Култура

Idjos premijera (3)

„Културно вече – Иђош 2024“ назив је програма који ће, први пут, у недељу, 30. јуна, одржати чланови Културно-просветног друштва “Миливој Оморац”.

– Спојићемо све музичке секције – наступиће млађа и старија фолклорна група, хор, солисти инструменталисти и певачи, као и песници. Приказаћемо све што смо радили и научили од када је, прошле године, обновљен рад Друштва – рекла је Николина Јоцин, председница Друштва.

Културно вече у Дому културе у Иђошу почеће у 19 сати, а улазница је добровољни прилог за рад и опрему КПД “Миливој Оморац”.

С. В. О.

kreca

Изложба слика великих формата суграђанина Владимира Седљака Креце биће отворена у петак у 20 часова у Змај Јовиној улици број 71.

Биће изложено десетак слика препознатљивог експресионистичког стила и све су рађене техником уља на платну.

После отварања изложбе, биће одржан концерт Крле и Креца (ex Le Šanades). Овај својевремено веома популаран кикиндски бенд основан је 1994. године. Како је забележено у књизи Владислава Вујина „Мали круг- историја кикиндског рокенрола”, група је поред Кикинде, свирала по већим градовима у Србији и у београдском СКЦ-у. Многе песме су стигле и на бројне радио станице широм Србије и Републике Српске, а њихов видео спот за песму „Ево ме доле” емитован је на београдским и новосадским телевизијама.

Из књиге „Мали круг-историја кикиндског рокенрола” историчара Владислава Вујина

„Le Šanades” су ушли у финале Зајечарске гитаријаде 1995. и освојили четврто место, а свирали су и у Бањалуци на великом концерту у хали Борик поводом потписивања Дејтонског споразума и Париског мира- наведено је, између осталог, у поменутој књизи историчара Владислава Вујина.

 

Dan-Rase-Popova-(1)

У славу још једног значајног Мокринчанина, великог књижевника и новинара, пријатеља деце, Раше Попова, на његов рођендан ове године је одржан седми „Дан Раше Попова“.

– Почели смо 2018. године као локална приредба која је сада већ израсла у значајну манифестацију. Изашао је и трећи зборник песама који, од прошле године објављујемо сваке године. Мислим да је ово постала важна манифестација за децу на мапи Србије и трудићемо се да још више подигнемо њен ниво – рекао је Живко Угреновић, председник Удружења грађана „Раша Попов, организатора манифестације.

У прилог томе говори и податак да је ове године на песнички конкурс за децу „Рашин шешир“ стигло чак 550 радова из Србије и земаља региона, што је највише до сада. О лауреатима су одлучивали писци Тоде Николетић и Слободан Станишић, а стручни члан био је Миливој Бајшански, студент-докторанд на новосадском Филозофском факултету, на одсеку за српску књижевност и језик.

– Песме основаца су стизале из свих крајева света, чак из Аустрије, Норвешке и Данске, и то је показатељ да овај песнички конкурс може да добије епитет међународни. Иако је тема „Не дирај ми снове“, доста затвореног облика, деца су писала песме у којима се тематизује њихова жеља о томе шта желе да буду, и имамо песме о љубави и смрти у њиховим сновима, што показује да жеље, на преласку из детињства у адолесценцију и одрасло доба, постају неостварене. Некима се, ипак, оне и остваре – рекао је Бајшански.

Пре централне приредбе, данас је, у галерији Дома културе отворена изложба карикатура Мирка Вуковића из Републике Српске, „Писац црта писце“, и одржана је трибина на тему „Језик светлости – језик људи“. Најбољим младим песницима додељена су чак 22 признања. По шест награда опредељено је у категоријама млађих и старијих основаца, и додељено је десет похвала. Прву награду међу старијим основцима добио је Лука Васковић из Београда, а међу млађима, најбоља је била Петра Жумоња из Хрватске. Од учесника из Мокрина, најбоља је била Јана Јурић, која је заслужила похвалу.

Овогодишњи лауреат Награде Раша Попов за изузетан допринос у стваралаштву за децу је композитор и музички продуцент Јован Јоца Адамов, пријатељ Раше Попова.

– Био сам дугогодишњи и велики пријатељ са Рашом, изузетним, скромним, изузетно образовним човеком, чаробњаком речи – рекао је Адамов. – Раша је био институција и била би ми велика част да сам од њега примио награду. Често је био гост и у чувеним серијалима „Музички тобоган“ и „Фазони и форе“ у којем је глумио чаробњака, и био је незаменљив. Имао је изузетан наратив и широко образовање, могли сте га слушати данима. Један такав Раша данас нам јако фали. Дао је немерљиви допринос литератури за децу.

„Дан Раше Попова“ подржали су Месна заједница, Покрајински секретаријат за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама,Телеком Србија и Град који су, на завршној вечери, представљали градоначелник Никола Лукач, његова заменица Дијана Јакшић Киурски, председник Градског парламента Младен Богдан и ресорна чланица Градског већа, Валентина Мицковски.

– Ово је лепа прилика да се подсетимо лика и дела великог и легендарног Раше Попова, једног од најпознатијих Мокринчана уз Мику Антића, којима се Мокрин на прави начин одужује – рекао је Младен Богдан. – Важно је и за Мокрин и за Град Кикинду да се увек сећамо наших великана и зато смо подржали Месну заједницу и Удружење које организује манифестацију. Желимо да она, сваке године, буде све боља и богатија.

Завршна приредба у пуној сали Дома културе окупила је велики број учесника: песника, музичара, чланова КУД “Мокрин”, деце из вртића „Невен“ и основних школа „Васа Стајић“, „Иво Лола Рибар“ и „Вук Караџић“.

Из Удружења „Раша Попов“ већ раде на томе да се догађај подигне на виши ниво и за септембар најављују научни скуп о овом великом ствараоцу који ће се реализовати у сарадњи са Матицом српском и на којем ће учествовати професори универзитета и истраживачи са Института за књижевност и уметност.

Раша Попов, новинар, књижевник, публициста и глумац, аутор је више десетина књига за децу и одрасле. Рођен је у Мокрину, 26. јуна 1933. године, а преминуо је у Београду 2017. године. Од 2018, његови Мокринчани сећају га се славећи његово дело у програмима намењеним најмлађима, за које је Раша највише и с пуно љубави, стварао.

С. В. О.

302191837-132309459523543-55708077486734178-n

Манифестација „Дан Раше Попова“, седма по реду, организује се данас у Мокрну. Дан рођења Радивоја Раше Попова књижевника, публицисте, глумца и дугогодишњег телевизијског новинара одабран је за подсећање на његова дела.

У част великана установљена је и награда „Раша Попов” за изузетан допринос стваралаштву за децу која ће ове године припасти Јовану Јоци Адамову, дечијем композитору. Досадашњи добитници награде „Раша Попов“ су Љубивоје Ршумовић, Перо Зубац, Миња Субота, Бранко Коцкица и Слободан Станишић. Сви они су дуго година сарађивали са Рашом Поповим који је оставио неизбрисив траг у одрастању и образовању многих генерација.

Доделиће се и награде ауторима најбољих песама шестог песничког конкурса „Не дирај ми снове“. У конкуренцији рекордних 550 песама који су пристигли из  наше земље, Црне Горе, Републике Српске, Хрватске, Аустрије, није било лако одабрати победничке радове.

 

 

Манифестацију прати и трибина која ове године има назив „Језик светлости – језик људи: Раша Попов кроз очи песника“. Скуп је инспирисан цитатом Раше Попова који је био посебно посвећен деци. Овом приликом биће представљен је и штампани зборник манифестације „Под Рашиним шеширом“, а током централне манифестације наступиће дечији писци, основци и предшколци.

A.Ђ.

gusle-solisti-i-orkestar-(3)

Академско друштво за неговање музике „Гусле“, по традицији, пред почетак лета организује концерте свих извођачких група. Након што су се публици пре два дана представили дечији фолклорни ансамбли, у свечаној сали Народног музеја су вечерас наступили народни оркестар, млађе женске певачке групе и солисти.

-Циљ нам је да промовишемо млађе певаче и свираче, а окупљена публика, уверен сам, неће приметити разлику између искуснијих и старијих чланова оркестра и певачке групе и оних млађих који су веома мотивисани да покажу шта знају. Имамо и чланове оркестра који на пробе долазе из Зрењанина на препоруку свог професора. Поносан сам на чињеницу што „Гусле“ саме, од својих чланова, стварају од деце, врхунске младе певаче и свираче. То публика зна и наша локална заједница то препознаје. Све што „Гусле“ раде јесте културни бренд града – истакао је директор Зоран Петровић и подсетио да ово друштво наредне године започиње 150. концертну сезону.

Концерту је присуствовао и председник Скупштине града Младен Богдан.

 

-„Гусле“ су значајне како за Кикинду, тако и за читаву земљу. Најстарије су културно друштво Срба и локална самоуправа свесрдно подржава њихов рад. Трудићемо се да, у наредном периоду, још више промовишемо њихов рад. Где год да наступају врате се највишим признањима и увек промовишу Кикинду и Србију. Бити дете „Гусала“ је посебан статус и не само овог лета, него и наредне године све ће бити у знаку значајног јубилеја, века и по постојања и рада – рекао је Младен Богдан.

Извођачки играчки ансамбл и део Великог народног оркестра припрема за скорашње учешће на Међународном фестивалу у Словачкој. Следи и камп фолклора за млађе извођаче између 10 и 14 година на мору, након чега од 15. до 21. јула „Гусле“ организују етно камп и ФЕНОК. Током пет вечери биће организовано шест концерата.

А.Ђ.

 

 

 

 

Lane-bojanka

Поводом премијере „Уображене мишице“, одржане прошле недеље, Дечије позориште „Лане“ објавило је бојанку са ликовима из ове луткарске представе.

Аутор текста у бојанци је Тања Димић, која је и аутор драмског предлошка представе, а илустрације је урадио Милош Вујић

Прва реприза нове представе је у недељу, 30. јуна, од 19 сати.

С. В. О.

mika-antic-memorijal-(3)

Варошки трг у Мокрину биo je у знаку Мирослава Мике Антића. Дан овог значајног Мокринчанa обележава се сваке године 24. јуна на датум када је преминуо. Oмаж великом песнику, новинару, сликару и филмском редитељу ове године обележен je 39. пут под слоганом „Књига, издајство, лирике, записи са путовања“.Меморијал je  окупио глумце, писце, музичаре, поштоваоце његовог дела, све оне који чувају сећање на једног од најпознатијих српских песника, сликара, новинара и боема. У импровизованој кафани на Микине записе подсетили су Бранка Пујић, Драган Јовановић,Ратомир Рале Дамјановић, Миодраг Петровић, Неђица Мијајловић, Арсен Чаркић, Боро Војиновић.

-Поезија је у великој мери утицала на моје одрастање и формирање моје личности. Одрастала сам уз песме Мике Антића и драго ми је што сам у прилици да говорим његову поезију у његовом Мокрину. Његове речи су снажне и допиру до срца, дубоко су филозофске и говоре о малим стварима које живот значе, а одрасли су их заборавили јурећи за каријерама, новцем, престижом. Докле год говоримо његову поезију, Мика је међу нама – поручила је Бранка Пујић.

Први пут у Мокрину, на Меморијалу, Бранка Пујић, каже да тек сада схвата Мирослава Антића.

-Лепо је јер из градске вреве и гунгуле дођеш у миру. Све тече, никуда се не жури. Схватам да је Мика имао где да научи о животу, јер ово је живот, а све оно када си иза или испред времена дефинитивно је погрешно. „Опомена“, „Порука“, „Неповратна“, све песме су предивне и све их волим – додала је наша саговорница.

Ратомир Рале Дамјановић, новинар и писац, каже да је Мокрин место чаробњака међу којима је Мика Антић највећи.

-У својој биографији написао је како препушта другима да пишу његову биографију, тако да Меморијал, али и сви ми пишемо његову биографију и део смо његовог пустоловног песништва, донкихотског похода. Књига „Гарави сокак“ представља га босоногог са дечијом душом и у њој се расправља о правди, хлебу, гладовању, љубави, поштовања. Добро сам знао Мику Антића. Упознали смо се 1967. године у његовом атељеу на тврђави и тада ми је рецитовао песму „Балада“ коју је тек написао. Бесмртници попут њега стално допуњавају своју биографију – сматра Дамјановић.

 

Меморијалу су присуствовали и градоначелник Никола Лукач, његова заменица Дијана Јакшић Киурски и  Валентина Мицковски, чланица Градског већа.

-Значај Мике Антића немерљив је за читав регион. Мокрин је за време његовог Меморијала центар културе у Србији. Овај, али и друге значајне културне манифестације помоћи ће нам да остваримо наш циљ, да Кикинда буде престоница културе 2027. године – навео је Никола Лукач.

Председник Савета Месне заједнице Мокрин, која је и организатор Горан Ристић подсетио је да је Недеља културе у Мокрину приређено више културних догађаја.

-Мирослав Антић сваке године у нама, Мокриначнима, пробуди емоције и жељу да из године у годину обележавамо овај дан – прецизирао је Ристић.

На бини је био и тамбурашки оркестар „Мокаси“ јер музика и кафана били су део живота Мирослава Антића. Меморијал су подржали МЗ Мокрин, локална самоуправа, Министарство културе и Покрајински секретаријат за образовање, управу, прописе и националне мањине-националне заједнице.

 

А.Ђ.

 

 

 

 

 

 

 

Gusle-zavrsni-deciji-(5)

Завршни концерт Академског друштва за неговање музике „Гусле“ на којем чланови дечијих секција приказују све што су научили у току школске године, одржан је данас у Народном позоришту.

– За нас је ово велика свечаност. Учествује шест група школе фолклора, деца из нашег Хорића „Цврчак“ и певачих група, а ту су нам и гости, њихови вршњаци из културно-уметничких друштава из Башаида, Новог Сада и Сремских Карловаца, са којима већ имамо сарадњу, као и из Плесног студија „Step Up“ – рекла је уметнички руководилац Магдалена Попов.

Поред игара из Баната, млади фолклорци приказали су и игре из Шумадије, Црноречја и Крајишта. На сцени су се смењивали извођачи различитих узраста, али са истим ентузијазмом и радошћу. У „Гуслама“ кажу да су посебно поносни на константно велику заинтересованост деце за секције Друштва.

– Број чланова се не смањује, а у дечијим секцијама увек их је око 300 – каже Магдалена Попов. – Узраста су од три до 15 година, када прелазе у извођачки ансамбл и стално нам долазе нови чланови. Најважније и најлепше је то што ми њих школујемо, они су наш кадар за будућност.

На вечерашњем концерту први наступ имали су многи, а међу њима и најталентованији и најзаинтересованији са Малог матурантског плеса који су се тек недавно придружили и вечерас су први пут обукли ношње у играма из Баната.

С. В. О.

arheologija-mokrin

Овде је 1962. године пронађено 699 сребрњака. Сада је у једном рову откривен и људски скелет

Како на терену изгледају археолошка ископавања, заинтересовани суграђани могли су да сазнају током Европских дана археологије, када је Међуопштински завод за заштиту споменика културе из Суботице организовао обилазак локалитета четири километра удаљеног од Мокрина. 1962. године овде је пронађено 699 сребрних новчића који датирају из периода 12-13. век. Њихово откриће је било случајно. Овога пута, под будним оком стручњака из поменутог Завода, ископавања су почела пре два месеца.

– Заштитна ископавања на Локалитету 108 у Мокрину почела су у априлу и трајала све до сад. То је вишеслојни локалитет, али у овом тренутку смо истраживали део средњовековног насеља из периода од 11 до 13 века- сазнајемо од руководиоца ископавања, археолошкиње Неде Мирковић Марић.

. На простору који је био предмет истраживања, на хектар површине налазило се насеље из тог периода. Нашим радовима смо открили како је изгледао тај простор, како су га организовали давни становници Мокрина. Открили смо систем ровова, делове насеља са дренажним каналима, кућама које су биле четвороугаоне, уз куће су ишле оставе/трапови где су се складиштиле потрепштине. У једном рову је откривен и људски скелет. Резултати истраживања су добри, велика количина налаза је прикупљена, као и употребних предмета свакодневног живота древних Мокринчана. Предстоји обрада документације и налаза и будућа публикација- објашњава наша саговорница.

Локалитет на потезу Водоплав ливаде до сада није ископаван. НИС је планирао да изгради бушотину и обратили су се надлежнима за услове и мере заштите, чиме су и започела теренска истраживања средњовековног насеља.

Радознали посетиоци овог археолошког локалитета имали су јединствену прилику да завире у мистериозан свет прохујалих времена и одговоре на многа питања потраже у разговору са археолозима.

Иначе, Европски дани археологије обележавају се од 14. до 16. јуна са циљем промовисања археолошког наслеђа, подизања свести о значају његовог очувања, али и приближавања археологије широј јавности.

Ј. Ц.

Imre-Sabo-(4)

Један од најбољих и најпознатијих фотографа у овом делу света, рођени Мокринчанин, по опусу космополита и хуманиста, од вечерас, после 35 година, поново излаже у Кикинди.

Изложба носи назив „Чаробњак из Оза“ по његовој фотографији на којој, испод велике рекламе за истоимену представу, стоје људи у реду за хлеб. Ипак, централна фотографија поставке је она која му је, каже, направила име. Зове се „Кућа на продају“ и, осим што га је прославила, уредништву „Илустроване политике“ која ју је објавила, направила је доста проблема. На слици, насталој 1981. године на Косову Пољу, старија жена Милушка седи на столици испод дрвета и љушти кромпир. Изнад ње је окачен натпис „Кућа на продају“.

Иако је тада имао само 25 година и био студент Филолошког факултета, већ је имао завидан фотографски стаж. Поред тога што је фотографисао Мокринчане за документа, као средњошколац је приредио и своју прву самосталну изложбу у Гимназији.

– Била је то изложба „Ја сам врата, ко кроз мене прође, спасиће се“, а слике су биле призори испред мокринске цркве. Хтели су да ме избаце из Гимназије јер су оценили да „уносим религију у наше социјалистичко друштво“ – прича Сабо.

На изложби је постављено 45 заустављених тренутака које симболизују време, друштвене прилике, али, пре свега, од сећања чувају људе који су се са њима носили.

– Ово није моја ретроспектива, мада би могла то да буде – објашњава Сабо. – Овде има и фотографија из раних седамдесетих, када нисам знао да ћу постати професионалац. Онда је дошао живот и није ме остављао на миру.

Иако није замишљена као хронологија догађаја, поставка садржи много призора који симболично и сасвим конкретно осликавају важне историјске тренутке и промене, између осталих и говор Слободана Милошевића на Косову Пољу 1987. године.

Сабо излаже од 1974. године, учествовао је на неколико стотина изложби у земљи и иностранству, његове фотографије објављиване су у најпрестижнијим домаћим и страним часописима. Фотографијом се професионално бави од 1980. и члан је УЛУПУДС од 1985. године. Примењена фотографија преокупација му је последње три деценије.

– И даље фотографишем све, не идем никуд без фотоапарата или, сада и без мобилног телефона. Моја Инстаграм страница садржи само фотографије настале мобилним телефоном, то је концепт. Иначе, кад немам фотоапарат, неку врсту, код себе, осећам се као да сам изашао го, да то сви виде, и да ће тада све да се догоди, а ја то нећу моћи да сликам – признаје Сабо.

Младим фотографима кроз смех препоручује „ред, рад и дисциплину“.

– Мој савет је да много раде. Данас је то много једноставније јер се не троше филмови. Ја сам вежбао испред огледала са фотоапаратом без филма и окидао сам онолико пута док нисам успевао да држим апарат сасвим мирно. У једном периоду сам имао такву хиперпродукцију, да су ме питали да ли ми се и отац зове Имре Сабо, јер нису веровали да то један човек може да постигне.

Ова уметничка страст огледа се на свакој фотографији, а избор од 81 слике направљен је за књигу „Имре Сабо – живот кроз објектив“ који је издала Народна библиотека „Јован Поповић“ уз подршку Покрајинског секретаријата за културу, информисае и односе са верским заједницама. Библиотека је и организатор изложбе која ће у приземљу Музеја, у старијој галерији, јер је то аутор желео, бити отворена до 3. јула. На отварању је и договорено да се права ретроспектива његових фотографија у Музеју направи за две године.

С. В. О.