Александра Дјуран, аутор са Кикиндски портал

Шта са гаражом у Доситејевој?

Aleksandra Djuran Марцх 26, 2024

Уклањање гараже у Доситејевој улици, за сада није могуће, истакао је Чедо Гверо, директор ЈП „Кикинда“.

-За рушење гараже, која никада није заживела, потребно је 30 милиона динара, стоји у елаборату који је урађен. Дупло, можда чак и више је неопходно како би се гаража привела намени за коју је и изграђена. Како статички пројекат никада није урађен, не можемо ни да је приведемо намени, нити може да се користи. Посебно питање је да ли постоји потреба за овим објектом. Овог момента важније је да уредимо паркинг места у улици Светозара Милетића где суграђани паркирају аутомобиле на зеленим површинама – рекао је Гверо.

Изградња објекта почела је давне 1988. године и никада није завршена. У финансирању је учествовао и ондашњи „Нафтагас“ јер је у близини управна зграда ове фирме, а никада приведена намени, гаража је у власништву локалне самоуправе.

Из саобраћаја искључено 15 возача због вожње у алкохолисаном и дрогираном стању

Aleksandra Djuran Марцх 26, 2024

На подручју Полицијске управе у Кикинди за дане викенда догодила се једна саобраћајна незгода у којој је причињена материјална штета у износу од 50.000 динара. Незгода се догодила због непредвиђене околности односно дивљачи на путу.

Због учињених саобраћајних прекршаја, захтев за покретање прекршајног поступка поднето су против 20 учесника у саобраћају и издато је 258 прекршајна налога.

Истовремено, из саобраћаја је због управљања возилом под дејством алкохола и психоактивних супстанци искључено 15 возача, од којих је четири задржано у трајању до 12 часова, јер је измерена количина алкохола у организму прелазила границу од 1,20 промила алкохола у организму.

Такође, откривено је 45 прекршаја некоришћења сигурносног појаса, 123 прекршаја прекорачења дозвољене брзине кретања возила и 95 осталих прекршаја.

Почиње рехабилитација путева и пешачких стаза

Aleksandra Djuran Марцх 25, 2024

До краја недеље почеће адаптација и санација коловоза на територији Града. Из буџета локалне самоуправе за радове је планирано 55 милиона динара и заједно са средствима из Покрајине у путеве ће ове године бити уложено више од 100 милиона динара што је знатно више него претходне, истакао је директор ЈП „Кикинда“ Чедо Гверо.

– Биће рехабилитован асфалт у улици Јована Јовановића Змаја од Башаидског друма до Михајла Пупина у дужини од 800 метара. На истом потесу биће урађено 65 паркинг места укупне површине 1.100 квадрата. Од Башаидског друма до Партизанске изградиће се 43, а од Блока И до кућног броја 162 ниће нова 22 паркинг места. У току је прикупљање документације за реконструкцију улице Михајла Пупина која ће се надовезати на Змај Јовину улицу и у којој ће такође бити изграђени паркинзи. Ова инвестиција износиће више од 50 милиона динара – рекао је Гверо.

Рехабилитоваће се укупно 3.000 метара путева. У другом рејону овим послом биће обухваћене улице: Ђуре Оличкова и Стевана Лакаи Гиге у дужини од по 240 метара, Киш Михаља у дужини од 350 метара заједно са 90 метара који се налазе на катастарској парцели 3329. У плану је и по 450 метара асфалта у улицама Милоша Црњанског и Вељка Петровића, 230 метара у Мирослава Антића и 150 метара у Железничком Новом Реду у улици Липа.

-Део другог рејона у којима су замењене азбест цементне водоводне цеви биће комплет сређене. Урадиће се и 890 метара пешачких стаза, међу којим бих издвојио део Албертове поред ДТД-а, од Иђошког пута до улице Мирослава Антића и са овим послом започињемо. Ту стазе није било и грађани су ишли путем. Пешачке стазе реконструисаће се и у улици Краља Петра Првог, од Дечијег и Школског диспанзера до Карађорђеве, на углу Масарикове и Жарка Зрењанина, али и у другом рејону где их нема – додао је наш саговорник.

У трећем кварталу године планирано је и уређење паркинга у центру Микронасеља, што ће бити наставак од прошле године. Пошто су код Блока Б уклоњене гараже сада ће бити изграђен приступни пут са двадесетак паркинга уз сам ритејл парк.

Ђорђе Кленанц из ЈП „Кикинда“ напоменуо је да су у план ушле улице које ће чинити целину по завршетку радова.

-Рехабилитација коловоза подразумева замену дотрајалог слоја асфалта на комплетној деоници новим асфалтом. То ће бити урађено и у Змај Јовиној улици која ће добити нови изглед након што се заврши изградња паркинга. Обимнији радови очекују нас у улици Михајла Пупина од Јована Јовановића Змаја до Светосавске. Ове године планирано је и постављање семафора на углу Змај Јовине и Партизанске како би се решило такозвано саобраћајно загушење на овој раскрсници – прецизирао је Кленанац.

Извођачи радова биће фирме „Војпут“ из Суботице и „Еко-градња“ из Зрењанина.

А.Ђ.

431789665-329419200134169-2563722756753303346-н

Кикинђанке успешне у Загребу: Хана и Петра Тодорић и Ена Гогић прве на музичком фестивалу

Aleksandra Djuran Марцх 24, 2024

Међународни фестивал „Воице оф тхе старс“ одржан у Загребу био је у знаку Кикинђанки. Од 67 учесника из шест земаља, сестре Хана и Петра Тодорић и Ена Гогић освојиле су прва места свака у својој категорији. У категорији „Светски хит“ са евровизијском песмом Невене Божовић-Круна Ена је била најбоља.

Сестре Тодорић биле прве у категорији „Ауторске песме“ и то Хана у узрасту од 12 до 13 и Петра у узрасту од 11 до 12 година.

На фестивалу у сали „Лисински“ учествовали су солисти узраста од шест до 16 година. Циљеви су развој уметности и афирмација младих музичких талената, подстицање њихове креативности, као и ширење заједништва и толеранције.

А.Ђ.

Четврт века од НАТО агресије: Опростити можемо, заборавити не смемо

Aleksandra Djuran Марцх 24, 2024

Четврт века од почетка ваздушних напада НАТО снага на територију тадашње Савезне Републике Југославије који су почели 24. марта 1999, обележено је полагањем венаца и уручењем плакета породицама погинулих бораца. Ђурђица Грбанушић имала је непуне четири године када је остала без оца Стевана Грбанушића.

-Остао је исечак из новина и приче оних који су га познавали. Успомена малтене да и немам и ова плакета која ми је уручена пуно ми значи. Мој отац погинуо је 1993. године као добровољац у Хрватској и жал за њим не престаје с обзиром на то да га се слабо сећам. Имао је непуних 35 година, колико ја имам сада. Иако је сахрањен у Београду, одакле је родом, не пропуштам да донесем цвеће на споменик, јер то је једино место у Кикинди где могу да му одам почаст – са тугом у очима прича Ђурђица Грбанушић.

Саша Јовица погинуо је 1992. године у селу Крањци у Хрватској. Имао је само 23 године.

-Сашу нисмо заборавили и често га спомињемо. Био је млад, ведар и добар младић – каже ујак Драган Ђуран.

Владимир Радојчић из удружења „Српски ратни ветерани“ подсетио је да је на 37 имена на спомен плочи испред споменика „Туга“, те да је ово дан када се Кикинда сећа свих погинулих у ратовима деведесетих.

-У плану је да се у скорије време оформи спомен соба у знак сећања на погинуле. Имамо погинуле чијих породица више нема и она ће чувати сећање како на њих тако и на све родољубе – напоменуо је Радојчић.

Најважније је да се не заборави и да се негује култура сећања. Морамо живети даље, али не треба опростити, казао је председник Скупштине Града Младен Богдан.

-Тек од 2012. године, када нисмо смели слободно да причамо, сада можемо бомбардовање да назовемо правим именом, злочиначком НАТО агресијом. Бомбе су пале на суверену и самосталну земљу, тадашњу Савезну Републику Југославију што је један од најтрагичнијих догађаја у новијој историји земље. Велико зло нам је тада нането и не смемо га заборавити. На нама је да са дужним поштовањем, одамо почаст и војницима и полицајцима, али и да се сетимо свих невиних жртава ратова деведесетих. Поштујемо породице погинулих, али и локалне самоуправе које нам помажу да очувамо културу сећања – казао је Богдан.

У Градској кући уручене су плакете породицама погинулих, а градоначелник Никола Лукач поздрављајући све присутне истакао је да је најважније сећати се оних који су платили највишу цену да бисмо ми данас живели у миру, јер нас опет исти притискају и нападају. Уколико смо јединствени и сложни одбранићемо нашу Србију.

-Кажу да је праштање за људе, али да ли икада можемо опростити сву децу погинулу у бомбардовању наше земље, све војнике, полицајце, резервисте, добровољце, наше суграђане, браће сестре, очеве и мајке, наше мајке и очеве. Опростити можда и можемо, али заборавити никада нећемо. Никада немојте да потцените силу која брани своју земљу, речи су мудрих људи који знају шта је патриотизам и како се воли своја груда. На жалост, данас многи моји суграђани знају и колика је цена те слободе, јер би породице погинулих дале све да им се најмилији врате. Кикинђани то јако добро знају како се воли свој град и како се брани држава и када је било најтеже нису рекли нећу. Платили су највишу цену и на нама је да их се сећамо док смо живи истакао је градоначелник Лукач и додао да данас, 25 година касније, треба заједно да градимо још бољу будућност.

Осим на споменику „Туга“ венци су положени на спомен плочи погинулим припадницима посебних јединица полиције у Полицијској управи, а у цркви Светог Николе одржан је парастос.

У пригодном програму учествовали су хор „Корнелије Станковић“, солисткиња Дајана Малогајски и ученици ОШ „Фејеш Клара“.

А.Ђ.

И пољопривредници у процесу регистрације могу да поднесу захтев за подстицаје

Aleksandra Djuran Марцх 24, 2024

Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде саопштило је данас да пољопривредни произвођачи могу да поднесу захтеве за остваривање права на подстицаје путем платформе еПодстицаји и за газдинства која су у процесу регистрације.

Како се наводи, ова могућност је обезбеђена да би се изашло у сусрет корисницима који су поднели захтев за регистрацију новог пољопривредног газдинства, а нису добили Решење о упису у Регистар пољопривредних газдинстава. Додаје се да ће обрада поменутих захтева уследити након што пољопривредна газдинства буду уписана у електронски Регистар пољопривредних газдинстава.

У саопштењу се наглашава да је потребно да се на парцелама које се налазе у пољопривредним газдинствима која су у поступку регистрације налази биљна култура и да ће само тако уписане парцеле и пре завршетка регистрације пољопривредног газдинства бити видљиве на платформи еПодстицаји и корисници ће имати могућност да поднесу захтев за подстицаје у биљној производњи.

Жито у солидном стању, сетва пролећних култура почеће у првим данима априла

Aleksandra Djuran Марцх 24, 2024

Озиме стрнине у у солидном стању. И поред тога што кише није било у протеклих 60 дана, добро се држе , сазнајемо од Зорана Симића, саветодавца Пољоприведне стручне службе.

-Има нешто залиха зимске влаге коју биљке још увек црпе. Међутим, бојим се да ће је брзо потрошити. Највећи део пољопривредника који су засновали озиме стрнине, пре свега пшеницу, завршили су са прихраном. Ефекат прихране је изостао јер није било падавина да се азот спусти у земљиште – каже наш саговорник.

Почеле су и грубе припреме за сетву пролећних култура. У кикиндском атару традиционално ће се сејати кукуруз и сунцокрет.

-Завршено је затварање зимске бразде како би се колико, толико, сачувала влага. Крајем месеца могуће је да почне сетва шећерне репе, која је у мањој земљи заступљена на нашим површинама. Мао ко ће се одлучити за мартовску сетву тако да очекујем да ће она почети почетком априла. Све ће зависити од температуре земљишта – наводи Зоран Симић.

У удружењу „Жита Србије” очекују да ће овог пролећа кукуруза и соје бити више посејано него прошле године и да ће кукуруз најмање заузети од 920.000 до 930.000 хектара. Јесенас је под пшеницом, јечмом и уљаном репицом, укључујући и површине под јаром пшеницом и јечмом, засејано 12 одсто површина мање у односу на годину раније. Очекује да ће се ове површине појавити као повећање у овогодишњој пролећној сетви.

Пролећна сетва ове године биће незнатно скупља него годину дана раније, али нипошто као што је била сетва 2022. године. Семенска роба јесте скупља у односу на претходну годину. Дизел гориво је такође поскупело у односу на лане, али с повраћајем акцизе на гориво оно је за пољопривреднике ове године јефтиније него годину дана раније, док су цене услуга у пољопривредној производњи минимално поскупеле, а цене минералних ђубрива су сада знатно ниже.

А.Ђ.

Средње школе доставиле план уписа: Новина трговински техничар и више занатских смерова

Aleksandra Djuran Марцх 24, 2024

План уписа у четири средњошколске образовне установе у Кикинди за школску 2024/2025. урађен је у сарадњи са локалном самоуправом, Филијалом Националне службе за запошљавање и Регионалном привредном комором. У школама има места за све мале матуранте са територије града. Новина од наредне школске године је да ће свако одељење имати максимално 28 ученика.

Економско – трговинска школа, уместо четири, наредне године уписаће пет одељења на шест образованих профила.

-Економско техничар је четворогодишњи смер, као и финансијско-рачуноводствени техничар који је поново уведен ове школске године. Од наредне школске имаћемо и трећи четворогодишњи смер трговински техничар, али остаје нам и смер трговац који ће бити трогодишњи у комбинованом одељењу са конобарима тако да ће их бити по 14. Пето одељење је такође трогодишњи и тражен је, а реч је куварима – сазнајемо од директора Роберта Вуњака.

Основна разлика између трговца и трговинског техничара је да они са трогодишњим образовањем одмах проналазе посао и немају амбиција да наставе школовање. Трговински техничар може да упише одређене факултете и приликом запошљавања са средњом стручном спремом има веће могућности на самом послу да постане руководилац. У школи се надају да ће компанија „ПС“ добити акредитацију од Министарства и да ће моћи у овој радњи да имају дуално образовање.

Техничка школа у Кикинди по традицији уписује највише одељења. Директорица Миланка Халиловић каже да су ђаци заинтересовани за подручја рада које нуде, те да ће ове године на располагању имати осам одељења, за једно више од прошлогодишњег уписа.

-У оквиру подручја рада електротехника уписујемо три четворогодишња профила: електротехничар рачунара и електротехничар за дијагностику на возилима и техничар информационих система. Четворогодишњи смер је и техничар друмског саобраћаја, а трогодишњи је возач моторних возила. У машинству су на располагању техничар за компјутерско управљање ЦНЦ машина, као четворогодишњи смер. Ове године, за разлику од од прошле имамо два трогодишња одељења. Једно ће бити бравар заваривач и друго оператер машинске обраде резањем – казала је Миланка Халиловић.

Смер оператер машинске обраде резањем је комплетно по дуалном образовању. Ученике који га упишу очекује пракса у „Гриндексу“ и „Мекафору“. Халиловићева додаје да ће се и наредне школске године потрудити да имају још трогодишњих смерова јер за њима постоји потреба.

Средња стручна школа „Милош Црњански, како истиче директор Милорад Карановић уписаће четири одељења.

– На четворогодишњим образовним профилима у следећој школској години уписаћемо занимање фармацеутски техничар, архитектонског и техничар за хемијску и фармацеутску технологију. Оператер у прехрамбеној индустрији је трогодишњи, као и пекар и они ће бити у једном комбинованом одељењу– рекао је Карановић.

У Гимназији „Душан Васиљев“ биће такође четири одељења рекла је директорица Мирјана Дражић.

-Уписујемо по 56 ученика на друштвено-језиком и природно- математичком смеру. Интересовање за упис у нашу школу расте из године у годину јер су средњошколци свесни да из Гимназије могу да упишу који год желе факултет – објаснила је Мирјана Дражић.

А.Ђ.

Хуманитарни концерт Женске певачке групе „Мелизми“ : На лепињи од равнице

Aleksandra Djuran Марцх 23, 2024

Женска певачка група „Мелизми“ Културног центра премијерно је, у Народном позоришту, извела музичко-сценско дело под називом „На лепињи од равнице“. Сценски је осмислио Драган Миливојевић из Новог Сада који се бави и израдом народних ношњи. На сцени су играчи и певачи представили причу смештену на почетак 19. века о двоје младих чија је љубав забрањена.

-У настојању да се сачува традиција и култура, заједно са Женском певачком групом „Мелизми“, осмислио сам мјузикл чији је циљ да прикажемо сву мултикултуралност која краси Војводину. Приказани су сетва, жетва, радови под отвореним небом. Поред тога публика је могла да види и обичај „Равена“ који се одржао једино у овој средини – истакао је Миливојевић.

Концерт је имао и хуманитарну ноту. У сарадњи са Црвеним крстом прикупљани су прилози за Онколошко одељење Болнице.

-Пуни смо позитивних утисака јер је публика подржала нашу иницијативу да помогнемо Онколошко одељење. Програм је изведен на седам језика, приказали смо ношње и обичаје и Мађара, Словака, Русина, Румуна, што показује нашу мултикултуралност и нашу љубав према традицији – рекла је Биљана Мандић из групе „Мелизми“.

Концерту су присуствовали градоначелник Никола Лукач и чланица Градског већа Валентина Мицковски.

-Програм који смо видели допринеће квалитету културних садржаја у нашем граду. Припреман неколико месеци, заједно са гостима који су се представили на сцени, одушевио је присутне. Овакви пројекти, али и све манифестације и програми које наш град има стављају нас на високу позицију на културној мапи Србије и отварају нам врата да и Кикинда буде престоница културе – навео је градоначелник Лукач.

У програму су учествовали и чланови културно- уметничких друштава „Мокрин“ и „Светозар Марковић“ из Новог сада, оркестар Миленка Мартића и Женска певачка група „Плетенице“ из Жабља.

А.Ђ.

Ускршњим играма у Сајану подједнако се радовали и млади и стари

Aleksandra Djuran Марцх 23, 2024

Сајан је био домаћин традиционалне манифестације „Ускршње народне игре“. У организацији Друштва за неговање традиције и екологије ,,Делибаб“, уз подршку локалне самоуправе и Месне заједнице Сајан, дружење деце, младих и удружења жена одржано је тридесети пут.

Ускршње аранжмане припремила су удружења жена из читаве Војводине, а позиву организатора одазвале су се и чланице „Сунца“ из Падеја.

-Припремили смо фарбана јаја, ускршње украсе на којима доминира зека, корпице и ручне радове. Радо долазимо у Сајан и волимо што смо део ове манифестације која је увод у најрадоснији хришћански празник. Све је израђено од природних материјала, а и јаја се најлепше офарбају у луковину или траве – сазнајемо од Драгице Раднов, председнице удружења „Сунце“.

Централни део свечаности је посвећен деци која су се у великом броју одазвала ускршњим играма, истакла је Силвија Тосеги, председница „Делибаба“.

-Сви су се одазвали позиву да увеличају наш јубилеј, 30 година од прве манифестације. Наш циљ је да очувамо обичаје и традицију и да је пренесемо на млађе. Учимо их на који начин су се некада фарбала јаја, како се кувала шунка, како се правила ускршња плетеница, која јела и колачи су се служили за Ускрс. Деца уживају у нашим играма трчању са јајетом у кашици, тражењу јаја, осликавању – навела је Силвија Тосеги.

Манифестацији је присуствовала Мелита Гомбар, чланица Градског већа.

-Манифестација приказује богатство културне баштине, лепоте традиције и ускршњих обичаја Мађара који живе на овом простору. Ускршња изложба је права симболика јер је јаје одувек значило препорода, обнове, рађања новог живота. Осмишљена да споји децу, младе и оне који су у старијој доби, даје печат мађарској традицији и историји и осликава нашу мултинационалну и мултикултурну средину – напоменула је Мелита Гомбар.

Председник Савета Месне заједнице Золтан Тот додао је да су „Ускршње народне игре“ једна од најзначајнијих манифестација у овом месту.

-Чињеница да траје три деценије говори колико је важна и значајна, не само за мештане Сајана, него и за читав град. Кроз њу чувамо народне обичаје и традицију и преносимо их на оне који долазе. Хвала локалној самоуправи која је помогла да се на прави начин обележи велики јубилеј – казао је Тот.

Учесници из Кикинде, Мокрина, Иђоша, Остојићева, Чоке, Нових Козараца, Падеја уживали су у дружењу, а било им је омогућено да посете и Завичајну кућу.

А.Ђ.