најчитанији портал Севернобанатског округа
У оквиру пројекта за унапређење услова рада особа са инвалидитетом, Министраство за рад, борачка и социјална питања и Град Кикинда обезбедили су 10 милиона динара за уређење и адаптацију објекта на Тргу српских добровољаца 10, поред Градске куће, који користи 11 удружења грађана.
У току су радови на електричним инсталацијама, водоводу и изолацији, а предвиђено је да се и улаз потпуно прилагоди станарима зграде, као и да се комплетно уреди улазна капија.
Спољашњи оцењивачи Агенције за акредитацију здравствених установа (АЗУС) посетили су Општу болницу у Кикинди. Била је то четврта редовна посета ради праћења процеса реакредитације ове установе који се спроводи у периоду од седам година, од јула 2018. до јула 2025. године.
И овога пута оцењивачи су проверавали поштовање акредитационих стандарда, процеса, протокола и процедура који гарантују квалитетну и безбедну здравствену заштиту пацијената, али исто тако и омогућавају запосленима услове за квалитетнији, стручнији и безбеднији рад.
Др Весна Томин, в. д. директорица Болнице, упознала је представнике Агенције са активностима које су спроведене у претходној години и које у фокусу имају задовољног пацијента и задовољног здравственог радника.
Након прегледа документације, представници АЗУС-а обишли су и клинички део – Ургентно-пријемно-тријажну службу, Одељење хирургије и Одељење за инфективне болести.
Ова посета показала је и још једном потврдила да је Општа болница Кикинда на добром путу у остваривању зацртане визије – да буде водећа Болница у округу, која своју делатност обавља стручно, ефикасно и економично, поштујући најновије стандарде квалитета и безбедности, у складу са захтевима струке и очекивањима пацијената, да буде Болница у кој ће пацијент желети да се лечи, саопштено је из ове установе.
Званични извештај из АЗУС-а очекује се у наредним седмицама.
Синдикална организација пензионера уприличила је за своје чланове једнодневни излет. Педесетак пензионера посетило је Бању Врдник, Манастир Раваницу, Сремске Карловце – Богословију, Гимназију и Стражилово.
– Путовање смо организовали у сарадњи са “Прометеј турс”-ом. Имали смо леп дан и много лепих доживљаја, а путници су екскурзију препричавали у суперлативу – каже организатор путовања, потпредседник Синдикалне организације пензионера, Радован Субин. – По повољним ценама у септембру ћемо организовати летовање у Игалу, а у октобру ћемо ићи у Тополу, на брање грожђа и на Опленац.
Синдикална организација брине о својим члановима, напомиње Субин и додаје да је огрев за наредну зиму већ испоручен. Просторије овог синдиката налазе се у Немањиној 1, у згради некадашњег „Радничког биоскопа“ и отворене су уторком и четвртком од 10 до 12 сати.
Сунчица Алексић има 38 година и ради у обезбеђењу фабрике „Тоза Марковић“. Крв дарује већ 17 година, до сада је то учинила 35 пута. Данас је, на Светски дан добровољних давалаца крви, за своју хуманост, добила захвалницу Црвеног крста.
– Дајем крв јер је то хумано, научила сам у породици. Мој деда је вишеструки давалац и ја сам кренула његовим стопама. Дајем крв свака четири месеца, али сам имала прекиде због две трудноће. Крви увек треба, то је само 10 минута времена. Мислим да свако ко је здрав то треба да учини. Кад би свако само једном дао крв, не бисмо имали проблема са залихама – каже Сунчица.
Апсолутни шампиони хуманости на данашњој свечаности у Црвеном крсту су: Јожеф Балог из Сајана и Атила Леваи и Кристијан Губачко из Кикинде који су крв даривали сто пута. За 75 давања захвалнице су добили Мирослав Иванов и Миле Марић.
– Данас одајемо признање људима који су дали велики допринос, онима који су 35, 50, 75 и 100 пута дали крв. Такође смо плакете „Широко срце“ уручили најхуманијим срединама, а овога пута то су Техничка школа, „НИС Гаспромњефт“ и Месна заједница Мокрин – рекла је секретарка кикиндског Црвеног крста, Данијела Бјељац.
Она је додала да је, у прошлој години, на територији града, забележено 1. 663 давања, што је 94 одсто у односу на план направљен са Заводом за трансфузију крви Војводине. У мотивационом програму волонтера Црвееног крста учествовало је 360 средњошколаца и исто толико је било нових давања крви.
У свечаној сали Црвеног крста вечерас су уручене и награде најбољима на конкурсу на тему „Крв живот значи“. За литерарне радове признања су добиле Невена Вукелић, ученица четвртог разреда ОШ „Јован Поповић“ и Нада Агбаба, ученица трећег разреда ОШ „Жарко Зрењанин“. Тинда Урбан, ученица седмог разреда ОШ „Мора Карољ“ у Сајану, Сања Давидовић, која похађа трећи разред ОШ „Жарко Зрењанин“ и Анђела Гојковић из четвртог разреда школе „Јован Поповић“, награђене су за ликовне радове.
Признања вишеструким даваоцима уручио је градоначелник Никола Лукач.
– Хуманост, солидарност, саосећајност ових људи служи за пример свима нама. И ја сам од прошле године постао добровољни давалац и зато поручујем да треба да помажемо једни другима. Хвала овим храбрим људима који су увек ту да помогну без надокнаде и награде – рекао је Лукач.
Укупно су уручене 43 захвалнице и једна, вишеструком даваоцу Слободану Јовичину, за допринос промоцији и популарисању добровољног давалаштва крви.
Мирна Рацков из Кикинде једина је жена у Војводини и читавој Србији која се бави опанчарством. Њена фирма СЗР „Маца папучарица“ ових дана прославила је 14. рођендан, а прави поклон стигао јој је данас. Освојила је другу награду и чек на 300.000 динара на конкурсу „Јунаци микробизниса 2023.“
– Велика је част бити у сто одабраних у првом кругу овог такмичења, а камоли ући у најужи избор од пет фирми. Ово није само мој успех, него и успех свих који су гласали за мене, јер су о прва три места одлучивали гласови на друштвеним мрежама. Хвала свима који су ме подржали и тако омогућили да добијем ову награду – рекла је Мирна.
Такмичење су организовали Министарство финансија, Привредна комора Србије, „3 Банк“ и дневне новине „Блиц“.
Мирна је фирму отворила 2009. године. Поред опанака, бави се и израдом обуће за фолклор. У понуди има око 40 модела опанака, чизмама, женских ципела и ципела за пробе фолклора. Израђује опанке са простора Србије, Хрватске, Босне и Херцеговине, Македоније, Словачке, Украјне и Турске.
Неколико година уназад прави и опанке и обућу за потребе снимања серија и филмова.
На огледном пољу Пољопривредне стручне службе „Кикинда“, у оквиру Дана поља стрних жита и хербицидних огледа у кукурузу, представљена је 81 сорта жита, јечма, тритикалеа и ражи. Произвођачи су могли да виде и како у нашим микроклиматским условима успева 14 нових сорти пшенице.
Перо Латиновић (83), пољопривредник из Банатског Великог Села ратарством се бави 60 година и каже да не памти овакву годину.
– Боље године није било, ни за раст, ни за ницање. Ако буде лепих, сунчаних дана, и род ће бити врхунски. Жетву планирам да почнем око 1. јула, а пшенице имам на око сто хектара – казао је Латиновић.
Очекују се приноси изнад просека, а жетва пшенице могла би да почне за десетак дана.
– Од сетве, па све до сада, када смо на прагу жетве, пољопривредници су се сусрели са пуно изазова. Већ у октобру рађен је третман против цикаде и свих врсти вашију, зима је била блага и топла, тако да је донела болести, исто као и честе пролећне кише – рекао је Зоран Симић, саветодавац у ПСС. – Од октобра до сада имамо просек је 444 литре воденог талога по квадрату, док су делови атара у Башаиду и Банатској Тополи имали знатно више падавина. Кише су условиле полегање жита на 25 до 30 процената засејаних њива.
Помоћник покрајинског секретара за пољопривреду, шумарство и водопривреду Петар Самоловац, посету на Дану поља искористио је да позове пољопривреднике да конкуришу за средства. Ове године буџет је већи и износи 1,4 милијарду динара, а уврштени су и нови програми, на захтев пољопривредника.
– На Данима поља сусрећу се струка и наука и то је помоћ пољопривредницима за планирање наредних производњи – напоменуо је Младен Ђуран, директор ПСС.
И локална самоуправа ослушкује потребе произвођача и у складу са тим расписује јавне конкурсе, додао је градоначелник Никола Лукач.
– У току су јавни позиви за унапређење пољопривредне производње за локалне произвођаче. Одвојено је око 15 милиона динара за двадесетак конкурса, а окренути смо такозваним малим произвођачима који теже добијају средства када аплицирају код Покрајине и Републике – прецизирао је Лукач.
За конкурсне линије је једноставно аплицирати и добити подстицај. Пшенице ове године има више за 10 одсто у односу на вишегодишњи просек – ова култура заузима око 17.000 хектара.
На отвореним базенима Спортског центра „Језеро“, у Кикинди и Банатском Великом Селу, све је потпуно спремно за прве овогодишње купаче. Сезона почиње у суботу, 17. јуна, и тога дана улазак је бесплатан.
Базени су уређени, вода преконтролисана, а и број продатих улазница показује да су Кикинђани спремни за пливање, сунчање и дружење на базенима овог лета.
– Вода је изврсног квалитета, потпуно је пречишћена у нано-филтерима које смо ремонтовали пре две године. Наша техничка служба пет пута дневно, сваког дана, мери температуру воде, пе-ха вредност и количину хлора. Завод за јавно здравље је два пута извршио контролу и у току сезоне ће два пута седмично узорковати и контолисати воду – каже директор СЦ „Језеро“, Дејан Пудар.
На располагању ће, свакодневно, бити 10 спасилаца и редара, а радно време је од 10 до 18 сати.
– Уколико и ове године у јулу буду тропске температуре, продужићемо поново радно време до 19 сати – напомиње Пудар.
Цене карата остале су исте као и прошле сезоне – дневна карта је 300, односно 200 динара за децу. Бесплатно је за децу млађу од седам година, труднице и особе са посебним потребама и њихове пратиоце. Ни попусти се нису мењали – 20 одсто јефтиније је за одликаше са просеком 5,00, припаднике МУП-а и Војске Србије, запослене у здравству и просвети, пензионере и особе са инвалидитетом. Са „Три плус картицом“ остварује се попуст од 30 одсто.
– Ђацима генерације и спортистима генерације и пред ову сезону поклањамо картицу са 50 бесплатних улазака – додаје Пудар. – Одлуком Управног одбора, истим картицама наградићемо и наша два највернија корисника затворених базена који су читаве године куповали месечне карте. То су Милена Латиновић и Слободан Исаков.
У првој седмици продаје сезонских карата, у СЦ Језеро су снизили цене. До данас, када се и завршава акција, продато је 130 сезонских карата, готово сто са 50 улазака. Иначе, 10 улазака кошта 2.000 динара, 25 улазака – 4.500 динара, а картица за 50 улазака – 7.500 динара.
Према подацима из „Језера“, прошле године је на отвореним базенима у Кикинди и у Банатском Великом Селу забележено 80 хиљада улазака. Дневно је, у просеку, било хиљаду посетилаца у Кикинди и око 500 у Банатском Великом Селу, а чак два пута више купача регистровано је у данима када су температуре биле близу четрдесетог подеока.
Иако је календарски још увек пролеће и последњих седмица готово свакодневно имамо кишу, метеоролози, коначно, имају лепе вести. Киша је најављена још за петак, а затим, према прогнози, почињу летње температуре. Највиша дневна у недељу биће 27 степени и бележиће стални пораст, до чак 32 степена. Базени су спремни, па за све који су расположени за купање остаје само да се прогнозе остваре и – лето у Кикинди може да почне.
Награда која носи назив по омиљеној наставници биологије, Милени Гирић, први пут је додељена вечерас на свечаности у ОШ “Свети Сава”. На иницијативу њене деце, Мирослава и Јелене, признање је установљено као успомена на наставницу која је волела своје ђаке и због ученика који су примерни и улажу посебан труд и љубав у изучавање биологије.
– Ово много значи за нас. Наша мајка је преминула пре годину дана у 87. години. Цео свој радни век, три деценије, провела је у овој школи, била је успешна наставница, вољена од својих ученика, поштована од својих колега, али пре свега је била наша мајка. Ми дуго живимо у САД-у, тамо је уобичајено да се установљавају овакве награде и желели смо да ту лепу традицију пренесмо у нашу Кикинду, у којој смо одрасли, школовали се и формирали породице пре него што смо отишли у иностранство – рекао је Мирослав Гирић, редитељ, запослен у области информационих технологија.
Његова сестра Јелена која је правник, захвалила је запосленима у школи што су прихватили њихову иницијативу за установљавање награде.
– Захвални смо школи и граду јер смо се увек шалили да цео град чува маму – каже Јелена. – Увек нам је причала кад би срела неког од својих ђака, да су се препознали, да су јој помогли. Онда би, кад дође кући, прегледала фотографије да би се сетила у ком је тачно разреду био тај ученик. Наша мајка пренела нам је љубав према породици и људима, радозналост и племенитост, верујем као и својим ђацима.
Прва награђена за изузетне успехе у области биологије је Јована Карић, ученица седмог два.
– Веома ми значи ова награда јер ми је то знак да имам подршку да сазнам нове ствари из биологије и да се и даље такмичим. Уживам у припремама за такмичење. Осим у биологији, постизала сам успехе и у физици и хемији – каже Јована.
Јована је од наследника наставнице Милене Гирић на поклон добила таблет који јој је уручен на крају свечаности у Школи. ОШ „Свети Сава“ доделила је вечерас готово стотину захвалница својим ученицима.
– На крају сваке школске године уручимо признања ученицима који су постигли најбоље резултате на такмичењима и конкурсима. На тај начин им се захваљујемо и дајемо им мотивацију за нове успехе. Ова школска година је посебна јер смо доделили и специјалну награду – истакла је директорица, Гордана Рацков.
Први пут осмишљена је ова тема, а балске хаљине са појасевима у боји града и наранџасте лептир машне које су красиле дечаке изазвали су радост, љубав, смех и позитивне емоције код свих, напоменула је директорица Предшколске установе Кристина Дрљић.
-Игром и плесом потрудили смо се да поклонимо родитељима свет на длану. На нама, васпитачима је да нашу децу научимо и упознамо са историјом Кикинде. У „Мали бал” уложен је велики рад и труд, а наши малишани су се потрудили да овај дан буде посебан за све нас – казала је Кристина Дрљић.
Градоначелник Никола Лукач истакао је да на градском руководству да се сваког дана бори и да све од себе како би се деци обезбедили најбољи услови у вртићима и школама. Честитао је предшколцима полазак у школу и пожелео им да лако усвајају нова знања.
-Сигуран сам да ће им овај дан остати у сећању, као и да неће заборавити пријатељства која су стекли у вртићу. Поред родитеља, бака и дека и осталих који су дошли да их подрже на њих су поносни и њихови васпитачи који су их припремили за ново поглавље у животу- рекао је градоначелник Лукач.
Манифестацији су присуствовали и начелник СБО Мирослав Дучић, заменица градоначелника Дијана Јакшић Киурски, председник Скупштине града Младен Богдан и чланице Градског већа Виолета Мицковски и Мелита Гомбар. Заједно са децом одиграли су познати плес уз композицију „Кад си срећан” и пустили мноштво наранџастих балона.
Од 8. маја, од дана када је омогућена предаја нелегалног оружја без икаквих последица, на територији коју покрива Полицијска управа Кикинда предато је више оружја него у ранијим акцијама које су организоване 2015, 2016, 2017. и 2019. године.
-На територији Севернобанатског округа који покрива наша управа предато је више од 600 комада оружја, 43.500 комада муниције и више од 100 комада минско-експлозивних средстава са близу четири килограма барута – сазнајемо од начелника Полицијске управе Кикинда Павла Рајкова.
Наредбом министра унутрашњих послова Братислава Гашића рок за предају продужен је до 30. јуна. Оружје се може предати сваког дана од 7 до 19 часова.
-Одговорност наших грађана постоји и сваког дана долазе власници неглегалног оружја и предају га. Сви који предају оружје у нелегалном поседу неће бити ни прекршајно ни кривично одговорни. Нема легитимисања односно тражења података – подвлачи Рајков.
Грађани могу оружје да предају најближој Полицијској станици или да позову патролу која ће га преузети. Наш саговорник апелује на све који имају у свом поседу минско-ескплозовна средства да позову полицајце како би се стручно и безбедно уклонила. Закон о оружју и муницији прописује да је рок 45 дана за враћање оружја власника који је преминуо, па наследници они који то нису урадили у законски прописаном року могу то сада да учине.
