Град

Срђан Сивчев

У кикиндском Историјском архиву брижљиво раде и на очувању штампе која излази на територији града. За сваки примерак свих дневних новина које су овде излазиле од 1963. до 2012. године, поред књишког формата, обезбеђено је и дигитално издање. У том периоду излазиле су „Кикиндска комуна“, „Кикиндске“, „Нове кикиндске новине“, „Ново време“ и „Мокринске новине“.

Сада је у току дигитална обрада свих издања у периоду од 2012, закључно са 2022. годином.

– Сви издвачи штампе су дужни да нам доставе два примерка сваког издања. Новине су се чувале у архивским кутијама и временом су се хабале. Неке су биле у критичном стању, па је било потребно и њихово санирање – каже Срђан Сивчев, в. д. директор Историјског архива.

После коричења, следе скенирање и обрада како би се олакшали коришћење и претрага чланака.

– На овај начин штампа се боље чува и корисници је лакше претражују. Процес дигитализације јесте спор и захтеван, али је неопходан. Новине не морају физички да се користе и спречава се њихово оштећење – додаје Сивчев.

Како би се документи и сва грађа за чување квалитетније и лакше дигитализовали, неопходна је и адекватна опрема, кажу у Архиву. Сивчев истиче да су, од својих средстава, редовних издвајања из буџета Града, успели да купе нов скенер-штампач који помаже бржој дигитализацији.

– Овај мултифункционални уређај нам користи за копирање, скенирање и штампање списа у боји у А3 формату. Већ имамо скенер за А2 формат, али је црно-бели, било би добро да имамо и један такав уређај у боји. У изради је и програм који очитава скениране фајлове, како би могли да се претражују – објашњава Никола Радосавчев, координатор дигиталних процеса у Архиву.

Приступ дигиталним форматима историје града сви корисници могу да добију у читаоници Архива. Са неколико кликова, моћи ће да се дође до сваког новинског текста објављеног у Кикинди и Мокрину у протеклих шездесет година. И овај процес се, свакако, наставља, како би и будућим генерацијама биле доступне све приче које се стварају данас.

Таленти

На 21. Покрајинском такмичењу талената у Панчеву, чак 13 полазника Регионалног центра за таленте „Душан Васиљев“ обезбедило је пласман на државно такмичење.

Друга места заслужили су: Теодора Шејмеши, ученица Гимназије „Душан Васиљев“, из енглеског језика и Тимур Борисов, ученик ОШ „1, Октобар“ из Башаида, у такмичењу у математици.

Трећепласирани у конкуренцији талената из читаве Војводини су: Лена Ашлер и Ана Стојковић из психологије, Марина Радивојша из биологије, Светлана Ћулафић из историје, и Милана Лисул из географије, све су ученице Гимназије „Душан Васиљев“, као и Милан Радојчин из математике, ученик Техничке школе.

У комкуренцији основаца, у такмичењу из физике трећепласирани су били ученици ОШ „Свети Сава“: Хелена Грујић, Растко Поповић, Лара Аврамов и Јована Карић. Ана Војводић из исте школе освојила је треће место у такмичењу из математике.

После овог сјајног успеха, следећу прилику да покажу своје таленте, сви ће имати на државним такмичењима који ће се одржати, за средњошколце 20. и 21. маја у Врању, и за ученике основних школа 27. маја у Земуну.

хпв трибина

Конференција „Заједно против рака грлића материце- ХПВ не” одржана је данас у Кикинди. Епидемиолози, педијатри, гинеколози и други представници медицинске струке, као и Удружења „Родитељ” изнели су значај ХПВ вакцине која је сада и у нашој земљи бесплатна и доступна.

Примена ове вакцине у неким земљама довела је до тога да се карцином грлића материце готово искорени. Србија има висок степен умирања од ове малигне болести, а ХПВ изазива и карциноме аногениталне регије, као и корена језика, крајника, задњег зида ждрела.

 

Шта знашш о саобраћају победници 3

На 54. Градском такмичењу „Шта знаш о саобраћају“ набољи су били основци школе „Вук Караџић“. Другопласирана је екипа ОШ „Васа Стајић“ из Мокрина, док су ђаци из ОШ „Ђура Јакшић заузели треће место.

Појединачно, у Б категорији – девојчице, прво место заузела је Јелена Чворак из школе „Васа Стајић“, Јана Ињац из школе „Вук Караџић“ је друга, и треће место припало је Милици Лучић из ОШ „Славко Родић“ из Банатског Великог Села“.

Међу дечацима у истој категорији, најбољи резултат постигао је Милош Миленковић из Руског Села, ученик школе „Глигорије Попов“. Другопласирани је Марко Станкић“ – „Вук Караџић“ школа, и на трећем месту такмичење је завршио Огњен Ханцик из школе „Ђура Јакшић“.

У Ц категорији – девојчице, победила је Петра Чудан – ОШ „Вук Караџић“, на другом месту је Гордана Ристић из Мокрина – ОШ „Васа Стајић“, док је Милица Кришан, ученица школе „Ђура Јакшић“ била трећа.

Лазар Сремчев из мокринске школе победник је у истој категорији у конкуренцији дечака. Другопласирани је Матеја Радивојша из школе „Вук Караџић“. Треће место освојио је Данило Миличевић из школе у Руском Селу.

Најбољи су награђени диломама и пехарима и бициклима. По двоје са најбољим резултатима из сваке категорије, наступиће на регионалном такмичењу 13. маја, такође у ОШ “Фејеш Клара. На највећем градском такмичењу у познавању саобраћаја за старије основце учестовало је 56 ученика из свих школа са територије Града.

Под покровитељством Града, манифестацију организују Министарство просвете, науке и технолошког развоја, МУП – Одељење саобраћајне полиције, АМСС и Актив наставника технике и технологије.

Соња Псодоров

Матуранткиња ССШ „Милош Црњански“, Соња Псодоров, награђена је златном дипломом на данас завршеној 53. Покрајинској смотри рецитатора “Песниче народа мог“ у Сечњу. Соња је наступила у конкуренцији 45 рецитатора старијег узраста и пласирала се на Републичку смотру која ће се одржати у Ваљеву.

Говорила је песму Жане Стојановић „Убијте нас“, а њен стручни сарадник је Јелена Влаисављевић. Соња Псодоров је, уз Драгана Јованића, друга такмичарка из Кикинде која је добила златну диплому на овом такмичењу.

млади физичари

Четворо ђака кикиндских основних школа који су учествовали на Државном такмичењу из физике одржаном овог викенда у Пожаревцу, показали су одлично знање и остварили изузетне резултате освојивши две друге и две треће награде.

Ученик осмог разреда Основне школе „Свети Сава“ Стефан Варга освојио је другу награду и пласман на Српску физичку олимпијаду која ће бити одржана у мају. Одличан резултат остварила је и Сара Живков, ученица шестог разреда Основне школе „Жарко Зрењанин“ која је такође освојила другу награду.

Сјајни су били и ученици шестог разреда: Лена Давидовић из Основне школе „Жарко Зрењанин“ и Матеја Косић из школе „Вук Караџић“. Обоје су освојили треће награде.

На државном такмичењу одржаном у ОШ „Краљ Александар И“ у Пожаревцу учествовало је 633 ученика.

На Српску физичку олимпијаду која ће бити одржана 11. и 12. маја позвано је 20 ученика из редовних и 16 из специјалних одељења при математичкој гимназији.

Ментори кикиндских ђака су наставници Жељко Радивојша (ОШ „Жарко Зрењанин“) и Биљана Груловић (школе „Свети Сава“ и „Вук Караџић“), а на републичко такмичење водила их је наставница Драгана Воларов.

Кукучка пивара 5

Да се млади, по завршетку школовања све чешће опредељују за повратак у Кикинду и да, уз то, имају добре идеје, много воље и ентузијазма да донесу нешто ново свом граду, показује и пример Андреја Кукучке.

Андреј је, по завршетку прехрамбеног смера на Технолошком факултету, са девојком Катарином Келић, графичким дизајнером из Новог Сада, у Кикинди отворио прву регистровану крафт пивару, а однедавно и дестилерију, „Дрозли“.

– Док сам студирао у Београду, придружио сам се екипи која је експериментисала са укусима у малој пивари у Пиварском клубу Булевар. Викендом су биле дегустације на којима смо добијали утиске и затим мењали рецепте – каже Андреј.

По завршетку факултета, Андреј и Катарина одлучују да започну сопствену производњу.  Иако су крафт пиваре већ препознате у већим центрима што би им, вероватно, олакшало пласман, они долазе у Кикинду.

– Јер волимо Кикинду. Овде је најлепше и ту познајемо највише људи. Иако већина угоститеља има екслклузивне уговоре са великим комерцијалним пиварама, успели смо да нађемо начин да пласирамо наша пива – у „Цаффе Цаффе“–у, „Кући кафе“ и у трафици у Светосавској, али и код неколико угоститеља у Новом Саду и Београду.

Андреј објашњава да су њихова пива по квалитету много друкчија од комерцијалних. Кључна разлика је, каже, у томе што велике пиваре, што је и законом прописано, не морају да користе више од 50 одсто јечма. Остало могу да буду и друге житарице које садрже шећер – овас и кукуруз, што појефтињује производњу.

У „Дрозлију“ се пиво прави од јечма, а укуси су, колико необични за просечног конзумента, топлико и потпуно егзотични.

– Ми прво направимо експериментално пиво и понудимо га на пробу људима на базару. Последње које смо направили је јако горко и има пуно хмеља, воћкасто је, цитрусно и тамно, мислили смо да га људи неће прихватити. Догодило се, међутим, да им се јако свидела та дијагонала. Зато ћемо усталити његову производњу и посветићемо га мокринској дропљи.

„Дрозли“ пива, за сада седам врста, у светлој и тамној варијанти, имају укусе коријандера и ароматичних трава, кајсије, тропског воћа, чоколаде, тамне ражи и тамног слада, америчког хмеља.

Производња је започета пре три године. У међувремену су Андреј и Катарина регистровали и дестилерију, и сада су у процесу припреме и џина и ликера од брезиног дрвета.

У експериментисању и прилагођавању жељама потрошача ови млади људи не посустају. Сада започињу и безалкохолни програм

– Пре две недеље пустили смо у промет комбуху, ферментисани напитак на бази зеленог и црног чаја, интензивног укуса и допадљивог дизајна. Следе комбуха од зове и комбуха тоник јер смо из Индонезије набавили дрво чинчона од ког се традиционално прави тоник – објашњава Андреј.

Кад год су у могућности, Андреј и Катарина се труде да подрже културне догађаје.  За прошлогодишње „Дане лудаје“ направили су тамно пиво од бундеве које је наишло на веома добре реакције, па ће га поновити и на наредној манифестацији.

– Имамо веома лепу сарадњу са Туристичком организацијом – каже Андреј. – Мислим да више тога треба да буде окренуто локалу. Зато на лето планирамо да у Кикинди организујемо едукацију за све који желе да праве пиво у кућним условима.

Андреј, Катарина, и читава породица која помаже у „Дрозли“ пивари не плаше се конкуренције, штавише, желе да подстакну и подрже суграђане да се одваже и допринесу граду, онако како они то чине. Вредно, упорно, са пуно креативности и љубави.

Драган Јованић 1

Драган Јованић, ученик другог разреда Основне школе „Иво Лола Рибар“ из Нових Козараца, постигао је велики успех на 53. Покрајинској смотри рецитатора у Сечњу.

У конкуренцији 46 рецитатора добио је златну диплому и пласирао се за наступ на највишем нивоу такмичења – Републичкој смотри рецитатора. Драган је наступио са песмом Моше Одаловића „Ма каква дивота“ коју је припремио са својом учитељицом Биљаном Бркић.

Покрајинска смотра „Песниче народа мог” завршно је такмичење најбољих рецитатора и део је селекције за Републичку смотру која се одржава у Ваљеву. Завршава се данас, наступом средњошколаца. Девет рецитатора из сваке категорије наступиће на државном такмичењу.

Жири Смотре радио је у саставу: Предраг Момчиловић, глумац и професор н Академији уметности у Новом Саду, Ана Лесковац, професорка словачког језика, Агнеш Рафаи Телечки, глумица и професорка на Академији уметности у Новом Саду, Амалија Ковач, глумица и новинарка, и Данијела Раду.

Сајам цвећа 1

Кикиндски трг данас је процветао на задовољство великог броја суграђана који имају прилику да купе најразноврсније декоративне саднице по повољним ценама.  “Пролећни сајам цвећа” стални је програм Туристичке организације Града и сваки пут привуче велики број продаваца и купаца.

По изузетно лепом дану, испред Православне цркве, саднице је изложило десет узгајивача цвећа из Кикинде, Сенте, Бечеја и других места.

Пољопривредно газдинство Роберта и Кларе Киш из Бечеја већ је познато Кикинђанима.

– Годинама долазимо овде на цветну пијацу и задовољни смо. Наша понуда је широка, имамо собно цвеће, дрвеће, тује, само вишегодишње засаде продајемо – каже Клара. – Свако пронађе понешто, а највише се тражи цвеће за двориште, као и зачинске биљке – селен, оригано, влашац и рузмарин.

Роберт и Клара Киш имали су гужву као и сви остали продавци, али смо само код њих пронашли сасвим егзотични цвет – мухоловку.

Богату понуду имао је данас и Дарко Гајин који има своје пољопривредно газдинство у Бочару, а у Кикинди, већ неколико година и продавницу „Бочарска башта“.

– Имамо бегоније, кадифе, меденице, различите мушкатле. Највише продајемо ситне расаде – бегоније и мушкатле које су увек популарне јер је Кикинда, рекао бих, град мушкатли. Цене су од 50 динара за ситан расад, мушкатле су 150 и 200, висеће сулфиније су 300 динара, калиопе 350 и 500 – каже Дарко којем у продаји помаже ћерка Нађа.

Међу препуним гајбицама овде су и саксије од теракоте у облику животиња. Цена им је 700 и 900 динара.

“Пролећни сајам цвећа” траје до 16 сати и, уколико га већ нисте посетили, остало је још мало времена данас. Следећу прилику имаћете ускоро јер се у Туристичкој организацији потруде да, у време садње и уређења вртова, понове овај леп догађај.

 

 

Саобраћај такмичење 2

Градско такмичење „Шта знаш о саобраћају“ одржава се данас у ОШ „Фејеш Клара“ 54. пут. У познавању саобраћајних прописа надмеће се 56 ученика виших разреда основних школа са територије Града.

– Ово је једно од најстаријих такмичења. Његов значај је велики јер има и едукативни карактер и намењено је млађим суграђанима. Ученици имају прилику да покажу колико познају саобраћајне прописе, али и да стекну нова знања, како би били што безбеднији у саобраћају. Градска управа им у томе пружа пуну подршку – изјавио је Иван Нинчић, секретар Секретаријата за социјалну заштиту Градске управе Кикинда.

Такмичење је једно од најмасовнијих у граду – из 14 основних школа наступају по четири ученика.

– Ђаци су подељени у две узрасне категорије. Први део, о познавању саобраћајних прописа, одвија се у учионицама, а затим се деца надмећу у спретности вожње бициклом на полигону. По двоје најбољих из сваке категорије, наступиће на регионалном такмичењу 13. маја, које ће се, такође, одржати у Школи „Фејеш Клара“. Следе републички и европски ниво такмичења – каже Небојша Миланов из Актива наставника технике и технологије.

Под покровитељством Града, манифестацију организују Министарство просвете, науке и технолошког развоја, МУП – Одељење саобраћајне полиције. АМСС и Актив наставника технике и технологије.

 

error: Content is protected !!