Град Архиве | Страница 318 од 329

Нису заборавили некадашњи празник: СУБНОР обележио 29. новембар

Jelena Trifunović новембар 29, 2022

Обележавање некадашњег празника, 29. новембра, уприличили су чланови СУБНОР-а у месном одбору у Банатском Великом Селу. Том приликом додељене су и захвалнице истакнутим члановима великоселског одбора ове борачке организације: постхумно Ђури Дотлићу, секретару МО Бранку Марчети, Миодрагу Обрадовићу и савету Месне заједнице Банатско Велико Село.

– Некадашњи Дан Републике био је понос и традиција заснован на НОБ-у и другом заседању АВНОЈ-а. Традиција да се овај дан у име Градског одбора СУБНОР-а Кикинда обележава у Месном одбору у Банатском Великом Селуа, наставила се и ове године уз пригодну вечеру и обраћање председника великоселског одбора Драгана Бранковића и председника Градског одбора СУБНОР-а Саве Ореља који је и уручио захвалнице истакнутим члановима великоселског одбора- наводе у кикиндском СУБНОР-у.

После завршетка Другог светског рата 1945. године, 29. новембар се славио као Дан Републике и био је један од највећих празника у Југославији. Распадом СФРЈ престаје обележавање овог празника који је званично укинут тек 2002. године одлуком Савезне скупштине СРЈ.

Средства НИС-а за опремање још једне гинеколошке ординације

Jelena Trifunović новембар 29, 2022

Овогодишњим конкурсом Нафтне индустрије Србије „Заједници заједно“ Дому здравља Кикинда опредељено је 10,5 милиона динара за набавку нове медицинске опреме. Диспанзер за жене добиће гинеколошку столицу прилагођену и особама са инвалидитетом, четири електрична двосекцијска кревета за прегледе, аутоклав, ултразвучни апарат, два колпоскопа и пет апарата за стерилизацију. Директорица Дома здравља др Биљана Марковић указује да ће бити опремљена још једна ординација у Диспанзеру за жене:

-Овај конкурс НИС-а био је намењен директном улагању у јавно здравље, конкретно подршци и развоју репродуктивног здравља у циљу подизања наталитета. Пошто је још једна докторка која је завршила специјализацију гинекологије летос почела да ради, сада имамо три докторке у Диспанзеру за жене. Имаћемо две докторке у првој и једну у поподневној смени, па нам је потребно опремање још једне комплетне ординације у Диспанзеру за жене- каже за Кикиндски портал др Марковић.

Средства НИС-а на конкурсу „Заједници заједно“ Дому здравља опредељена су и прошле године. За пројекат енергетске ефикасности, замену котлова и опремање четири котларнице, ова установа добила је четири милиона динара. Пред грејну сезону, нове котлове на гас добили су друга и трећа здравствена станица у Кикинди, као и амбуланте у Башаиду и Мокрину.

-Котлови су били стари по 20, 30 година, често су се кварили, трошили су много више гаса и непрекидно је котлар морао да буде уз њих. Ови нови раде по принципу проточног бојлера. Очекујемо да ће се утрошак гаса смањити, а колика ће бити уштеда, пратићемо и знати по завршетку грејне сезоне- истиче др Марковић.

Уз подршку локалне самоуправе нови котао и у Првој здравственој станици

-Имали смо непредвиђену ситуацију. Покварио се котао у првој здравстеној станици, иако није стар. Већ је неколико пута поправљан. Са захтевом да нам помогне да решимо тај проблем, обратили смо се локалној самоуправи, која нам је определила средства у износу од милион динара за нови котао. Радови су, такође, завршени пре почетка грејне сезоне – истиче др Марковић.

Због мањка лекара ангажовали пензионере

Иако Дом здравља већ дуже време има отворен конкурс за запошљавање лекара, заинтересованих нема. Овој здравственој установи недостаје пет доктора. Проблем су, делимично решили, ангажовањем три лекара која су у пензији.

Озваничена сарадња „Гусала“ и Музичке школе: За очување музичке традиције и још виши ниво културе и образовања

Igor Crnogorac новембар 29, 2022

Директори Академског друштва за неговање музике „Гусле“ и Основне музичке школе „Слободан Малбашки“ данас су потписали уговор о сарадњи. У просторијама Школе овом чину присуствовала је чланица Градског већа задужена за културу и образовање, Валентина Мицковски.

Маргита Детари, директорица Музичке школе истакла је да је потписивање уговора само озваничило већ постојећу сарадњу.

– Заједнички циљ је неговање и развој музике Кикинде, Баната и Србије. Музичка школа треба да даје допринос свуда где се промовише музика и наш задатак јесте да описмењујемо ученике и да их оспособљавамо и за самосталне и за наступе у ансамблима, хоровима и оркестрима. „Гусле“ су изузетна установа у којој ће стечено знање моћи да примењују јер, наравно, ми се не ограничавамо само на озбиљну музику. Сматрамо да треба да будемо активни у свим жанровима – рекла је Маргита Детари.

АДЗНМ „Гусле“, као установа културе и образовна установа придаје велики значај формалном образовању, рекао је директор Зоран Петровић.

– Важно је то што се, и у „Гуслама“ и у Музичкој школи, трудимо да, уз помоћ квалитетних кадрова, подстакнемо младе да остану у нашем граду да бисмо, аутентичним програмима, подигли ниво културе и образовања. У „Гуслама“ смо увек спремни да организујемо едукације за ученике и све који желе да напредују.

У областима учења и истраживања сарадња већ постоји и она ће се наставити на обострано задовољство, закључено је приликом потписивања уговора.

– Ово је пример добре праксе који ће, надам се, инспирисати и остале образовне и институције културе да га следе – изјавила је Валентина Мицковски. – Један од бенефита за Музичку школу је тај што ће ученици бити у могућности да део својих активности фокусирају на очување традиције и културног наслеђа уз помоћ „Гусала“, док ће члановима овог друштва бити доступнија класична музика.

Уговор о сарадњи потписан је на неодређено време, а из обе установе већ најављују нове, заједничке активности, мајсторске радионице и наступе својих чланова, ученика и наставника.

Полазници РЦТ „Душан Васиљев“ посетили Виминацијум, Лепенски Вир, Сребрно језеро

Jelena Trifunović новембар 28, 2022

Тридесетак полазника и ментори РЦТ „Душан Васиљев“ претходни викенд провели су на студијском путовању које је подразумевало обилазак културно-историјских знаменитости у централној Србији и Војводини, као и интензиван менторски рад. На мапи овог путовања нашли су се Виминацијум, Рамска тврђава, Лепенски Вир, Голубачка тврђава, Смедеревска тврђава, Сребрно језеро, као и музеј у Вршцу.

-На путовање су пошли приоритетно средњошколци који се налазе у процесу писања научно-истраживачких радова које ће представити на наредном такмичењу талената на пролеће 2023, као и мањи број основаца, старијих полазника Центра. Програм путовања осмислили су ментори групе за географију, Јасна Томашев и Будимир Ђукичин, док су полазници имали тродневну прилику да у сталним консултацијама са својим менторима обаве све неопходне припреме за наставак успешног научног рада- наводе у РЦТ „Душан Васиљев“ који самостално функционише већ седам година.

Ове године уписао је рекордан број полазника са територије Северног Баната распоређених у једанаест група издељених према различитим научно-истраживачким областима. Учешће у раду Центра потпуно је бесплатно за све полазнике.

Кикинђани на Сајму етно хране и пића у Београду

Jelena Trifunović новембар 27, 2022

На Међународном сајму хране и пића који се по 16. пут одржава у Београду први пут се представља и Град Кикинда. Посетиоци регионалне смотре прехрамбених производа намењених тржишту а припремљених по традиционалним рецептима, која траје од 24. до 27. новембра у прилици су да се упознају са асортиманом производа Винарије „Кепул“, Пољопривредих газдинстава „Крстоношић“ и „Степанов“, „Нутто“, „Банат бир“ и Дестилерије „Хуберт 1924″. На Сајму хране и пића представила су се и удружења жена: Кикинда, Сувача, Иђош и Наковчанке.

Носилац промоције је Секретар за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој, а подршку пружа и у промоцији учествује и Туристичка организација Града Кикинде.

Фокус ове манифестације су производи са заштићеним географским пореклом или они чија се заштита препоручује, а сајам етно хране и пића их афирмише као прворазредне тржишне и извозне артикле, који би требало да постану и незаобилазни елемент туристичке понуде.

Сајам етно хране и пића одиграо је у последњих 15 година значајну улогу у брендирању, промоцији и пласману лесковачког ајвара, качарског и хомољског меда, дуван-чварака, футошког купуса, пиротских пегланих кобасица, вурде, различитих џемова, киселе зимнице, чајних мешавина, сушеног воћа, пекарских производа, вина и ракије, од којих су многи постали и извозни артикли.

Манифестација има пословни и промотивни карактер. Намењена је дистрибутерима, добављачима хотела и трговинских ланаца, власницима ресторана, трговинских радњи или шефовима кухиња, професионалним гастрономима, те купцима из иностранства ради закључења купопродајних уговора.

Шест деценија Микронасеља- Породица Чикић чува драгоцена сећања

Jelena Trifunović новембар 26, 2022

Тих новембарских дана 1962. године, први станари уселили су се у тек изграђене зграде новог насеља у Кикинди. У граду који се развијао и модернизовао, као и цела тадашња Југославија, станоградња и урбанизација донеле су квалитетније услове живота. Вест да су добили стан у новоизграђеном насељу у Кикинди, са великом радошћу дочекао је млади брачни пар просветних радника, Споменка и Богољуб Чикић. Са једногодишњом ћеркицом, у једнособан стан уселили су се из подстанарске собице.

-Били смо две године у браку. Обоје смо радили, ја у школи „Фејеш Клара“, где сам и провео цео радни век, а супруга у Основној школи „Жарко Зрењанин“ која се тада налазила у објекту данашњег Културног центра- присећа се у разговору за Кикиндски портал Богољуб Чикић (85), наставник физичког васпитања у пензији.

Колунџија, Младеновић, Петровић, Бошков, Станић и Чикић биле су прве породице које су се уселиле. Прва усељена зграда била је данашња Београдска 7.

-. Били смо пресрећни када смо сазнали да смо добили стан. Претходно смо, надајући се да ћемо решити стамбено питање, разгледали станове у тим новим зградама. Видели смо један једнособан и један двособан стан. Иако мањи, једнособан нам се више свидео, због распореда просторија. Можете замислити нашу срећу када смо сазнали да ћемо се у тај стан и уселити. Добро се сећам да смо 19. новембра чули лепе вести, надлежна комисија је донела одлуку, а два дана касније смо већ прешли у стан. Тада је у Микронасељу било изграђено шест зграда. Наша је прва била усељена, и то леви улаз ближе главној улици- прича времешни суграђанин.

Руку на срце, панорама тадашњег Микронасеља нимало није била идилична. Али задовољство и оптимизам младих који су, за кратко време, завршили школу, па факултет, добили посао, венчали се, добили дете и стан- није било лако пољуљати.

-На простору Микронасеља била је мочвара, остаци реке Галадске. Ту где је улаз ка пијаци, био је туцаник, а све остало блато. На главној улици биле су куће- објашњава Богољуб.

-Простор око зграда није био асфалтиран, па сам увек носила два пара обуће. У једном изађем из куће, због блата, па се после преобујем за наставу у школи. Шалиле су се тада колеге на наш рачун, да смо из мокрог насеља -.са осмехом нам прича Споменка (85).

Богољуб и Споменка су љубав из средњошколских дана. Младић родом из Падеја и девојка из Мионице крај Ваљева упознали су се у Средњој фискултурној школи у Земуну, коју су обоје похађали. Посла за просветне раднике било је напретек, одмах после завршене школе. Споменка је пре пресељења у Кикинду, предавала у родној Мионици и Бајиној Башти.

-Микронасеље је било насеље младости, све млади парови са децом. Додуше, гледало се са извесним подозрењем на нас што станујемо на крају града, где је блато, трска, мочвара. Ипак, врло брзо су и друге зграде изграђене, па су се уселили и нафташи, службеници из општине и пензионери-борци. Чувени црвени аутобус тада је возио од Железничке станице па до Микронасеља и Ливнице- наводи Богољуб.

Услови становања били су потпуно другачији- уместо канализације- септичке јаме које су се неретко изливале, а грејање- каљеве пећи.

-Подруми су били пуни угља, прљави. Ми жене смо на смену брисале улазе, тако смо одржавале хигијену- каже Споменка.

-Каљеве пећи смо касније, доласком нафтарица и пећи на струју, сви одреда срушили- надовезује се супруг.

Неколико година касније, добили су сина, а 1973. године преселили у двособан стан. Одрастање на Микронасељу деци је пружало велику радост и могућност за неспутану игру.

-У Партизанској улици била је бара на којој су се зими клизала деца. Позади део Микронасеља био је празан. Погледајте ову трску на фотографији, ту су се по лавиринтима јурила деца. Било је дивно да ту расту, толика слобода- емотиван је наш саговорник док разгледамо старе породичне фотографије.

Вртић је у Микронасељу изграђен 1973.године, а зграда Основне школе „Жарко Зрењанин“ усељена у новоизграђени објекат у школској 1979/80 години. Бројне успомене Чикићу су успели да сачувају и захваљујући камери коју су далеке 1966. купили у Чехословачкој. Бележили су значајне породичне тренутке, а већина њих нераздвојна је управо од места на ком је настала- Микронасеља.

(ВИДЕО) Јубилеј и наставак сарадње са братским градом – гаранција бољих услова живота

Igor Crnogorac новембар 25, 2022

У Кикинди је данас свечано обележено 40 година од братимљења са румунским Жомбољем и осам година од трајног отварања прелаза Наково-Лунга. У свечаној сали Градске куће, градоначелник Никола Лукач, и председник Општине Жомбољ Дариус Постелнику, потписали су нови протокол о сарадњи, као потврду и најаву наставка партнерства и пријатељства житеља два града.

-Присни односи постоје више од сто година, али је сарадња интензивирана у последњој деценији, учешћем у ИПА пројектима прекограничне сарадње чија реализација је допринела да услови за живот и у Кикинди и Жомбољу буду подигнути на виши ниво. Зелени Банат, Еко-језера, Банат 112, бициклистичке стазе, само су неки од заједничких пројеката – изјавио је Лукач.

Сарадња је, у претходном периоду, обухватила и области културе, спорта, ванредних ситуација и сарадњу младих.

– Ми смо братски народи и ова граница не представља никакву препреку између нас – рекао је председник Општине Жомбољ, Дариус Постелнику – Имамо у плану пројекте за уређење паркова у Кикинди и у Жомбољу, али и друге, нове пројекте којима желимо да подигнемо животни стандард становника.

Свечаности су присуствовали чланови Градског већа и представници Општине Жомбољ, као и шефица Мисије Амбасаде Румуније у Београду, Анка Попа. У програму су учествовали хор „Флорис“ из Жомбоља и хор кикиндског Културног центра, „Атендите“.

По завршетку званичног дела програма, гости и домаћини посетили су Старо језеро и Велики парк. Са скупа је послата порука да, иако не говоримо истим језиком, добро се разумемо и спремни смо да помогнемо једни другима у духу добре комшијске и пријатељске сарадње.

(ВИДЕО) Завршавају се грађевински радови предузети на захтев грађана

Igor Crnogorac новембар 25, 2022

У Кикинди се ових дана завршавају послови на уређењу путне инфраструктуре и у пешачким зонама на које су, као неопходне, указали грађани. Градоначелник Никола Лукач и члан Градског већа задужен за комуналну инфраструктуру и ванредне ситуације, Мирослав Дучић, обишли су данас радове у Улици Николе Тесле у којој се санирају ударне рупе на коловозу, у дужини од 700 метара.

– Моји сарадници и ја ослушкујемо потребе суграђана и трудимо се да реализујемо све што је у нашој могућности. Тако ћемо чинити и убудуће. Међутим, имамо и у наставку ове улице, на Теремијском друму, озбиљан проблем. Овуда пролазе тешки камиони и неопходни су радови које ћемо предузимати уз суфинансирање са свима који користе овај пут – рекао је Лукач.

Радови код Теремијског друма део су последњих овогодишњих грађевинских интервенција. Јавном комуналном предузећу „Кикинда“, које управља саобраћајницама у граду, у ту сврху, опредељена су додатна средства септембарским ребалансом буџета.

– Захтеви грађана су били да се поставе паркинг места у Улици Угљеше Терзина, између бившег Радничког дома и Суда, и код Блока И у Микронасељу – објаснио је Чедо Гверо, в.д. директор ЈКП „Кикинда“. – Реконструисан је и део пешачке зоне код Основне школе „Жарко Зрењанин“.

Укупна вредност радова је 12,5 милиона динара, а извођач је „Еко градња“ из Зрењанина.

„Совембар“ у пуном јеку: Сова утина више него лане

Jelena Trifunović новембар 25, 2022

Да је у наш град стигло више утина него прошле године, утврдила је „Сова патрола” на челу са Миланом Ружићем из Друштва за заштиту и проучавање птица Србије. Заједно са школарцима из Кикинде и Меленаца, представници тог друштва обишли су стабла на којима бораве сове.

-Више од 190 сова је пребројано, што је више него прошле године, а колеге су отишле да обиђу још неколико дворишта у градском центру. Видимо да је највећи број птица на листопадном дрвећу, липама, храстовима, понеком кестену. После, кад лишће опадне прећи ће на чемпресе и борове- каже Ружић.

Истиче да нема града који је гостољубивији према птицама, Доказ томе је и што их старији Кикинђани радо упућују на нека стабла, а свако дете прође кроз образовне програме о заштити природе и истраживању птица.

-Војвођани знају да у сваком насељу има зимовалишта сова. Нажалост, Војводина је прилично обешумљена па су оне принуђене да улазе у насеља. Кад је зими хладно, кад су ветрови, снег, недостатак заклона, утине се скупљају у градским насељима. Ту им је, парадоксално, чак и безбедније јер нико не пуца на њих и нико их не узнимирава, Такође, у наша насеља не улазе животиње које се хране тим совама као што су на пример јастреб или сова буљина. Добро је то их је човек прихватио и научио да има користи од њих- напомиње орнитолог.

Подсећа да у Војводини, током пет месеци, од новембра до марта сове утине поједу 25 милиона глодара. То су десетине милиона евра уштеде пољопривредницима. Ружић указује на значај очувања животне средине, природних ресурса и биолошке разноликости, посебно у условима климатских промена.

-Скоро свака зима код нас протекне готово без снега. И сад је прилично топло за крај новембра. Климатске промене су очигледне, погледајте око нас је дрвеће пуно лишћа. То утиче на живи свет.

Бригом о совама по којима је постала препознатљива широм света, Кикинда се истакла и привукла бројне посетиоце.

-Ово је једанаеста година како се одржава „Совембар“. Укључује се све више деце и школа, што је потврда да манифестација има будућност. Чак 13 екипа је учествовало данас на квизу, највећи број до сада. Порука је да чувамо сове и бринемо о њима како бисмо уживали у њиховом присуству- рекла је Јасмина Миланков, в.д. директорица Туристичке организације Града Кикинде.

Да захваљујући малим пернатим суграђанкама, наш град привлачи све више посетилаца, указује и Младен Богдан, председник градске скупштине.

– Сове су постале заштитник знак Кикинде. Бринемо о животној средини и, као добри домаћини, пружамо подршку свима који се труде да заштите ове ретке врсте. Посетиоци нашег града могу да се упознају са значајем и животом птица. Наш задатак је да их заштитимо и промовишемо- поручује Богдан.

„Совембарске” активности су настављене. Основци и средњошколци су данас у сали „Партизана” представили своје радове на тему сове ушаре, а одржан је и квиз „Свет сова ушара”.

Подршка Града Удружењу „Деца са ахондроплазијом Србије“

Igor Crnogorac новембар 24, 2022

Породицу Терзин, Давора, Слађану и малу Сташу, која болује од ахондроплазије, јуче су у Градској кући примили председник градског парламента, Младен Богдан и заменица градоначелника, Дијана Јакшић-Киурски.

– Разговарали смо о ахондроплазији и о нашој Сташи – каже Слађана, Сташина мама, која је и председница удружења Деца са ахондроплазијом Србије са седиштем у Кикинди. – Представници Града пружили су нам подршку и понудили помоћ. Сташине терапије и снимања не плаћамо, али ћемо, као удружење, конкурисати за буџетска средства наредне године.

Удружење окупља родитеље деце са ретком болешћу патуљастог раста, којe у Србији има седморо. У плану је да у Кикинди организују скуп на који ће доћи и две породице из иностранства, из Црне Горе и Аустрије. Основна активност родитеља је да терапија новим леком, која се спроводи у свету, буде доступна и код нас, о трошку државе. Лек отклања многе компликације ове болести; његова цена је 270 хиљада евра годишње по детету и потребан је до завршетка његовог развоја.

Делегација Удружења сутра ће, тим поводом, имати састанак у Републичком фонду за здравствено осигурање у Београду, каже Слађана Терзин и захваљује на досадашњој подршци суграђанима и Граду.

Сви који желе да помогну Удружењу Деца са ахондроплазијом Србије како би сва деца добила адекватну терапију, могу то учинити уплатом на жиро рачун са бројем: 200-3551460101016-83.