June 29, 2026

Култура

lane-oslikavanje

Jubilej dečijeg pozorišta: Nova rasveta za još bolje predstave

Aleksandra Djuran April 15, 2024

Jedino dečije pozorište na severu Banata „Lane“ najmlađima uvek priredi lepe i nezaboravne trenutke. Za njihove predstave traži se ulaznica više, a ovih dana svi gledaoci uživaće  još više s obzirom na to da je u toku postavljanje nove rasvete.

-Rasveta koju smo do sada koristili je dotrajala i neadekvatna. Dobili smo je od Narodnog pozorišta i stara je dve decenije. Kako se konstantno kvarila, na konkursu pokrajinskog Sekretarijata za kulturu dobili smo 1,2 miliona dinara da montiramo novu rasvetu. Reflektore smo postavili u pozorišnoj sali i sada će naši verni, ali i novi gledaoci, još više uživati u dogodovštinama naših junaka iz predstava – saznajemo od direktora pozorišta Aleksandra Maletina.

Novina je i da izgrađen studio za snimanje. Tu je gluva soba, a kupljena je i sva neophodna oprema.

-Veliku pomoć imali smo od roditelja čija deca su u našem horiću, ali i glume u našem teatru. Sada možemo da snimamo songove za predstave, decu za reklame i sve ostale audio zvuke koji su na potrebni – dodao je naš sagovornik.

Dvorište ovog pozorišta jedno je od lepših u gradu. Da bi ga oplemenili, glumci su zajedno sa decom iscrtali staze do ulaska u samo pozorište.

-Deca su rado prihvatili ovu inicijativu i sa radošću su se igrala bojama. Put do naše scene sada je šareniji, lepši i bogatiji – napominje Maletin.

Na repertoaru „Laneta“ je četrdesetak dečijih predstava i svake godine on se obogaćuje novim komadima.

-Očekujem da ćemo za najkasnije mesec dana premijerno izvesti lutkarsku predstavu „Uobražena mišica“. Tekst je napisala Tanja Dimić, režija je kolektivna, dok su Peđa Popović i Milan Vujić izradili su lutke. Siguran sam da će najmlađi uživati u najlepšoj mišici u šumi koja je rešila da se uda i očekuje da je svi prose kako bi odabrala sebi dostojnog muža – napomenuo je Aleksandar Maletin.

Pored glumaca, aktivno u radu pozorišta učestvuje i pedesetak dece, polaznici Školice glume.

PROSLAVA JUBILEJA

Prvo dečije pozorište osnovano je u našem gradu pre tri decenije.

-Ove godine obeležavamo 30 godina od nastanka teatra za decu. Tokom leta proslavićemo rođendan kako dolikuje i u tome će nam pomoći naša najvernija publika –  otkrio nam je Maletin.

A. Đ.

smart

Uroš Petrović, pisac i koautor NTC sistema učenja: Živimo u vremenu sa najvećim mogućnostima

Jelena Trifunović April 15, 2024

Jubilarna 50. Pesnička štafeta koju organizuje zrenjaninska Gradska narodna biblioteka „Žarko Zrenjanin”, ove godine ugostiće multudisciplinarnog umetnika Uroša Petrovića. Ova manifestacija traje od 8. do 19 aprila. Tom, prilikom biće objavljen Zbornik- presek radova dosadašnjih gostiju-pesnika sa prethodnih manifestacija, čiji je priređivač upravo Petrović.

Ovaj svestrani stvaralac, književnik, vizuelni umetnik, autor kvizova i didaktičkih društvenih igara, zagonetač i mnogo toga još, u poslednje vreme se oglasio nizom knjiga za decu u kojima su mališani aktivni umetnici i učesnici u dopisivanju knjiga- „domaštari”. Taj koncept interakcije stvaraoca i čitaoca Petrović neguje i u nastupima uživo, kao i u edukativnim medijskim radionicama za odrasle koje povremeno drži.

Tokom Pesničke štafete, ovaj stvaralac obići će više od 50 škola u srednjem i severnom Banatu i Bačkoj, a gost bašaidske škole „1. oktobar” biće 18. aprila.

Tada će se učenici, mladi pesnici, predstaviti svojim radovima gostu  književniku, koji će im zadati nekoliko „glavolomki” i usput odabrati najuspelije dečije radove.

Vi ste nepresušni izvor ideja i ne odustajete od zamisli da ih putem mas-medija plasirate, ne samo kroz elektronske medije, nego i kroz knjige, koje su manje interesantan medij nego TV ili internet?

– Pa  i nisu. Ja volim da inspirišem ljude da razmišljaju, pogotovo najmlađe, a knjiga nudi više vatrometa u glavi nego kad je veći broj čula zadovoljen. Kada se čita knjiga – mora da se zamišlja i predeo, kako sve to izgleda, da se zamišljaju mirisi, okolina, a kad se nešto više dâ, kao što je recimo film ili fotografija, manje se lampica popali. Postoji to da jedna slika vredi kao hiljadu reči, ali ako posmatramo strukturu mozga i i način na koji se razmišlja i promišlja ispostavlja se da je ponekad manje u stvari više. Dakle, ako se pruži detetu nešto manje, a da on mora da obavi više toga, više smo uradili za njega. Ali svakako volim da se bavim i fotografijom. Čak sam napisao i neke scenarije za filmove i za jednu seriju, ali ono što radim u knjigama, na radionicama i stonim društvenim igrama koje sam napravio, jeste da činim drugima ono što bih voleo da drugi čine meni – a to je da  me inspirišu na razmišljanje, na nove ideje, na neko novo stvaranje.

Osnovna ideja je, dakle, interaktivnost, da i deca daju svoj doprinos, a vi ste tu u svojstvu inicijatora?

– Da. Kad držim predavanje, držim čak i za odrasle, za menadžere recimo, uvek im govorim: ne mogu vas ja za vreme radionica od sat ili sat i po naučiti mnogo toga, ali mogu da vam ubacim klicu da se to kasnije pretvori u vatromet kroz vaše interesovanje. Kroz nešto što će vas voditi i čini mi se da je najveća vrednost koju možeš da daš nekom – nadahnuće.

Dom za domišljatu decu

Po vašem delu „Peti leptir” snimljen je i vrlo zapažen film. Da li je u planu još neki film po vašem sinopsisu?

– Napisao sam scenario za jednu seriju od koje će verovatno biti snimljen i film. Zove se „Dom za domišljatu decu”, a takođe sam sarađivao na scenariju, to jest na priči za film „Tajna zmajeve družine”. „Peti leptir” je ostao jedini 3D film u našoj kinematografiji i taj osećaj kada vidiš da tvoje likove oživljavaju glumci kao što su Marko Nikolić, Miša Janketić, Petar Božović, Tanja Bošković, Ljuba Bandović, jednostavno je neopisiv.

S obzirom na to da ste multumedijalni umetnik, možete li da izdvojite vama najdraži medij?

– Teško bih mogao da se odlučim, zato što mislim da su to kao žice na gitari. Ako se jedna aktivira, ona je nekako nedovoljna. Više volim akorde, lepše zvuče. Volim kada se prepliću, onda je najbolje. Volim da koristim i novu tehnologiju. Nisam protivnik nove tehnologije, samo mislim da je preveliki broj ljudi koristi samo da budu puki konzumenti tuđe kreativnosti. Kad radim sa mladim ljudima kažem: iskoristite taj nalet tehnologije, taj razvoj da, na primer, sami sa svojim telefonom snimite film ili napravite nešto što do juče nije postojalo. Kao i mnoge druge stvari na planeti zemlji, ta začuđujuće razvijena nova tehnologija je odličan saradnik na stvaranju, ali veoma loš gospodar vremena.

Podkasti- druženje sa izabranima

Da se vratimo na deo vašeg izlaganja gde ste apostrofirali da svaki čovek može da snimi svoj film. Otkud ta enormna popularnost podkasta koji su u biti statični, a današnji konzument traži stalnu senzaciju i brzu promenu kadra?

– Evo ja moram opet da ponovim nešto sa čim se ne slaže veliki broj ljudi: ja mislim da živimo u najboljim vremenima, to jest vremenima sa najboljim, najvećim mogućnostima. Podkast je nešto što nam je omogućilo da se podružimo sa izabranim, pametnim ljudima kad god poželimo. Dakle, koliko je dragoceno da sa nekim ko je načitan, obrazovan, popričaš samo, a ovde imaš priliku da kad god poželiš, sa kim god hoćeš makar čuješ šta ima da kaže i uvek nešto možeš da naučiš. Nedavno sam baš razgovarao sa svojim prijateljem Aleksandrom Gajšekom o profesoru Vladeti Jerotiću i koliko je njegovih tragova ostalo na Jutjubu, podkastima i ostalim emisijama. primetio sam da je zahvaljujući toj tehnologiji, iako nas je on nažalost napustio, uz sve te snimke koje možemo da pustimo kad god poželimo, mnogo više i dalje prisutan nego što bi to bilo pre samo nekoliko decenija.

Nemanja Savić

Edjseg-zatvaranje-smotre-(3)

U “Eđšegu” završeni teatarski susreti vojvođanskih Mađara: najbolji “Portugal” iz Temerina

Igor Crnogorac April 14, 2024

Više od hiljadu učesnika i 14 ansambala stvaralo je pozorišne svečanosti poslednjih deset dana na sceni KUD „Eđšeg“, domaćina 28. Smotre amaterskih mađarskih pozorišta Vojvodine. Nagrade najboljima uručene su danas, poslednje festivalske večeri.

– Žiri je bio jednoglasan. Najbolja tradicionalna predstava je „Portugal“ u režiji Šandora Lasla – Mađarskog kulturno-umetničkog društva “Sirmai Karoly” iz Temerina, a najbolje alternativno ostvarenje – komad Omladinske grupe Doma Kulture iz Bačke Topole – „Ćelava pevačica“. Dodelili smo još 15 glavnih nagrada, ukupno 40 festivalskih priznanja – rekla je predsednica žirija, Rozalija Brešćanski Boroš, dramski pisac i dramaturg u Narodnom pozorištu u Subotici.

Glavne glumačke nagrade ponela su četiri učesnika Susreta: za najbolju glavnu mušku ulogu nagradu je dobio Gabor Kiš za ostvarenje u predstavi „Žuto ždrebe“ Mađarskog kulturno-umetničkog društva „Sturcz Jožef“ iz Kupusine. Kata Kovač Nemeš ponela je priznanje za najbolju glavnu žensku ulogu u predstavi „Prekid programa“ Amaterskog pozorišta „Mara“ iz Bačke Topole. Za sporedne uloge nagrađeni su: Bela Siveri i Edina Nemeš za igru u predstavi „Portugal“.

Domaćini, KUD „Eđšeg“, dobili su dva specijalna priznanja za svoje ostvarenje „Himna“ u režiji Šandora Kiralja.

Smotra amaterskih mađarskih pozorišta Vojvodine četvrti put je održana u Kikindi. U subotu je upriličen i Dečiji dan, kada su se predškolci i osnovci, kroz igru, upoznavali sa pozorištem i glumom, kaže predsednica KUD „Eđšeg“, Ramona Tot.

– Veoma smo zadovoljni i jako sam ponosna na svoju ekipu. Više od 60 ljudi je, svakog dana tokom Susreta, pored svog redovnog posla, pomagalo u organizaciji i pokazali smo da smo dobri domaćini. Ponosna sam i na našu publiku jer je svake večeri bila puna sala. Odigrane predstave su jzahtevne, žanrovski veoma različite i svako je mogao da pronađe ponešto po svom ukusu, kao i da vidi šta je to amaterizam: i umetnost i hobi koji se radi pored škole i posla. Ovo je ljubav prema pozorištu – rekla je Ramona Tot.

Mađarska nacionalna zajednica uživa veliku podršku lokalne zajednice, istakao je predsednik Gradskog parlamenta Mladen Bogdan koji je, uz članice Gradskog veća, Valentinu Mickovski i Melitu Gombar, prisustvovao završnoj svečanosti.

–  Želimo da pokažemo da smo grad multikulturalnosti, multietničnosti i multikonfesionalnosti i da ćemo uvek uvek podržati sve koji žele da očuvaju svoj nacionalni identitet. Zbog toga smo i svesrdno podržali KUD „Eđšeg“ u organizaciji ovako velikog događaja – istakao je Bogdan. – Imali smo retku priliku da gledamo više teatarskih žanrova i mislim da je publika bila zadovoljna.

Posle ceremonije dodele nagrada, nastupilo je senćansko Mađarsko kamerno pozorište sa predstavom „Šta je bio sa ženom“ koju je, po Čehovljevoj drami, režirao Čaba Kiš.

S. V. O.

Tera-murali-(8)

Stražara obučena u murale „DIM Tim“-a: izuzetan umetnički poduhvat ukrasiće i označiti Muzej „Tera“

Igor Crnogorac April 13, 2024

Umetnička kolaborativna grupa „DIM Tim“ koju čine Danijela Mršulja Vasić i Milenko Vasić, vizuelni umetnici iz Beograda, vratila se u Kikindu, u Salon Muzeja „Tera“ u kojem je, pre tri sedmice, postavila svoju izložbu „KOD“. Danas su, u njenom središtu, održali multimedijalno predavanje na temu istorije zidnog slikarstva.

Kroz vreme, murali su menjali svoj oblik, nekada su bili bliži onome što nazivamo savremenim životom – politici, sportu… ali postoje i čitave grupacije koje kroz murale izražavaju svoje stavove. Pre nekoliko dana hiperrealne likove napravili su, u muralima, navijači „Partizana“ na Dorćolu. Odmah zatim zvezdaši su ih prekrečili, priča Milenko Vasić.

Murali ovog umetničkog tima nalaze se širom sveta – od Švajcarske do Vijetnama. Danas će oplemeniti stražarsku kućicu na ulazu u nekadašnju kasarnu.

– Naši murali su, obično, birani za neke prostore, trudimo se da probude pažnju na duži rok i traže od ljudi da razmišljaju, uključe svoje senzore i pronađu sebe. U Novom Sadu imamo dva, jedan je na Svilari i ima stih. Tamo se nalazi zadnji visoki odžak od cigala i smetala im je kuća u blizini. Mi smo na njoj uradili takozvani put svile – meandre velike ravničarske reke smo, u geometrizovanom smislu predstavljene, odveli do dalekih prostranstava. Pošto je Mika Antić živeo u tom kraju, i Almaška crkva je tada slavila 300 godina, tu je sada, slovima veličine jednog metra, stih koji je on preuzeo od starih Kineza i  malo ga preradio. To je, takođe, i prva izreka koju je naša ćerka naučila kada je imala dve godine: „Samo vreme i strpljenje pretvaraju dudovo lišće u svilu“ – priča Milenko Vasić. – Urađeno je anagramski, hteli smo da čovek mora da zastane malo, da potroši vreme na tumačenje i da to bude kapisla za neka druga razmišljanja. U donjem delu smo, sa decom iz obližnje škole, napravili origami-golubove koji su prekrili postojeće grafite, ružne reči o tekućoj politici.

Prvi mural „DIM Tim kolaboracijske grupe“ u Kikindi biće takođe urađen i anagramski i imaće asocijacije na kasarnu i na „Teru“. Obuhvatiće čitavu stražaru i na njoj su danas rad započeli, osim porodice Vasić, i prisutni Kikinđani i zaposleni u „Teri“.

Inače, Danijela Mršulja Vasić bila je u „Teri“ kao studentkinja, pre 16 godina. Tada je nastalo 50 komada stopala, sada izloženih na postavci „KOD“. Stopala su prešla tačno 2.828 kilometara po izložbama u različitim postavkama i vratila se u Kikindu. „Mi to nazivamo ‘kodom’, kaže Vasić i najavljuje još jedan dolazak u Kikindu, kako bi napravili „terakota lopte“, kao oznaku za Muzej.

Tako će izuzetna, svetski priznata i uvažavana umetnost Vasića, ostaviti svoj pečat i u našem gradu, upravo tamo gde joj je i mesto i čemu su se vratili – u Centru za lepu i primenjenu umetnost „Tera“.

S. V. O.

Suvaca-(4)

Otvorena muzejska sezona u jednom od tri preostala mlina na konjski pogon u svetu

Igor Crnogorac April 12, 2024

U jedinom mlinu na konjski pogon u Srbiji, jedinoj preostaloj od ukupno 51 suvače koliko ih je bilo sredinom 19. veka u Kikindi, otvorena je sezona za posetioce. Mlinski deo, mlinarev stan, odnosno čekaonica koja je, ujedno, bila i mesto susreta i druženja Kikinđana, restaurirani su pre četiri godine i svake sezone, od aprila do oktobra, privlače veliki broj posetilaca, kaže Dragan Kiurski, muzejski pedagog.

– Ovo je naš ozbiljan turistički potencijal i očekujemo, i ove sezone, veliki broj posetilaca – iz Kikinde, okolnih mesta, kao i iz čitave Srbije. Suvača je  poseban primer istorijskog nasleđa, na osnovu kojeg može da se rekonstruiše prošlost našeg grada – kaže Kiurski. – Kako je ona bila i mesto okupljanja, i danas je ideja da se ljudi ovde sreću, da održavamo programe za lokalno stanovništvo. U Suvači će biti dečiji edukativni kamp, koji smo izmestili iz Muzeja, kao i, već traadicionalni Dan suvače u julu.

Suvača u Kikindi je izgrađena 1899. godine i predstavlja spomenik kulture od izuzetnog značaja. Pored kikindske, u svetu su sačuvane samo još dve – u mađarskom mestu Sarvaš i u hrvatskom Otoku kod Vinkovaca. Suvače su u Kikindi građene pre vetrenjača. U jednom momentu u Velikokikindskom dištriktu bilo ih je 252.

Veliko kolo pokretali su konji. Bio je upregnut najmanje jedan, a najviše pet pari konja. Dovodili su ih, obično, radnici u Suvači, pomeljari. Staza od cigala, kojom su se kretali konji, posipana je peskom jer je većina pomeljara bila siromašna, pa je dovodila nepotkovane konje. Par konja mogao je za jedan sat da samelje do sto kilograma žita. U Suvači su stalno radila dva čoveka – suvačar i gonič. Broj goniča povećavao se sa brojem upregnutih konja.

Do sredine osamdesetih godina dvadesetog veka, u mlinarevom stanu živela je porodica koja je održavala ovaj objekat. Suvača je od neprocenjivog značaja za Kikindu i jedno od prepoznatljivih obeležja ovog grada. Prošle godine posetilo ga je oko 4,5 hiljade posetilaca, uglavnom turista. Od sedamdesetak ekskurzija, polovina poseti i ovo mesto, kaže Kiurski.

Organizovane grupe ulazak plaćaju 50 dinata, dok je za Kikinđane besplatan. Suvača je otvorena od utorka do subote, od 10 do 16 sati.

Lica-Velike-Kikinde-(5)

Ozbiljna lica životnih porodičnih portreta fotografa iz Makoa

Igor Crnogorac April 11, 2024

Izložba “Lica Velike Kikinde” otvorena je večeras u Narodnoj biblioteci „Jovan Popović“. Autor izložbe je bibliotekar i profesor srpskog jezika, Slobodan Tomić. Pronašavši fotografiju porodice svog čukundede, zainteresovao se za ovaj zanat i umetnost s početka prošlog veka u Velikoj Kikindi i tako došao do radova jednog od najpoznatijih, Hečka Mora, koji je potpisnik 23 porodična i pojedinačna portreta izloženih od večeras u holu Biblioteke.

– Mor je u Veliku Kikindu stigao iz mađarskog Makoa 1897. godine i otvorio atelje. Punih 37 godina fotografisao je lica ovdašnjih stanovnika i pravio umetničke portrete. Izložene su 23 fotografije velikog formata, od ukupno 74 koliko je sabrano u katalogu koji prati izložbu – kaže Tomić. – Fotografije sam nabavljao iz različitih izvora – najvećim delom iz kolekcije Dragoljuba Badrljice, zatim iz Narodnog muzeja, iz kolekcije Biblioteke. Hečko Mor je bio poznat i priznat umetnik u svoje vreme, bavio se i slikarstvom, voleo je da slika pejzaže i domaće životinje. Nagrađivan je u Budimpešti i u Hrvatskoj. Imao je radnju u dvorištu Seđakove kuće, preko puta od Katoličke crkve. Pored toga,  bavio se i prodajom opreme za foto-aparate, optike, gramofona, gramofonskih ploča, instrumenata za merenje kvaliteta vina, rakije i mleka, prodavao je čak i  parfeme.

Tomić ističe da je, ovom izložbom i pratećim katalogom pokušao da sačini zbirku fotografija koje će oslikavati umetnički portret s početka 20. veka.

– Tek trećina lica nam je poznata. Na fotografijama je i mnogo Mokrinčana. U katalogu su, takođe, i oglasi iz tog vremena, na tri jezika. U njihovom sakupljanju u Arhivu pomogli su mi Srđan Sivčev i Tijana Rupčić. Mislim da u svakoj kući u Kikindi postoji bar jedna Morova fotografija – zaključuje Tomić.

Bibliotekarka Zavičajnog odeljenja Biblioteke, Milana Bajkin, rekla je na veoma posećenom otvaranju izložbe da je u Velikoj Kikindi, pre sto godina, postojalo čak deset fotografskih ateljea.

– U sociološkom smislu, čin odlaska kod fotografa bio je veoma značajan događaj, oblačila se najsvečanija odeća, pratila se građanska moda, a porodice sa sela često su, za tu priliku, oblačile narodnu nošnju – istakla je Milana Bajkin. Žene su oko vrata stavljale dukate – miraz i sva lica su bila ozbiljna sa svečanim izrazima.

Savršeno razumljivo s obzirom na to da se, ukoliko je to moglo da se priušti, fotografisalo najčešće samo jednom u životu, za uspomenu i ostavštinu potomcima koji danas, po svakom detalju na fotografiji, saznaju važne informacije iz života svojih predaka.

S. V. O.

Neda-Ibrajter-(7)

Polaznica Vojne gimnazije u svom Mokrinu predstavila drugu knjigu o holokaustu

Igor Crnogorac April 10, 2024

Prvu knjigu Neda Ibrajter imala je sa samo trinaest godina. Potrebu da je napiše dobila je posle posete izložbi o holokaustu koju je organizovao nastavnik istorije. Uznemirena prizorima stradanja, napisala je sastav „Sunce“ koji se razvio u potresnu priču iz vizure dečaka Davida, o svetu kakav on vidi, pa sastav postaje poslednje poglavlje, i knjiga dobija naziv po njemu. Objavljena je kao jedna od tri najbolje na konkursu Grada i Banatskog kulturnog centra za prvu knjigu mladih autora.

U međuvremenu, Neda, podjednako uspešna i u prirodnim i u društvenim naukama, kao đak generacije Osnovne škole „Vasa Stajić“ u Mokrinu, upisuje Vojnu gimnaziju u Beogradu. Večeras je, u svom Mokrinu, u Galeriji Doma kulture,  predstavila drugi deo priče o Davidu, knjigu „925“.

– Na kraju prve knjige nisam konkretno napisala da li je dečak preživeo ili ne. Ja sam znala odgovor, ali ne i čitaoci koji su me stalno to pitali. Zato sam rešila da napišem drugi deo o njegovom daljem životu. Naziv je „925“ jer je to Davidov broj koji je nosio oko ruke, takođe je oznaka za srebro koje predstavlja čistotu i svetlost – kaže Neda.

Kaže da joj je, četiri godine kasnije, bilo teže da piše nastavak jer je morala stilski da se prilagodi svom pisanju prve knjige koje je, kaže, tada bilo manje zrelo.

Izdavač je ponovo Banatski kulturni centar, a finansijsku podršku pružila je Duška Pavlov, Mokrinčanka koja živi u Nemačkoj. Prva prezentacija održana je u Nedinom  rodnom mestu u kojem dobija i najveću podršku. Osećala sam zahvalnost i potrebu da je prvo predstavim upravo Mokrinčanima, rekla je.

Promociji su prisustvovali i Nedini drugovi iz Gimnazije, njen razredni starešina, profesorka srpskog jezika i književnosti, Željana Andrijević Andrić, njena učiteljica, Mariana Rakin, kapetan prve klase Dušan Stanić, načelnik 49. klase Vojne gimnazije, Darinka Maljugić, knjižničar u mokrinskoj biblioteci, Dunja Brkin Trifunović, urednica programa u kikindskoj biblioteci, i Željko Stojanović, profesor muzičke kulture koji je, na stihove iz Nedine knjige, komponovao muziku. Pesme su izveli članovi hora OŠ „Vasa Stajić“.

– Neda je dete Biblioteke, više puta je osvajala prva mesta na konkursu za Dan biblioteke. Njena sam podrška od malih nogu – rekla je Darinka Maljugić, domaćin i moderator večeri.

Mnogo pohvalnih reči čulo se o Nedi, mokrinskom detetu koje sada služi na ponos i čast svoje beogradske gimnazije u kojoj, takođe, postiže izvanredne rezultate.

Galerija Doma kulture bila je mala da primi sve koji su hteli da pozdrave i podrže svoju Nedu. A ona priznaje da se, iako planira da upiše elektronsko inženjerstvo i ostane u vojsci, i iako joj se život sada odvija po sasvim drukčijem ritmu i organizaciji, uvek s radošću vraća svojim Mokrinčanima koji prepoznaju, neguju i vole svoje talente.

S. V. O.

Crtanje-niti-(1)

Obredi, rituali, niti koje privlače i spajaju – na multimedijalnoj izložbi Koštane Banović u „Teri“

Igor Crnogorac April 10, 2024

Ritual, obred u različitim medijima, kao sredstvo i način spajanja ljudi, sa istim smislom i svrhom na različitim meridijanima, tema je večeras otvorene izložbe u Galeriji „Tera“. Autorka je multidisciplinarna umetnica Koštana Banović koja živi i radi u Holandiji.

Diplomirana slikarka rođena je u Sarajevu i početak njenog umetničkog puta odredile su ratne prilike u kojima se našla po završetku Akademije.

– Nisam želela da sedim u ateljeu i da slikam, to mi se nije činilo u redu. Bilo mi je potrebno da izađem i da budem u kontaktu sa ljudima i tada sam počela da radim performanse i video zapise. Kad sve materijalno nestane u ratu, kada ostane samo sedam vaših fotografija, čovek se zapita: „Šta je moj identitet?“. Ja sam otkrila da je to ritual bacanja graha, to je baš moje. Puno takvih performansa sam radila, ali ne kao gatanje, nego kao pravljenje mostova prema drugom čoveku, ljudima. Tako je počelo – objašnjava Koštana Banović.

I nastavilo se istraživanjem rituala „sa sistemom“, odnosno načina na koji različite kulture neguju svoju tradiciju: pasulj ima 41 komad, u Brazilu je to 16 školjki, a u zapadnoj Africi su čak 362 linije u pesku. Kao umetnik-antropolog, iz Afrike odlazi u Brazil, pa u Senegal, na ostrva Karipske Holandije, Kubu…

– Izražavajući se kroz različite discipline i medije – crteže, video-radove i performanse, otkrivala sam dublju funkciju obreda, i svetovnih i religijskih – kaže umetnica. – Oni su kao skulptura u prostoru, za njih nam nije potreban jezik, samo ih osetimo i oni nas povezuju.

Izložba „Crtanje niti“ sadrži i predmete – objekte/medije, „nađene, poklonjene, kupljene, ostavljene“ sa svih mesta na kojima je istraživala svoju osnovnu temu.

– Koštana Banović je organizatorka velikog broja samostalnih i kolektivnih  izložbi, učesnica mnogobrojnih rezidencijalnih programa, a njeni filmovi se prikazuju  na festivalima. Njen etnološki film u fokus stavlja čulne aspekte obreda, a dvokanalna video instalacija – odnos lokalne zajednice prema prirodi – istakla je Tijana Toševski, istoričarka umetnosti, otvarajući izložbu.

Na crtežima sa perforacijama, nitima tražim konekciju prema živima i prema mrtvima i zato je u središtu ritual, kao sredstvo da se povežemo sami sa sobom, sa drugima i sa čitavim kolektivom, zaključila je Koštana Banović.

Na taj način, njene niti privlače, spajaju i donose utehu zajednice. Razumite ih na izložbi u Galeriji „Tera“ na Trgu do 20. maja.

S. V. O.

e0ad2b33-edf2-4262-9d5b-27c9db045c5d

Mladi članovi „Gusala“ oduševili publiku

Aleksandra Djuran April 10, 2024

Akademsko društvo za negovanje muzike „Gusle“ uvelo je praksu da organizuje Javni čas dečijih i omladinskih muzičkih sekcija društva. Tako je bilo i večeras kada je u prostorijama društva nastupilo tridesetak članova tamburaške sekcije, pevačkih grupa i horića „Cvrčak“.

-Ovaj događaj organizujemo kako bi se prvenstveno naši mladi članovi predstavili publici u kojoj su njihovi roditelji, braća, sestre, bake, deke, drugari. Ovo je najbolji način da pokažu šta su naučili od septembra, koliko su napredovali, ali i da prevaziđu pozitivnu tremu koju stvara javni nastup. Osim solističkih numera svi koji su došli da podrže rad naših mladih izvođača, imali su priliku da čuju akapela repertoar u izvođenju mlađe i starije dečije pevačke grupe u dvoglasnom pevanju. Izvedene su tradicionalne pesme starijeg i novijeg načina pevanja. Program je obuhvatio i zajedničko izvođenje vojvođanskih numera pevača i tamburaša – istakla je Magdalena Popov, umetnički rukovodilac ADZNM „Gusle“.

Horić „Cvrčak“ predstavio se pesmama iz popularnih crtanih filmova.

Već u subotu članove najstarijeg društva, očekuje i prva javna proba rekreativnog folklornog ansambla. Zakazana je za 17.30 sati u „Guslama“. Ovo je ujedno i poziv svima koji žele da se priključe ovoj sekciji da dođu i upoznaju se sa igračima i repertoarom.

A.Đ.

1712339740805

Makro priroda na izložbi fotografija Olje Simović

Aleksandra Djuran April 6, 2024

U Galeriji Kulturnog centra otvorena je izložba pod nazivom „Dah prirode, duh nasleđa“ Olje Simović. Većina izloženih  fotografija nastala je na teritoriji Stare Raške .

-Ljubitelj sam prirode i najviše volim da je fotografišem. Moja sfera interesovanja su makro fotografije. Prirodu slikanu na ovakav način ljudi retko primete. Ovo je ujedno način da promovišem svoj rodni kraj jer sve fotografije su nastale u raškoj oblasti – saznajemo od Olje Simović.

Za dobrom fotografijom naša sagovornica obišla je poznate crkve i manastire i ovo je njen način da pozove sve da ih posete.

-Fotografija je za mene najpre ljubav, a potom i svakodnevni hobi. Spontano sam počela da se bavim umetničkim fotografijama pre osam godina. U Raškoj imamo Eko klub koji je organizovao razna putovanja na kojima sam napravila mnoštvo fotografija. Kada je raspisan foto konkurs u Kraljevu, pobedila sam i kao nagradu dobila da organizujem izložbu. Od tada sam učestvovovala na preko 200 kolektivnih izložbi, a ova u Kikindi je 12 samostalna – dodala je naša sagovornica.

Mali, kako kaže sićušni detalji prirode, Olja Simović predstavila je na 50 fotografija koje se mogu videti do kraja aprila. Detalji, koji se ne uočavaju golim okom, sada su dostupni i Kikinđanima.

A.Đ.

 

error: Content is protected !!