Aleksandra Djuran, autor sa Kikindski portal

428673276-885186146949389-6445394416502393340-n

Festival arheološkog filma u Muzeju

Aleksandra Djuran February 21, 2024

Prateći program instalacije „Meta hjuman“ u Narodnom muzeju je Festival arheološkog filma. Program počinje danas 21. i traje do petka, 23. februara. Projekcije filmova počinju u 18 sati, dok su reprizni termini za školske grupe, istim danima, od 10 do 17 sati.

Danas su na programu dva filma i to „Srednjokovna moda“ i „Toplica u srednjem veku“ autorke Svetlane Ilić. Sutra su filmovi „Antička žena na Balkanu“ i „Video igre arheologije autora Bojana vokrkapića odnosno Fondacije „Neozoik“. Poslednjeg dana, u petak, mogu se pogledati projekcije filma „Novo brdo: Grad srebrni i usitinu zlatni“ autorke Svetlane Ilić i „Kad su kamile šetale Balkanom“ Fondacije „Neozoik“.

Festival se organizuje u saradnji sa Narodnim muzejom Srbije.

Deci predškolskog uzrasta, učenicima nižih razreda osnovnih škola i porodicama su na raspolaganju radionice o praistoriji u muzejskom Klubu. Projekcije filmova i radionice su besplatne.

Jubilej programa „Zajednici zajedno“: Posvećeni unapređenju obrazovanja

Aleksandra Djuran February 20, 2024

Svečanom obeležavanju jubileja, 15 godina društveno odgovornog programa kompanije NIS „Zajednici zajedno“, prisustvovali su gradonačelnik, Nikola Lukač, član Gradskog veća Saša Tanackov i predstavnik korisnika sredstava projekta „Zajednici zajedno“ dr Dušan Prekratić. Ovogodišnji konkurs Programa posvećen je obrazovanju i nauci i usmeren je na podršku projektima osnovnih i srednjih škola u domenu osavremenjivanja nastavnog procesa i infrastrukture objekata, kao i projektima naučno-istraživačkih organizacija i naučno-tehnoloških parkova radi unapređenja infrastrukturnih i inovacionih kapaciteta naučnih ustanova.

U okviru svečanosti, koja je održana u Palati Srbija, predstavljeni su rezultati 1.136 projekata, koji su realizovani u 13 gradova širom zemlje, a u koje je uloženo 1,7 milijardi dinara. Obraćajući se prisutnima, Kiril Tjurdenjev, generalni direktor NIS-a je istakao, da je u toku programa „Zajednici zajedno“ unapređen rad više od 180 obrazovnih ustanova, 40 institucija kulture, 45 bolnica i domova zdravlja.

Da je kompanija NIS stub energetskog snabdevanja naše zemlje, kao i da je jedna od najuspešnijih kompanija, rekla je u svom govoru ministarka energetike, Dubravka Đedović Handanović. Događaj su uveličali i ministarka nauke Jelena Begović, ministarka prosvete Slavica Đukić Dejanović i ministarka zdravlja Danica Grujičić kao i predstavnici drugih gradova i lokalnih samouprava.

Za 15 godina saradnje preko programa “Zajednici zajedno” Kikinda je dobila blizu 272 miliona dinara, a podržana su 172 projekta.

A.Đ.

Saopštenje GrO SNS: Nove besmislice iz Đilasovog „preduzeća”

Aleksandra Djuran February 20, 2024

Funkcioneri lokalnog odbora Stranke slobode i pravde kao da se takmiče u besmislu. Bez obzira što je javnost odavno prestala da se bavi saopštenjima lokalne filijale ovog Đilasovog preduzeća, njihovi funkcioneri i dalje pišu bez smisla i logike, stoji u saopštenju GrO SNS.

Pravdajući svoje postojanje i bavljenje „politikom“, ili kako mali Perica misli da se to radi, oni se ovog puta brane od „napada“ Srpske napredne stranke, koji se, naime, nije ni desio. Velikim, ali praznim rečenicama, različiti sledbenici Zorana Mileševića, koji je od građana i građanki Kikinde oteo 220 miliona dinara, pokušavaju da opravdaju svoje postojanje i dodvore se gazdi, u želji za pohvalom, tapšanjem po ramenu ili poslasticom.

U nizu potpunih besmislica koje izlaze iz kuhinje „Narvika“, pojavila se i nekakva peticija za smenu gradonačelnika, Nikole Lukača, koju “potpisuju” anonimni građani, izmišljene osobe, likovi iz stripova i crtanih filmova, a koju, uzgred rečeno, jedan čovek može da popuni bezbroj puta. Sve odiše željom da zaposleni u Đilasovom preduzeću ponovo opljačkaju budžet Grada, zaduže građane, pozatvaraju fabrike i napune svoje bankovne račune. Baš kao što su to nekada radili.

Umesto praznih i besmislenih saopštenja i peticija, gospodo i gospođe iz Stranke slobode i pravde, saopštite nam kada vaš lider, Zoran Milešević, vraća 220 miliona dinara koje je oteo građanima Kikinde! Taj odgovor željno čekaju Kikinđani, dok se vi igrate politike.

I ne potcenjujte građane, jer njihova ocena politike i rezultata je nepogrešiva. Zato ste tu gde jeste i gde ćete ostati nakon lokalnih izbora koji nam slede, navodi se u saopštenju kikindskih naprednjaka.

Nikad brže: Završen upis prvaka prema odluci o rejonizaciji

Aleksandra Djuran February 20, 2024

Upis prvaka u šest gradskih škola završen je 15. februara. Upis je, navodi predsednika Aktiva direktora osnovnih škola i direktor OŠ „Žarko Zrenjanin“ Tihomir Farkaš, na veliko zadovoljstvo prosvetnih radnika, završen brzo i efikasno. Mališani koji će prvi put sesti u školske klupe upisani su prema odluci o određivanju područja za upis dece u osnovne škole na teritoriji Kikinde. Praktično, vodilo se računa o teritorijalnoj pripadnosti odnosno blizini škole u odnosu na adresu stanovanja.

-Bilo je razumevanja kod roditelja i broj žalbi koji je pristigao je minimalan. Sve one su rešene i škole mogu da se posvete testiranju prvaka i ostalim aktivnostima za prijem novih učenika. Postigli smo željeni cilj, a to je da sve gradske škole imaju optimalan broj đaka u odeljenjima. Rejonizacijom smo pružili svim učenicima šansu da imaju ravnopravno obrazovanje, a izbegli smo i tehnološke viškove u prosveti – dodao je Farkaš.

U školskoj 2024/2025. godini, osnovne škole „Jovan Popović“, „Đura Jakšić“ i „Feješ Klara“ imaće po dva odeljenja prvaka, s tim što je u „Feješ Klari“ jedno odeljenje na srpskom i jedno na mađarskom jeziku. Škole „Sveti Sava“, „Vuk Karadžić“ i „Žarko Zrenjanin“ upisale su po tri odeljenja.

– Imamo dosta učenika da sve škole imaju dovoljan broj odeljenja i da ne bude viška obrazovnog kadra i to smo i pokazali. Naišli smo na veliko razumevanje roditelja i Komisija za rejonizaciju zahvaljuje svima, a pre svega roditeljima koji su razumeli potrebu da se sistem što bolje organizuje. U formiranim odeljenjima imaćemo optimalne uslove za rad i obrazovanje dece – precizirao je Tihomir Farkaš.

U šest gradskih škola upisano je 322 prvaka, dok će ih sa devet škola u selima biti više od 400.

A.Đ.

427913888-1439041773389892-6658537330383729629-n

Uspeh kikindskih balerina na takmičenju u Beču

Aleksandra Djuran February 19, 2024

Učenice baletske škole u Kikindi osvojile su dve zlatne i jednu bronzu medalju na internacionalnom takmičenju u Beču pod nazivom „VIENA DENS NAU“. Učenice pripremne grupe osvojile su prva mesta sa koreografijama „Flešlajt“ u mini kategoriji i „Džeronimo“ u dečijoj kategoriji. Dorotea Borenović je sa svojom koreografijom „Dark Dora“ osvojila je treće mesto u kategoriji juniora.

Na festivalu su učestvovale plesne grupe iz Egipta, Italije, Mađarske, Rumunije, Nemačke, Austrije i Srbije. Podršku kikindskim balerinama da otputuju u Austriju pružili su lokalna samouprava, Kulturni centar i „Grindeks“.

Pojačana kontrola saobraćajne policije: Provera vozača autobusa i teretnih vozila

Aleksandra Djuran February 19, 2024

Ministarstvo unutrašnjih poslova u saradnji sa Evropskom mrežom saobraćajne policije od danas, 19. do 25. februara organizuje akciju pojačane kontrole saobraćaja usmerenu na kontrolu poštovanja propisa vozača komercijalnih vozila autobusa i teretnih vozilima. Osim navedenog kontrolisaće se i vozači koji obavljaju transport opasne robe, istakao je načelnik Odeljenja saobraćajne policije Policijske uprave u Kikindi, potpukovnik Vladan Tomić.

-Proveravamo, pre svega, tehničku ispravnost vozila, vreme upravljanja i odmora vozača. Kontrolišemo i da li je vozač konzumirao alkohol, da li se pridržava propisane dozvoljene brzine i da li koristi sigurnosni pojas. Upravo ovo su i najčešći prekršaji koji prave vozači transportnih vozila i autobusa. Apelujem na vozače da se pridržavaju svih propisa Zakona o bezbednosti saobraćaja i Zakona o radu članova posade motornih vozila – rekao je Tomić.

Analize saobraćajnih nezgoda u 2023. godini pokazuju da su teretna vozila učestvovala u 5.535 saobraćajnih nezgoda od kojih su gotovo dve trećine izazvali upravo vozači ovih vozila. S druge strane, autobusi su učestvovali u 1.553 saobraćajne nezgode od kojih su oko trećinu izazvali vozači autobusa.

Naš sagovornik dodao je i da vozači motornih vozila treba da obrate pažnju na ugroženu kategoriju učesnika u saobraćaju pešake bicikliste i starije. Sa druge strane i biciklisti treba da poštuju propise i da koriste biciklističke staze i trake, da se ne kreću po trotoarima.

A.Đ.

419253722-833633102140420-1765488318384090740-n

Akcija dobrovoljnog davalaštva krvi

Aleksandra Djuran February 19, 2024

Crveni krst Kikinde i Zavod za transfuziju krvi Vojvodine danas, 19. februara organizuju još jednu akciju dobrovoljnog davalaštva krvi. Dragocenu tečnost sugrađani mogu dati od 8.30 do 13 časova.

Davalac krvi može da bude svaka zdrava odrasla osoba, starosti od 18 do 65 godina kod koje se lekarskim pregledom i proverom krvne slike, odnosno nivoa hemoglobina, utvrdi da davanje krvi neće ugroziti nju niti osobu za koju bi se ta krv upotrebila. U našoj zemlji muškarci mogu da daju krv na tri meseca, a žene na četiri meseca.

Veliki broj reklamacija za usluge upućen kompaniji FCC

Aleksandra Djuran February 18, 2024

Ispred prostorija kompanije FCC, u subotu, u vreme kada je za građane otvoren šalter za žalbe, zatekli smo veliki broj sugrađana koji su želeli da razreše probleme i nedoumice koje imaju zbog računa za odnošenje otpada. Neki od problema, kako smo saznali, od okupljenih datiraju više godina. Takav problem izložio nam je Đuro Grubišić.

-Došao sam još jednom da prijavim promenu broja članova domaćinstva. Ranije sam se obraćao pismenim putem i nisam dobio nikakav odgovor. Sada sam rešio da lično iznesem problem kako bi mi neko dao odgovor kada će on biti rešen. Već pet godina pokušavam da uradim promenu broja članova u domaćinstvu i niko ne reaguje – dodao je Grubišić.

Irena Barna donela je račune od čitave 2023. godine.

-Želim da mi neko pokaže koji mesec nije plaćen. Dobila sam velik račun i ispalo je da nijedan račun FCC-a nisam platila pola godine unazad. Tu su računi od januara do decembra koji su dokaz da sam redovan platiša, pa sada neka mi pronađu koji mesec nije plaćen – ogorčena je sugrađanka.

Sveštenik Jožef Mela žalbu je uputio u ime Rimokatoličke župe.

-Crkvi u Banatskoj Topoli stigao je dopis da im se javi kvadratura. To sam i uradio i nikakav odgovor mi nije stigao na mejl. Poslao sam i preporučeno pismo i na adresu u Kikindi i na adresu centrale kompanije u Beogradu i nikakav odgovor nemam. Iako redovno plaćamo odnošenje otpada na računu nema traga da sam i jedan dinar uplatio. Niko ne zna koliki je iznos koji treba da plaćamo. Na računu piše da je iznos 2.066 dinara, pa ispod toga da je za uplatu 1.300 dinara. Šalju i račun na 717 dinara već tri puta. On je plaćen, a nema traga o tome. Želim da konačno rešimo šta i koliko plaćamo i zašto se uplate ne vide – dodaje Jožef Mela.

Podsetimo da korisnici komunalnih usluga sa teritorije Grada od 1. februara 2024. godine na adresi Generala Drapšina broj 20, imaju pravo da podnose reklamacije odgovornoj osobi ispred kompanije FCC Kikinda. Radno vreme rada sa strankama je svake subote od 9 do 13 časova.

A.Đ.

Iđoš domaćin pokrajinske manifestacije „Dani vina“

Aleksandra Djuran February 16, 2024

Centralna manifestacija 24. „Dani vina“ organizuje se u subotu, 17. februara. Tradicionalno u podne u Domu kulture u Iđošu biće osveštana takmičarska vina, nakon čega će simbolično započeti orezivanje porodice Stepanov, prošlogodišnjih pobednika.

Od 13 sati počeće degustacija vina, a u 14 je dodela pehara, medalja i nagrada.

Generalni i gradski pobednik je Nenad Miladinski sa crnim vinom “Granit”, odlučili su enolozi nakon što su probali 195 uzoraka takmičarskih vina.

Mesni pobednik je, takođe sa crnim vinom kaberne sovinjon, udruženje vinara i vinogradara „Šasla“ iz Iđoša, koje je i organizator pokrajinske manifestacije.

Na Železničkom groblju uklonjeni bolesni četinari, tvrde u crkvenoj opštini

Aleksandra Djuran February 16, 2024

Stabla četinara na Železničkom groblju posečena su nakon što su dobijene sve dozvole nadležnih javnih i crkvenih institucija. Brigu o ovom groblju vodi Crkvena opština, a kako ističe Dragan Todorović, predsednik Crkvene opštine Kikinda pri hramu Svetog Nikole u proteklih sedam godina radi se na iznalaženju najboljeg rešenja za uklanjanje drveća.

-U vreme sadnje četinari su imali svoju ulogu. Kako godine prolaze došlo je do inverzije korena koji oštećuje nadgrobne ploče, a postojala je i opasnost da se naruše spomenici. Stabla su visoka i krta tako da se grane odlamaju i realna su opasnost, a ukoliko bi samo drvo palo oštetilo bi najmanje desetak spomenika. Crkvenoj opštini stiglo je više pritužbi građana na oštećenja koja su izazvali četinari – objasnio je Todorović.

Poštovani su svi zakoni doneti u javnom interesu, ali i pravila Srpske pravoslavne crkve pre nego što su stabla posečena.

-Pre sedam godina zatražili smo mišljenje o zdravstvenom stanju stabala gde nam je potvrđeno da 29 četinara treba ukloniti usled bolesti jer postoji opasnost da padnu. Ovaj zaključak uputili smo Eparhiji banatskoj i dobili smo saglasnost da se sruše stabla koja nisu zdrava. Čitav ovaj proces trajao je sedam godina i pošto su sve dozvole dobijene organizovano je obaranje drva prilikom kog je strogo vođeno računa da ovaj posao ne ošteti spomenike – precizirao je naš sagovornik.

U interesu crkve, ali i građana je da se ovo groblje uredi.

-Na Železničkom groblju najmanji problem bila su stabla. Ono je neograđeno i, na žalost, erozija može dovesti do ozbiljnih oštećenja. Crkvena opština dugo godina unazad pokušava da uredi ovo groblje, međutim to ne zavisi ni od crkve, ni od lokalnih organa. Naime, bilo je sahranjivanja van granica groblja i sada smo u problemu jer ne možemo da postavimo ogradu, a da ona ne ide preko grobova. Oni su posebno zaštićeni i njihovo narušavanje je krivično delo. Lokalna samouprava ima razumevanja za ovu situaciju, a siguran sam da bi i građani pozdravili našu inicijativu da Železničko groblje dobije izgled kakav zaslužuje – kaže Dragan Todorović.

Crkvena opština u planu ima i izgradnju kapele i uređenje prilaza groblju i parkinga, ali za bilo kakvo projektovanje i radove najpre je neophodno utvrditi granicu groblja.

A.Đ.