najčitaniji portal Severnobanatskog okruga
U holu Istorijskog arhiva Kikinda u sredu, 14. februara u 18 časova biće održano predavanje pod nazivom „Rokenrol i raspad Jugoslavije”.
Predavanje će održati master istoričar Dragoljub Mandić, a bazirano je na analizi raspada Jugoslavije iz ugla rok muzike. Okupljeni će čuti više o istraživanju tadašnje štampe i video materijala, zatim memoara i autobiografija, uz korišćenje postojeće naučne literature i publicistike objedinjeno.
U toku je gašenje požara u dvorištu u ulici Vojvode Putnika broj 63. Oko 16.30 sati komšije koje žive u dvorišnim stanovima prijavile su požar koji je izbio u pomoćnoj prostoriji u kojoj niko ne živi. Na sreću u požaru nema povređenih, a uzrok je za sada nepoznat. Osim prostora koji je u vlasništvu Grada, požar je zahvatio i krov stana Ljubiše Kovačevića.
-Nedavno smo završili renoviranje stana i ovih dana planirali smo da donesemo stvari kako bi se sin uselio. Vatra je zahvatila krov, a šta je sve uništeno saznaćemo tek kada odu vatrogasci i kada budemo ušli u stan – kaže Kovačević.
Prema Kovačevićevim navodima stanari u zajedničkom dvorištu obraćali su se lokalnoj samoupravi kako bi se rešilo pitanje napuštenog prostora koji je izgoreo.
Prošlogodišnji pobednik lige dvogodaca Žućko vlasnika Lazara Adamova Bilte mlađeg i gusan Crveni Miodraga Trnića finalisti su lige seniora 38. Svetskog prvenstva u nadmetanju guskova. Oba guska pokazala su srčanost i želju za pobedom i uspeli da uđu u završnicu takmičenja.
U kategoriji dvogodišnjaka finale su obezbedili gusak Aleksandra Adamova i gusan Danijela Ognjenova. Među jednogodišnjacima najbolji su se pokazali gusani Milana Dražića i Živice Terzića. Dobro utrenirani i u pratnji vernih pratilja beli „gladijatori“ dali su sve od sebe da se nađu u finalnom delu ovogodišnjeg prvenstva.
Borbe za finale nisu razočarale veliki broj gledalaca i ljubitelja belih „gladijatora“, a očekivanja su da će tako biti i u poslednjem kolu.
-Finale će biti održano u nedelju, 25. februara. Program počinje u 10 sati i pored finalnih nadmetanja u sve tri kategorije prisutni će moći da uživaju u revijalnim takmičenjima. Kako se finale uvek održava na sredokraći mesta stanovanja seniorskih finalista, ono će biti organizovano u ulici Milana Malenčića, a preostaje da se premeri gde je tačno pola puta – saznajemo od Živice Terzića, predsednika udruženja „Belo pero“, organizatora jedinstvenog nadmetanja.
Ove godine nadmetanja su počela 16. decembra i učestvovalo je više od 140 gusana u sve tri kategorije među kojima je najviše jednogodišnjaka.
Zbog radova na elektro mreži u ponedeljak, 12. februara bez struje će od 9 do 10 časova biti ulica Vinogradska od Teremijskog druma do Strelišta, a od 11 do 12 sati električne energije neće biti u Srboranskoj od Vojina Zirojevića do Moravske u Kikindi
Istog dana od 13 do 14 sati bez struje biti domaćinstva u Banatskoj Topoli u ulici Vuka Karadžića od Beogradske do Oslobodilačke
Generalni i gradski pobednik 24. „Dani vina“ je Nenad Miladinski sa crnim vinom, odlučili su enolozi nakon što su probali 195 uzoraka takmičarskih vina. Mesni pobednik je, takođe sa crnim vinom kaberne sovinjon, udruženje vinara i vinogradara „Šasla“ iz Iđoša, koje je i organizator pokrajinske manifestacije.
Marko Mirkonj, predsednik udruženja „Šasla“ ističe da su se uzorci predavali 7. i 8. februara i bili su razvrstani u pet kategorija, po zahtevu učesnika i to: belo, roze, šiler, crveno i voćno – desertno vino. Belih je bilo najviše, 73 uzorka, crnih 60, roze 46 i šilera 16. Takmičarska vina pristigla su iz svih krajeva Vojvodine: Sremskih Karlovaca, Temerina, Čoke, Mužlje, Čuruga, Dolova, Feketića, Starčeva, Iđoša, Kikinde, Novih Kozaraca i Nakova.
– Vina su ocenjivale četiri komisije sačinjene od enologa iz Čoke, Temerina, Mužlje i Novog Sada. Predsednik je bio Goran Adžić, enolog iz Čoke. Dodelili smo 40 zlatnih medalja, 64 srebrne i 63 bronzanih medalja. Ove godine uručićemo i dve plakete za našim dugogodišnjim saradnicima profesorima Đorđu Papoviću i Nadi Korać sa Poljoprivrednog fakulteta iz Novog Sad– rekao je Mirkonj.
Centralna manifestacija organizuje se u subotu, 17. Februara. Tradicionalno u podne u Domu kulture u Iđošu biće osveštana takmičarska vina, nakon čega će simbolično započeti orezivanje porodice Stepanov, prošlogodišnjih pobednika. Od 13 sati počeće degustacija vina, a u 14 je dodela pehara, medalja i nagrada.
Dušan Rakić, mladi stočar iz Iđoša bavi se kozarstvom. Kako napominje pre sedam godina intenzivno je počeo da razmišlja čime će se baviti, a cilj mu je bio da ima svoj posao i bude sam sebi gazda.
-Rešio sam da se oprobam u uzgoju koza i što sam više čitao o ovoj grani stočarstva to mi je bila zanimljivija. Tako sam 2018. godine kupio 35 jarića rase alpina sa kojima je sve počelo – otkriva nam Rakić.
Trenutno ima 75 koza u svom gazdinstvu, a kaže da će zaustaviti kada ih bude ima stotinu i 150.
-Interesantno je i to da se niko u porodici pre mene nije bavio poljoprivredom. Roditelji rade u firmama, a mene je oduvek vukla želja da se bavim stočarstvom. Moram da priznam da nije lako, međutim, kada se nešto jako želi u tome se i uspe – napominje Dušan.
Svoje zemlje nema i obradive parcele, kako bi pripremio hranu za svoje stado, dobija po pravu prečeg zakupa. Državne zemlje je sve manje, tako da stočari nemaju dovoljno na raspolaganju.
-Hranu dokupljujem i to su i najveći troškovi. Sreća je pa imam svoje mašine tako da ne plaćam usluge pripreme i obrade zemlje, kao i skidanje useva. Uzgajam najviše ječam i proso – istakao je naš sagovornik.
Izbor je pao na alpinu koja je mlečna koza odnosno daje dosta mleka. Osim toga za ovu rasu dobijaju se subvencije.
-Subvencije se isplaćuju godina za godinom. Za prošlu godinu bila je 7.000 dinara po komadu, a za ovu godinu, priča se da će biti 10.000 dinara. Svaka pomoć je dobro došla jer je uzgoj skup i ima puno troškova. Mleko predajem mlekari „Karpe dijem“ sa kojom sam zadovoljan jer su ispoštovali svaki dogovor – napominje mladi poljoprivrednik.
Rakić dodaje i da smatra da je najbolje da koze budu na ispaši jer na livadi ima svega što im je potrebno. Stoga se trudi da stoka što više vremena bude na pašnjacima. Svaka koza u proseku da tri litre mleka, ali treba napomenuti da pola godine, dok je zima, ne daju mleko.
Za ponedeljak, 12. februara, iz JP “Kikinda” najavljuju radove na vodovodnoj mreži, tačnije na prevezivanju cevovoda na vodozahvatu Šumice. Stoga će bez vode ostati potrošači u naselju Pristanište u Kikindi od 8 do 12 časova.
Mole se potrošači da obezbede dovoljnu količinu vode za svoje potrebe.
Radiolog, dr Vukosav Trkulja, načelnik Odeljenja radiologije Opšte bolnice dobitnik je nagrade Grada „Dr Ranko Petrović“ u oblasti zdravstva. Zbog obaveza nije bio u prilici da prisustvuje dodeli priznanja, te smo rešili da ga predstavimo sugrađanima.
Poznata je činjenica da je dr Trkulja iz Leskovca, i po završetku Medicinskog fakulteta došao je u Kikindu, međutim i nas je iznenadila informacija da je njegov otac Kikinđanin.
-Rođen sam u Skoplju. Moj otac je bio zaposlen pri vojsci i detinjstvo i mladost je proveo u Kikindi. Po završetku školovanja kao vojno lice služba ga je odvela u Makedoniju. U Skoplju smo rođeni moj brat i ja i proveli smo deo života u ovom gradu. Pošto se tadašnja država Jugoslavija raspala naša porodica obrela se u Leskovcu gde je otac dobio prekomandu – priča dr Trkulja.
Naš sagovornik u novoj sredini završio je školu i upisao Medicinski fakultet u Nišu.
-Nakon završenih studija trbuhom za kruhom došao sam u Kikindu. U rodnom gradu mog oca dobio sam prvo radno mesto i to u Hitnoj službi. U ovoj službi proveo sam tri godine nakon čega se otvorila mogućnost da se zaposlim u Bolnici. Na Prijemnom odeljenju radio sam nepunih godinu dana kada se ukazala mogućnost da specijaliziram radiologiju. Oberučke sam je prihvatio i od tada, pa do sada, i uveren sam do kraja radnog veka biću deo ovog odeljenja – dodaje naš sagovornik koji kao lekar radi već 15 godina.
Radiologija je, otkriva nam dr Vukosav Trkulja, lepa grana medicine. Dinamična je i u usponu je u svetu.
-Svakodnevno se u svetu otkrivaju nove metode i dijagnostike vezane za radiologiju. Neću preterati ukoliko kažem da je radiologija deo medicine koji najbrže napreduje i u dijagnostici i u preciznosti. Veliki je izazov kada stigne novi aparat i kada treba savladati novi način rada i pregleda. Vrlo je važna u lečenju i može da da odgovore na nedoumice lekara pošto nam omogućava da „zavirimo“ u unutrašnjost tela bez hirurškog zahvata – pojašnjava dr Vukosav Trkulja.
Priznanju Grada nije se nadao, ali mu je drago što je prepoznat njegov rad u najhumanijoj nauci.
-Veoma mi je drago što sam deo plejade dobitnika gradskog priznanja. Ona je dokaz da se cene lekari i lekarska profesija, a poseban je osećaj to što je prepoznat moj rad i zalaganje. Nagrada prija, ali je i obaveza da budem još bolji u poslu koji radim – zaključio je dr Trkulja.
Napominje i da ima odlične saradnike i osoblje, te da je Odeljenje radiologije za ponos.
-Imamo dva nova ultrazvuka, kao i skopijski RTG aparat koji se koristi prilikom pregleda jednjaka, želuca, creva. Ovaj aparat nema niko na teritoriji Grada, samo Bolnica. Pošto dobijemo odobrenje nadležnih počećemo i skopijska snimanja. Ranije smo ih radili na starom aparatu koji se pokvario i ne može da se popravi. Tu je i šezdesetčetvoroslajsni savremeni CT aparat čime je dodatno omogućena kvalitetna, savremena i pouzdana dijagnostika – naveo je načelnik radiologije.
Veliki teret tokom kovid pandemije podnelo je i ovo odeljenje koje je radilo 24 sata. I pored puno svakodnevnog posla zaposleni su uključeni u preventivni rad i preventivne preglede. Dr Trkulja smatra da su oni važni i potrebni jer je rana dijagnostika najvažnija na putu izlečenja.
-Bilo nam je teško da se organizujemo, ali je korist višestruka jer smo uspeli da otkrijemo razne promene u organizmu u početnim stadijumima. Trud se isplatio – istakao je dr Vukosav Trkulja.
Za medicinu se dr Vukosav Trkulja opredelio zato što voli da pomaže ljudima. Taj poriv se razvio u prvoj godini Gimnazije. Po povratku iz rata, njegov otac počeo je da oboleva od srca i želeo je da mu pomogne. Najbolji način za to bio je da se odluči za medicinu.
Zajedno sa suprugom svio je porodično gnezdo u Kikindi. Ima tri ćerke i uskoro će postati otac četvrtog deteta. Supruga mu je rođena u Nišu, a živela je u Leskovcu.
-Za Kikindu kaže „Nema mrdanje“. Oduševljena je ovom sredinom. Mesec dana nakon što je došla da živi u Kikindi otišli smo u Leskovac da posetimo naše. Kako se potpuno navikla na život u Banatu jedva je čekala da se vratimo sa juga životu ovde. Brzo je postala prava Banaćanka – ispričao nam je porodičnu anegdotu dr Trkulja.
Godina drvenog Zmaja, po kineskom kalendaru, počela je danas, 10. februara 2024. i trajaće do 28. januara 2025. godine. Sa svojom najbližom porodicom dolazak Nove godine obeležila je i Fen (62) koja je 2001. godine iz Kine došla u Srbiju. Sugrađanima je poznata kao vlasnica butika u Tržnom centru „Pijaca“.
-Do svoje 39. godine živela sam u rodnoj Kini. I suprug i ja radili smo u fabrici i živeli smo kao i svi drugi Kinezi. Imala sam jedno dete i kada sam ostala trudna i rešila da rodim i drugo dete došli smo u Srbiju – priča Fen.
Najpre su bili u Novom Sadu nakon čega su se preselili u Kikindu.
-Srpski mi je sada lak. U početku je bilo jako teško. Najviše reči naučila sam od mušterija. Srbija je moja druga kuća, volim što sam ovde – saznajemo od Fen.
Ćerka joj se zove Zuzu i vlasnica je robne kuće u Kikindi sa istim nazivom. Sa njom, sinom Jiho i unucima dočekala je kinesku 2025. godinu jer je običaj da se porodice i prijatelji okupljaju za posebnom večerom. Na trpezi je mnogo hrane – nudle, hot pot odnosno kotlić sa raznim povrćem i mesom, slani uvojci od kuvanog testa, nian gao, novogodišnji kolač od pirinča, riba, i mandarine, za koje se veruje da donose sreću u narednoj godini.
-Ranijih godina odlazila sam u Beograd gde ima restorana sa našom hranom i pripremala sve za svečanu večeru. Ove godine nisam stigla to da uradim tako da sam pripremila ono što sam mogla – dodaje Fen.
Svi unuci rođeni su u Srbiji i svi žive u Kikindi. Unuka Toto ima 12 godina i najveća je bakina podrška kada zapene sa srpskim jezikom, a pomaže joj i Toni. Svi oni zajedno čuvaju četvoromesečnog Hua.
Kineska Nova godina je i najveća godišnja migraciju ljudi na svetu, jer uoči praznika, milioni ljudi putuju da budu sa porodicom i prijateljima. Slavlje traje 15 dana i završava se Festivalom lampiona. Za godinu Zmaja Fen kaže.
-Biće dobra godina. Zmaj donosi napredak i bogatstvo. Ova godina dobra je za rađanje dece – navodi naša sagovornica.
Za lunarnu Novu godinu, običaj je da se prijateljima i članovima porodice daruju crvene koverte sa novcem (hongbao), kojima se želi blagostanje i sreća u Novoj godini.
Na panel diskusiji „Još jedna balkanska priča: perspektive mladih umetnika“ organizovanoj u Galeriji „Tera“ učestvovali su mladi umetnici i mladi kulturni profesionalci iz Kikinde, Beograda, Novog Sada i Pančeva među kojima je bila i Katarina Popović, vizualna umetnica iz Beograda koja prvi put samostalno izlaže u Galeriji „Tera“ sa izložbom „Balkanska priča“. Mlada umetnica okupljenima je govorila o tome koliko joj je važno što je dobila priliku da samostalno izlaže i to baš u galeriji koja je prepoznata širom sveta. Upravo ova izložba bila je inicijator panel diskusije okrenute mladim umetnicima i kreativcima i njihovim perspektivama nakon završenih studija.
U panel diskusiji učestvovali su i sugrađani Irena Kovač, vizualna umetnica, članica Umetničkog saveta Galerije „Tera“, Sonja Beloš, vizualna umetnica, Filip Bajilo, scenski dizajner i fotograf, Jelena Ciganović, kustoskinja – istoričarka umetnosti, kao i Viktor Cvejić, Bijenale mladih – organizacioni tim iz Beograda, Darija Dragojlović, vizualna umetnica, Multimedijalni centar Led Art – Šok zadruga iz Novog Sada i Nikola Gajić, vizualni umetnik iz Pančeva.
Govorilo se o ulozi institucija, generacijskog i intergeneracijskog umrežavanja kako u Srbiji tako i regionu, tendencijama u umetnosti, aktivnoj sceni kao i potencijalnim koracima koje svi zajedno možemo preduzeti kako bi se mladim umetnicima omogućilo delovanje u kulturnom prostoru, ispoljavanju kreativnog potencijala, i u suštini, bavljenje svojom strukom .
U okviru godišnjeg izložbenog programa „Tera“ je od ove godine uvela prateće aktivnosti. Cilj je da sadržaje poseti više publike, ali i da se kultiviše ukus novih i potencijalnih konzumenata kulturnog sadržaja iz našeg grada.
Svaka izložba imaće barem jednu dodatnu aktivnost koja je u uskoj vezi sa sadržajem, temom ili širim kontekstom tekuće izložbe. U planu su stručna vođenja, panel diskusije i razgovori sa umetnicima, umetnički performansi, kamerni muzički programi ili međusektorski „džoint-venture“ događaji u kojima će se uključiti i sektor koji deluje van prostora umetnosti i kulture.
