У већини школа данас нема наставе јер су чланови Уније синдиката просветних радника Србије и Синдикат радника у просвети ступили у штрајк. Запослени, чланови ових синдиката, налазе се у школама, али не одржавају наставу.
Како смо сазнали, данас се, од школа у граду, часови одржавају једино у ОШ „Јован Поповић“ и Економско-трговинској школи. Када су у питању сеоске школе, у штрајку су запослени у Мокрину, Руском Селу и Башаиду, док су у Новим Козарцима часови скраћени на 30 минута.
Из школа су позвали ђаке и родитеље да присуствују скуповима солидарности које организују због немилих догађаја од 3. маја.
У саопштењу Синдиката радника у просвети наводи се да се штрајк организује како би се свим запосленима у просвети обезбедило поштовање достојанства на раду, као и рад на радном месту и у радној околини на којима су спроведене мере безбедности и здравља на раду у скаду са Уставом и Законом о безбедности и здрављу на раду.
Из Уније синдиката просветних радника Србије позвали су родитеље да разумеју разлоге за обуставу рада.
„Неми смо пред чином који нас је натерао да затворимо школе. Све што чинимо и што ћемо чинити је у најбољој намери да учинимо школе безбедним местом за образовање и васпитање све наше деце“, стоји у саопштењу овог синдиката.
Градско веће на челу са градоначелником Николом Лукачем наставило је добру праксу одржавања седница у сеоским месним заједницама како би се на лицу места упознали са проблемима, потребама и захтевима мештана. Међу приоритетима који су изнети данас у Мокрину је изградња постројења за пречишћавање пијаће воде, изградња спортских терена, уклањање дивље депоније, санација крова Дома културе, завршетак реконструкције трга, проширење капацитета вртића. Да је конструктиван разговор ишао у правцу изналажења решења, потврђује председник Савета МЗ Дејан Ивановић.
-Изнели смо проблем одлагања кабастог и течног отпада, а у договору са секретаријатима видећемо како решити тај проблем. Потребно је едуковати грађане, видећемо да ли ће то бити трибине или подела летака. Тема су биле и инвестиције. Спортски терени односно спортски центар за који је у овој години планирана израда пројектне документације, омогућио би да деца више времена проводе напољу, одвојени од рачунара и друштвених мрежа. Важно нам је и да се реши проблем Дома културе чији кров прокишњава- рекао је Ивановић након седнице Градског већа којој су присуствовали и представници удружења и институција.
Градоначелник Никола Лукач истакао је да ће у Мокрину бити једно од четири мини постројења за пречишћавање пијаће воде чија ће изградња почети у овој години.
– Мокринчани су изнели своје потребе и захтеве у доброј намери решавања вишедеценијских проблема, које настојимо да решимо заједнички. Поводом проблема депоније, разговарали смо о едукацијама и санкционисању несавесног понашања. Када је реч о комуналној инфраструктури, потребна је санација крова Дома културе, завршетак трга, изградња спортских терена, проширење капацитета вртића што је добра вест. На Савету је да дефинише приоритете како бисмо пронашли начине финансирања. Сигуран сам и у подршку покрајине и републике – рекао је Лукач.
Потребе и захтеви већи су од могућности, али се трудимо да реализујемо приоритете у месним заједницама, указао је Љубан Средић, члан Градског већа задужен за месне заједнице.
-У селима су често проблем објекти које користе месне заједнице, домови културе где су потребна улагања, то захтева значајна средства, као и путеви, тротоари, паркинг места која решавамо у складу са средствима. У Мокрину је проблем депонија смећа. Проблем одлагања отпада на тој локацији се понавља, а тим средствима би се, на пример, могао завршити трг. Прошле године смо 11 милиона уложили у чишћење депоније међутим она поново ниче, и тако се вртимо у круг. У свим селима имамо привремене депоније где се мора кабасти отпад одложити, али се то не поштује па смећа има на разним местима. Нико са стране не дође да баца тај отпад, већ то чине неки мештани-рекао је Средић.
Почели су радови на уређењу приступне стазе и постамента за постављање спомен обележја борцима Мокрина погинулим у ратовима деведесетих година . Споменик подижу Српски ратни ветерани Кикинда, месни одбор Мокрин, заједно са породицама погинулих и Месном заједницом Мокрин.
-У жељи да одамо почаст погинулим борцима и у складу са нашим опредељењем да негујемо сећање на страдале суграђане, колеге из месног одбора у Мокрину иницирале су да подигнемо ово спомен обележје. Споменик је рад вајара Милана Рамаија. Свечано откривање се планира за другу половину маја- каже за Кикиндски портал Владимир Радојчић, председник скупштине Српских ратних ветерана Кикинде.
Радове изводи грађевинска фирма из Мокрина СЗР Брег.
Лепа сарадња, започета пре много година, обновљена је ових дана – полазници Хуманитарног театра „Гусани у магли“ прикључили су се корисницима Центра за пружање услуга социјалне заштите „Наша кућа“ у припреми инклузивне представе.
– Представу смо почели да радимо пре годину дана, на иницијативу наших корисника који су дали идеју и са нама написали текст. „Вулканизерска драма“ је прича о ситуацијаама из живота онако како их они виде. Радња се дешава у вулканизерској радионици јер један од наших корисника заиста има вулканизерску радњу. Имамо 12 глумаца и сада су нам се прикључили и чланови „Гусана у магли“, што нас је све веом обрадовало. Они су наши стари сарадници, оплеменили су нас умећем и знањем и додали представи још лепшу енергију. Увек је добро да се неко укључи, да наши корисници виде да су неком драги и корисни и да неко подржава њихов рад – каже Јелена Јанкелић, социјални радник у Центру.
Сарадња Хуманитарног театра „Гусани у магли“ и Центра започета је пре више од десет година. Када је рад Театра обновљен, једна од првих веза које успостављају је управо са овом установом.
– У представи учествују четири полазнице старије глумачке групе. У припрему сценографије, реквизита и костима укључили су се и полазници наше ликовне секције. Посебно нас радује што помажемо инклузију јер корисници Центра су део друштва који не смемо да занемаримо. Увек имају сву нашу подршку – рекао је директор Театра, Стефан Остојић.
Заједничке пробе одржавају се, већ месец дана, у просторијама Центра.
– У представи играм самог себе. Јако ми се свиђа овај рад и велика ми је част да глумим у представи – каже Зоран Савичић.
Његова другарица, Светлана Калинов, такође је задовољна сарадњом са новим актерима представе.
– Ја играм Зоранову другарицу. Јако лепо радимо, волим да учествујем у представама јер ме то испуњава.
Марија Бутер је трећи разред Гимназије „Душан Васиљев“ и полазница је глумачке радионице Театра „Гусани у магли“.
– После јавног часа у Театру ово нам је први већи пројекат ван њега – каже Марија. – Први пут радим са корисницима „Наше куће“. Веома су пријатни, имају много талената. Жао ми је што људи имају предрасуде јер су и њима потребни пријатељи.
„Вулканизерска драма“ биће премијерно изведена у четвртак, 11. маја, од 19 сати, у Дечијем позоришту „Лане“. Улазница је добровољни прилог намењен куповини сублимационог штампача, за потребе активности у Центру.
Представа ће имати и репризе, а планирана су и гостовања. Тако ће ова лепа сарадња пружити прилику свима који то желе да подрже ове младе људе који са великим ентузијазмом и радошћу припремају своју „Вулканизерску драму“.
Поред многих акција које мештани Банатског Великог Села предузимају на уређењу села, појавила се и иницијатива да ово место добије свој грб. Покретач је Борислав Стојисављевић, администратор Фејсбук странице „Великоселске новине“, иначе и председник Удружења „Крајишки вишебој“.
– Од постојања села немамо ни грб ни заставу. Изнео сам идеју и позвао људе да шаљу своје предлоге са описом значења симбола. У току марта и априла стигло је десетак предлога. Има различитих идеја, са Завичајном кућом, сунцокретом, пшеницом, кукурузом, пругом. Рецимо, на једном предложеном грбу су Василије Острошки, то је наша сеоска слава, и Крајишник у ношњи, са заставама, а између њих су Козара и три круне које представљају три рејона у селу – прича Стојисављевић.
Он додаје да је и сам, као иницијатор, урадио прво идејно решење на којем су били воз, планина Оштрељ код Босанског Петровца, одакле, углавном, потичу мештани, три цвета рунолиста за три дела села и исписана година колонизације, 1945. Међутим, каже, касније је свој предлог повукао због различитих ставова које мештани износе на страници „Великоселских новина“.
Како је рок за подношење предлога истекао, сада преостаје да идејно решење будућег грба изгласају чланови Савета Месне заједнице, председници удружења и бивши председници Месне заједнице. Затим ће, каже Стојисављевић, грб да се региструје, биће озваничен као симбол места и постављен на улазу у село.
На простору данашњег Банатског Великог Села, до досељавања породица из Босне, живели су Немци, у три мања насеља: Солтур, Шарл(е)вил и Сент Хуберт. Насеља је, после наредбе царице Марије Терезије из 1763. године, формирало 3.300 Француза из покрајине Лорене и Немаца из југозападне Немачке. Временом су се Французи асимиловали у Немце. После Другог светског рата, Немци су депортовани у Немачку, а имена села задржанa су као називи данашњих рејона Банатског Великог Села. Данас ово место има око 2.000 становника.
Делегација Кикинде на челу са председником Скупштине града Младеном Богданом боравила је у посети Босанском Грахову које је било домаћин треће манифестације „Вратимо спорт у Грахово”.
-Од 2021. године смо заједно и желимо да покажемо колико су наше пријатељство и наше везе јаке. Велики број наших суграђана води порекло из ових крајева и ми желимо да сарадњу учвршћујемо. И овога пута имамо прилику да видимо на који начин се Босанско Грахово развија, који су планови и циљеви у чему их желимо да истрају. Република Србија је умногоме помогла реализацију више пројекте овде, међу њима су санација крова на Дому културе и фискултурна сала, а ми ћемо се трудити да им и у наредном периоду помогнемо да се повежу и да аплицирају за све што им је потребно- рекао је Богдан.
Начелник општине Босанско Грахово Урош Ђуран истакао је да манифестација „Вратимо спорт у Грахово”, трећу годину заредом, окупља велики број Граховљана свих генерација, као и њихових гостију.
-Трећа улична трка окупила је омладину и децу у великом броју. Довели смо атлетичаре из свих делова Босне и Херцеговине, ту су нам и драги гости из Кикинде. Бројни грађани дошли су да нас подрже. За Босанско Грахово је ово један од ретких дана у години када се овако окупљамо. Ове године очекујемо и да ћемо добити Дан општине јер је јавна расправа у току, па ћемо настојити да спојимо две манифестације и окупимо још више грађана – рекао је Ђуран.
Секретаријат за заштиту животне средине Градске управе и запослени на одржавању града, уредили су излетишта у Кикинди.
Средствима за сузбијање крпеља третирани су: простор Старог језера, Симићев салаш, Велики парк, СЦ „Језеро“, Кванташ, Водице, Еко стазу у Микронасељу, Стрелиште, Железнички нови ред, игралиште у улици Слободанке Ациган, дечије игралиште у А насељу, Пескара, и друге зелене површине у граду и на периферији, на укупној површини од 241.100 квадратних метара.
У пожару који је око 16 сати избио у Косовској улици, изгорео је помоћни објекат у породичном домаћинству. Брзом интервенцијом ватрогасне екипе, спречено је даље ширење ватре. Повређених, на срећу, нема.
Пожар је пријавио комшија који је видео дим и одмах алармирао ватрогасце.
Зоран Милешевић, некада први човек ДС-а, сада владар из сенке Странке слободе и правде, човек који је довео кикиндску привреду до просјачког штапа, уништавајући директно или индиректно друштвена, а и приватна предузећа, а чији је врхунац каријере уништење „Нарвика”, једног од најбољих хотела у Србији, сада је решио да пређе на следећи ниво и уништи читаву Кикинду.
Сецикеса Милешевић, као некада друмски разбојници, сада покушава да отме 200 милиона динара од грађана Кикинде, поткупљеним судијама и намештеним процесом за званично непостојећи пут Иђош – Ада. Својевремено представљен као један од „најзначајнијих грађевинских подухвата” на северу Баната, овај пут заједно са мостом на Тиси код Аде остао је симбол јавашлука ДС-а и негових перјаница и извођача, где се, по опробаној формули и замисли идејних твораца, под маском капиталних пројеката, одвијала отимачина буџетског новца.
Пут Иђош-Ада
Пајтосу Драгана Ђиласа, то што је опљачкао грађане Кикинде путем покрајинског Фонда за капитална улагања, кроз пропалу „инвестицију“ хладњаче од милион евра, која данас труне и распада се, на улазу у град, није довољно. Није му довољно ни што је сопствени ДС држао под хипотеком, од које је на крају отео 50 милиона динара. Није му доста што је већ једном угробарио Кикинду, што је располагао буџетом града како му се прохте, што за време његове власти у Кикинди није отворена ни једна фабрика, ниједно радно место, напротив.
Није му доста то што је наместио тендер за изградњу пута Иђош – Ада, ни што је тај исти пут почео да се распада након прве употребе, већ је сада, након више од деценије, дао себи за право да отима новац из буџета свих грађана Кикинде. Новац намењен за изградњу фабрике воде, нових дечјих игралишта, нових вртића и стварања бољих услова за све грађане.
Овај криминалац опет проживљава своју адолесценцију. У то време пљачкао је трафике и крао аутомобиле. Умишља да ће му и овај пут поћи за руком да завуче шапу у градску касу и краде од Кикинђана.
Гробар Зоран Милешевић, очигледно је решио да поново сахрани тек оживелу Кикинду. Сумњивих моралних порива вероватно планира да отети новац уложи у додатно побољшавање услова у „Нарвику” где, према сведочењу својих страначких колега, окупља људе сличног морала и афинитета, док проблем несносног смрада који се шири из штенаре у Хотел и даље нема намеру да реши.
Оно што јесте сигурно, његовим џеповима без дна увек треба још туђег новца. Са новцем који нам отима, свакако може да настави свој луксузни живот на некој егзотичној дестинацији.
Урбанистичко ругло града
Бисер хотелијерства претворен у руину
Пословно- грађевински подухват некакве приватизације и наводне реконструкције довео је некадашњи бисер војвођанског хотелијерства до непрепознатљивости.
На слици овековечена сцена немачког овчара како се купа у базену некада луксузног Хотела, а данас срамног урбанистичког ругла у центру града, пре неколико година испливала је у јавност изазвавши неверицу и згражавање грађана.
Како би био спреман да, у току првомајског празника прими и забави Кикинђане, у град је већ стигао Луна парк „Skorpions 3“. На пољани између старог и новог иђошког пута већ неколико дана се постављају справе и различите атракције за све узрасте.
– Овога пута понудићемо више садржаја него ранијих година. Имамо и нових атракција, између осталог два ролеркостера, већи и мањи, који је на спрат, два мала и један велики рингишпил, већи и модернији тобоган на надувавање, две трамболине, два аутодрома и још много тога. Потрудили смо се да набавимо нове справе. Укупно ће их бити 20, од тога шест за одрасле и 14 за децу – каже Валентино Хорн, власник Луна парка чија породица довози забавни парк у Кикинду већ дуже од четири деценије.
Додаје да ће све бити спремно већ у недељу, али само као презентација. Званично ће луна парк радити два пуна дана, у понедељљак и уторак, 1. и 2. маја.
Иако су им трошкови порасли, каже Хорн, цене се неће разликовати од прошлогодишњих – биће од 150 до 250 динара. Луна парк „Skorpions 3“ обезбедио је бесплатне жетоне за кориснике „Наше куће“ које ће они моћи да употребе већ у недељу.
Програм на бини
У оквиру забавног парка постављена је и бина на којој ће се у недељу, 30. априла, одвијати програми. Од 16 сати Дечије позориште „Лане“ одиграће представу “Школа за кловнове”, од 20 сати диџејеви ће пуштати хитове деведесетих. Концерт Ивана Гавриловића најављен је за 21 сат.
