Град

Облаци 18

Представа „Облаци“ о Душану Васиљеву, премијерно је одиграна синоћ у Народном позоришту. По тексту Нине Плавањац, комад је режирао Стеван Бодрожа.

Премијерном извођењу присуствовали су заменица градоначелника, Дијана Јакшић Киурски и чланица Градског већа задужена за културу и образовање, Валентина Мицковски.

– Можда ће нам ова представа помоћи у томе да добијемо одговор на питање како је могуће да једна тако млада особа, у суровим и тешким условима великог сиромаштва и боли, без подршке и привилегија какве се данас уживају, упркос  свему томе пронађе надахнуће и снагу да све то преточи у велико, ванвременско и универзално дело. Ми као друштво дугујемо Душану Васиљеву. На дан његове смрти Град Кикинда додељује престижну књижевну награду која је одавно превазишла локални ниво и тиме чинимо да његово име наставља да живи у спони са добитницима престижне награде и са њиховим вредним делима.  Настављамо да се одужујемо и заветом и обавезом да постојеће и, посебно, будуће младе генерације упознамо са делима, песмама које, нажалост, носе печат трагике његовог личног живота и времена у којем је живео. И овом представом покушавамо да се одужимо и да искажемо поштовање према свему ономе што је значио у српском књижевном стваралаштву – изјавила је Дијана Јакшић Киурски.

У представи играју: Владимир Максимовић у улози Душана Васиљева, Мина Стојковић, Никола Јоксимовић, Анђела Киковић, Миљана Кравић, Лука Јовановић Џивџановски и Филип Клицов.

– Било је врло тешко радити представу јер је текст захтеван и комплексан. Требало је да на сцену пренесемо тај замамни, чаробни, необични, болни Васиљевљев свет и, бавећи се тиме, некако смо ушли у дубине његове поетике, у осуду насиља и рата, дубоки пацифизам, опомену да рат не треба да се дешава. Требало је то досегнути. Посебна је одговорност што покушавамо да скренемо пажњу на њега. Душан Васиљев би требало да добије своје место у низу српских великана и надам се да ће ова представа допринети томе – рекао је редитељ Бодрожа.

Наредни репертоарски термини за играње ове представе су 9. и 23. мај.

штрудлијада победнице

И трећа „Штрудлијада“ коју је организовало Етно-грађанско друштво „Сувача“ била је такмичарског карактера, али је угодно претпразнично дружење окупљених из свих крајева Србије, ипак, било у првом плану. То потврђује и Шапчанка Јелена Станковић, која је освојила прво место.

-Раду сам упознала прошле године у Зрењанину, направиле смо ту спону и дивно дружење. Први пут сам у Кикинди, дошла сам са својим сестрама. Рецепт за штрудлу сам добила од пријатеља који је Мађар, тако да ми је он открио неке тајне и цаке. Ипак, овде је најважније дружење, оно се не мери наградама које итекако пријају, али првенствено сам дошла због Раде, њеног дивног удружења и дивне манифестације- рекла нам је Јелена.

Да је, дегустрирајући тридесетак штрудли, жири био на муци, признаје Радован Субин.

-Имали смо стварно тежак задатак нас троје, Регина Суботић, Дејан Ханак и ја. По нама, могли су сви да победе, али морали смо четири најбоље штрудле да издвојимо. Оцењивали смо компактност, изглед и укус. Учеснице су се потрудиле, задовољни смо резултатима њиховог рада- рекао је Субин.

По оцени жирија, најбоља маковњача стигла је из Зрењанина. Апсолутни победник је Љубица Цветинов Вуков,  чланица Удружења „Булевар 023“. Друго место заузела је Љупка Мишков из Удружења жена „Ливађанке“ из Александрова, а треће Јелена Којчић из Удружења „Тарашки тиски цвет“ из Тараша.

Организатори, Етно-грађанско друштво „Сувача“, имали су много разлога за задовољство.

-Славимо 20 година постојања, срећне и задовољне што смо помогле болеснима и сиромашнима разним хуманитарним активностима, организовањем концерата за болесну децу. То је велика срећа знати да си помогао. Надам се да ћемо трајати барем још две деценије. Одзив на нашу манифестацију је изузетан, ту су учесници из свих крајева наше земље: од Кикинде и околине, Зрењанина, Новог Сада па до Жабља, Шапца и Ниша- каже Радојка Вујадинов, председница УГ „Сувача“.

На трећу „Штрудлијаду“ из Госпођинаца је дошла Мирјана Пантић.

-Лепу сарадњу имамо са Радом и њеним удружењем и због тога смо и овде. Тајна добре штрудле је у љубави- закључила је Мирјана.

 

 

економска

Изложбом фотографија „Школа кроз време“, приредбом и представљањем образовних профила, кикиндска Економско-трговинска школа прославила је свој Дан и 75 година рада. Задовољни ђаци и професори, понос су школе која ће свршеним основцима у предстојећој школској години понудити образовне профиле: економски и туристички техничар, трговац, конобар и кувар.

Утиске са нама поделио је Жарко Утржан, председник Ученичког парламента.

-Трећи сам разред и презадовољан сам школом. Професори ме мотивишу да наставим да учим и напредујем, да усавршавам вештине кроз лекције и такмичења. Када осмацима промовишемо школу, већина жели да упише неки смер овде. Према нашој рачуници, од 17 ђака, седморо жели да упише нашу школу. Смерови су лепо испланирани- каже Жарко.

Бројне генерације ђака и професора пронаћи ће се на фотографијама које у холу школе дочаравају њен богат и успешан историјат.

-Професори су изузетно посвећени свом раду, постављању и постизању високих циљева. Ученици су задовољни нашом школом. После пет година, поново уписујемо смер туристички техничар тако да ћемо у предстојећој школској години уписати по 30 ђака на смеровима економски и туристички техничар, као и кувар, и комбиновано одељење трогодишњих смерова трговац и конобар са по 15 ученика- каже професорка економске групе предмета Ивана Којић.

Прослави Дана и годишњице школе присуствовали су градоначелник Никола Лукач и чланица Градског већа Валентина Мицковски који су пажљиво и интерактивно пропратили ученичке презентације образовних профила. Ђаци су показали да стичу бројна практична знања. Драган Ћирић, ученик другог разреда смера трговац,  успешно је демонстрирао рад у прехрамбеној продавници.

-Мерење, касу, паковање и слагање робе, све то радимо. Није тешко, а професори су одлични. Једном недељно имамо праксу у продавницама, а једном недељно овде у школском кабинету. Предмети су занимљиви, а касније можемо да се запослимо у струци или да наставимо школовање на неком факултету. Познати смо по својим плавим мантилима- истиче Драган.

Невена Ковачевић учи за конобара и први је разред.

-Свиђа ми се школа, много тога сам научила. Имамо практичну наставу у школи и праксу на крају године. Садашњи мој план је да идем у иностранство.

Драгана Мијанџић похађа економски смер и други је разред. Са другарицама је успешно презентовала пословање виртуелног предузећа.

-Школа је испунила моја очекивања, и сматрам да свако кога занима област економије треба да упише нашу школу јер ће стећи лепа искуства и научити много тога.

Срдачне честитке ђацима и колективу упутио је градоначелник Никола Лукач.

-Обишао сам више кабинета и имао прилику да се уверим у квалитетан рад наставног кадра. Разговарали смо и они су дошли на идеју да чешће посећујемо школу и разговарамо са младима. Мој савет је био да са преданошћу и љубављу према послу, раде оно за шта се школују. Видео сам да су задовољни школом и оним што чинимо да услови за образовање буду све квалитетнији. Сигуран сам да ће из ове школе изаћи добри људи,  квалитетно обучени да раде свој посао- рекао је Лукач.

 

 

 

 

ЈП Кикинда 1 (3)

Јавно предузеће „Кикинда“ наставља са едукацијом најмађих о значају одговорног власништва. Данас је одржано још једно предавање, овога пута за ученике првог и другог разреда Основне школе “Жарко Зрењанин”.

Ђаци су имали прилику да чују све о значају одговорног власништва, потребама паса и обавезама власника, као и да се друже са псима из „Зоохигијене“ који су спремни за удомљавање.

Предавање су одржале Јелена Пантелић и Бранка Живаљевић из ЈП „Кикинда“. Из овог предузећа поручују да је учење најмлађих да буду одговорни за друго живо биће још једна степеница на путу да израсту у добре људе.

бијељина сајам

Туристичка организација Града Кикинде први пут се представља на Сајму туризма и гастрокултуре у Бијељини који се одржава 12. пут. Да посете наш град, упознају се са његовим знаменитостима и буду драги гости традиционалне манифестације „Дани лудаје“, из ТО Кикинде позвали су све посетице Сајма који је окупио излагаче из Србије, Црне Горе, Хрватске и Републике Српске.

-Ми смо се представили упечатљивом наранџастом бојом, у знаку лудаје и производа од ње. Наш бренд је другачији од осталих, сви настоје да представе оно што је аутентично за њихову средину. Наш штанд има лепу посећености, међу посетиоцима су били и министар трговине и туризма Републике Српске Денис Шулић, директорица Туристичке организације Бијељине Јасна Абдулахагић, градоначелник Бијељине Љубиша Петровић, директор ТО Републике Српске Миодраг Лончаревић. Договарамо нове сусрете и промоције- каже Јасмина Миланков, в.д. директорица Туристичке организације Кикинде.

Више од 80 излагача понудило је разноврстан садржај на дванаестом Сајму туризма и гастрокултуре у Бијељини који се одржава се 27. и 28. априла у хотелу „Дрина“.

Дан плеса 11

Иако се Светски дан плеса обележава тек за два дана, Градски трг данас је пулсирао у ритму који су диктирали чланови свих кикиндских плесних школа.

У организацији Културног центра и под покровитељством Града, наступили су: Плесна школа „Данце Н Соул“, Балетски студио „Флеx“, АДЗНМ „Гусле“ и кикиндско одељење Балетске школе из Новог Сада.

– Желимо да плес живи у Кикинди, да имамо свој дан и да то постане традиција. На овај начин представљамо шта радимо, али је важније да се забавимо и дружимо са осталим плесачима – каже Мирна Крнић из Плесне школе „Данце Н Соул“.

У различитим жанровима данас је наступило више од 200 плесача различитих узраста. Њихова публика испунила је Градски трг и сви су пожелели да оваквих манифестација и радосних сусрета буде што више.

богдан у силистри

Делегација града Кикинде предвођена председником Скупштине града Младеном Богданом посетила је братски град Силистру у Бугарској где је учествовала на Форуму о социјалној заштити. Том приликом, представљене су услуге и мере у области социјалне и дечије заштите, сличности и разлике у раду социјалних служби, а разговарано је и о начинима на које се може унапредити сарадња два града.

Поздраве гостима на уводном скупу упутили су председник општине Силистра др Јулијан Најденов, председница Општинског савета Силистре др Марија Димитрова и регионални гувернер Николај Неделчев.

Социјалну политику града Кикинде презентовали су Младен Богдан и стручњаци из кикиндског Центра за социјални рад. Делегација Кикинде обишла је и установе за домски смештај и пружање услуга социјалне заштите у Силистри.

Билатерални форум на тему размене искустава и примера добре праксе у сфери социјалне политике организован је од  25 до 28. априла.

Пусто турско 1

Књига „Пусто турско“, друго, допуњено издање, у едицији Института за европске студије из Београда, аутора професора Дарка Танасковића, академика и оријенталисте, представљена је вечерас у великој сали Културног центра.

О књизи су говорили професор Петар Вуца, на чију иницијативу је и уприличено гостовање академика Танасковића, и представник издавача, османиста, Србољуб Пеовић. У име Града, догађају је присуствовала заменица градоначелника, Дијана Јакшић Киурски.

Збирка огледа, како је описује професор Танасковић, настала је из потребе да тестира ставове изнете у свом претходном делу под називом „Неоосманизам“.

– Том књигом, коју сам написао пре више година, увео сам у нашу научну терминологију и појмовник термин којим сам означио дубинску константу укупног турског наступања према свету и, посебно, према нашем региону, Балкану. Неоосманизам се огледа у томе да Турска, која је поново ојачала, жели да буде битан чинилац не само на Балкану, него и у свим деловима Османског царства у којима је најдуже остала – на Блиском истоку, донекле на Кавказу, па чак и у деловима северне Африке – објашњава професор Танасковић.

Ова његова теза је, каже, била критикована, неки су сматрали да је то неоправдано враћање уназад, да је Турска савремена држава која нема везе са неоосманистичком и неоимперијалистичком идеологијом. Међутим, додаје Танасковић, у међувремену се показало да су чак и сами Турци усвојили овај термин и они сами га употребљавају за одређени идеолошки приступ свету.

– Кроз огледе у књизи „Пусто турско“ тестирао сам ту своју тезу, односно питање да ли се Турска на унутрашњем и спољном плану понаша у складу са оним што сам дијагностификовао као константу неоосманизма. Мој закључак је да нема никакве дилеме да Турска, на свој начин, користећи се свим компаративним предностима и савременим средствима у економији, дипломатији и политици, па и војним, када је то потребно, заиста жели поново да се позиционира као једна од најзначајнијих држава у свету. Као земља која ће сада, с обзиром на актуелне турбулентне промене, играти значајну улогу управо зато што има стратегијску – историјску и географску дубину, а то смо ми на Балкану. Зато мислим да је за нас ова књига посебно интересантна да бисмо разумели турску идеолошку и политичку доктрину – поручује аутор.

Професор Танасковић био је амбасадор Југославије у Републици Турској, Азербејџану и Ватикану, као и амбасадор Србије при Унеску. Члан је Европске академије наука и уметности и Академије наука и умјетности Републике Српске, као и Научног друштва Србије. Почасни је члан оснивач Удружења за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат”, у коме се, од 2017. године, налази његов легат.

Објавио је више од 600 научних и стручних радова из области оријенталистике.

социјална заштита

Никола Лукач градоначелник Кикинде, и Никола Селаковић, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, потписали су у Влади Србије уговор о наменским трансферима у социјалној заштити, вредан 8.138.724,00 динара.

Министар Селаковић и градоначелник Лукач изразили су уверење да ће та средства побољшати функционисање система социјалне заштите на локалном нивоу, што за град и Владу Србије остаје један од кључних приоритета, будући да се на тај начин задовољавају потребе најширег броја грађана.

Новац се наменски трансферише градовима и општинама и усмерава се за потребе одређених услуга социјалне заштите на локалном нивоу, као што су геронто домаћице, услуге личних пратилаца, персоналних асистената. Услуге које локалне самоуправе пружају корисницима зависе од лиценце коју нека општина има, као и могућности да одређену врсту услуге организује на својој територији, закључено је у оквиру разговора.

фића1

Можда бисте рекли да је ова фотографија снимљена пре више деценија, али није.  Иако је легендарног фићу данас ретко видети у саобраћају, није немогуће, што смо сликом и забележили. Један поред  другог,и на кикиндским улицама пркосе времену.

Фића је некада био омиљен аутомобил. Његова производња понос југословенске индустрије, а куповина свечани моменат који се памти и препричава.  Како то да су се читаве породице превозиле овим минијатурним четвороседом, чак прелазиле  дуге дестинације до мора или иностранства,  тешко је замислити из данашњег угла. Као и то да се налазио у саставу војске, милиције, хитне помоћи, служио за обуку нових возача.

Први фића у Застави је произведен 1955. године, а последњи три деценије касније. Недуго потом, распашће се и земља чији је симбол био.

Данас поглед на ове времешне љубимце, код старијих и средњих генерација, изазива носталгију, а неретко и дивљење. Али увек сећање на једно друго време, по много чему посебно.

error: Content is protected !!