Александра Дјуран, аутор са Кикиндски портал

Отворени 28. Сусрети аматерских позоришта војвођанских Мађара

Aleksandra Djuran Април 5, 2024

У КУД-у „Еђшег“ свечано су отворени 28. Сусрети аматерских позоришних ансамбала војвођанских Мађара. До 14. априла, до када траје покрајинска смотра, у позоришној сали биће одиграно 15 представа, након чега ће бити уручене награде стручног жирија и публике. Овом приликом Ференц Лепар, режисер, глумац и сарадник друштва, отворио је изложбу фотографија у холу адаптиране „Кошут сале“ на којој су представљено деценије рада свих секција „Еђшега“.

-Част нам је што смо четврти пут домаћини аматерских позоришних сусрета. Ова манифестација је изузетно значајна за нашу земљу. Сигурна сам да ћемо и овога пута бити добри домаћини и промовисати наш Град. Хвала локалној самоуправи која нас је подржала, али и Националном савету, Министарству културе, Заводу за културу војвођанских Мађара из Сенте, као и донаторима из Мађарске – истакла је председница КУД-а „Еђшег“ Рамона Тот.

Отварању су присуствовали градоначелник Никола Лукач, заменик Шандор Талпаи, чланица Градског већа Мелита Гомбар, али и чланови Националног савета мађарске националне мањине покрајински и републички посланици СВМ-а, као и глумачке групе које учествују на фестивалу.

-Бити домаћин овог фестивала је привилегија, али и одговорност. Циљ смотре је неговање културе, традиције и мађарског језика. Ово је још један начин да покажемо богатство културне баштине Мађара који живе у нашој земљи. Представе су прилагођене различитим генерацијама, а учесници имају прилику да се боље упознају, успоставе сарадњу и размене искуства. За Кикинду је ово од посебног значаја јер смо мултикултурна и мултинационална средина – додала је Мелита Гомбар.

Први је био наступ наступ домаћина односно глумачке групе „Јожеф Атила” са драмом „Химна” Ђерђа Швајда у режији Шандора Кираља. Наступају и глумачке аматерске трупе из Сајана, Тобе, Темерина, Мужље, Зрењанина, Бачке Тополе. Представе ће оцењивати жири у саставу Розалија Брешћански Борош, драматург суботичког позоришта, Тимеа Леринц, глумица сенћанског позоришта, и Жофиа Мађар, глумица суботичког позоришта.

А.Ђ.

Поводом Светског дана шале: Оцењене најбоље шаљиве песме основаца

Aleksandra Djuran Април 5, 2024

Најбоље шаљиве песме награђене на конкурсу „Априлијада“. Прво место освојила је Алесандра Јовић из ОШ „Бранко Радичевић“ из Врања, друго Срна Јовић из нишке „Стефан Немања“ и треће место поделиле су Ивана Ковачевић и Лена Давидовић из кикиндске школе „Жарко Зрењанин“ односно великоселске „Славко Родић“. Додељене су и похвалнице ученицима из школа „Вук Караџић“ из Кикинде, „1. октобар“ из Башаида „Ђура Јакшић“ из Јелашнице и београдске школе „Никола Тесла“. Организатори манифестације су Народна библиотека „Јован Поповић“ и КУД „Башаид“ , а литерарни конкурс, намењен деци до 15 година, организован је поводом Светског дана шале, 1. априла. На конкурс је пристигло више од стотину шаљивих песама, а послала су га деца и млади из читаве Србије.

– Ово је сјајна прилика за младе таленте да покажу своју креативност и хумор кроз поезију. „Априлијада“ се одржава седми пут и посвећена је деци и дечијем стваралаштву. Радови су стигли из читаве Србије и већ имамо децу и школе које више година подржавају ову манифестацију – истакла је уредница програма Народне библиотеке Дуња Бркин Трифуновић.

Жири у саставу: учитељица Десанка Ристић, председница жирија и библиотекарка Даринка Маљугић и, није имао нимало лак задатак.

-Сви пристигли радови одговорили су теми и јако нам је било тешко да одредимо најбоље. Ова весела манифестација окупила је децу из читаве земље и „Априлијаду“ треба неговати јер је јединствена у Србији и доноси свима радост и весеље је – рекла је Десанка Ристић.

Гости на додели били су Горан Новаков и Десанка Ристић, као и млађа група КУД-а „Башаид“.

А.Ђ.

МУП подсећа да је забрањено паљење ватре на отвореном: У наредном периоду појачан надзор

Aleksandra Djuran Април 5, 2024

Топло и суво време веома погодује настанку и развоју пожара на отвореном простору који се веома брзо шире, могу захватити велике површине и представљају реалну опасност за животе и
здравље наших грађана, а могу и да проузрокују велике материјалне штете. Сектор за ванредне ситуације МУП- апелује на све грађане да буду одговорни и поштују закон, да буду веома опрезни приликом употребе отвореног пламена, а уколико примете пожар да одмах о томе обавесте Ватрогасно-спасилачку јединицу на број телефона 193.

Из МУП-а подсећају грађане да је Законом о заштити од пожара и другим законима забрањено спаљивање траве и ниског растиња на отвореном простору, остатака стрних усева, спаљивање смећа, као и ложење ватре у шуми и на удаљености од 200 метара од руба шуме. За непоштовање ових законских одредби запрећене су и прописане новчане казне. Казне за физичка лица која прекрше одредбе овог Закона крећу се од 10.000 до 50.000 динара, док казне за спаљивање остатака стрних усева, биљних остатака и смећа за физичка лица износе 10.000 динара, а за правна од 300.000 до 1.000.000 динара.

Сектор за ванредне ситуације ће у наредном периоду, заједно са другим линијама рада Министарства унутрашњих послова, надлежним инспекцијским службама републичког и локалног нивоа, појачати надзор и обилазак терена ради проналажења неодговорних грађана који не поштују законске одредбе и њиховог процесуирања, а све у циљу смањења броја пожара на отвореном простору и повећања безбедности наших грађана.

Пролећној садњи придружили се и ватрогасци НИС-а: Заснован парк са стотину стабала

Aleksandra Djuran Април 5, 2024

Садња, на потесу око радионице НИС-а, на раскрсници код Мотела „Ловац“, организована је на иницијативу ватрогасне јединице компаније НИС, уз подршку локалне самоуправе. Игор Лазић, руководилац ватрогасне јединице НИС-а у Кикинди истакао је да је посао 17 запослених да води рачуна о противпожарној сабирних станица, заштити нафтних поља и бушотина.

-Наша идеја је да уредимо запуштени простор који се налази у непосредној близини наше машинске радионице. Пошто смо простор очистили од смећа о шибља и припремили земљиште, решили смо да, заједно са градском управом, заснујемо парк. Наша одговорност биће да саднице редовно заливамо и чувамо јер нам је циљ да остане нешто будућим поколењима од ове ватрогасне јединице – рекао је Лазић.

На парцели су засновани храст, каталпа, јасен, јоргован и жбунасте форме, а акцији су присуствовали члан Градског већа Небојша Јованов и Мирослава Наранчић, секретарка Секретаријата за заштиту животне средине . Ускоро ће бити завршен пролећни садни период који је специфичан по иницијативама компанија, удружења, али и самих грађана.

-Удружење грађана из Мокрина засадило је 2.024 саднице, оплемењен је и уређен потес око игралишта у Синђелићевој улици, компанија ДДОР прикључила се садњи у граду. Почев од краја претходне године до краја овог садног периода подигнут је и попуњавана ветрозаштитни појас од Мокрина до Падеја са 4.400 садница, а са 800 младица попунили смо Бочарски друм. Акцијама се прикључују деца и млади који на овај начин уче да чувају своје окружење – навела је Мирослава Наранчић.

У садњи су учествовали чланови Клуба волонтера компаније НИС из Кикинде, Београда, Зрењанина, Новог Сада и запослени у поменутом градском Секретаријату.

А.Ђ.

Конкурс Покрајинског секретаријата за пољопривреду: Да млади остану на селу

Aleksandra Djuran Април 5, 2024

Покрајински секретаријат за пољопривреду расписао је Конкурс за доделу средстава за подршку младима у руралним подручјима у АП Војводини у 2024. години. Циљ је демографска обнова руралних подручја у покрајини ради подстицања останка младих у руралним подручјима односно њиховог повратка из градова. То је подршка новим генерацијама младих пољопривредних произвођача, њиховом развоју и унапређивању кроз подстицање инвестиција у физичку имовину пољопривредних газдинстава.

За реализацију је укупно предвиђено 200 милиона динара. Бесповратна средства за подршку инвестиција по конкурсу утврђују се у износу до 90 одсто од укупно прихватљивих трошкова инвестиције. Приликом обрачуна, узима се вредност инвестиције без пореза на додату вредност.

Максималан износ бесповратних средстава по једној пријави не може бити већи од 1.500.000 динара. Минималан износ бесповратних средстава по једној пријави износи 500.000 динара. Конкурс је отворен до 26. априла.

Погодности у Спортском центру за особе са онвалидитетом и кориснике сезонских улазница за базен

Aleksandra Djuran Април 4, 2024

Одлуком директора Спортског центра „Језеро“ Дејана Пудара коју је усвојио Управни одбор, настављене су активности ради побољшања услова коришћења капацитета ове установе за особе са инвалидитетом.

-Од петка, 5. апрла улазак на отворене и затворене базене Спортског центра „Језеро“ неће се наплаћивати особама са инвалдитетом. Особе које сматрају да остварују право на ову погодност треба да дођу у управну зграду и приложе потврду доктора или решење о степену инвалидности – рекао је Пудар.

Донета је одлука о продаји сезонских улазница, а на молбу суграђана. Продаја за летњу сезону почеће 1. јуна, а могућу их је искористити током целе године, а најкасније до 1. јуна наредне године.

-Ово само доказује оно што увек истичемо, да Спортски центар „Језеро“активно ослушкује потребе, молбе као и сугестије наших суграђана и трудимо се да урадимо све како би наши корисници били што задовољнији – закључио је Пудар.

А.Ђ.

Сајам запошљавња прилика да 28 послодаваца нађе 400 радника

Aleksandra Djuran Април 4, 2024

Национална служба за запошљавање Филијала Кикинда организовала је деветнаести сајам запошљавања. Раднике, око 400, тражило је 28 фирми, а незапослени су били у прилици да успоставе директан контакт са послодавцима, представе им се и предају своју радну биографију.

-Ово је добра прилика да пронађем запослење. Радила сам у „Калцедонији“ и конкурисаћу опет. Предаћу радну биографију и за „Мекафор“, али и у будућим продавницама „Јиск“ и „Форма идеале“. Завршила сам економску школу, али никада нисам радила у струци, међутим имам искуства на многим пословима – истакла је тренутно незапослена Љиљана Томић.

Ивана Крстић дипломирани је економиста и жеља јој је да ради у струци.

-Била сам запослена годину дана и од децембра не радим. Имам искуства и надам се да ћу добити посао. Сајам запошљавања је добра прилика да се представим – додала је Ивана Костић.

За конобара и радника у производњи конкурисао је Александар Живко из Мокрина.

-Завршио сам за хемијско-технолошког техничара и радио сам у „Јапан Тобаку“ и „Тиси Аутомотив“. Понуда је добра и уверен сам да ћу наћи запослење – сазнали смо од Александра Живка.

Сајам запошљавања отворио је градоначелник Никола Лукач који је присуствовао са својим сарадницима члановима Градског већа.

-Кикинда је одлична средина за пословање и предузетништво што доказује и Сајам запошљавања. Моји суграђани су вредни и способни и то компаније знају. На локалној самоуправи је да и у наредном периоду ствара услове за још бољи економски и привредни развој и добар амбијент за нове инвеститоре, али и за оне који већ послују у нашој средини. Уверен са да ће многи пронаћи запослење на сајму, те да ће број незапослених бити испод две хиљаде. Подсетићу и да смо пре само десетак година на територији града имали око 10.000 незапослених – прецизирао је градоначелник Лукач.

Осим послодаваца који одмах имају потребу за радницима, били су и они који ће током предстојећих шест месеци имати потребу за запошљавање, истакла је директорица Филијале НСЗ Јелена Митровић.

-Кандидати са високом стручном спремом моли су да конкуришу за радна места машинског инжењера и инжењера електротехнике. Суграђани са средњом стручном имали си прилику да конкуришу за послове: продавца, возача, шивача, комуналног радника, кондитора, ливца-калупара, ЦНЦ оператера, агената осигурања, конобара, кувара, пекара, магационера, месара, административног радника и других послова. Највише су се тражиле особе са трећим четвртим степеном стручне спреме, али су и неквалификовани радници могли да предају своју радну биографију будући да има потребе за производним радницима. Ту су нам и компаније које ће тек почети да раде и чији пословни простори су у изградњи – казала је Јелена Митровић.

У 2023. години, када је био последњи сајам у Кикинди, ефекти запошљавања шест месеци након одржаног сајма на нивоу Филијале Кикинда су 21,81 одсто тачније од 2.388 особа које су учествовале на сајму запослило се 521.

Закључно са 29. фебруаром на евиденцији Филијале НСЗ било је 2.117 незапослених, међу којима је највише неквалификованих.

А.Ђ.

РАЗНОЛИКА ПОНУДА

Међу новим фирмама које су тражиле раднике, поред поменутог „Јиска“ и „Форма идеале“, била је и „Техномедија“ која ће локал отворити у будућем ритејл парку. За запослење у производним погонима више запослених тражи се у фабрикама „Тиса Аутомотив“, „Калцедонија“, „Јафа“, „Гриндекс“, „Ливница“, „Тоза Марковић“.

И СРЕДЊОШКОЛЦИ НА САЈМУ

Највише потражње било је за продавцима. Стога је из Филијале НСЗ упућен позив завршном одељењу трговаца у Економско-трговинској школи.

-Већина њих, након што матурирају, тражиће посао. Желели смо да изађемо у сусрет младим суграђанима, али и послодавцима. Будући трговци моћи ће у блиској будућности, можда и уз помоћ наше финансијске подршке, да пронађу запослење – навела је Митровићева.

Рускоселски пољопривредници подржали акцију уређења атараских путева

Aleksandra Djuran Април 4, 2024

Пољопривредници Руског Села организовали су се како би пред пролећну сетву уредили атарске путеве у својој катастарској општини. Са 14 трактора и неопходном механизацијом у послу су учествовали и млади произвођачи.

-У сарадњи са локалном самоуправом и месном заједницом равнамо атарске путеве, нарочито у оном делу где су и у најлошијем стању. Поред тога што ће нам бити олакшан прилаз парцелама, ово је начин и да сачувамо и механизацију. Највећи проблем је што се током јесени путеви развале односно што има доста увала где је потребно најпре насути земљиште. У већини трактора постоји навигација тако да имамо оријентире докле је њива, а где почињу пут – истакао је Миленко Сикимић, пољопривредник из Руског Села.

Месна заједница помоћи ће произвођачима, рекао је председник Савета Душан Марјановић који је похвалио пољопривреднике и додао да су ажурни.

-У обостраном интересу је да се уреде атарски путеви. Месна заједница обезбедиће земљу и багер којом ће бити попуњене депресије настале на пољским путевима. Ту смо да подржимо све добре иницијативе и помогнемо да се оне реализују – казао је Марјановић.

Како посао напредује уверили су се члан Градског већа Љубан Средић и секретарка секретаријата за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој Мирослава Наранчић.

-Подржали смо прву активност коју су иницирали пољопривредници, а са удружењима планирамо низ активности током године. Следеће што нас очекује је предавање о правилном збрињавању празне амбалаже од хербицида и пестицида. На располагању ће бити пунктови за одлагање поменутог отпада. Ово је први пут да организујемо едукацију, али и места на којима ће произвођачи моћи да безбедно уклоне амбалажу – навела је Мирослава Наранчић.

Уређење атарских путева у преостала четири села Мокрину, Банатској Тополи, Иђошу и Сајану биће завршено у првој половини априла.

А.Ђ.

Служена прва Света Литургија у цркви Светих апостола Петра и Павла

Aleksandra Djuran Април 3, 2024

У цркви Светих апостола Петра и Павла у Банатској Тополи протекле суботе служена је прва Света Литургија. Уз благослов епископа банатског Никанора, пошто је храм је стављен под кров, стекли су се услови за богослужења, сазнајемо од свештеника јереја Александра Лекића.

-Сваке суботе служиће се Света Литургија у храму у изградњи. Ово је прва православна црква у Банатској Тополи и на првом богослужењу било је тридесетак верника. Посла има још доста и позивам све који могу да нам помогну донацијама – каже јереј Лекић.

Темељи цркве у улици Вука Караџића 12 изливени су у септембру. За изградњу су били мештани, али и представници цркве. Плац је највећим делом откупила црква, а учествовали су и Тополчани који су сложни у намери да црква што пре буде завршена.

Храм се гради у стилу једнобродне грађевине са торњем преслице. Медитерански је тип цркве и јединствена је у Банату. У току је зидање иконостаса цркве који гради јереј Лекић. Потребно је завршити и торањ до крста након чега ће уследити подизање крста.

-Црквена слава је Петровдан који је 12. јула и очекивања су да ће добар део радова до тада бити завршен – навео је јереј Александар Лекић.

Председник Савета месне заједнице Недељко Цимеша подсетио је да је плац, на ком се гради храм, највећим делом откупила црква, а учествовали су и мештани који су сложни и имају велику жељу да црква што пре буде завршена.

-Када смо сложни све се може. Решени смо да се посао уради што пре. Пуно нам помаже башаидски свештеник Александар Лекић који ће служити у две парохије у Башаиду и у Банатској Тополи – сазнали смо од нашег саговорника.

Храм ће бити дужине 15 и ширине седам метара. Сви који су у могућности и желе да помогну прилозима могу то да учине на жиро рачун: 165-7010592032-47.

А.Ђ.

висока школа за образовање васпитача (2)

Радионица „Како да заволимо своје тело” у Високој школи

Aleksandra Djuran Април 3, 2024

Поводом обележавања јубилеја, 70 година Високе школе струковних студија за образовање васпитача, у овој образовној установи биће организована радионица „Како да заволимо своје тело”. Радионицу ће водити др Јелена Блануша, виши предавач на ВШССОВ.

Радионици заказаној за четвртак, 5. април у 14 сати, могу присуствовати студенткиње и све пунолетне особе женског пола.