најава

Централна манифестација 24. „Дани вина“ организује се у суботу, 17. фебруара. Традиционално у подне  у Дому културе у Иђошу биће освештана такмичарска вина, након чега ће симболично започети орезивање породице Степанов, прошлогодишњих победника.

Од 13 сати почеће дегустација вина, а у 14 је додела пехара, медаља и награда.

Генерални и градски победник је Ненад Миладински са црним вином “Гранит”, одлучили су енолози након што су пробали 195 узорака такмичарских вина.

Месни победник је, такође са црним вином каберне совињон, удружење винара и виноградара „Шасла“ из Иђоша, које је и организатор покрајинске манифестације.

ГРОБЉЕ-СТАБЛА

Стабла четинара на Железничком гробљу посечена су након што су добијене све дозволе надлежних јавних и црквених институција. Бригу о овом гробљу води Црквена општина, а како истиче Драган Тодоровић, председник Црквене општине Кикинда при храму Светог Николе у протеклих седам година ради се на изналажењу најбољег решења за уклањање дрвећа.

-У време садње четинари су имали своју улогу. Како године пролазе дошло је до инверзије корена који оштећује надгробне плоче, а постојала је и опасност да се наруше споменици. Стабла су висока и крта тако да се гране одламају и реална су опасност, а уколико би само дрво пало оштетило би најмање десетак споменика. Црквеној општини стигло је више притужби грађана на оштећења која су изазвали четинари – објаснио је Тодоровић.

Поштовани су сви закони донети у јавном интересу, али и правила Српске православне цркве пре него што су стабла посечена.

-Пре седам година затражили смо мишљење о здравственом стању стабала где нам је потврђено да 29 четинара треба уклонити услед болести јер постоји опасност да падну. Овај закључак упутили смо Епархији банатској и добили смо сагласност да се сруше стабла која нису здрава. Читав овај процес трајао је седам година и пошто су све дозволе добијене организовано је обарање дрва приликом ког је строго вођено рачуна да овај посао не оштети споменике – прецизирао је наш саговорник.

У интересу цркве, али и грађана је да се ово гробље уреди.

-На Железничком гробљу најмањи проблем била су стабла. Оно је неограђено и, на жалост, ерозија може довести до озбиљних оштећења. Црквена општина дуго година уназад покушава да уреди ово гробље, међутим то не зависи ни од цркве, ни од локалних органа. Наиме, било је сахрањивања ван граница гробља и сада смо у проблему јер не можемо да поставимо ограду, а да она не иде преко гробова. Они су посебно заштићени и њихово нарушавање је кривично дело. Локална самоуправа има разумевања за ову ситуацију, а сигуран сам да би и грађани поздравили нашу иницијативу да Железничко гробље добије изглед какав заслужује – каже Драган Тодоровић.

Црквена општина у плану има и изградњу капеле и уређење прилаза гробљу и паркинга, али за било какво пројектовање и радове најпре је неопходно утврдити границу гробља.

А.Ђ.