Град

Кинези посета 11

У посети Кикинди данас су били представници амбасаде Народне републике Кине и привредници из ове државе. Посету је иницирала народна посланица Марина Рагуш, председница Посланичке групе пријатељства са Кином. Она је, приликом недавне посете Кикинди, увидела могућности за почетак разговора о сарадњи кинеских и компанија из нашег града, рекао је народни посланик Миленко Јованов који је, са представницима локалне самоуправе и округа дочекао високе госте у Градској кући.

– Представници кинеске амбасаде већ су долазили овде пре много година, када су набављали машине и опрему из кикиндских фабрика. Тих фабрика данас више нема. На нама је да се потрудимо да отворимо нове погоне, да људи у Кикинди имају перспективу у свом граду, то је, пре свега, наша идеја. Данас разговарамо о култури и зеленој енергији, али и о још неким могућностима. Упркос чињеници да нема више тако моћну привреду, Кикинда има шта да понуди. Важно је да одшкринемо та врата, да имамо саговорника у амбасади НР Кине, а затим и у Влади, да тражимо партнера за пројекте који су нам важни, пре свега у области инфраструктуре. У Скупштини Србије имамо још група пријатељстава са којима бисмо могли, такође, да остваримо овакву сарадњу.  Драго ми је и част што су у првој оваквој посети представници моћне земље која може да служи за пример и за углед и која је наш велики пријатељ. НР Кина нам је помагала у многим ситуацијама и доказала да су наше две државе везане челичним пријатељством – рекао је Јованов.

Делегацију гостију предводио је Лиу Каи, економски и привредни саветник Амбасаде НР Кине, који се новинарима обратио на српском језику.

– Веома ми је драго што имам прилику да посетим Кикинду за коју знам да је један од најлепших градова у Војводини и Србији. Са мном су и представници Привредне коморе кинеских предузећа у Србији, како бисмо заједно разговарали о могућој сарадњи. Нама у Амбасади стало је до што боље сарадње између наше две земље и, наравно, између кинеских и српских компанија.

Разговорима су присуствовали и Лиу Wеи, асистент генералног директора ЦРБЦ Сербиа (Цхина Роад анд Бридге Цорпоратион) и потпредседник Привредне коморе кинеских предузећа у Србији, затим Зханг Каи, заменик руководиоца пројекта Пут Нови Сад – Рума, и Xу Моyи и трећи секретар Амбасаде НР Кине.

Делегацију домаћина, поред градоначелника Николе Лукача и народног посланика Миленка Јованова, чинили су и начелник Севернобанатског управног округа, Мирослав Дучић и директор Спортског центра „Језеро“, Дејан Пудар.

 

– Почаствовани смо посетом представника Амбасаде и Привредне коморе кинеских предузећа јер имамо прилику да представимо све потенцијале града и да пронађемо начин да заједно, у наредном периоду, реализујемо инвестиције и пројекте – рекао је Лукач. – Добра сарадња између председника Србије и НР Кине даје нам наду да ћемо, и на локалном нивоу, пронаћи начин да унапредимо живот у нашим малим срединама. Важно је да госте упознамо са плановима развоја града како би нам они, својим искуством, помогли да у Кикинди буде још квалитетнији и лепши живот. Данашња посета је прва оваквог типа било којој локалној самоуправи и верујемо да се отварају могућности за заједничко финансирање пројеката са инвеститорима из Кине.

У наставку посете гости су обишли Спортски центар „Језеро“ и Музеј и Студио „Тера“.

градонацелник

На данашњој седници Скупштине града представљен је податак да је Град Кикинда међу пет локалних самоуправа које предњаче на конкурсу Министарства за бригу о селу које даје бесповратна средства за куповину сеоских кућа. То говори и о унапређењу квалитета живота у нашим селима, указао је први човек града Никола Лукач.

-Млади парови су добијеним средствима купили 32 куће у 2021. години и 33 куће у 2022. години, завршавамо још неколико. Да није атрактивно, не би се толико брачних парова определило да живе у селима. Културно-уметничка друштва живе, град и савети МЗ подржавају њихов рад, као и рад спортских клубова и удружења. Сви се поносимо и бројним манифестацијама у селима, ту смо да их подржимо. Разговарамо са грађанима и доносимо закључке шта су приоритети. Око 143 милиона је уложено у села, али средства иду и из других конкурса који нису стриктно опредељени за села- истакао је Лукач.

Градоначелник је изнео и податке о улагањима у путну инфраструктуру од 2014 до 2022 године. Подсетио је да предстоји изградња постројења за пречишћавање пијаће воде у четири села, а потом и у осталима.

-У Накову је урађено девет улица, паркинзи код Ловачког дома, вртића, Ватрогасног дома. У Банатском Великом Селу 13 улица, планирано је  још две. У Мокрину шест улица, треба још пет, у Иђошу осам, остала је још једна, у Новим Козарцима шест улица, предвиђене су још три. У Руском Селу три, остале су још две дуге улице. У Башаиду су урађене три, треба још пет, у Сајану једна и још једна треба, у Банатској Тополи такође једна улица.

-Реконструкција пута од Кикинде до Руског Села договарана је још од пре неколико година, а реализује се сада. Саниран је пут од Тобе до уласка у Банатску Тополу, и од Руског Села до Тополе. Трудимо се да што више инвестиција издејствујемо. Подсетићу на четири постројења за пијаћу воду, завршена је набавка за пројектовање мини постројења за Наково, Банатско Велико Село, Мокрин и Башаид. Преостала ћемо урадити почетком наредне године и покушаћемо да поново добијемо средства од покрајине- напоменуо је први човек  града.

радислав иветић

Радислав Иветић остаје на челу кикиндског Центра за социјални рад. Ново поверење указано му је након истека претходног мандата, што су одборници изгласали на данашњој седници градске скупштине.

Претходно је Управни одбор Центра за социјални рад спровео конкурс за директора установе. Стигла је једино Иветићева пријава уз коју је доставио и Програм рада за предвиђени мандатни период.

Овај дипломирани економиста је радио у АД ,,Ливница Кикинда” као шеф одељења шпедиције, у РЗЗО–филијала Кикинда као шеф сектора за контролу доприноса, у предузећу ,,25. Мај ДМК“ као комерцијални директор.

Од 2005. до 2008.године био је генерални директор ЈП ,,Аутопревоз Кикинда”, док је у истом предузећу, од 2008. до 2011. године обављао послове кординатора плана и анализе. Обављао је функцију вршиоца дужности, а потом и директора Центра за социјални рад Кикинда у два мандата.

седница 130423 2

Избор новог члана Градског већа и усвајање извештаја о прошлогодишњем раду и пословању месних заједница обележили су данашњу седницу градске скупштине. Седница је почела потврђивањем мандата одборнику Жељку Радаковићу (СНС) из Мокрина који је сео у скупштинску клупу уместо Срђана Сивчева. Сивчев, досадашњи шеф напредњака у локалној скупштини,  у фебруару је поднео оставку због преласка на место директора у Историјском архиву.

Жељко Радаковић, одборник СНС

Предлог градоначелника Николе Лукача да Небојша Јованов (СНС) буде изабран за новог члана Градског већа, подржала је скупштинска већина. Јованов ступа на нову дужност након што је његов претходник Мирослав Дучић поднео оставку због преузимања функције начелника Севернобанатског округа.

Небојша Јованов је дипломирани индустријски менаџер. Својих 25 година радног искуства стицао је у нафтној индустрији на широком спектру послова, након тога у аутомобилској индустрији, а затим у трговини и угоститељству. Од 2021. године је члан кабинета градоначелника Кикинде. Активно се бавио ватерполом десет година, у ВК „ЖАК”. Говори енглески језик- представио је градоначелник у обраћању.

Небојша Јованов, нови члан Градског већа

-Предложио сам Небојшу Јованова Већу и Скупштини. Мислим да ће квалитетно и одговорно испуњавати све задатке и да ћемо добити квалитетног члана тима Градског већа, да заједно креирамо бољу будућност у Граду Кикинди. Преданост и марљивост га делегирају, радио је заједно са бившим чланом Градског већа на терену, добро је упознат са свим принципима у раду које спроводимо- нагласио је Лукач.

Поводом извештаја о раду и пословању месних заједница у протеклој години, ресорни члан Градског већа Љубан Средић указао је да су укупна средства износила више од 104 милиона динара, и да су у највећој мери из градског буџета. Средић је рекао да би поједини савети месних заједница требало више да се ангажују да привуку средства из других извора.

-Највећи део новца користе за рад удружења, то је у просеку 30 одсто укупних средстава. Следе текућа и инвестициона одржавања објеката, и финансирање плата запослених и надокнада за лица ангажована по привременим и повременим пословима, углавном из комуналне делатности. На крају прошле године у месним заједницама је било 19 запослених, 16 лица је запослено на неодређено време, три на одређено, 22 радника на привременим и повременим пословима. Средства су у односу на претходну годину већа за 10 одсто. Да би се добила комплетна слика, морају се поменути и инвестиције у путеве, пољске путеве, и друге делатности.

-У инвестиције у објекте уложено је око 43 милиона из буџета града, републике, покрајине и других фондова. Конкретно 16,3 милиона је уложено у Башаиду за наставак радова на капели, 11,4 милиона у Мокрину за чишћење депоније, у Руском Селу 8,4 милиона за реконструкцију објекта ФК Црвена звезда и за предшколску установу, у Банатској Тополи 6,5 милиона за куповину објекта Дома културе. У путну мрежу уложено је 28 милиона динара у свим месним заједницама, Треба поменути и део новца који се усмерава на пољске путеве и отресишта, у Сајану смо имали завршетак пољског пута између Сајана и Иђоша-  рекао је Средић.

Извештаје о раду и пословању месних заједница представили су председници Савета Недељко Цимеша, Душан Марјановић, Дејан Ивановић, као и одборници Милана Ђурђевић и Александар Аћимов.

-Јако смо задовољни што је после 17 година Дом културе откупљен, надамо се да ћемо га временом реконструисати и привести намени. Повећан нам је буџет, пре тога смо годинама имали  минимални будџет. Оградили смо игралиште и у центру села поправили кишну канализацију- рекао је Недељко Цимеша, председник Савета МЗ Банатска Топола.

Председник Савета МЗ Руско Село Душан Марјановић, између осталог, указао је да је урађено пет километара пута од Кикинде ка Руском Селу и Новим Козарцима.

-Пут је био у катастрофалном стању. Надам се да ће ове године да се наставе радови како би се комплетан пут завршио. Хвала на борби и залагању да добијемо тај пут- рекао је Марјановић.

На примедбе Ладислава Томића, одборника опозиције из ДСС, да су улагања у селима мала, одговорио је председник Скупштине града Младен Богдан истичући да су буџети месних заједница значајно већи него у претходном периоду.

-Да не помињемо период од 2008. до 2012. када су села била потпуно запостављена и скрајнута. Када неко хоће да изокрене ствари и каже како млади сада одлазе, то није тако. Млади села одавно напуштају , тај тренд постоји педесетак година. Ми се боримо за то да млади имају подстицај и жељу да остану и да се врате на село- закључио је Богдан и позвао одборнике да подрже извештаје.

 

Метла”

Иван Бркљач

Повратку наших људи из дијаспоре веома се озбиљно приступа у Удружењу “Тачка повратка” у којем имају одговоре на потребе повратника или оних који се за то припремају, као и конкретну помоћ.

– Идеја је настала на конференцији „Таленти на окупу“ која, већ пет година, окупља наше људе из дијаспоре и одавде, успешне предузетнике, уметнике, пословне људе, научнике. Већ на првој конференцији дошли смо до закључка да је потребна једна организација која ће бити контакт-тачка нашим људима из дијаспоре, пре свега високообразованима и висококвалификованима, да се повежу са српским друштвом – било да желе да се врате у земљу или да само хоће да успоставе неки вид сарадње са људима из Србије. „Тачка повратка“ настала је на иницијативу организација из дијаспоре – каже директор Удружења, Иван Бркљач, Кикинђанима познат и као оснивач “Мокрин хауса”.

Оснивачи Удружења су Национална платформа „Србија ствара“, Научно-технолошки парк и Српски предузетници. Почетак рада био је кроз пилот-пројекат УНДП-а, Развојног програма Уједињених нација, који је прерастао у организацију која успешно ствара и јача мостове између дијаспоре и Србије. За 3,5 године постојања, Удружењу се јавило више од 8,5 хиљада људи.

– Помажемо око различитих ствари – од саветовања како да се врате, да нађу посао, да реше здравствено осигурање, до тога како да отворе фирму и повежу се са одређеним елементима у друштву – појашњава Бркљач. – Радимо и индивидуално и, када препознамо да више људи наилази на исту препреку, покрећемо иницијативу да се проблем реши системски.

Као пример, наводи успостављање царинских олакшица за људе који се враћају у домовину.

– Постојао је „праг“ од 5.000 евра, то је била максимална вредност коју повратник може да донесе кад се сели назад у земљу. Код људи који су, рецимо, 20 година били у иностранству, испуњавао се већ самим физичким пресељењем – објашњава Бркљач. – У сарадњи са Владом, ми смо успели да повећамо ту вредност. Уколико је неко у иностранству био од две до 10 година, „праг“ је 20 хиљада, а за оне који су били дуже од 10 година, нема ограничења.

„Тачка повратка“ успешно је решила и проблем на који су наилазили наши људи када су, док раде у иностранству, хтели да купе некретнину у Србији на кредит. Ово није било могуће јер их домаће банке нису препознавале као пореске резиденте, а истовремено, то није јурисдикција банака у иностранству.

У сарадњи са Банком Поштанска штедионица постигнут је договор и сада свако ко живи у иностранству и планира повратак, може да добије кредит и да купи стан или кућу у Србији, да има место на које може да се врати.

– Видимо повећану тенденцију за повратак, то је почело још са пандемијом, а постоји и више прилика за запослење. Национална служба за запошљавање и највећа платформа послова, „Инфостуд“, имају све више огласа за посао за повратнике. На то утиче и рад на даљину који је, после короне, глобално много заступљенији. Концепт циркуларне миграције достиже нови ниво и шири се, повећан је број људи који се враћају у Србију, било за стално или зато што, због промена на тржишту рада, могу одређени период да проводе у Србији, и то не само у центрима, у Београду и у Новом Саду, него и широм земље.

Бркљач истиче, такође, да је информација у медијима о томе да, због одлазака у иностранство, у Србији сваке године има 35 хиљада до 45 хиљада људи мање, само половично тачна.

– Не узима се у обзир број људи који се врате. Од петоро који оду, четворо се врати. Разлика у броју људи који оду и који се врате, на годишњем нивоу је пет до осам хиљада – закључује Бркљач.

Кућа у Мокрину

Изузетан простор за рад и смештај у Мокрину, „Мокрин Хоусе“, мало је преформулисао своју намену током пандемије, каже Бркљач. Мање се ради са дигиталним номадима, а све више га користе компаније за тимбилдинг, скупове за јачање мотивације запослених.

– Од короне је смањен број јавних догађаја за локалну заједницу. Имамо у плану да то обновимо, да се још више отворимо према грађанству, вратићемо се више и пријему појединачних гостију и организацији догађаја који су локално значајни.

У међувремену, „Мокрин Хоусе“ је од велике помоћи локалним пољопривредницима. У сарадњи са „Биосенс институтом“ и „Делта холдингом“, покренут је пројекат „Дигитално село“ и управо Мокрин је прво дигитално село у Србији.

– Мокринским паорима ово доноси низ предности. Добијају потпуно бесплатно велико знање пољопривредног института „Биосенс“, као и едукације и софтвере које могу да користе како би знали када је најбоље да се ђубри, када да се сеје, која сорта жита се препоручује. Земљишта им се испитују и имају више информација како да се бави паметном пољопривредом. Наш рад са локалном заједницом се наставио, али у друкчијем формату, који је, можда, мање јавно видљив, али је користан људима – каже Бркљач.

радловиц

Набавком новог апарата за аутоматску идентификацију микроорганизама, на резултате микробиолошких анализа, пацијенти више неће чекати четири или пет дана. Са комплетним антибиограмом, налази ће бити доступни за 12 сати, сазнајемо од директорице кикиндског Завода за јавно здравље др Сандре Радловић. Медицински апарат биће купљен захваљујући протеклом покрајинском конкурсу на ком је за ову намену, кикиндској здравственој установи опредељено 4,7 милиона динара.

– Микробиолошке анализе, анализе изолата бактерија и гљивица биће знатно убрзане. За мање од 12 сати добићемо комплетан резултат анализе заједно са антибиограмом. То ће посебно бити од велике користи пацијентима који леже на јединицама интензивне неге и који су животно угрожени. Ми ћемо за 12 сати добити комплетан микробиолошки налаз на који се до сада чекало четири до пет дана- указује др Сандра Радловић.

На истом конкурсу покрајине, Заводу за јавно здравље средства у висини од 19,9 милиона динара, опредељена су за грађевинске радове у приземљу зграде у улици Краља Петра Првог.

– Зграда је изграђена почетком прошлог века и потребна је адаптација. Надамо се да ће наши пацијенти и запослени добити савремену, модерну здравствену установу какву и заслужују. Током извођења радова, процес рада са пацијентима неће трпети, биће им пружане све здравствене услуге као и до сада. Сигурна сам да ће се овим новим улагањима,  здравствена заштита подићи на виши ниво- истиче директорица ЗЗЈЗ.

Након спровођења јавне набавке, нови дијагностички апарат биће купљен и стављен на распологање Центру за микробиологију Завода за јавно здравље. Подсетимо да је од марта прошле године, Центар за микробиологију смештен у новој згради у улици Генерала Драпшина, која је изграђена захваљујући суфинансирању Покрајинске владе.

КСВ-28

Педесетдвогодишњи мушкарац који је задобио тешке телесне повреде у тучи у угоститељском објекту у Мокрину у понедељак, сада је у стабилном стању, сазнали смо у ПР служби Клиничког центра Војводине у Новом Саду.

Како се наводи у саопштењу, Т. З, рођен 1971. године, примљен је у Ургентни центар КЦВ у понедељак, након иницијалног прегледа у Општој болници у Кикинди.

Након детаљне дијагностике, лекарске помоћи и збрињавања повреда, пацијент је стабилног здравственог стања, смештен на Клинику за неурохирургију ради наставка лечења.

Кикиндска полиција ухапсила је тројицу мушкараца: Д. З. (1996), М. Ј. (1994) и Б. Л. (2003) са подручја Кикинде, због постојања основане сумње да су извршили кривична дела тешка телесна повреда и насилничко понашање, и И.Г. (1999), који је осумњичен за насилничко понашање.

Тројица ухапшених, Д. З, М. Ј. и Б. Л. се сумњиче да су у понедељак, 10. априла, у току ноћи у једном локалу у Мокрину, после свађе, задали више удараца педесетдвогодишњем мушкарцу Т. З. и младићу старом 24 године. Т. З. је задобио тешке, а младић лаке телесне повреде. Сва четворица ухапшених осумњичени су  да су уништили инвентар угоститељског објекта.

Свим осумњиченима одређено је задржавање до 48 сати, након чега ће, уз кривичну пријаву, бити приведени Основном јавном тужилаштву у Кикинди.

др чедомир гавранчић 1

Кикинђанина доктора Чедомира Гавранчића, специјалисту трансфузиолога и хематолога, суграђанима познатог као начелника у Општој болници, у Нови Сад је, пре двадесет година, одвео професионални напредак. Ових дана, после пет година проведених у пензији, поново се запослио, али као лекар опште праксе у Првој здравственој станици у нашем граду.

– Долазио сам у Кикинду и чуо сам да нема довољно лекара ни у примарној ни у секундарној, заштити, да је потреба енормна и да је много пензионисаних лекара враћено на посао. Хтео сам да помогнем, овде је свака помоћ драгоцена – каже доктор Гавранчић. – У Првој здравственој станици, рецимо, три лекара су недовољна за пола града, значи за око 15 хиљада становника. Ево, у поподневној смени сада је само један лекар на две амбуланте. Људи су ме јако лепо дочекали, пуно хвала свима, и особљу и пацијентима, многи су ме се и сетили, то је јако лепо и пуно ми значи. У здравству увек треба довољно искуства и стрпљења, а тога понестаје.

По завршетку Медицинског факултета у Београду, доктор Гавранчић се вратио у родни град и две године радио као лекар у Кикинди и у Башаиду. Завршио је специјализације из трансфузиологије и из хематологије. Затим одлази на место директора Покрајинског завода за трансфузију у Новом Саду и свих 11 трансфузија у Војводини. Радни век наставља и на Одељењу имунохематологије и трансфузиологије у Клиничком центру Војводине. Поред искуства у раду с пацијентима дугог две и по деценије, имао је и значајну улогу у реформи система трансфузије.

– Радно искуство је веома важно у брзој процени здравља човека. Лично мислим да је лакше са пацијентима радити као специјалиста, мада је, с друге стране, то и теже, због стручне процене. У општој пракси је пресија великог броја пацијената и различитих болести, што захтева сталну пажњу и опсервацију. Много људи је у тешкој ситуацији, остају без посла, што ремети породичне односе и њихово здравствено стање – каже др Гавранчић.

Говорећи о разликама у лечењу и самом систему здравствене заштите у време када је, као млад лекар, почињао рад са пацијентима и данас, доктор Гавранчић истиче управо значај социјалног статуса и последица по здравље.

– Има много промена у снабдевању пацијената лековима. Раније је то сваком пацијенту било обезбеђено, на књижицу, једнако су свима били доступни сви лекови, бар они основни. И свако је добијао бар примарну дијагнозу у амбуланти. Сада је много лекова на слободној листи и пацијенти морају да их купе, што нису сви у могућности. Ванредно велики су захтеви и напори за лекаре и сестре да одраде норму. Пацијенти одустају, одлазе код приватника или се сами лече. Повећањем броја лекара смањио би се број пацијената и продужило би се време које се посвећује пацијенту. Важно је да пацијент може да седне и да га саслушате, да добије и лепу реч, која је свима потребна. Мој утисак је и да се повећао број психијатријских болесника и дијабетичара. Велики број људи узима седативе.

Један од разлога мањег броја лекара је и тај што млади лекари не желе да раде ван великих центара.

– Језа их хвата да из Београда, рецимо, дођу у село. Да буду сеоски лекари, то не могу да прихвате. Мисле да развојни пут високошколованог кадра то не укључује и да је понижавајуће, сматрају да је то знак да нису квалитетни или препознати за рад у великом центру.

Он подсећа да је раније законом било уређено да је обавезан минимално двогодишњи стаж пре добијања специјализације, а приоритет у томе имали су  управо лекари који су радили у сеоским амбулантама. Тај систем треба да се врати, сматра др Гавранчић.

– По мом мишљењу треба материјално стимулисати сеоске лекаре, посебно оне у мултинационалним срединама. Такав посао укључује већи труд, у селу лекар ради све. Рад у сеоским амбулантама и општој пракси уопште, у искуственом смислу је драгоцен. Сада се сматра да то лекару специјалисти није потребно. У другим земљама такође немају обавезне две године рада у општој пракси, али је зато статус тих лекара, рецимо у Француској, бољи од статуса специјалисте.

Он додаје да је до проблема са недостатком лекара дошло и због недостатка правовремене и континуиране замене. Старији од 65 година су пензионисани, домови здравља су испражњени, неколико година нису додељиване специјализације.

– Кад пођете код лекара морате бити сигурни да ћете бити прегледани, јер сте уредно плаћали осигурање. Мора вам бити загарантован минимум права на здравље. Не сме да се догоди да неко не успе да дође до лекара јер није заказан или јер село нема лекара. Са аспекта становништва које живи у мањим срединама то није у реду јер су грађани једнаки по Уставу, треба да им је подједнако доступна здравствена заштита, али то није проблем само у Кикинди – додаје доктор Чедомир Гавранчић и закључује:

„Ја желим да учествујем и да помогнем иако сам у пензији, као и многе моје колеге, али ми смо само привремено решење“.

полиција (2)

Друштвеним мрежама проширио се снимак бруталне туче која се догодила у једној кафани у Мокрину. Том приликом Мокринчанин Т. З. (52) кога је, како се на снимку види, група мушкараца свирепо тукла и столицама док лежи на поду, задобио је тешке телесне повреде. Језивој тучи и демолирању локала у чему је учествовало више лица, претходила је свађа.

Оштећеном је лекарска помоћ указана у Клиничком центру у Новом Саду и за сада, није познато његово стање. Ухапшенима  је одређено полицијско задржавање.

Јавност се посебно згрожена чињеницом да су се нападачи, након туче, фотографисали окрвављених руку са коментаром: „Све смо разбили хахахах”.

В_Мицковски

Како би се стекла права слика о стању културе на територији Града, из локалне самоуправе иницирана је системска анализа рада установа, институција, удружења, друштава, свих који производе и пласирају културне програме. Ово ће бити и тачка од које започиње израда Стратегије развоја културе Града Кикинде за период од 2023. до 2027. године.

О овом документу, приоритетима, кандидатури Кикинде за престоницу културе, али и о стању у овој области, за „Кикиндски портал“ говори Валентина Мицковски, чланица Градског већа задужена за културу и образовање.

– То је плански и акциони документ који ће нам помоћи да искристалишемо програме који су у понуди, а такође и потребу за улагањем у инфраструктуру у овој области. Локална самоуправа није обавезна да има овакав документ, али је Стратегија најбољи начин да се издвоје добре ствари и уочи све што је потребно побољшати. Успоставиће се приоритети и знаћемо тачно где су потребне промене и улагања. Иако установе културе функционишу одлично, пријављују се на конкурсе, добијају знатна средства од министарстава и секретаријата, сматрамо да је сада добро време да видимо шта треба унапредити.

„Кикиндски портал“: За анализу стања у овој области ангажован је Завод за проучавање културног развитка. У протеклим седмицама стручњаци ове установе обавили су разговоре са фокус групама у установама и удружењима, директорима институција културе. Шта показују први резултати?

Валентина Мицковски: Највећи проблем је недостатак садржаја за тинејџере.  Такође су анкетирани грађани и, посебно, млади људи у граду и селима. Млади су рекли да им је потребно место на којем би могли да стварају, такође су изразили жељу за биоскопом и трудићемо се да им све то обезбедимо. Планирамо да  установимо место за младе на којем ће моћи да испоље своју креативност у свим областима културе и уметности, где ће моћи да стварају. Још увек немамо конкретно решење, али је чињеница да је то младима потребно да би остварили свој потенцијал и да би се осећали кориснима, да би се повезивали и имали осећај припадности, да ни не пожеле да оду у кладионицу или кафић. То је нешто што стварно недостаје овом граду. Препознато је и да сарадња између културних установа и образовних институција мора да се формализује, да се схвати озбиљније. Културни програми морају се прилагодити деци и школском програму. Уз то, најаве културних активности морају да се прилагоде комуникацији младих, а то је путем друштвених мрежа јер смо од њих чули да често нису обавештени о догађају. Све наше активности усмерене су ка томе да суграђани буду задовољни културном понудом Града, што значи да је програм усклађен са потребама и укусом публике. Стратегија развоја културе Града биће завршена до 31. јула и биће понуђена Скупштини на усвајање. Пре тога, грађани ће имати прилику да учествују у јавној расправи о овом документу у Градској управи.

„Кикиндски портал“: Кикинда ће конкурисати за Српску престоницу културе за 2025. годину. Који су наши адути и шта би нам то донело?

В. Мицковски: Поменута стратегија помоћи ће нам и приликом конкурисања за престоницу културе. Мислим да имамо чиме да се поносимо када је култура у питању јер свака од установа има одличну репутацију, како у АП Војводини тако и у Министарству. Имамо „Теру“, интернационално изврсно позиционирану уникатну установу. Народни музеј има пројекат за реконструкцију у један атрактиван и модеран простор, какав не постоји на ширем подручју, што би могло да заинтересује жири. Такође, Културни центар нуди нови инфраструктурни пројекат. Програми које ћемо понудити биће атрактивнији од постојећих. Верујемо да нам ова титула не би донела само оживљавање културног живота града и подизање културе на виши ниво, већ би се култура повезала и са осталим сферама друштва. Имаћемо бољу видљивост, маркетинг ће бити много лакши, верујем да би туризам процветао, а такође и сектор услуга, угоститељство, економија и инвестиције. Није неважно и да престоница културе добија знатна средства од министарства. Чак и ако не успемо у томе, имаћемо основ да се пријављујемо на конкурсе у држави и Европи.

„Кикиндски портал“: Како, као ресорна чланица Градског већа, оцењујете културни живот града и села?

В. Мицковски: У разговору са грађанима, у интервјуима у фокус-групама, установили смо да би било пожељно да будемо креативнији у промоцији културе у селима. Све културне установе треба да се приближе деци у селима, то ће бити у акционом плану. На пример, музеј би могао да одржава креативне радионице, позориште би могло да гостује у селима, а „Тера“ би могла да одржава радионице грнчарства или вајарства у малом – и да их упозна са оним што постоји у Кикинди. Уз то, било би пожељно да установе културе међусобно боље сарађују, као и да анализирамо рад удружења грађана. Такође сам за формалнију сарадњу између установа културе и образовних институција; схватили смо да нека деца никада нису посетила позориште, или пак „Теру“. Можда бисмо неке наставне програме могли да прилагодимо понуди неке од установа. Циљ је да свако дете зна шта Кикинда поседује, да сваке године бар једном оде у сваку од установа. Важно је то и за све грађане града и села јер сами смо најбољи амбасадори свог места.

error: Content is protected !!