Град

станислава хрњак (2)

Младићи и девојке који за свој позив буду одабрали полицијску професију, већ од предстојеће школске године образовање ће стицати у четворогодишњој средњој школи унутрашњих послова, каква је постојала у Сремској Каменици до 2009. године. Одлука Владе Србије да се оснује Средња стручна школа унутрашњих послова „Јаков Ненадовић“ у Сремској Каменици потврђена је на данашњој, 21. седници Скупштине Војводине.

Посланици покрајинске скупштине усвојили су измене и допуне одлуке о броју и просторном распореду јавних средњих школа на територији Аутономне Покрајине Војводине којима је у Мрежу јавних средњих школа уврштена Средња стручна школа унутрашњих послова „Јаков Ненадовић“ са седиштем у Сремској Каменици.  Једногласну подршку овом предлогу претходно је дао Одбор за образовање и науку Покрајинске скупштине на чијем челу је посланица из Кикинде Станислава Хрњак.

-Одлуку о оснивању ове школе, као школе од националног интереса за Републику Србију, Влада је донела на седници одржаној 19. јануара ове године- каже за Кикиндски портал Станислава Хрњак која је о Мрежи средњих школа говорила на данашњој седници Скупштине Војводине.

-Школа је као део образовног система функционисала до 2009. године. Од 2009. то је био курс за полицијске службенике. Средња стручна школа унутрашњих послова  „Јаков Ненадовић” почеће са радом 1. септембра ове године, а у првој школској години уписаће 210 ђака. Оснивањем Средње школе унутрашњих послова стварају се предуслови за школовање будућих професионалних припадника Министарства унутрашњих послова, у складу са захтевима занимања, потребама тржишта рада и развоја савремене технике и технологије- указује Хрњак.

Одбор за образовање и науку

Ученицима уписаним у школу обезбедиће се смештај и исхрана у интернату Министарства унутрашњих послова, као и уџбеници, школски прибор, одећа, обућа и друга опрема неопходна за похађање наставе и боравак у школи, у складу са уговором који школа закључује са тим министарством.  У оквиру школског комплекса планирана је и изградња Дома ученика, речено је на седници.

Последња 38. класа ученика школовање у Средњој школи унутрашњих послова у Сремској Каменици завршила је 2009. године. Од 2007. тамо је Центар за основну полицијску обуку, као једина таква установа у Србији.

Средња школа „Јаков Ненадовић“ наставиће традицију средње школе „Пане Ђукић“, која је од 1967. до 2009. године одшколовала 14.416 полицијских службеника.

Мрежа средњих школа у Војводини

У Војводини постоји 119 редовних средњих школа и 10 школа за средње образовање ученика са сметњама у развоју и инвалидитетом. Редовним средњим образовањем обухваћено је 57.583 ученика у 2.547 одељења у оквиру гимназија, стручних, мешовитих и уметничких школа. Настава на српском језику организована је за 52.558 ученика. Наставу на језицима националних мањина- мађарском, румунском, словачком, русинком и хрватском језику похађа 5.025 ђака.

-Према врсти средњих школа, на српском наставном језику, највећи је проценат гимназијалаца 24,82 одсто. Када је реч о стручном образовању, највећи број ђака обучава се на подручју рада електротехнике и економије, права и администрације. На мађарском наставном језику, највише ђака стиче гимназијско образовање, а затим стручно знање у области електротехнике, здравства и машинства. Дуално образовање у Војводини је организовано на територији 17 локалних самоуправа, две више него прошле године, односно у 23 средње школе за 31 образовни профил и похађа га 2016 ђака- представила је податке о средњошколском образовању у Војводини покрајинска посланица Станислава Хрњак.

Конкурсом за упис ученика у средње школе у овој школској години, од 16.364 осмака, уписано је њих 15.538 односно 94,95 одсто. У Војводини постоји 27 приватних средњих школа које похађа 1.925 редовних ученика, а највећи број њих стиче знања у подручју здравства и социјалне заштите.

Генерални секретар Сандра Стојковић

Функцију генералног секретара Скупштине Војводине, уместо Николе Бањца, који одлази на место саветника министра одбране, обављаће његова досадашња помоћница Сандра Стојковић. Дипломирана правница из Новог Сада именована је на данашњој седници, на предлог председника Скупштине Војводине Иштвана Пастора.

 

душан дејанац

Хроничар и публициста Душан Дејанац своју најновију књигу „Кикиндски православни храмови“ представио је у Културном центру. Поред аутора, на промоцији су говорили Марија Танацков, Тања Ножица и Владимир Сретеновић.

-Када су досељеници 1751. прешли долином Галадске и са Христифором Кенђелцем дошли у Кикинду, стигли су без учитеља и свештеника. Кенђелац је на месту данашње Православне цркве окупљао Кикинђане и одржавао литургије. Насељеници су правили куће где су стигли, било је доста бара и мочвара. После десетак година, када су видели да ће остати у Кикинди, почели су да праве куће. Прва зграда је Црква Светог Николе, изграђена у периоду од 1769. до 1774. године.  Захваљујући статусу диштрикта, Кикинда се касније брзо развијала, а центар је била црква која је чувала национални и верски идентитет Срба. Борила се против унијаћења, мађаризације, отуђења. Касније је подигнута црква на Водицама 1865. године, па Мелина црква 1887. године, народ се и тамо окупљао. Кикинда је, почетком 20. века била део Темишварске епархије, која је била једна од највећих, имала је преко 100 парохија. Када је 1919. године, део територије припао Румунији, до 1931. Кикинда је била део Великокикиндске епархије, а онда је ушла у састав Вршачке. Неколико владика се борило против тога- каже Дејанац.

Промоцији је присуствовао и председник градске скупштине Младен Богдан.

-Ово је важна тема за све нас Кикинђане, јер практично од оснивања града, ту је и историја Српске православне цркве на овим просторима. СПЦ је темељ нашег друштва и институција која је држала српски народ заједно на окупу свих ових година на овим просторима, у Хабсбуршкој монархији и Аустроугарској, касније у Краљевини Србији и Краљевини СХС. Важно је познавати нашу богату историју на овим просторима-истакао је Младен Богдан, председник Скупштине града.

ИМГ_6716 (Ларге)

Има их девет и сви су означени зеленом огрлицом на којој пише „Градски пас“. Сви ови пси луталице, након хватања, прошли су ЦНР програм, након чега су данас враћени на улицу. Четири пса радници ЈП Кикинда пустили су на крају Микронасеља, четири у близини овог јавног предузећа, на Иђошком друму, и једног у Банатском Великом Селу. Постављене су и две кућице које је израдило ЈП „Кикинда“.  Једна ЈЕ у Микронасељу, а друга у близини овог јавног предузећа.

-ЦНР програм је хуман, најбољи и најобухватнији начин контроле уличних паса. Подразумева хватање уличног пса, његову стерилизацију, вакцинисање у пуштање у његово природно станиште, на јавну површину. Након стерилизације, пси су питомији и самим тим их је лакше удомити. Пси нису агресивни, урађена је процена карактера и социјализација, потпуно су очишћени од паразита и нема потребе да грађани страхују за безбедност. Наши радници долазиће свакодневно да им остављају храну и воду, а наравно и сви грађани који то желе, могу учинити исто- објашњава Бранка Живаљевић, начелница слубе зоохигијене и гробља у Јавном предузећу „Кикинда“.

-Сви који желе да удоме псе, могу да се обрате служби зоохигијене. Истраживања показују да ако се око 70 одсто паса на једној територији стерилише, имаћемо нулту популацију, али ту морамо да поменемо и значај одговорног власништва. У пракси се врло често дешава да се, по позиву да уклонимо псе са јавних површина, испостави да су заправо то власнички пси-указује наша саговорница.

У наредном периоду биће враћени и пси који су прошли ЦНР програм, а уклоњени су са територије других општина, уз претходну координацију и договор са надлежних службама.

Не каже се џабе веран као пас

Да су ови пси питоми и социјализовани, уверили смо се на лицу места када смо присуствовали њиховом пуштању. Колико су се везали за оне који су их у протеклом периоду хранили и бринули о њима, најбоље сведочи црна двогодишња пулинка која је, након пуштања, била рада да се игра, па се тешка срца, одвојила од радника ЈП Кикинда.

панели

Након завршеног конкурса, данас је у Градској кући уприличено потписивање уговора са грађанима за доделу бесповратних средстава за набавку и уградњу соларних панела за производњу електричне енергије за сопствене потребе.  На конкурс је пристигло 11 пријава, а субвенције ће добити четири домаћинства. Суграђанин Дејан Терек каже да му је намера да соларним панелима покрије део потрошње струје који се односи на кућне апарате.

-Програм је значајан због очувања животне средине, али и еколошке намене и уштеде трошкова. Доста пријатеља кад је чуло, такође се заинтересовало. Људи су упознати са овим, али још нема толико конкретних искустава. Мислим да ће ово помоћи и другима да се покрене ланчана реакција у циљу очувања животне средине и уштеде. Био бих задовољан и са 30 одсто уштеде, али колико чујем, много је већа ефикасност-наводи Терек.

Кикинда је први пут расписала овај конкурс, од кога су користи вишеструке. Из градског буџета је опредељено 1,5 милиона динара, од којих је половину износа определило Министарство рударства и енергетике, а остатак град, наводи енергетски менаџер Никола Југин.

-Кикинда је по броју сунчаних сати десети град у Србији. Конкурс је био намењен за породичне куће. Имали смо 11 пријава, од којих су четири домаћинства добила бесповратна средства. Појединачни износи су од 350.000 до 420.000 динара, Извођачи имају рок до краја маја да заврше радове, након тога су у обавези да у року од пет дана обавесте комисију да изађе на терен и утврди чињенично стање -каже Југин.

У протекле две године, 150 домаћинстава на територији Града Кикинде добило је средства за улагање у енергетску ефикасност. Средства су опредељена у градском буџету и за ову годину.

 

насловна

Раскрсница улица Михајла Пупина и Змај Јовине више није црна саобраћајна тачка. Новопостављени смарт семафор најновије генерације,  после пробног периода, почео је са радом.

Радове у вредности од 5,2 милиона динара заједнички су финансирали Покрајински секретаријат за енергетику, грађевинарство и саобраћај који је определио 2,7 милиона и Град.

Локална самоуправа наставиће да, у сарадњи са саобраћајном полицијом, као и ресорним Покрајинским секретаријом ради на унапређењу безбедности свих учесника у саобраћају, истакао је овом приликом градоначелник Никола Лукач. Следи постављање радара на раскрсници код Жаковог стадиона, на углу улица Милоша Великог и Стевана Синђелића. У наредном периоду биће постављен радар и код ОШ „Јован Поповић”, а код Основне школе „Петар Кочић” у накову успоривач.

фејеш клара

Основна школа „Фејеш Клара“ једина је у Кикинди у којој се настава одвија на српском и на мађарском језику. У овој образовној установи, с правом се поносе тиме што деценијама негују мултикултуралност и вишејезичност. Као и протеклих година, обележили су Дан матерњег језика.

-Данас смо уприличили приредбу и заједнички час ком су присуствовала деца од трећег до шестог разреда, из мађарских и српских одељења. Такмичили су се у квизу, подељени у групе. Циљ активности био је да се укаже на значај неговања матерњег језика. Настојимо ученицима да укажемо и на значај вишејезичности. Ђаци у овој школи уче енглески, као први страни језик и немачки, као други. Као изборне предмете, ђаци имају мађарски језик са елементима националне културе и ромски језик са елементима националне културе- рекла је директорица школе Хермина Чемере.

Не каже се узалуд да човек вреди онолико колико језика говори, истакла је чланица Градског већа за националне мањине, родну равноправност и бригу о породици Мелита Гомбар указавши на значај употребе матерњег језика, неговања културе и духовног идентитета сваког народа.

-Школа „Фејеш Клара“ препозната је као образовна установа која негује лепу реч и леп језички израз, као школа у којој влада толеранција и међусобно поштовање и уважавање културних и језичких различитости. Мултикултурализам и језички и културни плурализам су основна карактеристика времена и друштва у ком живимо. У Војводини у предшколским установама у употреби је десет језика националних мањина. У основним школама, поред српског језика, настава се одвија на још 13 језика националних мањина, а преко 13.000 средњошколаца има прилику да се образује на језику своје националне мањине – указује Гомбар.

Међународни дан матерњег језика је одлична прилика за промоцију мултикултуралности и вишејезичности, истакла је Валентина Мицковски, чланица Градског већа за образовање и културу.

-Тако учимо децу и младе како да поштују различитост. Чињеница је да морамо знати барем један језик да бисмо опстали у данашњем свету, али је врло важно да сачувамо базу матерњег језика да бисмо на тај начин одржали своју традицију и културу, без обзира где се налазили- напомиње Мицковски.

Наредне школске године, ђаци више основних школа, међу којима је и ОШ „Фејеш Клара“имаће прилику да уче и кинески језик, у оквиру ваннаставних активности, а захваљујући сарадњи са Институтом Конфучије из Београда.

јасмина миланков

Да је Кикинда град добрих домаћина који посетиоце привуче и освоји аутентичном и атрактивном туристичком понудом, сведочи и чињеница да наш град бележи пораст броја туриста, о чему је Кикиндски портал већ писао. У Туристичкој организацији у овој години, спремно настављају промоцију не само Кикинде, већ и околних села. Шта су планови у наредним месецима, сазнајемо од Јасмине Миланков, в. д. директорице Туристичке организације.

-За неколико дана, Туристичка организација Кикинде као добитник ознаке „Најбоље из Војводине“ учествоваће на 44. Међународном сајму туризма у Београду који ће бити одржан од 23. до 26. фебруара. Кикинда ће се представити 24. и 25. фебруара. Добили смо позив од Покрајинског секретаријата за привреду и туризам као носиоци сертификата „Најбоље из Војводине“. Имамо леп задатак и обавезу да на свим промотивним материјалима за Дане лудаје истакнемо ову ознаку, што са поносом и чинимо. На београдском сајму, представићемо се не само туристима из наше земље, већ и целог региона -наводи Миланков.

Како најављује, прве суботе у марту биће одржан Базар који ће, и овога пута, на једном месту- градском тргу, окупити разноврсну и занимљиву понуду локалних предузетника. Наредна активност ТО заједно са Градом биће традиционални осмомартовски концерт „Женама с љубављу“ на ком ће наступити познати бенд „Освајачи“.

-Биће обезбеђен бесплатан превоз из свих села, о чему ћемо благовремено обавестити суграђане, како би дошли и уживали на концерту у хали СЦ „Језеро“. Позивамо све суграђане да дођу- истиче Миланков.

Кикинда и Туристичка организација учествоваће и на Међународном сајму туризма у Бања Луци који ће бити одржан од 9. до 12. марта.

-Драго нам је да ћемо и ове године имати прилику да представимо Кикинду и Дане лудаје, Кику, Теру, сове, 22. најлепшу улицу, Старо језеро, као и туристичке ресурсе у нашим селима. На том сајму представља се цела Србија, као и земље у окружењу. Ово је трећи пут да ћемо учествовати на Сајму у Бања Луци, досадашње повратне реакције су биле одличне-напомиње наша саговорница.

Међу предстојећим активностима неће изостати ни традиционални и веома добро посећени Сајам цвећа који ће уследити у априлу. Међу предстојећим активностима је и заједничко обележавање Светског дана здравља планирано у мају, у сарадњи са здравственим установама и спортским удружењима, као и Градским удружењем пензионера, а све у циљу промоције здравих стилова живота.

-Идеја нам је да сви они промовишу шта то раде у циљу очувања здравља, а да једна од тема буде и како смо се некада играли у детињству. План је да се активности одрже на Старом језеру-најављује наша саговорница.

Нова манифестација на пролеће

У Туристичкој организацији настоје да новим садржајима обогате понуду. Наша сазнања да планирају нову манифестацију су потврдили, али са детаљима још не излазе.

-Чим утврдимо све појединости, обелоданићемо. Верујем да ће планирани садржај бити итекако атрактиван и привући пажњу посетилаца- наговештава Јасмина Миланков.

Новина за угоститеље

Из ресорног министарства, стигао је позив ТО да присуствујемо конференцији о представљању нове финансијске услуге која ће омогућити безготовинску наплату и од стране физичких лица-регистрованих пружалаца услуге смештаја у категорисаним објектима и путем букинг платформе.

-Највећи део наших капацитета је у власништву приватних лица, а уколико ће ово за њих бити олакшица трудићемо се да је што пре спроведемо. Пратимо све новине које се тичу наших угоститеља-каже в.д. директорица Туристичке организације.

 

 

гусани

Гуске су спасиле Рим, а Мокрин прославиле. Гушчији свет нигде нема третман као код Мокринчана који су, ове зиме, 37. пут домаћини Светског првенства у надметању гусана.

И Никола Никић и Мирослав Челекетић уверени су да ће баш њихов мезимац стати на трон и поносно понети славу победника. Оба гусана поседују победничке гене и код својих власника уживају, како смо се и уверили на лицу места, делукс третман. Батак има посебан режим исхране и херкуловски замах крила. Да у његовим пернатим грудима куца храбро срце показао је још као једногодишњак освојивши титулу првака у категорији младих.

Изазивач је борбени Федор. У потпуности оправдава име добијемо по ММА борцу. Окуражен бодрењем својих миљеница, од којих је, ипак, једна посебно срцу драга, самоуверено је низао победе стигавши до финала.

Тријумф ће, сазнајемо, и једном и другом, променити живот. Једном следи опраштање од „ринга” и мирни пензионерски дани у пространом сеоском дворишту, а другом- селидба. Како ће то утицати на исход финала у недељу? На трону може бити само један.

 

 

 

ловци

Кикиндски ловци у суботу и у недељу, у шуми на Галаду, организовали су хајку на лисице и шакале. Због безбедности, није било дозвољено да се пуца у шуми, већ само када се изађе на чистину.

У Ловачком удружењу „Кикинда” кажу да је било више лисица и шакала, али нису успели да их истерају на чистац. Сигурно руку имао је ловац Рада Немеш који је одстрелио шакала.

Након хајке, дружење је, уз ручак, настављено у ловачком објекту на Млаки. Ловачко удружење „Кикинда” има око 150 чланова.

 

Библиотека 3

Народна библиотека „Јован Поповић“ и ове године ће организовати бесплатну припрему ученика осмог разреда за завршни испит из српског језика. Пријаве се примају до краја фебруара, а припреме ће почети у марту.

– Ово је већ девета година како спроводимо програм. Услов за пријаву је да ученик буде члан Библиотеке. Не радимо само на стицању знања за пријемни испит, него и на томе да ђаци добију опште знање које ће им касније користити – каже Дуња Бркин Трифуновић, организаторка културног програма у Библиотеци.

Она подсећа да су редовне активности у овој установи и радионице за децу на којима уче како се пишу радови, и Читалачки клубић, у којима предшколце припремају за школу, а мало старије уче о језику.

Нови конкурс за трејлер за књигу

Када су у питању вечерњи програми, из Библиотеке најављују представљање  збирке песама суграђанке Милане Грбић, а затим, наредног месеца, програм и изложбу поводом два века од рођења песника Петефи Шандора.

Потпуно оригинална и једна од новијих активности биће поново понуђена младим читаоцима. У априлу ће бити расписан нови конкурс за најбољи трејлер за књигу.

– Поносни смо на овај конкурс јер је јединствен у Србији и у овом делу Европе – каже Дуња Бркин Трифуновић. – Сматрамо да је то најбољи начин да се књига приближи младим читаоцима. Видимо да има ефекта када млади једни другима, на занимљив начин, препоруче књигу. С обзиром на то да опсег пажње пада са новим технологијама, трејлери су ограничени на два минута. Желимо да скратимо  њихово пасивно проведено време пред екраном. Треба да их едукујемо да паметно искористе све што им се пружа.

Промене у награђивању на Конкурсу „Ђура Ђуканов“

У Библиотеци кажу да ће унети измене у награђивању на Конкурсу „Ђура Ђуканов“. Идеја је да, осим штампања књиге, преко издавача, буде обезбеђена и продаја награђеног дела. Такође, надају се да ће, од наредне године, установити и новчану награду.