Град Архиве | Паге 319 оф 380 | Кикиндски портал

Округли сто у Сајану: Колпинг друштво Србије о развоју социјалног предузетништва

Igor Crnogorac Јуне 13, 2023

Ради стварања услова за отварање нових социјалних предузећа, посебно у руралним срединама и успостављања сарадње институција и невладиног сектора како би се оснажила социјална економија, Колпинг друштво Србије организовало је округли сто у свом Едукативном центру у Сајану.

Социјално предузетништво је пословање са идејом да се улагање профита, насталог продајом производа или услуга, испуни друштвена мисија: запошљавање људи који теже долазе до посла, обезбеђивање социјалних, здравствених услуга и образовања, заштита животне средине, културне активности у заједници и слично.

Скупу на тему „Потенцијали за развој социјалног и женског предузетништва у руралним подручјима Војводине – модели изврсности“ присуствовао је потпредседник Владе АП Војводине, Бранко Ћурчић. Он је подсетио да се Закон о социјалном предузетништву примењује од децембра и да је Покрајинска влада са њим упознала представнике локалне самоуправе.

– Прошле године расписали смо конкурс за фирме заинтересоване за социјално предузетништво како би их финансијски подржали али је био кратак рок и конкурс нисмо до краја спровели. У току ове године потрудићемо се да то буде успешније јер Војводина предњачи у броју социјалних предузећа у односу на друге делове државе. Социјална економија је веома важна за нас јер је усмерена на најрањивије категорије, оне које се теже запошљавају – рекао је Ћурчић.

Једно од социјалних предузећа је управо у Сајану, у Едукативном центру које поседује стотину кошница. Жене пролазе обуку за пчеларке, производе мед и саме се запошњавају или проналазе посао, истакла је директорица Колпинг друштва Србије, Мелинда Томић.

– Ово предузеће у Сајану желимо да трансформишемо у циркуларно предузеће, да решавамо еколошке проблеме. Идеја је да тему запошљавања жена и социјалних предузећа децентрализујемо и доведемо у руруалне средине, да причамо са људима који треба да партиципирају у овој врсти предузетништва и да женама понудимо пословне ангажмане – изјавила је Томићева.

Округлом столу присуствовали су чланови Градског већа, Мелита Гомбар, задужена за националне мањине, родну равноправност и бригу о породици, и Стеван Иличић, задужен за екологију.

– Град Кикинда је препознао значај социјалног предузетништва јер утиче на оснаживање и укључивање осетљивих категорија у друштвене, економске, радне и културне активности – рекла је Мелита Гомбар. – Држава дајее велику помоћ у пакетима мерама у области популационе политике, ради оснаживања руралних средина, спречавања миграција и депопулације становништва.

На скупу у Сајану учествовали су и Золтан Тот, помоћник покрајинског секретара за урбанизам и заштиту животне средине и председник Савета Месне заједнице Сајан, Миљана Стојшић Стојановска, директорица Уније послодаваца Војводине, , Данијела Малетић, чланица Савета за социјално предузетништво РС, представници Кластера социјалног предузетништва, фондација и предузетници.

Колпинг је међународно удружење које је, 1850. године у Келну, основао Адолф Колпинг, немачки католички свештеник. У више од 60 земаља реализује пројекте ради позитивних промена у локалним заједницама, подршке старијима и оснаживања маргинализованих група. Колпинг Србије постоји од 2001. године са едукативним центрима у Новом Саду и у Сајану.

Радови у ЈП „Топлана“ – за задовољне потрошаче

Igor Crnogorac Јуне 13, 2023

У Јавном предузећу „Топлана“ ово лето биће искоришћено за замену вреловода на местима на којима је то најпотребније. Управо трају радови на градском тргу, код Католичке цркве, на дужини од 90 метара. Претходно је исти посао урађен на углу улица Угљеше Терзин и Милоша Великог, на спајању са магистралним водом, као и у Микронасељу, где је ремонтован вод дужине 70 метара, каже за „Комуну“ директор, Душан Марјановић.

– У грејној сезони 2022/2023. имали смо четири хаварије, што је, мислим, најмањи број у последњих неколико деценија. Сигурно је да плански ремонт који спороводимо у вансезони даје добар резултат. И овог лета ћемо, чим завршимо замену вреловода на тргу, започети улагање у аутоматизацију, замену дотрајале опреме, ремонт производних јединица и пратеће опреме. Верујем да ће ова улагања допринети још лакшем и квалитетнијем протоку и испоруци топлотне енергије ка нашим крајњим корисницима – објашњава Марјановић.

ЈП „Топлана“ загрева укупно 214.000 квадратних метара у граду. Сумирајући грејну сезону за нама, Марјановић каже да додатни грејни дани нису наплаћени корисницима.

– У октобру смо имали пет дана топлих проба и у априлу је грејна сезона продужена за четири дана. Ово нисмо фактурисали нашим корисницима, већ смо ми, као предузеће, сносили трошкове. Укупно посматрано, грејна сезона је трајала дуже него што је то уобичајено, али је, по броју грејних дана, била за нијансу краћа од планираног.

Нижа је и наплата у односу на претходне године, али је још увек, како наводи, на завидном нивоу. У обема категоријама – физичких и правних лица, виша је од 90 одсто.

Због дуга је утужено 25 потрошача. Тренутно дуг већи од 15 хиљада динара има тачно 389 корисника.

– Као социјално одговорно предузеће које разуме проблеме са којима се суочава одређени број наших корисника, увели смо систем репрограма дуга, тако да наши корисници могу да изаберу колики је тај период, а дуг би требало да измире до почетка нове грејне сезоне – објашњава Марјановић. – Ограничења у минималном износу за плаћање на рате немамо. Једноставно, коме год да је потребан репрограм дуга, потребно је само да дође до „Топлане“, да постигнемо договор.

Да уложени труд даје резултате показало се у побољшању грејања и мањем броју хаварија, и на то ће у овом предузећу и надаље бити фокусирани – додаје директор Марјановић. Он, такође, подсећа потрошаче да, у летњим месецима, провере своје инсталације у становима и да, уколико је то потребно, на време ремонтују грејна тела како би, што спремнији, сви заједно ушли у нову грејну сезону. „За све додатне информације, на располагању смо да помогнемо“, поручује Марјановић.

Више нових него искључених корисника

У 2022. години „Топлана“ је, на захтев, са система искључила два физичка и једно правно лице који су за то испунили услове. С друге стране, седам нових потрошача, шесторо физичких и једно правно лице, прикључено је на даљинско грејање.

– Пошто се често спекулише о томе да ли је могуће да се неко искључи са система даљинског грејања, одговор је – да. По подношењу захтева, а то мора бити по завршетку грејне сезоне, до почетка августа, издају се технички услови који морају да буду испуњени, ми затим извршимо контролу, и физички искључимо корисника. Пре свега наведеног неопходно је да се измире обавезе према нашем предузећу – наводи Марјановић.

Признање за пољопривредно газдинство Степанов: Хладно цеђена уља добитник „Етно бренда”

Jelena Trifunović Јуне 12, 2023

Пољопривредно газдинство Степанов из Кикинде добитник је признања „Етно бренд 2023“ за хладно цеђена уља. Као носиоцу газдинства регистрованог у Банатском Великом Селу, награда је припала Борислави Степанов (26), а у посао су укључени сви чланови породице.

Степанови су међу првима у Банату почели са производњом хладно цеђеног уља и у понуди имају уља од сунцокрета, лешника, кајсије и бундеве, а сировине за производњу сами узгајају. Посао су започели супружници Горан и Бранислава, а свесрдну помоћ имају у Борислави, Гордани (19) и Душану (18).

Подсетимо и да салатни прелив „Кикиндско лудајско“ има сребрни жиг који означава традиционални и стандардни квалитет, а добијање жига реализовано је у оквиру Интерег ИПА пројекта прекограничне сарадње између Мађарске и Србије.

Приликом доделе признања у седишту Задружног савеза Србије истакнуто је да је основни циљ да се мали произвођачи удруже у задруге, да производе више и квалитетније и да извозе заједно. Ове године додељено је 14 признања „Етно бренд“ из различитих области.

Због велике потражње, сутра поново продаја зачинског и лековитог биља из „Наше куће“

Igor Crnogorac Јуне 12, 2023

Корисници Дневног боравка Центра за пружање услуга социјалне заштите, поново ће, због великог интересовања, сутра суграђанима понудити зачинско и лековито биље. Расад су сами угојили у својим пластеницима, а прошле седмице већ су на тргу продавали босиљак, нану, матичњак и друге мирисне и лековите биљке.

На тезги испред Културног центра продаја ће бити организована од 10 до 14. сати. Корисници ће прикупљен новац искористити за куповину новог сублимационог штампача, за штампање мајица и шоља.

“Кикиндско лето” 2023: селима у походе

Igor Crnogorac Јуне 11, 2023

“Кикиндско лето” ове године биће као и прошлогодишње – пре свега усмерено на манифестације које се дешавају у селима, каже в. д. директор Туристичке организације Града, Јасмина Миланков.

– Схватили смо да је наша обавеза да објединимо све манифестације на територији града, укључујући и села и да, практично, најавимо шта ће све грађани моћи да виде, које ће се све манифестације дешавати у селима. Покровитељ свих тих догађаја је Град Кикинда и било би нам драго да, они који живе у граду, посете и подрже сеоске манифестације од којих се многе одржавају годинама, чак и деценијама. Ово је још један начин да подсетимо људе да се и у селима дешавају бројни занимљиви програми који могу да задовоље различите укусе и грађана и гостију нашег града – рекла је Миланкова.

Туристичка организација је, за сада, објавила распоред за јун. За вас најављујемо програме зе наредну седмицу.

У Салону Музеја „Тера“, до 22. јуна, траје изложба Даниеле Фулгоси, „Прелаз три“.

Изложба „Сто невидљивих“ доступна је, у Галерији Народног музеја, до 21. јуна.

У Мокрину у четвртак, 15. јуна, почиње Недеља културе. Од 20 сати, у Галерији Дома културе, одржаће се Вече епске лирике са Татјаном Попов.

У петак, у 19 сати, у Галерији „Тера“ биће отворена изложба Божидара Плазинића под називом „Врло мало светлости“. У исто време, у Галерији Културног центра, своју књигу „Теодор Пл. Брановачки Сенћанин“ представиће аутор, Петар Терзић. Од 20 сати, у Галерији Дома културе у Мокрину, одржаће се књижевно вече мокринске песникиње Живке Торбице.

У суботу, 17. јуна, од 18 сати, на кикиндском тргу почиње Ноћни базар, који ће бити отворен до 23.30. У галерији Нова Народног музеја, у 19 сати почиње виолински коцерт на изложби „У великом формату“, испред слике „Портрет виолинисткиње Марије Михаиловић“. Изложба фотографија Невена Грујића у Галерији мокринског Дома културе биће отворена у 20 сати. Такође у 20 сати, у Дому културе у Иђошу почиње 27. Сабор фрулаша“. У Башаиду се , на школском игралишту одржава “Пасуљијада”.

Балетска школица Културног центра одржаће концерт у недељу, од 18 сати, у Народном позоришту. У свечаној сали музеја, од 20 сати, наступиће Велики народни оркестар, женска певачка група и вокални солисти АДЗНМ „Гусле“.

Улазак на све програме је бесплатан.

Номад Андреј и његове укулеле

Igor Crnogorac Јуне 11, 2023

Андреј Анатољевич Панајев седео је у једно мајско предвечерје на клупи код цркве и пребирао по својој малој хавајској гитари. Утврђено је да спава код Соње и Николе који су регистровани домаћини у заједници „кауч сурфинга“ (бесплатно ноћење). Наредне вечери јављено је да свира укулеле у дворишту Театра „Гусани у магли“. Андреј је Рус који већ две године путује по свету са својим инструментом под мишком. Стопира и спава код добрих људи, а укулеле му донесу и понеку локалну валуту. Прича мирно и са осмехом. Када се „заглавимо“ у енглеском, прелазимо на руско-српски.

Има 29 година и до пре две године живео је у родном граду Набережније Челни, који има пола милиона становника и налази се у близини Казања. Андреј је кувар и осам година је радио у ресторану. А онда је последњи новац који је имао дао за укулеле и пошао у свет.

– Само сам радио и спавао, то је досадан живот. Решио сам да путујем, ауто-стопом, кад год је то могуће. Ноћим код добрих људи. За две године био сам у 16 земаља и стекао многе пријатеље. Путујем по осећају. Ако ми је негде лепо, задржим се, ако није, идем даље – каже Андреј.

Првих неколико месеци Андреј је истраживао своју земљу. Онда је отишао у Египат, а затим је открио и своју омиљену државу, у коју се стално враћа.

– У Египту је било мало лудо и страшно. Први пут сам био ван Русије. Било је људи који су хтели да ме преваре, воду сам, на почетку, плаћао пет пута скупље. Најлепше ми је било у Турској, тамо сам остао пет месеци. Храна је укусна, људи су јако гостољубиви и љубазни. Затим сам био у Грузији, у Босни, па у Србији. У Београду сам први пут остао само неколико дана и вратио сам се у Турску. Сада сам осетио да сам спреман за Србију и вратио сам се.

У међувремену, због санкција увдених Русији, Андрејев пасош постао је непожељан у многим државама. Избор дестинација се сузио, али само у Европи. Зато је путовање наставио по земљама за које му виза није потребна. Уследили су: Албанија, Црна Гора, Ирак, Индија, Азребејџан, Казахстан, Узбекистан, Таџикистан, Киргистан, Јордан.

– На почетку сам журио да што више тога видим, сада сам успорио. Када сам уморан, једноставно останем. Ако не нађем „кауч сурфинг“, будем у хостелу, а понекад ме локални људи позову код њих, тако је било у и Суботици. У муслиманским земљама можеш једноставно да питаш људе да преноћиш код њих и они те без проблема приме, поштују те као госта – објашњава. – У Ираку није баш безбедно, свуда је војска. Али је у Јордану било као у рају, тамо су дивни људи и пустиња је прелепа. Када сам слетео у Аман, стопирао сам код аеродрома. Зауставио се такси и ја сам му објаснио да немам новца. Он је рекао: „Нема проблема, брате“. Возио ме је четири сата по граду, купио ми кафу и сендвич. Затим сам кренуо кроз пустињу, у Сахам, стопирао сам. Човек се зауставио и дао ми новац за аутобуску карту и за храну.

Овога пута, каже, у Србији је већ био у Београду, Новом Саду, Сомбору, Суботици, одакле је стигао у Кикинду.

– Кикинда је пријатељски град. Једном сам живео на таквом месту и веома ми је драго што сам овде. Не волим велике градове, највише волим када је тихо и мирно, као овде. Кикинђани су срдачни и љубазни. Волим људе у Србији.

Андреј, без визе, у нашој земљи може да остане месец дана. Сада, каже, наставља до Зрењанина, Вршца, Ниша и Чачка.

– Није још готово. Лето ћу провести у Црној Гори, свираћу укулеле на обали. Желим затим да одем у Иран, па у Пакистан, а онда ћу видети куда даље.

Осим на лепоте предела кроз које неуморно путује, Андреј је усредсређен на људе. Његови утисци доводе предрасуде у питање.

– Људи су свуда исти и пријатељски су расположени. Сви желе породицу, кућу и новац. Не желим још да идем кући, добро ми је овако. Само уживам у животу.

Полако, без журбе, Андреј и његове укулеле настављају да стварају везе међу људима. Једнаки у сновима и тежњама, сви су сабрани у мислима једног младог Руса који је разумео најважније – на сваком месту у свету, само је доброта иста.

353509946_1474889256674939_5664974797643217598_н

(ВИДЕО) Наковчанин (39) погинуо у судару

Jelena Trifunović Јуне 10, 2023

У тешкој саобраћајној несрећи која се јутрос око 5 сати догодила на путу Кикинда – Наково, погинуо је 39-годишњи Бошко И. из Накова.

Несрећа се догодила на улазу у село, када је аутомобил шкода октавија, из још неутврђених разлога прешао на супротну траку коловоза и директно се сударио са опел корсом. Од јачине удара, 39-тогодишњи мушкарац, који је возио опел-корсу, преминуо је на лицу места.

Возач шкоде октавије Владимир М. (40), такође из Накова, задобио је тешке телесне повреде и транспортован је у зрењанинску болницу.

Наковчани потврђују да су двојица мушкараца били добри пријатељи и комшије, и да су се познавали цео живот. Тело несрећног човека из хаварисаног возила извукли су ватрогасци.

Виеw тхис пост он Инстаграм

А пост схаред бy 192.РС (@192_рс)

348378404_1298228390779592_5767990840017459530_н

(ВИДЕО) Уз радост, весеље и помало сете: Матурско вече гимназијалаца

Jelena Trifunović Јуне 9, 2023

Девето јунско вече припало је матурантима Гимназије „Душан Васиљев” који су се у слављеничкој атмосфери- у весељу, радости и уз помало сете, опростили од средњошколских дана.

Пуни утисака које су поделили са нама, били су и ученица генерације Анђелија Кнежевић, као и спортисткиња генерације Марија Марчета.

Свима њима желимо много успеха у остваривању жеља, снова, амбиција…

Утицај ЕУ интеграција на локалне самоуправе

Jelena Trifunović Јуне 9, 2023

На позив Савеза општина и градова Републике Српске, и на предлог из Министарства за европске интеграције Републике Србије, Град Кикинда је био учесник Конференције „Утицај процеса ЕУ интеграција на локалне самоуправе – прилике и изазови“. Циљ конференције је био указивање на значај и утицај ЕУ интеграција на локалне заједнице, те указивање на прилике и изазове са којима се јединице локалне самоуправе у Босни и Херцеговини сусрећу у својим настојањима да се што боље припреме за ове процесе.

У оквиру панела „Регионална искуства у кориштењу ЕУ фондова“ – члан Градског већа Саша Танацков пренео је искуства Града Кикинде у прекограничној сарадњи, а о овој теми су још, као примерима добре праксе из својих средина, говорили представници Општине Бар (Црна Гора), Града Крижеваца (Република Хрватска) и Мреже асоцијација локалних власти у југоисточној Европи (НАЛАС), којој припада и Стална конференција општина и градова Републике Србије.

За представнике локалних самоуправа, организованих преко Савеза општина и градова Републике Српске и Савез опћина и градова Федерације Босне и Херцеговине, искуства Кикинде, Бара и Крижеваца су била од велике користи с обзиром да у оба ентитета Босне и Херцеговине већи део локалних самоуправа нема довољно богато искуство у припреми и реализацији пројеката финасираних од стране ЕУ.

Велики радови у Техничкој школи – стална улагања у простор и опрему

Igor Crnogorac Јуне 9, 2023

У Техничкој школи завршава се замена фасадне столарије у делу према Светосавској улици. Ово је последња фаза постављања нове, алуминијумске столарије у целој згради Школе.

– Прозоре мењамо у зборници, библиотеци и канцеларији помоћника директора и овим смо комплетирали постављање нових прозора и врата према Светосавској улици. Радили смо у пет фаза, од 2018. године. Што се овог посла тиче, сада су нам преостале само још замене светларника и врата за ученике – каже директорица, Миланка Халиловић.

Она додаје да су, за последњу фазу радова, средства обезбедили Градска управа – 1,1 милион, и Министарство просвете, науке и технолошког развоја које је обезбедило 2,5 милиона динара. Укупно је, захваљујући улагањима ресорног министарства, Покрајинског секретаријата за образовање, прописе, управу и националне мањине – националне заједнице и Града, овај посао плаћен око 12,5 милиона.

Столарија на осталим просторима, унутрашњим деловима зграде и зиду у Браће Татић улици, замењени су пре 2018. године, па ће овим, последњим радовима, посао бити комплетиран.

Захваљујући залагању Школе и средствима добијеним по конкурсима, улагања у услове и опрему у Техничкој школи су континуирана. За два сервера, од Министарства је стигло 680 хиљада динара. Покрајински секретаријат обезбедио је 1,1 милон за израду техничке документације за јављаче пожара и проширење хидрантске мреже, као и 2,8 милиона за реконструкцију тоалета у приземљу, каже директорица Халиловић. Ови радови почеће одмах по завршетку активности са ученицима, 20. јуна.