најчитанији портал Севернобанатског округа
У холу Историјског архива Кикинда у среду, 14. фебруара у 18 часова биће одржано предавање под називом „Рокенрол и распад Југославије”.
Предавање ће одржати мастер историчар Драгољуб Мандић, а базирано је на анализи распада Југославије из угла рок музике. Окупљени ће чути више о истраживању тадашње штампе и видео материјала, затим мемоара и аутобиографија, уз коришћење постојеће научне литературе и публицистике обједињено.
У току је гашење пожара у дворишту у улици Војводе Путника број 63. Око 16.30 сати комшије које живе у дворишним становима пријавиле су пожар који је избио у помоћној просторији у којој нико не живи. На срећу у пожару нема повређених, а узрок је за сада непознат. Осим простора који је у власништву Града, пожар је захватио и кров стана Љубише Ковачевића.
-Недавно смо завршили реновирање стана и ових дана планирали смо да донесемо ствари како би се син уселио. Ватра је захватила кров, а шта је све уништено сазнаћемо тек када оду ватрогасци и када будемо ушли у стан – каже Ковачевић.
Према Ковачевићевим наводима станари у заједничком дворишту обраћали су се локалној самоуправи како би се решило питање напуштеног простора који је изгорео.
Прошлогодишњи победник лиге двогодаца Жућко власника Лазара Адамова Билте млађег и гусан Црвени Миодрага Трнића финалисти су лиге сениора 38. Светског првенства у надметању гускова. Оба гуска показала су срчаност и жељу за победом и успели да уђу у завршницу такмичења.
У категорији двогодишњака финале су обезбедили гусак Александра Адамова и гусан Данијела Огњенова. Међу једногодишњацима најбољи су се показали гусани Милана Дражића и Живице Терзића. Добро утренирани и у пратњи верних пратиља бели „гладијатори“ дали су све од себе да се нађу у финалном делу овогодишњег првенства.
Борбе за финале нису разочарале велики број гледалаца и љубитеља белих „гладијатора“, а очекивања су да ће тако бити и у последњем колу.
-Финале ће бити одржано у недељу, 25. фебруара. Програм почиње у 10 сати и поред финалних надметања у све три категорије присутни ће моћи да уживају у ревијалним такмичењима. Како се финале увек одржава на средокраћи места становања сениорских финалиста, оно ће бити организовано у улици Милана Маленчића, а преостаје да се премери где је тачно пола пута – сазнајемо од Живице Терзића, председника удружења „Бело перо“, организатора јединственог надметања.
Ове године надметања су почела 16. децембра и учествовало је више од 140 гусана у све три категорије међу којима је највише једногодишњака.
Због радова на електро мрежи у понедељак, 12. фебруара без струје ће од 9 до 10 часова бити улица Виноградска од Теремијског друма до Стрелишта, а од 11 до 12 сати електричне енергије неће бити у Срборанској од Војина Зиројевића до Моравске у Кикинди
Истог дана од 13 до 14 сати без струје бити домаћинства у Банатској Тополи у улици Вука Караџића од Београдске до Ослободилачке
Генерални и градски победник 24. „Дани вина“ је Ненад Миладински са црним вином, одлучили су енолози након што су пробали 195 узорака такмичарских вина. Месни победник је, такође са црним вином каберне совињон, удружење винара и виноградара „Шасла“ из Иђоша, које је и организатор покрајинске манифестације.
Марко Миркоњ, председник удружења „Шасла“ истиче да су се узорци предавали 7. и 8. фебруара и били су разврстани у пет категорија, по захтеву учесника и то: бело, розе, шилер, црвено и воћно – десертно вино. Белих је било највише, 73 узорка, црних 60, розе 46 и шилера 16. Такмичарска вина пристигла су из свих крајева Војводине: Сремских Карловаца, Темерина, Чоке, Мужље, Чуруга, Долова, Фекетића, Старчева, Иђоша, Кикинде, Нових Козараца и Накова.
– Вина су оцењивале четири комисије сачињене од енолога из Чоке, Темерина, Мужље и Новог Сада. Председник је био Горан Аџић, енолог из Чоке. Доделили смо 40 златних медаља, 64 сребрне и 63 бронзаних медаља. Ове године уручићемо и две плакете за нашим дугогодишњим сарадницима професорима Ђорђу Паповићу и Нади Кораћ са Пољопривредног факултета из Новог Сад– рекао је Миркоњ.
Централна манифестација организује се у суботу, 17. Фебруара. Традиционално у подне у Дому културе у Иђошу биће освештана такмичарска вина, након чега ће симболично започети орезивање породице Степанов, прошлогодишњих победника. Од 13 сати почеће дегустација вина, а у 14 је додела пехара, медаља и награда.
Душан Ракић, млади сточар из Иђоша бави се козарством. Како напомиње пре седам година интензивно је почео да размишља чиме ће се бавити, а циљ му је био да има свој посао и буде сам себи газда.
-Решио сам да се опробам у узгоју коза и што сам више читао о овој грани сточарства то ми је била занимљивија. Тако сам 2018. године купио 35 јарића расе алпина са којима је све почело – открива нам Ракић.
Тренутно има 75 коза у свом газдинству, а каже да ће зауставити када их буде има стотину и 150.
-Интересантно је и то да се нико у породици пре мене није бавио пољопривредом. Родитељи раде у фирмама, а мене је одувек вукла жеља да се бавим сточарством. Морам да признам да није лако, међутим, када се нешто јако жели у томе се и успе – напомиње Душан.
Своје земље нема и обрадиве парцеле, како би припремио храну за своје стадо, добија по праву пречег закупа. Државне земље је све мање, тако да сточари немају довољно на располагању.
-Храну докупљујем и то су и највећи трошкови. Срећа је па имам своје машине тако да не плаћам услуге припреме и обраде земље, као и скидање усева. Узгајам највише јечам и просо – истакао је наш саговорник.
Избор је пао на алпину која је млечна коза односно даје доста млека. Осим тога за ову расу добијају се субвенције.
-Субвенције се исплаћују година за годином. За прошлу годину била је 7.000 динара по комаду, а за ову годину, прича се да ће бити 10.000 динара. Свака помоћ је добро дошла јер је узгој скуп и има пуно трошкова. Млеко предајем млекари „Карпе дијем“ са којом сам задовољан јер су испоштовали сваки договор – напомиње млади пољопривредник.
Ракић додаје и да сматра да је најбоље да козе буду на испаши јер на ливади има свега што им је потребно. Стога се труди да стока што више времена буде на пашњацима. Свака коза у просеку да три литре млека, али треба напоменути да пола године, док је зима, не дају млеко.
За понедељак, 12. фебруара, из ЈП “Кикинда” најављују радове на водоводној мрежи, тачније на превезивању цевовода на водозахвату Шумице. Стога ће без воде остати потрошачи у насељу Пристаниште у Кикинди од 8 до 12 часова.
Моле се потрошачи да обезбеде довољну количину воде за своје потребе.
Радиолог, др Вукосав Тркуља, начелник Одељења радиологије Опште болнице добитник је награде Града „Др Ранко Петровић“ у области здравства. Због обавеза није био у прилици да присуствује додели признања, те смо решили да га представимо суграђанима.
Позната је чињеница да је др Тркуља из Лесковца, и по завршетку Медицинског факултета дошао је у Кикинду, међутим и нас је изненадила информација да је његов отац Кикинђанин.
-Рођен сам у Скопљу. Мој отац је био запослен при војсци и детињство и младост је провео у Кикинди. По завршетку школовања као војно лице служба га је одвела у Македонију. У Скопљу смо рођени мој брат и ја и провели смо део живота у овом граду. Пошто се тадашња држава Југославија распала наша породица обрела се у Лесковцу где је отац добио прекоманду – прича др Тркуља.
Наш саговорник у новој средини завршио је школу и уписао Медицински факултет у Нишу.
-Након завршених студија трбухом за крухом дошао сам у Кикинду. У родном граду мог оца добио сам прво радно место и то у Хитној служби. У овој служби провео сам три године након чега се отворила могућност да се запослим у Болници. На Пријемном одељењу радио сам непуних годину дана када се указала могућност да специјализирам радиологију. Оберучке сам је прихватио и од тада, па до сада, и уверен сам до краја радног века бићу део овог одељења – додаје наш саговорник који као лекар ради већ 15 година.
Радиологија је, открива нам др Вукосав Тркуља, лепа грана медицине. Динамична је и у успону је у свету.
-Свакодневно се у свету откривају нове методе и дијагностике везане за радиологију. Нећу претерати уколико кажем да је радиологија део медицине који најбрже напредује и у дијагностици и у прецизности. Велики је изазов када стигне нови апарат и када треба савладати нови начин рада и прегледа. Врло је важна у лечењу и може да да одговоре на недоумице лекара пошто нам омогућава да „завиримо“ у унутрашњост тела без хируршког захвата – појашњава др Вукосав Тркуља.
Признању Града није се надао, али му је драго што је препознат његов рад у најхуманијој науци.
-Веома ми је драго што сам део плејаде добитника градског признања. Она је доказ да се цене лекари и лекарска професија, а посебан је осећај то што је препознат мој рад и залагање. Награда прија, али је и обавеза да будем још бољи у послу који радим – закључио је др Тркуља.
Напомиње и да има одличне сараднике и особље, те да је Одељење радиологије за понос.
-Имамо два нова ултразвука, као и скопијски РТГ апарат који се користи приликом прегледа једњака, желуца, црева. Овај апарат нема нико на територији Града, само Болница. Пошто добијемо одобрење надлежних почећемо и скопијска снимања. Раније смо их радили на старом апарату који се покварио и не може да се поправи. Ту је и шездесетчетворослајсни савремени ЦТ апарат чиме је додатно омогућена квалитетна, савремена и поуздана дијагностика – навео је начелник радиологије.
Велики терет током ковид пандемије поднело је и ово одељење које је радило 24 сата. И поред пуно свакодневног посла запослени су укључени у превентивни рад и превентивне прегледе. Др Тркуља сматра да су они важни и потребни јер је рана дијагностика најважнија на путу излечења.
-Било нам је тешко да се организујемо, али је корист вишеструка јер смо успели да откријемо разне промене у организму у почетним стадијумима. Труд се исплатио – истакао је др Вукосав Тркуља.
За медицину се др Вукосав Тркуља определио зато што воли да помаже људима. Тај порив се развио у првој години Гимназије. По повратку из рата, његов отац почео је да оболева од срца и желео је да му помогне. Најбољи начин за то био је да се одлучи за медицину.
Заједно са супругом свио је породично гнездо у Кикинди. Има три ћерке и ускоро ће постати отац четвртог детета. Супруга му је рођена у Нишу, а живела је у Лесковцу.
-За Кикинду каже „Нема мрдање“. Одушевљена је овом средином. Месец дана након што је дошла да живи у Кикинди отишли смо у Лесковац да посетимо наше. Како се потпуно навикла на живот у Банату једва је чекала да се вратимо са југа животу овде. Брзо је постала права Банаћанка – испричао нам је породичну анегдоту др Тркуља.
Година дрвеног Змаја, по кинеском календару, почела је данас, 10. фебруара 2024. и трајаће до 28. јануара 2025. године. Са својом најближом породицом долазак Нове године обележила је и Фен (62) која је 2001. године из Кине дошла у Србију. Суграђанима је позната као власница бутика у Тржном центру „Пијаца“.
-До своје 39. године живела сам у родној Кини. И супруг и ја радили смо у фабрици и живели смо као и сви други Кинези. Имала сам једно дете и када сам остала трудна и решила да родим и друго дете дошли смо у Србију – прича Фен.
Најпре су били у Новом Саду након чега су се преселили у Кикинду.
-Српски ми је сада лак. У почетку је било јако тешко. Највише речи научила сам од муштерија. Србија је моја друга кућа, волим што сам овде – сазнајемо од Фен.
Ћерка јој се зове Зузу и власница је робне куће у Кикинди са истим називом. Са њом, сином Јихо и унуцима дочекала је кинеску 2025. годину јер је обичај да се породице и пријатељи окупљају за посебном вечером. На трпези је много хране – нудле, хот пот односно котлић са разним поврћем и месом, слани увојци од куваног теста, ниан гао, новогодишњи колач од пиринча, риба, и мандарине, за које се верује да доносе срећу у наредној години.
-Ранијих година одлазила сам у Београд где има ресторана са нашом храном и припремала све за свечану вечеру. Ове године нисам стигла то да урадим тако да сам припремила оно што сам могла – додаје Фен.
Сви унуци рођени су у Србији и сви живе у Кикинди. Унука Тото има 12 година и највећа је бакина подршка када запене са српским језиком, а помаже јој и Тони. Сви они заједно чувају четворомесечног Хуа.
Кинеска Нова година је и највећа годишња миграцију људи на свету, јер уочи празника, милиони људи путују да буду са породицом и пријатељима. Славље траје 15 дана и завршава се Фестивалом лампиона. За годину Змаја Фен каже.
-Биће добра година. Змај доноси напредак и богатство. Ова година добра је за рађање деце – наводи наша саговорница.
За лунарну Нову годину, обичај је да се пријатељима и члановима породице дарују црвене коверте са новцем (хонгбао), којима се жели благостање и срећа у Новој години.
На панел дискусији „Још једна балканска прича: перспективе младих уметника“ организованој у Галерији „Тера“ учествовали су млади уметници и млади културни професионалци из Кикинде, Београда, Новог Сада и Панчева међу којима је била и Катарина Поповић, визуална уметница из Београда која први пут самостално излаже у Галерији „Тера“ са изложбом „Балканска прича“. Млада уметница окупљенима је говорила о томе колико јој је важно што је добила прилику да самостално излаже и то баш у галерији која је препозната широм света. Управо ова изложба била је иницијатор панел дискусије окренуте младим уметницима и креативцима и њиховим перспективама након завршених студија.
У панел дискусији учествовали су и суграђани Ирена Ковач, визуална уметница, чланица Уметничког савета Галерије „Тера“, Соња Белош, визуална уметница, Филип Бајило, сценски дизајнер и фотограф, Јелена Цигановић, кустоскиња – историчарка уметности, као и Виктор Цвејић, Бијенале младих – организациони тим из Београда, Дарија Драгојловић, визуална уметница, Мултимедијални центар Лед Арт – Шок задруга из Новог Сада и Никола Гајић, визуални уметник из Панчева.
Говорило се о улози институција, генерацијског и интергенерацијског умрежавања како у Србији тако и региону, тенденцијама у уметности, активној сцени као и потенцијалним корацима које сви заједно можемо предузети како би се младим уметницима омогућило деловање у културном простору, испољавању креативног потенцијала, и у суштини, бављење својом струком .
У оквиру годишњег изложбеног програма „Тера“ је од ове године увела пратеће активности. Циљ је да садржаје посети више публике, али и да се култивише укус нових и потенцијалних конзумената културног садржаја из нашег града.
Свака изложба имаће барем једну додатну активност која је у уској вези са садржајем, темом или ширим контекстом текуће изложбе. У плану су стручна вођења, панел дискусије и разговори са уметницима, уметнички перформанси, камерни музички програми или међусекторски „џоинт-вентуре“ догађаји у којима ће се укључити и сектор који делује ван простора уметности и културе.
