April 19, 2026

Град

stanislava hrnjak (2)

Stanislava Hrnjak o današnjoj sednici Skupštine Vojvodine: Srednja škola unutrašnjih poslova u Sremskoj Kamenici ponovo od septembra

Jelena Trifunović February 23, 2023

Mladići i devojke koji za svoj poziv budu odabrali policijsku profesiju, već od predstojeće školske godine obrazovanje će sticati u četvorogodišnjoj srednjoj školi unutrašnjih poslova, kakva je postojala u Sremskoj Kamenici do 2009. godine. Odluka Vlade Srbije da se osnuje Srednja stručna škola unutrašnjih poslova „Jakov Nenadović“ u Sremskoj Kamenici potvrđena je na današnjoj, 21. sednici Skupštine Vojvodine.

Poslanici pokrajinske skupštine usvojili su izmene i dopune odluke o broju i prostornom rasporedu javnih srednjih škola na teritoriji Autonomne Pokrajine Vojvodine kojima je u Mrežu javnih srednjih škola uvrštena Srednja stručna škola unutrašnjih poslova „Jakov Nenadović“ sa sedištem u Sremskoj Kamenici.  Jednoglasnu podršku ovom predlogu prethodno je dao Odbor za obrazovanje i nauku Pokrajinske skupštine na čijem čelu je poslanica iz Kikinde Stanislava Hrnjak.

-Odluku o osnivanju ove škole, kao škole od nacionalnog interesa za Republiku Srbiju, Vlada je donela na sednici održanoj 19. januara ove godine- kaže za Kikindski portal Stanislava Hrnjak koja je o Mreži srednjih škola govorila na današnjoj sednici Skupštine Vojvodine.

-Škola je kao deo obrazovnog sistema funkcionisala do 2009. godine. Od 2009. to je bio kurs za policijske službenike. Srednja stručna škola unutrašnjih poslova  „Jakov Nenadović” počeće sa radom 1. septembra ove godine, a u prvoj školskoj godini upisaće 210 đaka. Osnivanjem Srednje škole unutrašnjih poslova stvaraju se preduslovi za školovanje budućih profesionalnih pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova, u skladu sa zahtevima zanimanja, potrebama tržišta rada i razvoja savremene tehnike i tehnologije- ukazuje Hrnjak.

Odbor za obrazovanje i nauku

Učenicima upisanim u školu obezbediće se smeštaj i ishrana u internatu Ministarstva unutrašnjih poslova, kao i udžbenici, školski pribor, odeća, obuća i druga oprema neophodna za pohađanje nastave i boravak u školi, u skladu sa ugovorom koji škola zaključuje sa tim ministarstvom.  U okviru školskog kompleksa planirana je i izgradnja Doma učenika, rečeno je na sednici.

Poslednja 38. klasa učenika školovanje u Srednjoj školi unutrašnjih poslova u Sremskoj Kamenici završila je 2009. godine. Od 2007. tamo je Centar za osnovnu policijsku obuku, kao jedina takva ustanova u Srbiji.

Srednja škola „Jakov Nenadović“ nastaviće tradiciju srednje škole „Pane Đukić“, koja je od 1967. do 2009. godine odškolovala 14.416 policijskih službenika.

Mreža srednjih škola u Vojvodini

U Vojvodini postoji 119 redovnih srednjih škola i 10 škola za srednje obrazovanje učenika sa smetnjama u razvoju i invaliditetom. Redovnim srednjim obrazovanjem obuhvaćeno je 57.583 učenika u 2.547 odeljenja u okviru gimnazija, stručnih, mešovitih i umetničkih škola. Nastava na srpskom jeziku organizovana je za 52.558 učenika. Nastavu na jezicima nacionalnih manjina- mađarskom, rumunskom, slovačkom, rusinkom i hrvatskom jeziku pohađa 5.025 đaka.

-Prema vrsti srednjih škola, na srpskom nastavnom jeziku, najveći je procenat gimnazijalaca 24,82 odsto. Kada je reč o stručnom obrazovanju, najveći broj đaka obučava se na području rada elektrotehnike i ekonomije, prava i administracije. Na mađarskom nastavnom jeziku, najviše đaka stiče gimnazijsko obrazovanje, a zatim stručno znanje u oblasti elektrotehnike, zdravstva i mašinstva. Dualno obrazovanje u Vojvodini je organizovano na teritoriji 17 lokalnih samouprava, dve više nego prošle godine, odnosno u 23 srednje škole za 31 obrazovni profil i pohađa ga 2016 đaka- predstavila je podatke o srednjoškolskom obrazovanju u Vojvodini pokrajinska poslanica Stanislava Hrnjak.

Konkursom za upis učenika u srednje škole u ovoj školskoj godini, od 16.364 osmaka, upisano je njih 15.538 odnosno 94,95 odsto. U Vojvodini postoji 27 privatnih srednjih škola koje pohađa 1.925 redovnih učenika, a najveći broj njih stiče znanja u području zdravstva i socijalne zaštite.

Generalni sekretar Sandra Stojković

Funkciju generalnog sekretara Skupštine Vojvodine, umesto Nikole Banjca, koji odlazi na mesto savetnika ministra odbrane, obavljaće njegova dosadašnja pomoćnica Sandra Stojković. Diplomirana pravnica iz Novog Sada imenovana je na današnjoj sednici, na predlog predsednika Skupštine Vojvodine Ištvana Pastora.

 

dušan dejanac

Predstavljena knjiga Dušana Dejanca „Kikindski pravoslavni hramovi“

Jelena Trifunović February 23, 2023

Hroničar i publicista Dušan Dejanac svoju najnoviju knjigu „Kikindski pravoslavni hramovi“ predstavio je u Kulturnom centru. Pored autora, na promociji su govorili Marija Tanackov, Tanja Nožica i Vladimir Sretenović.

-Kada su doseljenici 1751. prešli dolinom Galadske i sa Hristiforom Kenđelcem došli u Kikindu, stigli su bez učitelja i sveštenika. Kenđelac je na mestu današnje Pravoslavne crkve okupljao Kikinđane i održavao liturgije. Naseljenici su pravili kuće gde su stigli, bilo je dosta bara i močvara. Posle desetak godina, kada su videli da će ostati u Kikindi, počeli su da prave kuće. Prva zgrada je Crkva Svetog Nikole, izgrađena u periodu od 1769. do 1774. godine.  Zahvaljujući statusu dištrikta, Kikinda se kasnije brzo razvijala, a centar je bila crkva koja je čuvala nacionalni i verski identitet Srba. Borila se protiv unijaćenja, mađarizacije, otuđenja. Kasnije je podignuta crkva na Vodicama 1865. godine, pa Melina crkva 1887. godine, narod se i tamo okupljao. Kikinda je, početkom 20. veka bila deo Temišvarske eparhije, koja je bila jedna od najvećih, imala je preko 100 parohija. Kada je 1919. godine, deo teritorije pripao Rumuniji, do 1931. Kikinda je bila deo Velikokikindske eparhije, a onda je ušla u sastav Vršačke. Nekoliko vladika se borilo protiv toga- kaže Dejanac.

Promociji je prisustvovao i predsednik gradske skupštine Mladen Bogdan.

-Ovo je važna tema za sve nas Kikinđane, jer praktično od osnivanja grada, tu je i istorija Srpske pravoslavne crkve na ovim prostorima. SPC je temelj našeg društva i institucija koja je držala srpski narod zajedno na okupu svih ovih godina na ovim prostorima, u Habsburškoj monarhiji i Austrougarskoj, kasnije u Kraljevini Srbiji i Kraljevini SHS. Važno je poznavati našu bogatu istoriju na ovim prostorima-istakao je Mladen Bogdan, predsednik Skupštine grada.

IMG_6716 (Large)

Ovo su prvi „Gradski psi“: Pitomi su, socijalizovani i spremni da ih udomite

Jelena Trifunović February 23, 2023

Ima ih devet i svi su označeni zelenom ogrlicom na kojoj piše „Gradski pas“. Svi ovi psi lutalice, nakon hvatanja, prošli su CNR program, nakon čega su danas vraćeni na ulicu. Četiri psa radnici JP Kikinda pustili su na kraju Mikronaselja, četiri u blizini ovog javnog preduzeća, na Iđoškom drumu, i jednog u Banatskom Velikom Selu. Postavljene su i dve kućice koje je izradilo JP „Kikinda“.  Jedna JE u Mikronaselju, a druga u blizini ovog javnog preduzeća.

-CNR program je human, najbolji i najobuhvatniji način kontrole uličnih pasa. Podrazumeva hvatanje uličnog psa, njegovu sterilizaciju, vakcinisanje u puštanje u njegovo prirodno stanište, na javnu površinu. Nakon sterilizacije, psi su pitomiji i samim tim ih je lakše udomiti. Psi nisu agresivni, urađena je procena karaktera i socijalizacija, potpuno su očišćeni od parazita i nema potrebe da građani strahuju za bezbednost. Naši radnici dolaziće svakodnevno da im ostavljaju hranu i vodu, a naravno i svi građani koji to žele, mogu učiniti isto- objašnjava Branka Živaljević, načelnica slube zoohigijene i groblja u Javnom preduzeću „Kikinda“.

-Svi koji žele da udome pse, mogu da se obrate službi zoohigijene. Istraživanja pokazuju da ako se oko 70 odsto pasa na jednoj teritoriji steriliše, imaćemo nultu populaciju, ali tu moramo da pomenemo i značaj odgovornog vlasništva. U praksi se vrlo često dešava da se, po pozivu da uklonimo pse sa javnih površina, ispostavi da su zapravo to vlasnički psi-ukazuje naša sagovornica.

U narednom periodu biće vraćeni i psi koji su prošli CNR program, a uklonjeni su sa teritorije drugih opština, uz prethodnu koordinaciju i dogovor sa nadležnih službama.

Ne kaže se džabe veran kao pas

Da su ovi psi pitomi i socijalizovani, uverili smo se na licu mesta kada smo prisustvovali njihovom puštanju. Koliko su se vezali za one koji su ih u proteklom periodu hranili i brinuli o njima, najbolje svedoči crna dvogodišnja pulinka koja je, nakon puštanja, bila rada da se igra, pa se teška srca, odvojila od radnika JP Kikinda.

paneli

Dodeljeni ugovori za subvencije za ugradnju solarnih panela

Jelena Trifunović February 22, 2023

Nakon završenog konkursa, danas je u Gradskoj kući upriličeno potpisivanje ugovora sa građanima za dodelu bespovratnih sredstava za nabavku i ugradnju solarnih panela za proizvodnju električne energije za sopstvene potrebe.  Na konkurs je pristiglo 11 prijava, a subvencije će dobiti četiri domaćinstva. Sugrađanin Dejan Terek kaže da mu je namera da solarnim panelima pokrije deo potrošnje struje koji se odnosi na kućne aparate.

-Program je značajan zbog očuvanja životne sredine, ali i ekološke namene i uštede troškova. Dosta prijatelja kad je čulo, takođe se zainteresovalo. Ljudi su upoznati sa ovim, ali još nema toliko konkretnih iskustava. Mislim da će ovo pomoći i drugima da se pokrene lančana reakcija u cilju očuvanja životne sredine i uštede. Bio bih zadovoljan i sa 30 odsto uštede, ali koliko čujem, mnogo je veća efikasnost-navodi Terek.

Kikinda je prvi put raspisala ovaj konkurs, od koga su koristi višestruke. Iz gradskog budžeta je opredeljeno 1,5 miliona dinara, od kojih je polovinu iznosa opredelilo Ministarstvo rudarstva i energetike, a ostatak grad, navodi energetski menadžer Nikola Jugin.

-Kikinda je po broju sunčanih sati deseti grad u Srbiji. Konkurs je bio namenjen za porodične kuće. Imali smo 11 prijava, od kojih su četiri domaćinstva dobila bespovratna sredstva. Pojedinačni iznosi su od 350.000 do 420.000 dinara, Izvođači imaju rok do kraja maja da završe radove, nakon toga su u obavezi da u roku od pet dana obaveste komisiju da izađe na teren i utvrdi činjenično stanje -kaže Jugin.

U protekle dve godine, 150 domaćinstava na teritoriji Grada Kikinde dobilo je sredstva za ulaganje u energetsku efikasnost. Sredstva su opredeljena u gradskom budžetu i za ovu godinu.

 

naslovna

(VIDEO) Počeo sa radom novi semafor na raskrsnici ulica Mihajla Pupina i Jovana Jovanovića Zmaja

Jelena Trifunović February 22, 2023

Raskrsnica ulica Mihajla Pupina i Zmaj Jovine više nije crna saobraćajna tačka. Novopostavljeni smart semafor najnovije generacije,  posle probnog perioda, počeo je sa radom.

Radove u vrednosti od 5,2 miliona dinara zajednički su finansirali Pokrajinski sekretarijat za energetiku, građevinarstvo i saobraćaj koji je opredelio 2,7 miliona i Grad.

Lokalna samouprava nastaviće da, u saradnji sa saobraćajnom policijom, kao i resornim Pokrajinskim sekretarijom radi na unapređenju bezbednosti svih učesnika u saobraćaju, istakao je ovom prilikom gradonačelnik Nikola Lukač. Sledi postavljanje radara na raskrsnici kod Žakovog stadiona, na uglu ulica Miloša Velikog i Stevana Sinđelića. U narednom periodu biće postavljen radar i kod OŠ „Jovan Popović”, a kod Osnovne škole „Petar Kočić” u nakovu usporivač.

feješ klara

U OŠ „Feješ Klara“ obeležili Dan maternjeg jezika

Jelena Trifunović February 21, 2023

Osnovna škola „Feješ Klara“ jedina je u Kikindi u kojoj se nastava odvija na srpskom i na mađarskom jeziku. U ovoj obrazovnoj ustanovi, s pravom se ponose time što decenijama neguju multikulturalnost i višejezičnost. Kao i proteklih godina, obeležili su Dan maternjeg jezika.

-Danas smo upriličili priredbu i zajednički čas kom su prisustvovala deca od trećeg do šestog razreda, iz mađarskih i srpskih odeljenja. Takmičili su se u kvizu, podeljeni u grupe. Cilj aktivnosti bio je da se ukaže na značaj negovanja maternjeg jezika. Nastojimo učenicima da ukažemo i na značaj višejezičnosti. Đaci u ovoj školi uče engleski, kao prvi strani jezik i nemački, kao drugi. Kao izborne predmete, đaci imaju mađarski jezik sa elementima nacionalne kulture i romski jezik sa elementima nacionalne kulture- rekla je direktorica škole Hermina Čemere.

Ne kaže se uzalud da čovek vredi onoliko koliko jezika govori, istakla je članica Gradskog veća za nacionalne manjine, rodnu ravnopravnost i brigu o porodici Melita Gombar ukazavši na značaj upotrebe maternjeg jezika, negovanja kulture i duhovnog identiteta svakog naroda.

-Škola „Feješ Klara“ prepoznata je kao obrazovna ustanova koja neguje lepu reč i lep jezički izraz, kao škola u kojoj vlada tolerancija i međusobno poštovanje i uvažavanje kulturnih i jezičkih različitosti. Multikulturalizam i jezički i kulturni pluralizam su osnovna karakteristika vremena i društva u kom živimo. U Vojvodini u predškolskim ustanovama u upotrebi je deset jezika nacionalnih manjina. U osnovnim školama, pored srpskog jezika, nastava se odvija na još 13 jezika nacionalnih manjina, a preko 13.000 srednjoškolaca ima priliku da se obrazuje na jeziku svoje nacionalne manjine – ukazuje Gombar.

Međunarodni dan maternjeg jezika je odlična prilika za promociju multikulturalnosti i višejezičnosti, istakla je Valentina Mickovski, članica Gradskog veća za obrazovanje i kulturu.

-Tako učimo decu i mlade kako da poštuju različitost. Činjenica je da moramo znati barem jedan jezik da bismo opstali u današnjem svetu, ali je vrlo važno da sačuvamo bazu maternjeg jezika da bismo na taj način održali svoju tradiciju i kulturu, bez obzira gde se nalazili- napominje Mickovski.

Naredne školske godine, đaci više osnovnih škola, među kojima je i OŠ „Feješ Klara“imaće priliku da uče i kineski jezik, u okviru vannastavnih aktivnosti, a zahvaljujući saradnji sa Institutom Konfučije iz Beograda.

jasmina milankov

Planovi Turističke organizacije: Sajamske promocije, bazari, koncerti, novi sadržaji

Jelena Trifunović February 21, 2023

Da je Kikinda grad dobrih domaćina koji posetioce privuče i osvoji autentičnom i atraktivnom turističkom ponudom, svedoči i činjenica da naš grad beleži porast broja turista, o čemu je Kikindski portal već pisao. U Turističkoj organizaciji u ovoj godini, spremno nastavljaju promociju ne samo Kikinde, već i okolnih sela. Šta su planovi u narednim mesecima, saznajemo od Jasmine Milankov, v. d. direktorice Turističke organizacije.

-Za nekoliko dana, Turistička organizacija Kikinde kao dobitnik oznake „Najbolje iz Vojvodine“ učestvovaće na 44. Međunarodnom sajmu turizma u Beogradu koji će biti održan od 23. do 26. februara. Kikinda će se predstaviti 24. i 25. februara. Dobili smo poziv od Pokrajinskog sekretarijata za privredu i turizam kao nosioci sertifikata „Najbolje iz Vojvodine“. Imamo lep zadatak i obavezu da na svim promotivnim materijalima za Dane ludaje istaknemo ovu oznaku, što sa ponosom i činimo. Na beogradskom sajmu, predstavićemo se ne samo turistima iz naše zemlje, već i celog regiona -navodi Milankov.

Kako najavljuje, prve subote u martu biće održan Bazar koji će, i ovoga puta, na jednom mestu- gradskom trgu, okupiti raznovrsnu i zanimljivu ponudu lokalnih preduzetnika. Naredna aktivnost TO zajedno sa Gradom biće tradicionalni osmomartovski koncert „Ženama s ljubavlju“ na kom će nastupiti poznati bend „Osvajači“.

-Biće obezbeđen besplatan prevoz iz svih sela, o čemu ćemo blagovremeno obavestiti sugrađane, kako bi došli i uživali na koncertu u hali SC „Jezero“. Pozivamo sve sugrađane da dođu- ističe Milankov.

Kikinda i Turistička organizacija učestvovaće i na Međunarodnom sajmu turizma u Banja Luci koji će biti održan od 9. do 12. marta.

-Drago nam je da ćemo i ove godine imati priliku da predstavimo Kikindu i Dane ludaje, Kiku, Teru, sove, 22. najlepšu ulicu, Staro jezero, kao i turističke resurse u našim selima. Na tom sajmu predstavlja se cela Srbija, kao i zemlje u okruženju. Ovo je treći put da ćemo učestvovati na Sajmu u Banja Luci, dosadašnje povratne reakcije su bile odlične-napominje naša sagovornica.

Među predstojećim aktivnostima neće izostati ni tradicionalni i veoma dobro posećeni Sajam cveća koji će uslediti u aprilu. Među predstojećim aktivnostima je i zajedničko obeležavanje Svetskog dana zdravlja planirano u maju, u saradnji sa zdravstvenim ustanovama i sportskim udruženjima, kao i Gradskim udruženjem penzionera, a sve u cilju promocije zdravih stilova života.

-Ideja nam je da svi oni promovišu šta to rade u cilju očuvanja zdravlja, a da jedna od tema bude i kako smo se nekada igrali u detinjstvu. Plan je da se aktivnosti održe na Starom jezeru-najavljuje naša sagovornica.

Nova manifestacija na proleće

U Turističkoj organizaciji nastoje da novim sadržajima obogate ponudu. Naša saznanja da planiraju novu manifestaciju su potvrdili, ali sa detaljima još ne izlaze.

-Čim utvrdimo sve pojedinosti, obelodanićemo. Verujem da će planirani sadržaj biti itekako atraktivan i privući pažnju posetilaca- nagoveštava Jasmina Milankov.

Novina za ugostitelje

Iz resornog ministarstva, stigao je poziv TO da prisustvujemo konferenciji o predstavljanju nove finansijske usluge koja će omogućiti bezgotovinsku naplatu i od strane fizičkih lica-registrovanih pružalaca usluge smeštaja u kategorisanim objektima i putem buking platforme.

-Najveći deo naših kapaciteta je u vlasništvu privatnih lica, a ukoliko će ovo za njih biti olakšica trudićemo se da je što pre sprovedemo. Pratimo sve novine koje se tiču naših ugostitelja-kaže v.d. direktorica Turističke organizacije.

 

 

gusani

(VIDEO) Guske su spasile Rim, a gusani proslavili Mokrin: Finalisti Batak i Fedor uživaju deluks tretman

Jelena Trifunović February 20, 2023

Guske su spasile Rim, a Mokrin proslavile. Guščiji svet nigde nema tretman kao kod Mokrinčana koji su, ove zime, 37. put domaćini Svetskog prvenstva u nadmetanju gusana.

I Nikola Nikić i Miroslav Čeleketić uvereni su da će baš njihov mezimac stati na tron i ponosno poneti slavu pobednika. Oba gusana poseduju pobedničke gene i kod svojih vlasnika uživaju, kako smo se i uverili na licu mesta, deluks tretman. Batak ima poseban režim ishrane i herkulovski zamah krila. Da u njegovim pernatim grudima kuca hrabro srce pokazao je još kao jednogodišnjak osvojivši titulu prvaka u kategoriji mladih.

Izazivač je borbeni Fedor. U potpunosti opravdava ime dobijemo po MMA borcu. Okuražen bodrenjem svojih miljenica, od kojih je, ipak, jedna posebno srcu draga, samouvereno je nizao pobede stigavši do finala.

Trijumf će, saznajemo, i jednom i drugom, promeniti život. Jednom sledi opraštanje od „ringa” i mirni penzionerski dani u prostranom seoskom dvorištu, a drugom- selidba. Kako će to uticati na ishod finala u nedelju? Na tronu može biti samo jedan.

 

 

 

lovci

Lovačko udruženje „Kikinda” organizovalo hajku na lisice i šakale

Jelena Trifunović February 20, 2023

Kikindski lovci u subotu i u nedelju, u šumi na Galadu, organizovali su hajku na lisice i šakale. Zbog bezbednosti, nije bilo dozvoljeno da se puca u šumi, već samo kada se izađe na čistinu.

U Lovačkom udruženju „Kikinda” kažu da je bilo više lisica i šakala, ali nisu uspeli da ih isteraju na čistac. Sigurno ruku imao je lovac Rada Nemeš koji je odstrelio šakala.

Nakon hajke, druženje je, uz ručak, nastavljeno u lovačkom objektu na Mlaki. Lovačko udruženje „Kikinda” ima oko 150 članova.

 

Biblioteka 3

U Narodnoj biblioteci počinju pripreme za završni ispit za osmake

Igor Crnogorac February 19, 2023

Narodna biblioteka „Jovan Popović“ i ove godine će organizovati besplatnu pripremu učenika osmog razreda za završni ispit iz srpskog jezika. Prijave se primaju do kraja februara, a pripreme će početi u martu.

– Ovo je već deveta godina kako sprovodimo program. Uslov za prijavu je da učenik bude član Biblioteke. Ne radimo samo na sticanju znanja za prijemni ispit, nego i na tome da đaci dobiju opšte znanje koje će im kasnije koristiti – kaže Dunja Brkin Trifunović, organizatorka kulturnog programa u Biblioteci.

Ona podseća da su redovne aktivnosti u ovoj ustanovi i radionice za decu na kojima uče kako se pišu radovi, i Čitalački klubić, u kojima predškolce pripremaju za školu, a malo starije uče o jeziku.

Novi konkurs za trejler za knjigu

Kada su u pitanju večernji programi, iz Biblioteke najavljuju predstavljanje  zbirke pesama sugrađanke Milane Grbić, a zatim, narednog meseca, program i izložbu povodom dva veka od rođenja pesnika Petefi Šandora.

Potpuno originalna i jedna od novijih aktivnosti biće ponovo ponuđena mladim čitaocima. U aprilu će biti raspisan novi konkurs za najbolji trejler za knjigu.

– Ponosni smo na ovaj konkurs jer je jedinstven u Srbiji i u ovom delu Evrope – kaže Dunja Brkin Trifunović. – Smatramo da je to najbolji način da se knjiga približi mladim čitaocima. Vidimo da ima efekta kada mladi jedni drugima, na zanimljiv način, preporuče knjigu. S obzirom na to da opseg pažnje pada sa novim tehnologijama, trejleri su ograničeni na dva minuta. Želimo da skratimo  njihovo pasivno provedeno vreme pred ekranom. Treba da ih edukujemo da pametno iskoriste sve što im se pruža.

Promene u nagrađivanju na Konkursu „Đura Đukanov“

U Biblioteci kažu da će uneti izmene u nagrađivanju na Konkursu „Đura Đukanov“. Ideja je da, osim štampanja knjige, preko izdavača, bude obezbeđena i prodaja nagrađenog dela. Takođe, nadaju se da će, od naredne godine, ustanoviti i novčanu nagradu.