Град Архиве | Page 319 of 363 | Кикиндски портал

Кикиндски СУБНОР обележио сећање на револуционарку Лидију Алдан

Igor Crnogorac April 6, 2023

Савез удружења бораца Народноослободилачког рата (СУБНОР) баштини најсветлију револуционарну традицију са наших простора. И ове године чланови су обележили годишњицу смрти кикиндске револуционарке Лидије Алдан полагањем венца на њену бисту у дворишту некадашње Четврте месне заједнице која је носила њено име.

На данашњи дан 1941. године, без објаве рата нападнута је Југославија. Према неким проценама, тог дана било је две хиљаде жртава, подсетио је Саво Орељ, председник Градског одбора СУБНОР-а. Годину дана касније, 5. априла, свој живот трагично је изгубила кикиндска хероина, Лидија Алдан. Минутом ћутања на данашњем скупу одата је почаст погинулима.

Лидија Алдан, револуционарка, секретар Савеза комунистичке омладине Југославије (СКОЈ) и члан Комунистичке партије Југославије (КПЈ) рођена је 1921. године у Јекатеринодару, данас Краснодару, у Русији. Са породицом је дошла у Кикинду, где је похађала основну школу и Гимназију.

– Породица Алдан живела је у Улици Ђуре Јакшића 3, где је Лидија, већ као шеснаестогодишњакиња, окупљала напредну омладину Кикинде. Сви су касније постали чланови КПЈ. Међу првим револуционарима били су и Олга Удицки, Влада Богарошки, Божидар Јовичин, Слободанка Ациган и Радован Бранчић. У кругу својих пријатеља Лидија Алдан била је поштована и спремна да помогне пролетаријату. Њена опредељеност, оданост Партији и несебичност, утицали су на то да постане вођа омладинског покрета у Кикинди. Због револуционарног рада, избачена је из Гимназије. Њен први велики задатак било је формирање Месног комитета СКОЈ-а у којем је изабрана за секретара – рекла је Мира Ступар, потпредседница Четвртог месног одбора СУБНОР-а у Кикинди.

У току рата Лидија Алдан је била задужена за курирску службу и одржавање веза између партизанских одреда, а затим и за рад илегалне штампарије и формирање скојевских група у јужном Банату. На том положају је и откривена од стране окупатора.

Како би избегла хапшење, извршила је самоубиство хицем из пиштоља, 5. априла 1942. године у месту Фердин (данас Нови Козјак), код Алибунара. Основна школа у овом месту носила је њено име до почетка 2000-тих.

Годишњицу њене смрти сваке године обележава кикиндски СУБНОР. Од ове године, каже Мира Ступар, ова организација, која има више од 300 чланова, активирала је рад месних одбора, који самостално организују пригодне скупове у знак сећања на хероје погинуле за слободу и идеју бољег живота будућих генерација.

Марији Малеш признање СКАС-а као најбољој студенткињи Високе школе за образовање васпитача

Jelena Trifunović April 6, 2023

Поводом Дана студената, у Народној скупштини је уприличена свечаност са доделом награда најбољим студентима струковних студија у Републици Србији.

Високу школу струковних студија за образовање васпитача из Кикинде на свечаности су представљали најбољи студент, Марија Малеш из Кикинде, представници Студентског парламента Светлана Крнета и Никола Халаи и наставници др Србислава Павлов и др Роса Шапић.

Марија Малеш, студенткиња треће године смера струковни васпитач за традиционалне игре добила је признање Студентске конференције академија струковних студија и високих школа као најбољи студент треће године кикиндске ВШССОВ.

На концерту најбољих, додељене дипломе свим учесницима школског такмичења ОМШ „Слободан Малбашки“

Igor Crnogorac April 5, 2023

Основна музичка школа „Слободан Малбашки“ наставила је лепу традицију одржавања концерта најбољих на школском такмичењу. У свечаној сали Народног музеја после концерта су додељене похвале и дипломе свим учесницима.

Школско такмичење одржано је осми пут и на њему је учествовало 75 ученика од првог до трећег разреда.

– Пракса је да, по завршетку такмичења, приредимо конерт и свечаност на којој и наградимо све учеснике. Петочлани жири оцењивао је наступе ученика, тако да у свакој од четири категорије имамо, у зависности од броја бодова, више похвала, трећих, других и првих места. Вечерас наступају најбољи међу најбољима, они који су освојили највећи број бодова у својој категорији, из сваког разреда. Укупно додељујемо 84 похвала и диплома јер су се нека деца такмичила и са инструментом и у солфеђу – каже професор клавира Ева Француски Арањош, руководилац тима за школско такмичење и заменик директора.

Лука Толимир има 13 година и ученик је трећег разреда клавира.

– Добио сам прву прву награду јер сам имао 99 од сто бодова – каже Лука. – Од малена волим клавир и то ће бити моје занимање.

Иако је завршио основно музичко образовање на одсеку гитаре, Марио Комарек похађа Музичку школу на другом смеру.

– Волим и соло певање и сада сам у другом разреду на том одсеку. Планирам да упишем Средњу музичку школу у Зрењанину. На такмичењу сам добио сто бодова за соло певање.

Десетогодишњи Лука Милојица свира хармонику, али то није био његов први избор.

– Почео сам да свирам клавир, па сам се пребацио на одсек хармонике јер ми више одговара. Сада сам други разред, а на такмичењу сам освојио прву награду са 99,4 бода.

Доделу диплома подржала је кикиндска фабрика „Банини“ која је за све такмичаре обезбедила поклон-пакете са слаткишима.

У мобилној ординацији више од 300 Кикинђана снимило трбушну аорту

Igor Crnogorac April 5, 2023

Сви грађани који су то желели, више од 300 њих, бесплатно су се подвргли ултразвучном снимању трбушне аорте у мобилној ординацији Клинике за васкуларну и ендоваскуларну хирургију Клиничког центра Србије.

Караван под називом „Аорта није само на срцу“ организован је ради превенције, раног откривања и лечења абдоминалне анеуризме. Доступан је свим грађанима старијим од 50 година и реализује се у сарадњи Министарства здравља, Удружења кардиоваскуларних хирурга Србије и Клиничког центра Србије.

Пуцање, односно руптура анеуризме један је од водећих узрока смрти код нас и у свету.

– Анеуризма, односно проширење абдоминалне аорте, може бити опасно ако је велико јер може да дође до компликација и до нежељениог исхода. Уколико је мало, може да се прати и да се реагује на време. Сваки пут када радимо ултразвучно снимање стомака, ми гледамо и абдоминалну аорту. Сама анеуризма може да даје симптоме, али и не мора. Могуће је да човек има болове, а може и да се напипа. Упозоравајући симптоми су бол, пулсирање у стомаку, бол у леђима – рекао је за „Кикиндски портал“ др Вукосав Тркуља, начелник Одељења радиологије Опште болнице у Кикинди.

Доктор Тркуља додаје да су најризичнија категорија мушкарци старији од 65 година који су дијабетичари и пушачи.

Једини лек за анеуризму, уколико се открије на време, је операција.

Пуцање анеуризме се назива руптура и настаје уколико се анеуризма не оперише – 80 одсто болесника са руптуром анеуризме аорте умре, што је један од 15 најчешћих узрока смрти код нас и у свету.

Стручни скуп у Привредној комори – да што већи број домаћих привредника буду „чуваркуће“

Igor Crnogorac April 5, 2023

Како доћи до жига „чуваркућа“, како пронаћи партнера у иностранству и користити портал „Е-услуге“, биле су неке од тема данашњег стручног скупа у Регионалној привредној комори у Кикинди. На петом стручном скупу под називом „Привредна комора Србије – ваш пословни партнер“, привредницима из региона говорили су стручњаци из Сектора за стратешке анализе, услуге и интернационализацију Коморе.

– Главна тема је пројекат „Стварано у Србији“ који је покренула ПКС како би што већем броју домаћих произвођача дала могућност коришћења жига „чуваркућа“. Осмишљен је ради унапређења домаће производње и односи се на све гране привреде. Средства из пројекта остају у нашој земљи, улажу се у образовање и привреду. За ове произвођаче радимо и кампању – све „чуваркуће“ су део нашег маркетинга – рекла је Тијана Поповић из ПКС.

Пројекат и жиг представљени су у јуну 2020. године. До сада је аплицирало 86 привредних субјеката, а Савет Коморе доделио је право коришћења жига за 905 производа.

У нашем округу, знак „чуваркућа“ имају само две фирме из Кањиже: произвођач опеке и црепа „Wienerberger“ и „Тисамед“. За сада, овај знак не користи ниједна фирма из Кикинде, каже Поповић.

– „Тоза Марковић“ може бити потенцијални „чуваркућа“, а позивамо и све остале фирме да нам се пријаве, свима ћемо радо изаћи у сусрет и помоћи им у аплицирању.

Члан Савета за одлучивање о праву коришћења колективног жига „Чуваркућа“ ПКС, председник удружења потрошача Кикинда, Дарко Цвијан, сматра да Кикинда има дугу традицију у прехрамбеној индустрији и да је то правац у којем би требало да се иде.

– Према подацима којима располажемо, произвођачи су, по добијању жига „чуваркућа“ забележили раст продаје за 20 одсто. ПКС је направила добру кампању и протежирала такве производе. На свим сајмовима жиг „чуваркуће“ се истиче међу осталим производима. За овај знак аплицирала је и фабрика „Jaffa“, али има доста привредника који су незапажени, иако успешно раде. Уколико би се одлучили да аплицирају, сигурно је да би побољшали пословање. За мале индивидуалне произвођаче овај знак је добра одскочна даска. Они су и привилеговани у односу на веће компаније, имају бенефите за добијање жига. Посебно се то односи на произвођаче ракије и вина – каже Цвијан.

На данашњем скупу у Кикинди, привредницима су представљене и Дигитална академија ПКС, као и смернице како постати део највеће SME мреже (Европске мреже предузетништва) у којој смо, по броју издатих сертификата, лидери у региону.

Теме су биле и повезивање са привредницима из дијаспоре и коришћење портала „е-услуге“. На скупу су учествовали и партнери ПКС из компаније „Cofase Srbija“ који су представили алате за проналажење пословних партнера ради унапређења пословања.

Инвестициони циклус покрајине у области здравства: Средства за три кикиндске здравствене установе

Jelena Trifunović April 5, 2023

Покрајинска влада издвојила је, преко Секретаријата за здравство, готово две милијарде динара за финансирање и суфинансирање изградње, одржавања и опремања 70 здравствених установа у АП Војводини, изјавио је данас председник Покрајинске владе Игор Мировић приликом уручења уговора представницима тих установа, истичући да је то наставак континуираног улагања у све здравствене институције, што је један од приоритета Покрајинске владе од 2016. године.

Средства су добиле све три здравствене установе у Кикинди: Општа болница, Дом здравља и Завод за јавно здравље- укупно 71 милион динара.

За Општу болницу Кикинда др Весни Томин, в.д. директорици уручен је уговор вредан 39,8 милиона динара- за комплетно ОРЛ радно место, ултразвучни апарат за радиологију, ултразвучни апарат са две сонде за интерно одељење, ултразвучни апарат са штампачем за дечије одељење, три дефибрилатора са перкутаним пејсмејкером и операциони сто за гинекологију и хирургију,

Директорици Дома здравља Кикинда др Биљани Марковић уручен је уговор вредан 6,6 милиона динара за набавку ултразвука за преглед кукова за Дечији диспанзер и за дигитални РТГ апарат. Заводу за јавно здравље одобрена су средства у висини од 24,6 милиона, за другу фазу етаже приземља зграде у улици Краља Петра Првог и за набавку апарата за аутоматску идентификацију микроорганизама.

Додели уговора присуствовао је и потпредседник Покрајинске владе и покрајински секретар за здравство Зоран Гојковић.

Амбициозни планови за темељну реконструкцију „Бландашa“- слике све говоре

Jelena Trifunović April 5, 2023

Градски парк „Бландаш“ настао је 1896. године. Под заштитом је државе, у трећој категорији заштићених природних добара. Адаптацију и ревитализацију Великог парка, како га Кикинђани још називају, није могуће радити осим у складу са строго прописаним условима Покрајинског завода за заштиту природе. То подразумева захтеване биљне врсте, као и одређени мобилијар што поскупљује потребна улагања у обнову ове парковске целине.

-Вредност радова је изузетно велика и зато је најлогичније да покушамо да та средства обезбедимо изван буџета града- указује Саша Танацков, члан Градског већа.

-Реч је о првом позиву програма прекограничне сарадње са Румунијом за циклус до 2027. године. Разговарали смо са партнером у Жомбољу у контексту наставка сарадње на пројектима „Зелени Банат“ односно „Еколејкс“ како бисмо заједнички конкурисали. Они намеравају да реконструишу парк у Жомбољу- објашњава Танацков.

Због специфичност „Бландаша“ и читавог пројекта, укључене су и друге релевантне институције као партнери: Фонд „Eвропски послови“ АП Војводине и Пољопривредни универзитет у Темишвару са својим Шумарским факултетом.

-Струка нам је потребна ради јасних смерница. Уколико нам буду одобрена средства радићемо реконструкцију у сарадњи са Покрајинским заводом за заштиту природе и Институтом за низијско шумарство из Новог Сада са којим имамо уговоре на годишњем нивоу у области озелењавања. Реконструкција „Бландаша“ је веома скупа за наше прилике, предрачунска вредност радова износи 90 милиона динара односно 760.000 евра. Финансирање из фонда ЕУ би подразумевало да бисмо од њих добили 85 одсто потребног износа, док би 15 посто обезбедио град- прецизира Танацков.

Слике најбоље дочаравају нови, обновљени изглед „Бландаша“. Део вегетације сада је уништен, шимшир је пре неколико година захватила биљна болест због чега се осушио.

-Пројекат подразумева занављање свих биљних врста, нове клупе, расвету, уређење плочника. Радови адаптације и реконструкције парка планирани су у две фазе. Првом фазом су обухваћени радови реконструкције главне уличне ограде парка, пешачких стаза и платоа, фонтане, расвете и парковског мобилијара. Друга фаза обухвата рушење и изградњу нове југозападне ограде, затим улазне капије у парк поред стадиона, као и капије расадника.

Да ли ће овај заједнички пројекат са партнером из Жомбоља проћи у ужи круг за подршку Европске уније, биће познато на јесен. Конкуренција је велика. Пријављено је чак 128 пројеката укупне вредности 127 милиона евра. Буџет који ће бити опредељен је вишеструко мањи, износи 30 милиона евра.

-Пројекат је рађен озбиљно и студиозно, са респектабилним и стручним партнерима. Надамо се да ће то бити препознато од оцењивача- истиче Танацков.

Зелена плућа града

Велики парк је током историје мењао називе, звао се још и „Варошки врт“ и „Народна башта“. У њему се налази око 700 стабала, 40 врста, форма и варијетета дрвећа. Алеја кестена простире се целом дужином главне стазе. У дну парка је ветрозаштитни појас стабала јавора и црне тополе. Посебно се истичу примерци храста лужњака, платана, софоре, беле и црне тополе импресивних димензија.

„Бландаш“ се простире се на површини од 2,5 хектара и један је од најстаријих јавних паркова у Војводини. Мањи део парка обликован је у француском стилу- са геометријски формираним шимширима унутар којих је цвеће. Већи део је у енглеском стилу, са групама стабала између којих су травњаци. У оквиру парка, некада се налазио угоститељски објекат.

Великоселке и Иђошанке на „Златним нитима”

Jelena Trifunović April 4, 2023

Удружења жена „Великоселке” и „Иђош” биле су учеснице Сајма народног стваралаштва прела и посела и старих заната „Златне нити” одржаног 1. и 2. априла у Врњачкој Бањи.

Овогодишњи, 20. Сајам „Златне нити” окупио је око 70 излагача из свих крајева Србије, као и из Црне Горе, Северне Македоније и Републике Српске који су се посетиоцима представили својим рукотворинама, производима из домаће радиности, као и старим јелима и ђаконијама српске домаће кухиње.

Циљ ове манифестације је очување традиције и културног стваралаштва на нашим просторима. Организатор је Друштво жена „Златне нити”, а покровитељ општина Врњачка Бања.

Великоселке и Иђошанке су на свом штанду представиле традиционалне гастрономске ђаконије и ручне радове из Баната, а након дефилеа запажено је њихово учешће на округлом столу где су разматране могућности проширења сарадње.

Учешће Великоселки и Иђошанки на Сајму у Врњачкој Бањи помогла је Градска управа Кикинда.

На Сајму запошљавања понуђено 500 радних места

Igor Crnogorac April 4, 2023

На 18. Сајму запошљавања, одржаном данас у сали „Партизана“, 26 послодаваца понудило је око 500 радних места у Кикинди и околним местима.

– Позвали смо послодавце који имају потребе за радницима сада или ће запошљавати у наредних шест месеци. На сајмовима које организујемо имамо све више послодаваца и слободних радних места. Највише могућности за запослење сада имају особе са средњом стручном спремом. Траже се: продавци, конобари, кувари, књиговође, административни радници, електричари, бравари, це-ен-це оператери, медицинске сестре – рекла је Јелена Митровић, директорица кикиндске филијале Националне службе за запошљавање, организатора Сајма.

Она је додала да је, на прошлогодишњем сајму запослено 23 одсто оних који су поднели пријаве, што је, како каже, веома добар резултат.

Овог момента на евиденцији НСЗ је 2.330 незапослених из града и околних села, од тога више од половине су неквалификовани радници. За њих, каже директорица Митровић, има и највише понуда – у аутоиндустрији, металским и грађевинским гранама. Мање се траже високообразовани, којих на евиденцији Службе има тачно 132.

Сајам је отворио градоначелник Никола Лукач, који је најавио долазак нових послодаваца.

– Проналазимо нове инвеститоре и важно нам је да нова радна места буду квалитетнија и више плаћена јер у овом моменту у Кикинди има довољан број радних места за неквалификовану радну снагу. Уз помоћ покрајинских и републичких органа сигуран сам да ћемо, поред инвеститиција којих ће бити у наредних неколико месеци, пронаћи још домаћих и страних инвеститора и тиме омогућити Кикинђанима бољи живот – рекао је Лукач.

На Сајму запошљавања своје штандове су, између осталих, имале фабрике: „Ливница Кикинда“, “Le Belier”, “Тоза Марковић”, “Mecafor”, „Calzedonia“, „Tisa automotive“, „Italtex“ Нови Козарци“, „Japan tobacco“ из Сенте, али и мање фирме: “ПроУниверзал”, „Сани оптик“, „Grawe“ осигурање, „Terra“, „Ујнина кујна“…

– Имамо јако велико интересовање незапослених. Код нас није важан степен стручне спреме ни радно искуство, ми обучавамо раднике – рекла нам је Марта Копас, менаџер у малопродаји „СП маркета“ из Сенте. – Сада нам је потребан један продавац у Кикинди, а у Сенти имамо и радна места у набавци, маркетингу и на административним пословима, укупно за десет радника. Запосленима плаћамо путне трошкове.

На Сајму запошљавања понуђено 500 радних места

Велико интересовање незапослени су показали и за посао у Д.о.о. „Лира“, предузећу за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом.

– Будући да проширујемо производни асортиман, биће нам потребни радници за монтажу производа у аутомобилској индустрији и механизама за меко отварање и затварање фиока. Ангажовани смо да докажемо да особе са инвалидитетом имају радне способности, знања и вештине које им омогућавају да заснују самостални живот и да се осећају као корисни чланови заједнице, да не морају да буду издржавана лица. Дајемо им шансу који они користе и искуство нам је показало да су изузетно добри радници. Њихову преосталу радну способност усклађујемо са потребама радног места и они имају пуни радни учинак. Тренутно имамо 133 запослених, од тога 80 особа са инвалидитетом. Данас смо добили велики број пријава и једних и других. За сада само правимо базу података и позваћемо их чим се укаже могућност – рекла је Валентина Рађеновић, стручни радник Заштитне радионице „Лира“.

Раднике је данас тражила и фабрика за производњу гума „Линглонг“ из Зрењанина.

– Производња ће бити започета ускоро, још увек не знамо тачан датум. Иако у Зрењанину већ имамо доста кандидата, мислимо да ће нам бити потребни и радници из других места. Тражимо оператере, раднике на одржавању – техничаре и електричаре, раднике на обезбеђењу, виљушкаристе, инжењере. Процене су да ће нам бити потребно око 1.200 радника. Од маја се планира увођење сталне аутобуске линије од Кикинде до наше фабрике – каже Јелена Маринковић, из одељења за људске ресурсе у Компанији „Линглонг“.

Милошев Александар има 58 година и 36 година радног стажа.

– Не бирам посао, радио сам као аутогени секач, зидар, молер, котлар, на фарми крава. Свеједно ми је који ћу посао сада наћи, важно ми је да радим како бих остварио право на пензију.

Свој први посао дошла је да потражи Тијана Рељин.

– За сада сам предала пријаве за послове у „Пекари АС“ и у продавници „Tune mobile“. Покушаћу и у „СП маркетима“ – каже Тијана.

Божидар Ђуран је програмер, завршио је четврти степен средњег образовања.

– Дошао сам да видим којих слободних места има. Радио бих било шта што одговaра мојим годинама и могућностима. Овде се не нуди посао у мојој струци, али ћу свакако оставити своје пријаве код послодаваца.

У разговорима са представницима послодаваца, незапослени су се данас распитивали за конкретне позиције, описе радних места и за услове рада. На самом отварању Сајма запошљавања било је више од стотину суграђана свих старосних доби.

339580974_611012103884001_2152414086410331826_n

Висока школа за образовање васпитача прославила Дан школе и Дан студената

Jelena Trifunović April 4, 2023

Свечаним програмом у препуном амфитеaтру, доделом диплома свршеним студентима и откривањем спомен бисте Зоре Крџалић Заге једина високошколска државна установа у Севернобанатском округу, прославила је Дан школе и Дан студената.

Ержебет Тот (48) из Новог Итебеја је студенткиња генерације. Успешно је завршила смер васпитач деце предшколског узраста са просеком 9,87.

-Веома ми је драго што сам завршила ову школу, захвална сам целом колективу. Предивни су професори који су се залагали и трудили, захвална сам и колегиницама и колегама са којима делим незаборавне тренутке Свуда са поносом причам о овој школи. Радила сам са децом 17 година, неговање језика и драмске активности и зато сам се и определила да упишем ову школу. Још не радим као васпитач, али ми је то у плану- каже Ержебет.

Честитке Ержебет, њеним колегама и колегиницама, као и целом колективу упутила је директорица Високе школе струковних студија др Ангела Месарош Живков.

-Школа данас обележава 69 година постојања. Уручујемо дипломе студентима који су завршили основне и струковне мастер студије, укупно 101 студент прима диплому. Значајно је и да смо данас открили бисту Зоре Крџалић Заге која је нестала 2015. године. Бисту је израдила академска вајарка, суграђанка и дугогодишња професорица наше школе мр Мирослава Којић. Иницијатива да се она поново постави потекла је из школе, а подржала ју је локална самоуправа.

Свечаности је присуствовао и градоначелник Никола Лукач заједно са чланицама Гградског већа Валентином Мицковски и Мелитом Гомбар.

-Ваш позив је изузетно важан, бавити се децом је нешто најлепше. Васпитачи нашу децу уче понашању, игри, али и како да буду добри људи. Код нас је традиција предшколства и васпитачког позива дуга и многе су генерације прошле кроз ову школу. Град Кикинда ће и даље подржавати школу уз жељу да заједнички пронађемо начин да уведемо још неке профиле у наредном периоду. Сигуран сам да ће и убудуће бројне генерације своје знање стицати у овој школи- поручио је градоначелник Лукач у обраћању.

Честиткама се придружила и чланица Градског већа задружена за образовање и културу Валентина Мицковски пожелевши да у ВШССОВ наставе да раде са истим ентузијазмом.

-Верујем да је једино тако успех загарантован. Локална самоуправа има одличну сарадњу са једином високом школом у Кикинди управо због квалитета кадра и свега што школа нуди. Школа има добру репутацију у Србији, али и Европи и врата свршеним студентима су широм отворена, зависи од њих колико ће искористити ресурсе и контакте које су стекли током студија- рекла је Мицковски.

У свечаном програму, поред студената ове школе, учествовала су и деца из вртића.

–