Бесповратна средства енергетску санацију опредељена су за 74 домаћинства. У свечаној сали Градске куће са корисницима су, у среду, потписани уговори.
Највише грађана, њих 62, било је заинтересовно за замену столарије, за шта је највећи добијени износ био 140 хиљада динара. По пет домаћинстава добило је новац за замену котлова на гас и чврсто гориво, једно за котао на биомасу и једно за изолацију спољних зидова.
Јавни позив за учешће грађана у спровођењу мера енергетске санације у домаћинствима расписан је другу годину заредом и овога пута интересовање је било много веће. Поново су нека домаћинства имала исти број бодова, па је Град, ребалансом, определио додатна средства.
Укупно је, за пројекат спровођења мера енергетске санације, обезбеђено више од осам милиона динара. Свечаности је присуствовао и градоначелник Кикинде, Никола Лукач, који је истакао значај подизања свести о штедњи електричне енергије.
“Град је потписао уговоре са осам фирми ради учешћа у пројекту који спроводимо са ресорним Министарством. Прошле године то је била само једна, док ове године имамо пет мера“, додао је градоначелник. Он је подсетио да ће, до краја месеца, бити расписан јавни позив за извођаче за постављање соларних панела, док ће за грађане, позив бити објављен у децембру. За ту намену биће издвојено милион и по динара.
У организацији Развојне агенције Војводине, своје потенцијале у овој области представља осам градова Војводине – уз Кикинду и: Нови Сад, Суботица, Зрењанин, Сомбор и Сремска Митровица. Наш град, за изградњу фабрика инвеститорима нуди индустријску зону „Расадник“ која је део слободне царинске зоне „Суботица“, као и могућност изградње хотела у Спортском комплексу „Језеро“. Могућности Кикинде представљају чланови Градског већа, Саша Танацков, задужен за привреду и инвестиције и Мирослав Дучић, задужен за комуналну инфраструктуру.
– Имамо обећања да ће бити обезбеђене довољне количине гаса, како би се топлотна енергија несметано испоручивала. Цена гаса коју сада плаћамо је око 50 одсто виша него у претходном периоду. Зaтo je нови ценовник неминовност, како би наше предузеће могло да функционише. Свестан сам да су ово непопуларне мере, али ово је морало да се усвоји.
Председник Градског парламента, Младен Богдан, најавио је да ће се, у том смислу, у наредном периоду, пронаћи решење за помоћ најугроженијим суграђанима.
Од закупа ће се приходовати око 85 милиона динара, из градског буџета биће додато 30 милиона, што ће, са средствима пренетим из прошле године и новцем из Покрајинске администрације, укупно бити око 140 милиона динара. Овај новац биће уложен у уређење земљишта и атарских путева, канале за одводњавање, рад пољочуварске службе и у субвенције пољопривредницима.
Фондација „Дајана Пауновић“ има за циљ афирмацију и економско оснаживање жена, подстицање предузетништва и промоцију једнаких могућности. Приоритет су и финансијска помоћ локалним срединама и измена законске регулативе.
“То треба да урадимо на терену и у томе је важна улога локалне самоуправе јер су услови специфични у свакој средини. Локалне заједнице су те које формулишу и креирају своје пројекте, а ми се залажемо за то да држава обезбеди значајнија средства у наредном периоду“.
“Дугујемо велику захвалност кикиндском Ротари клубу јер својим акцијама редовно следи своју мисију. Ово тумачимо као велику помоћ нашем образовном систему и квалитету наставе. Видимо да је донација потпуно прилагођена данашњим трендовима који ће, у сваком случају, деци помоћи да унапреде своју информатичку и дигиталну писменост. Живимо у свету развоја информационих технологија, будућност се ослања на дигитализазију пословних просеца и на новац који долази из сфере информационих технологија. Наша земља такође се налази на путу дигиталне трансформације. Мислим да је простор за напредак неограничен, пре свега за младе људе, који су се опробали у свету рачунарства“, истакла је Дијана Јакшић Киурски.
“Тада смо донирали 600 рачунара и на тај начин смо анимирали и друге компаније да помогну. Затим смо, заједно са Фондацијом Б92, поклонили роботе, а прошле године смо донирали дронове за учење програмских језика“, рекао је Владимир Матић, паст гувернер Ротари Дистрикта Србије и Црне Горе и чартер председник Ротари клуба Београд – Чукарица.
“Као представници локалне самоуправе својим присуством желели смо да покажемо колико је важна сарадња Града Кикинде и кикиндског намесништва Српске православне цркве. То је основа на којој почивамо и црква је једна од најважнијих институција нашег друштва, као чувар традиције и јединства српског народа. Градска власт жели да им пружи подршку и да у будућности унапреди ову сарадњу“, истакао је Богдан.
На дан Светог Јосифа Темишварског, у среду, 28. септембра, слава ће бити обележена светом молитвом и литургијом. У православљу, Свети Јосиф сматран је светитељем и чудотворцем још за живота на земљи. Као митрополит, Свети Јосиф је развио широку пастирску делатност: путовао је по епархији, рукополагао свештенике, проповедао и поучавао. Код турских власти, чији је језик знао, заузимао се за своју паству и за хришћански народ.
На подручју Града данас функционише девет добровољних ватрогасних друштава. Синиша Шавија, председник Ватрогасног савеза Војводине, подсетио је да је, због новог закона, одређени број чланова већ завршио обуке и прегледе и да је у плану да се, до краја 2024. године, сва друштва у Војводини пререгиструју, како би имала ватрогасну јединицу треће категорије.
“Ми смо ливница алуминијума, а потреба за деловима од овог материјала у аутомобилској индустрији расте на светском нивоу. То су јако добре вести за Кикинду и наше запослене зато што ћемо, са порастом потреба, отварати и нова радна места. Управо развијамо пројекте за велике компаније, ‘Мицубиши’, ‘Порше’ и ‘Ауди’, за које би требало, управо у Кикинди, да радимо ливење, машинску обраду и монтажу. Следеће године нас очекује прослава 20 година рада наше компаније у граду. Сматрам да смо доказали да смо стабилан партнер локалној заједници“, рекао је Мармоа.
“Ми спадамо у ред средина са најмањим процентом пошумљености и свака активност ради смањења тог неславног резултата, од великог је значаја. У привреди ће се, не само на глобалном нивоу, већ и код нас, догодити транзиција економије, која ће направити велики заокрет ка зеленој економији. Већ сада, многи велики добављачи, поготову у аутомобилској индустрији, захтевају одређене сертификате. Енергетска зависност је глобални проблем и неминовно је да окретање ка зеленој економији ускоро осете и наши привредници“, објаснио је Танацков.
