Култура Архиве | Page 56 of 99 | Кикиндски портал

Кларинетски концерт са делима модерних аутора: Матија свира душом

Igor Crnogorac May 8, 2024

Матија Француски, кларинетиста, несуђени гитариста, Кикинђанин на студијама на Музичкој академији у Љубљани, одржао је вечерас концерт за своје суграђане у сали КУД „Еђшег“.

– Веома сам почаствован што имам могућност поново да свирам у свом родном граду. Овде сам свирао матурски концерт, затим када сам био на првој години. Наступ је био планиран и за прошлу годину, али није одржан због познатих трагичних догађаја у нашој земљи – каже Матија.

Овај даровити музичар започео је школовање у Основној музичкој школи „Слободан Малбашки“, на одсеку гитаре и, после пет година, решио да упише и кларинет, код наставника Марка Ћурчића. Основно четворогодишње школовање за овај инструмент завршио је по убрзаном програму – за годину дана завршавао је двогодишњи програм.

– Тај инструмент ме је више привукао и више сам се повезао са њим јер није као сви остали инструменти, има јако леп тон, боја звука је предивна, од дрвета је, што значи да звук живи јер је природан материјал. Када свирам, целу душу уливам у инструмент – прича Матија.

Он је студент треће, завршне године, у класи професора Тадеја Кенига. После основних студија, преостају му још две године мастера, а затим има сасвим конкретне планове, али и жеље.

– Можда ћу се запослити у школи и, надам се, свирати у оркестрима, мада би ми највећа жеља била да са музиком путујем светом – искрен је Матија.

Пре концерта у Кикинди одржао је концерт у својој средњој школи „Исидор Бајић“ у Новом Саду и, каже, веома је задовољан наступом. За вечерашњи концерт имао клавирску пратњу корепетитора Оскара Ритера, професора новосадске Академије уметности. Пред бројном публиком извео је дела Шумана, Франсеа, Бериа, Вауда и Ковача, писана за клавир и кларинет и за соло кларинет.

– Осим Шумана, то су све композитори 20. века, значи и модернијег звука. Матија изводи и једно дело експерименталне музике аутора Лучана Бериа, композитора који се бавио истраживањем могућности инструмента. То су нагли скокови из висине у дубину, из гласног у тихо, композиције су технички веома захтевне јер је неопходна посебна техника језика и уста, снага дувања и издржљивост. Његов професор је рекао да је, од када постоји словеначка академија, он тек други студент који свира дело тог композитора. Веома сам поносна – рекла је Матијина мајка, Ева Француски Арањош, професор клавира.

На почетку концерта о Матији је причала Маргита Детари, директорица Музичке школе у Кикинди у којој је он пронашао и започео свој музички пут. Судећи по досадашњим постигнућима, Матију очекује озбиљна уметничка каријера, али верујемо да ће део ње увек бити и концертирање за његове Кикинђане који су му, и овога пута, пружили пуну подршку.

С. В. О.

Расписан литерарни конкурс поводом седмог „Дана Раше Попова”

Aleksandra Djuran May 6, 2024

Удружење грађана „Раша Попов” из Мокрина, поводом седме манифестације „Дан Раше Попова”, расписало је песнички конкурс на тему „Не дирај ми снове” . Право да учествују имају ученици основних школа. Уз песму је потребно послати: име и презиме ученика, име предметног наставника, назив школе, контакт телефон и свој мејл.

Жири ће за победничку песму доделити награду „Рашин шешир”, и поред ње две друге и три треће награде. Песме је потребно послати до 5. јуна на ћириличком писму, у фонту Times New Roman, величина 12 и у Word формату. Стихове слати искључиво електронским путем на имејл-адресу: danrasepopova@gmail.com.

Награђени учесници читаће своје стихове на завршној манифестацији „Дан Раше Попова” у Мокрину.

Ускршња изложба мокринских аутора

Aleksandra Djuran May 5, 2024

Ускршња изложба мокринских аутора отворена је у Галерији Дома културе у Мокрину. На изложби, коју је организовало удружење грађана „Раша Попов“ су приказане разнолике форме уметничког израза од уља на платну, уметничке фотографије до скулптура, дизајна, као и стрипова.

-Уметност у Мокрину није само изражавање вештине, већ и израз духа, додир музе, снаге и истине. У уметности се огледа љубав према завичају, животу, према свему што нас чини људима. Кроз радове које са поносом излажемо на овој изложби провлачи се нит која нас повезује са кореном наше постојбине, са својом причом и својом судбином. Ова изложба није само галерија слика, фотографија, скулптура, дизајна или стрипова, она надраста све то и много је више од тога. Ово је изложба душе Мокрина, изложба његових снова, његових страхова, његове радости, она задире у поре његове душе и открива нам суштину Мокрина – истакао је председник УГ „Раша Попов“ Живко Угреновић.

На изложби су дела Танета Ибрајтера, Валентине Чавић, Васике Тенкеша, Дејана Чавића, Душка Рамаија, Емилије Деспотов, Зорана Маленчића, Зорана Тенкеша, Зорана Србљина,Имреа Сабоа, Зорана Зрнића, Милана Рамаија, Милана Перића Дракуле, Милоша Србљина, Мирослава Антића, Николе Чавића, Слободана Бадрљице и Спасоја Кулаузова.

У Галерији „Нова”: Изложба најзначајнијих уметника прве половине 20. века

Aleksandra Djuran April 30, 2024

У Галерији „Нова” отворена je изложба „Седам деценија посвећености – Галерија Дома Војске Србије 1953–2023”. Реализује се у сарадњи Медија центра „Одбрана”, управе за односе са јавношћу Министарства одбране , а изложба је премијерно приказана у децембру 2023. у Галерији Дома војске Србије, истакла је Јелена Кнежевић, начелница поменуте галерије и ауторка изложбе.

-Најрепрезентативнија дела која се баштине у нашој збирци налазе се на изложби насталој поводом обележавања 70 година њеног постојања и рада. Кикинђани ће имати прилику да виде дела из прве половине 20. века попут радова Саве Шумановића, Јована Бјелића, међутим оно што чини окосницу уметничке збирке јесу дела настала на нашој чувеној манифестацији „Народно ослободилачка борба у делима ликовних уметника Југославије“. Она се скоро две и по деценије одржавала у нашој галерији и окупљала је врхунске уметнике са простора некадашње земље – навела је Јелена Кнежевић.

У галерији Народног музеја изложене су слике Влаха Буковца, Љубе Ивановића, Марина Тартаље, Мила Милуновића, Косте Хакмана, Јована Бијелић, Петра Лубарде, Зоре Петровић, Милана Коњовића, Пеђе Милосављевића, Миће Поповића и многих других. Посетиоци могу да виде и скулптуре истакнутих вајара Нандора Глида, Томе Росандића, Ангелине Гаталице, као и радове примењених уметника Велимира Вукићевића, Боривоја Дедића, Аранке Мојак, Гордане Глид и Вање Жанко.

-Очекујем да суграђани изложбу посете не једном, него више пута. Свако може да пронађе дело за себе. Уједно ово је одличан преглед националне историје уметности. Наш циљ и стратегија је да бар једном годишње имамо изложбе које гостују из већих градова и које подразумевају сарадњу са већим установама од наше, са богатијим фондом. На тај начин пружићемо прилику Кикинђанима да могу и у свом граду да виде вредна дела националне уметности – рекла је директорица Народног музеја Лидија Милашиновић.

Отварању изложбе присуствовала је и чланица Градског већа Валентина Мицковски.

-Сигурна сам да ће сарадња Галерији Дома војске Србије и кикиндског Народног музеја бити плодоносна. Могућности има у реализацији заједничких пројеката, размени знања, али и изложби. Позивам суграђане да посете изложбу јер имају могућност да погледају оригинална дела најзначајнијих сликара и вајара наше земље – напоменула је Валентина Мицковски.

За визуелни идентитет изложбе побринула се Маја Вучковић из Медија центра „Одбрана”, а рецензије потписују др Маријана Мраовић из Војног архива и др Катарина Живановић из Галерије САНУ. Изложба ће бити отворена до 6. јула.

A.Ђ.

Музеј “Тера” на Светски дан скулптуре – за уважавање и уживање у вајарском делу

Igor Crnogorac April 27, 2024

Центар за ликовну и примењену уметност „Тера“ обележиће данас (субота, 27. април), у Музеју у некадашњој касарни, Светски дан скулптуре. У овогодишњем програму су радионице, предавање, стручна вођења кроз сталну поставку Музеја и музички програм.

У 12.30 и 14.30 почеће стручна вођења кустоса Тијане Тошевски, историчара уметности кроз сталну поставку Музеја. Од 13 сати биће уприличена вајарска радионица за пензионере, „Музеј као предложак”, са ментором, вајаром, Игором Смиљанићем.

Предавање „Како направити и загубити скулптуре – лични примери” одржаће Мрђан Бајић, један од најзначајнијих српских савремених вајара и учесника осмог Симпозијума „Тера“. Бајић је, прошле године, на свих пет нивоа Музеја савремене уметности у Београду, имао самосталну ретроспективну изложбу „Непоуздани приповедач“, коју је посетило више десетина хиљада људи. Његово предавање заказано је за 16 сати.

Од 18 сати заинтересовани ће моћи да учествују у ликовној радионици „Вечерњи акт“ на којој ће ментори бити вајарка Соња Белош и дизајнер Филип Бајило. Програм ће се завршити ди-џеј сетом Милане Никић, „Бетон и шљокице“.

Међународни дан скулптуре обележава се последње суботе у априлу ради подизања свести, популаризације, уважавања и уживања у скулптури.

После успешног пролећног из КУД-а „Мокрин” најављују концерт за Ускрс

Aleksandra Djuran April 26, 2024

Културно уметничко друштво „Мокрин” организовало је „Пролећни певачки концерт“ на ком су, осим домаћина, наступили Женска певачка група КУД-а „Марија Бурсаћ” из Банатског Великог Села, Женски хор „Лира” из Новог Кнежевца и ВИС „Бисери” из Великог Семиклуша из Румуније.

Према речима Владимира Милованова, уметничког руководиоца Женске и дечије певачке групе КУД-а „Мокрин”, програм је био богат и разноврстан програм.

-И публика је певала са извођачима, а на самом крају сви учесници заједно су отпевали песму „Ово је Србија”. То је изазвало мноштво позитивних емоција. Искористио бих ову прилику да позовем публику да буде са нама на „Ускршњем концерту”, који организујемо првог дана Васкрса 5. маја. Тада ће учествовати сви фолклорни ансамбали и певачке групе – истакао је Милованов.

Коњи племенита рода: представљено капитално дело Драгана Страјнића

Igor Crnogorac April 25, 2024

О коњима и коњарима приче уплетене у историју града, са мноштвом фотографија, доноси, у књизи „Гриве кикиндске“, Драган П. Страјнић, правник, пољопривредник, приватни предузетник, песник, музичар, композитор, одгајивач коња. Своје дело представио је вечерас у препуној сали Културног центра. Чланови Кикиндског коњичког удружења „Банат“ чији је почасни председник, приредили су му изненађење и дошли по њега са осам фијакера.

Књига је капитално дело за историју нашег града, истакао је в. д. директор Културног центра, издавача овог дела, Марко Марковљев.

– Срећан сам и наша установа је изузетно почаствована. Драган Страјнић је легенда овог града, један од покретача Дана лудаје, човек који је учествовао у свим битним догађајима у граду – у изградњи Спортског центра, Хотела „Нарвик“, Мотела „Ловац“, али, на првом месту је љубитељ коња и мислим да ће највише по томе и остати препознат – рекао је Марковљев. – Књига се не односи само на породицу Страјнић, већ на све коњарске породице у нашем граду и на све који су се бавили коњима, за шта је неопходна велика љубав, јер коњи су, како је рекао Страјнић, најбољи човекови пријатељи – увек су били ту да помогну, да раде, и он је то лепо описао и прошарао породичном историјом и сећањима људи који су учествовали у стварању коњичког спорта у Кикинди.

У име локалне самоуправе, промоцији је присуствовала Валентина Мицковски, чланица Градског већа за културу и образовање.

– У име градоначелника, својих сарадника и своје име, честитам Драгану на иницијативи веома значајној за наш град јер говори о његовој животној инспирацији, о његовој страсти према овим дивним животињама, али и о очувању традиције и културе наших народа у Банату – рекла је Мицковска.

Сам аутор напоменуо је да историју узгајања коња и коњичког спорта још нико није обрадио.

– Град има јако богату прошлост и садашњост у вези с коњима и коњичким спортом. Како сам и сам коњар, одлучио сам да је саберем и оставим за будуће генерације. Кикинда је, до шездесетих година прошлог века, имала од пет до седам хиљада коња којима се обрађивало 50 хиљада хектара земље. Прва писана документа о спорту била су управо о коњичком спорту. Сви грофови са овог подручја су гајили коње и то је била ствар престижа. Чак смо имали првака Европе из Кикинде, Водијанера, зетa кикиндске породице Богдан, оне из које је, чак 14 година, био један од најуспешнијих градоначелника. Књигу сам радио више од две године јер је требало сакупити 150 фотографија које датирају од краја 19. века до данашњих дана – испричао је Страјнић.

Неколико хиљада пехара донели су кикиндски коњари у град, истакао је Страјнић и додао да данас у има само 130 коња, рекреативних и спортских, које поседују вредни и посвећени одгајивачи. Додао је да Коњичко удружење окупља 30 до 40 активних чланова, али има и доста младих људи који ће сачувати овај спорт у граду.

О његовом делу на промоцији су говорили хроничар и публициста Душан Дејанац и Марија Танацков, књижевна критичарка, а изузетно занимљив програм употпуниле су чланице Женске певачке групе „Мелизми“ и тамбураши, који су отворили програм са једном од Страјнићевих песама, „Војводино, најмилији рају“. Сам аутор придружио им се у току програма са својом песмом – „Када прођу педесете“, а још једно изненађење приредили су му чланови Дечијег хора Културног центра, „Кикиндијанци“, који су извели његову песму „Ој Кикиндо од четир фртаља“.

С. В. О.

Изложба посвећеника Горана Биримца: данима чекам срну да је фотографишем

Igor Crnogorac April 24, 2024

Велика страст и посвећење утисци су које стиче посматрач фотографија Горана Биримца, гледајући, оком његовог објектива, све мотиве које је зауставио у времену. Изложба само 35 од 2,5 милиона фотографија, после Башаида, у којем живи, приређена је, од вечерас и у Кикинди, у Народној библиотеци.

Биримца су подржали, пре свега, из Завичајног одељења, чијем настојању да сачувају овдашње мотиве, свакако доприноси и његов рад.

– Значај рада Горана Биримца је у томе што он, на својим фотографијама, бележи све што се дешава у Кикинди и околним селима: манифестације, мотиве, пејзаже јер, оно о чему се не пише, ако се сликом не овековечи, неће остати забележено. Такође, његове фотографије природе утичу на нашу свест да морамо да чувамо оно што нас окружује – рекла је Милана Бајкин из Завичајног одељења, која је водила представљање.

Да фотографише Биримац је почео пре 15 година, а да први пут представи свој рад пристао је, на наговор пријатеља, тек пре неколико месеци, када је приређена изложба у Башаиду.

– Почео сам тако што сам фотографисао своје село, парк, па природу. Седнем на бицикл и оно што ми је занимљиво, забележим. Много пута се догодило да сам фотографисао куће, делове грађевина или неке мотиве који су, затим, нестали. Сликам природу, волим да сликам и животиње, а њих је најтеже сликати, посебно дивље. Некада сатима чекам да бих добио неколико фотографија. Посебно волим коње. Са фијакеријада широм Војводине долазим са неколико хиљада фотографија, од којих изаберем стотинак – прича Биримац који је фотографисао и за „Војвођански магазин“ са новинарком Весном Бојић. Сарађује са многим медијским кућама, а жеља му је, каже, да направи монографију свог Башаида.

Уметнички допринос причи о задржаним сликама дали су Вукашин и Тадија Бајкин са одсека за тамбуру Музичке школе, и Жељана Радослава Прибиш, млада рецитаторка из Мокрина. Посебан гост промоције био је Ненад Чавић из Мокрина, организатор Сељачког партија, чији је Биримац официјелни фотограф. Гости, публика, пријатељи, сарадници и колеге из „Аутопревоза“ у којем је запослен, испунили су вечерас хол Библиотеке.

Наредне поставке већ су уговорене у Банатском Карађорђеву и у Јаши Томићу. Изложба под називом „Кроз мој објектив“ биће постављена у холу Библиотеке до после празника. Остаје вера да ће овај посматрач и уметник успети у томе да своје дело сабере у монографију, што ће помоћи у ономе што јесте његов основни мотив – да овај свет сада, остане забележен за оне који долазе после нас.

С. В. О.

Изложба апстракција Гордане Лекић Лаковић: уметност као истина и антисудбина

Igor Crnogorac April 23, 2024

Акрилне боје, одлучни потези и потпуна апстракција на белом, дело су Гордане Лекић Лаковић, по занимању учитељице, по одређену уметнице, одрасле међу платнима оца који од сликарства није одустајао. Као ни она од својих апстрактних форми, загонетних, разиграних и ведрих, али слојевитих и дубоких.

Њена изложба „Уметност је истина и лепота“ отворена је вечерас у Галерији Културног центра пред, упркос лошем времену, великим бројем гостију и посетилаца.

– Одрасла сам поред оца који је стално сликао. Завршио је Уметничку школу у Црној Гори, затим је постао професор одбране и заштите, али сликање није запоставио. Увек су ме привлачила уметничка дела. Почела сам, још као мала, да сликам са њим. Сада ми је то свакодневица – признаје уметница.

Ипак, ово је Горданина прва изложба јер, како каже, није јој лако да се експонира. Зато за њу то сада чине њене слике.

– Свака моја слика је друкчија, свака је прича за себе – каже. – На овом подручју на сликама преовладавају равничарски мотиви, што поздрављам, али ја сам хтела нешто друкчије, ја сам друкчија. То сам ја, свако платно говори о мени.

У прилог томе је и реченица писца Андре Малроа исписана на пратећем материјалу изложбе: „Уметност није одраз доколице, она је тешко освајање, једна од одлучујућих одбрана човека од судбине… уметност је антисудбина“.

Изложбу је отворила вајарка, професорка Мирослава Којић. Слике, 32 платна Гордане Лекић Лаковић, биће изложена у Галерији КЦ наредне три седмице.

С. В. О.

439159160-949984207132117-1586054169149430154-n

Злато за мешовити хор „Гусала“„Корнелије Станковић” на фестивалу „Хорфест”

Aleksandra Djuran April 23, 2024

Чланови мешовитог хора АДЗНМ „Гусле“ „Корнелије Станковић”, под диригентском палицом Еве Арањош Француски, вратили су се из Ваљева са освојеним првим местом у категорији камерни хорови. Фестивал „Хорфест” окупио је 26 хорова и одржан је седми пут.

-Посебно ми је драго што је жири који је оцењивао наступе био сачињен од еминентних и стручних професора и диригената са новосадске, београдске и Музичке академије из Источног Сарајева, Божидар Црњански, Весна Шоуц и Раде Радовић. Ушла сам и у најужи круг за најбољег диригента фестивала и, како ми је жири саопштио, мале нијансе су пресудиле да заузмем друго место. У малим камерним хоровима сваки члан мора да буде увежбан јер се сви чују и на нама, диригентима, је да их увежбамо. Добили смо похвале да смо стилски сваку композицију одлично отпевали, пуно емоција, осећања и динамике. То нам је свима подстрек да још боље радимо – истакла је Арањош Француски.

Кикиндски камерни хор има 23 члана и представио се духовном композицијом, као и композицијама Исидора Бајића „Српски звуци“, Монике Аслунд „Ком“ и мексиканском познатом нумером „Лакокарача“.

А.Ђ.